Zdravo bili svi oni koji citaju ,
zelela sam samo upitati zna li neko kakvo je to oboljenje "Borderline " i kako se leci sta tim osobama moze pomoci da se osecaju bolje ....
Molim vas pomozite mi ,pripremam se da prihvatim devojcicu(tinejdjerka 14 god.) kojoj su lekari dali to dijagnozu pa mi nije sve jasno kazu previse je "dobra emotivna i naivna "nisam znala da je to bolest 
Bilo kako bili zelela bih da se kod mene oseca dobro i da se izleci doktor mi je rekao da sa godinama ta bolest slabi ,maca mala jako je draga a tako je  puno patila u zivotu skoro je izgubila mamu otac joj je alkos i da nepricam o svemu .....
Hvala unapred 

Borderline = granični poremećaj ličnosti

Granična (borderline) ličnost pokazuje nestabilnost u odnosima, raspoloženju i u slici o samoj sebi. Na primer, stavovi i osećanja prema drugim ljudima mogu značajno i neobjašnjivo varirati tokom kratkih razdoblja. Emocije su takođe prevrtljive i mogu se naglo menjati, posebno u smeru besa. Granične ličnosti su sklone raspravljanju, razdražljive su i zajedljive. Njihovo nepredviđeno i impulsivno ponašanje, na primer kockanje, rasipništvo, seksualnost, napadi prežderavanja, može im naškoditi. Takve osobe nisu razvile jasnu i celovitu sliku o sebi i trajno su nesigurne u pogledu vlastitih vrednosti, lojalnosti i izbora karijere. Ne podnose biti same i boje se da će ih drugi napustiti. Sklone su imati niz intenzivnih odnosa sa po jednom osobom, a ti odnosi su obično olujne i privremene naravi, oscilirajući između idealizacije i obezvređivanja. Podložne hroničnom osećaju potištenosti i ispraznosti, takve osobe mogu izvesti manipulativne pokušaje samoubistva (iscenirani pokušaji, bez prave namere da se sebi oduzme život). Tokom razdoblja jakog stresa, mogu se pojaviti paranoidna ideacija i disocijativni simptomi (za ovo malo Googlaj, preopširno je da sad objašnjavam ). Od svi hti hvarijabilnih simptoma, kao ključno svojstvo navodi se nestabilni i intenzivni međuljudski odnosi.

Poremećaj započinje tokom adolescencija, ima roditeljsku anamnezu (istoriju), sa velikom učestalošću kod rođaka prvog kolena. Povezuje se sa telesnim i seksualnim zlostavljanjem u detinjstvu, i češći je kod žena nego kod muškaraca.

Što se tiče terapije graničnog poremećaja, u opticaju su lekovi (neuroleptici i antidepresivi), a od oblika psihoterapije tu su teorija objektih relacija (ogranak psihoanalize), dijalektička bihejvioralna terapija i kognitivna terapija.
Ako želiš da saznaš više o ovim terapijama, napiši...

Bambina je mnogo toga rekla, ukratko, radi se o nestabilnosti osecanja, emocija, ideja, vrednosti, variranju raspolozenja, ranjivosti, hostilnosti, a dodao bih jos da se u terapiji daju i psihostabilizatori.
Inace, u praksi se posle godinama primenjivane terapije simptomi svode na neznatan nivo.


Jako mi je drago sto cujem da si odlucila da prihvatis to dete i da mu pomognes. U julu sam bio u Nisu i u Centru za socijalni rad upoznao sjajnu stariju zenu koja je prihvatila jednu devojcicu, a spremala se da prihvati jos jednu. To se kod nas zove hraniteljica, deca su zdrava, ali su prosla kroz mnogo teskih situacija, i onda im je boravak kod takvih ljudi i ljubav koju oni pruzaju jako znacajan.

Imas moje iskreno divljenje, posebno zato sto se radi o bolesnom detetu 

Hvala vam na objasnjenjima ,raspitala sam se malo i po net-u i zelela bih da znam :posto je to granicno oboljenje (izmedju psihoze i nevrose )koji su psihoticni simptomi ?

nije da se plasim nego bih zelela da se pripremim u slucaju da .....videla sam se sa curiom par puta i meni je delovala sasvim normalno ,jeste da je malo eksentricna ali boze moj....

Evo jednog teksta za tebe:

"Broj mentalno obolelih u poslednjih nekoliko decenija rapidno se povećava - statistike pokazuju da svake godine čak 25% ljudi biva izloženo nekom ozbiljnijem psihičkom poremećaju. Sve veći stepen otvorenosti, prvenstveno javnih ličnosti koje govore o svom privatnom životu ne zaobilazeći ni mentalne probleme, učinio je da se o takvim temama više priča. Istovremeno dešavaju se revolucionarne promene: psihijatri i psiholozi neprekidno tragaju za dopunama klasične terapije u vidu psihoterapije, odgovarajuće ishrane, fizičkih aktivnosti i alternativne medicine.

Dakle, ko je pod najvećim rizikom da mentalno oboli? Za početak, eksperti tvrde da je uverenje da su neispunjene, neostvarene osobe i gubitnici najskloniji depresiji, potpuno pogrešno. Gotovo svi koji pate od depresije su "bolesno" ambiciozni, žele da budu najbolji u svemu, važni i simpatični svima. To su, takođe, ljudi sa izraženom potrebom za savršenstvom, a sve ove osobine, u kombinaciji sa narušenim samopouzdanjem, čine tipičan profil depresivne osobe.
Kokain, marihuana i alkohol dokazani su "okidači" depresije i drugih mentalnih problema. Na svu sreću, danas ljudi brže traže pomoć, uz manju dozu neugodnosti, nego što su na to bili spremni predstavnici prethodnih generacija. To znači da lečenje započinje ranije, pa je zato i efikasnije. No, i pored toga što su danas ljudi spremniji da govore o svojom problemima, i da se obrate za pomoć stručnjaku, jedna barijera ipak ostaje nepremostiva. Osim ako sami niste doživeli neki mentalni problem, ili se to desilo nekom iz vaše najbliže okoline, apsolutno je nemoguće da shvatite kakav je to osećaj. Četiri žene otkrivaju nam svoja iskustva i objašnjavaju kako su naučile da žive sa svojim problemima."

"Spasla me je grupna terapija"
Ime Sanja H., 25
Bolest Granični poremećaj ličnosti
Lečenje Boravak u rehabilitacionoj ustanovi

"Na početku su svi mislili da sam problematično, 'teško' dete. Od svoje 15 godine bila sam hiperosetljiva i depresivna, preokupirana razmišljanjem o suštini života i smrti. Nisam mogla da se usredsredim na bilo šta drugo. Svakodnevni život delovao mi je besmislen. U 16. godini, mama me je odvela kod lekara koji mi je prepisao sedative i uputio me psihijatru. Na nesreću, psihijatar nije smatrao da se radi o mentalnom problemu, rekao mi je da svi ljudi brinu zbog istih pitanja. Bilo me je sramota i osećala sam se frustriranom. Ipak, nastavila sam da se borim sa svojim mračnim mislima i uspela sam da završim srednju školu.
U emotivnom smislu, imala sam utisak da se 'razlivam' na sve strane. Bilo mi je teško da razgraničim važne od nevažnih, trivijalnih stvari. Konačno, lekar opšte prakse uputio me je kliničkom psihijatru koji je prepoznao simptome i zadržao me na lečenju. Godinu dana sam boravila u ustanovi za lečenje mentalnih poremećaja, što je bio najteži period u mom životu. Ipak, svakodnevna grupna terapija promenila mi je život. Posmatranje ljudi koji se ponašaju isto kao ja, kao i uočavanje posledica takvog ponašanja, pomoglo mi je da shvatim svoje stanje i nateralo me da nešto promenim. Tokom terapije prestala sam da uzimam antidepresive i konačno sam počela da kontrolišem svoje ponašanje. Iako se, s vremena na vreme, još uvek osećam usamljeno i izolovano od ostatka sveta, zahvaljujući posetama psihoterapeutu (jednom nedeljno) sposobnija sam da regulišem svoje misli. Ako ništa drugo, više me ne plaše. Trenutno završavam fakultet i honorarno radim kao prevodilac. Konačno, počela sam da uživam u životu, što je za mene teškom mukom stečeno osećanje!"

Šta je granični poremećaj ličnosti? Osnovna karakteristika ovog poremećaja je nesposobnost da se kontrolišu emocije, zbog čega oboleli doživljava ekstremne promene raspoloženja. Procenjuje se da od ovog poremećaja pati oko 2% stanovništva a okolina to dovodi u vezu sa impulsivnim, nepredvidivim ponašanjem. Suicidni porivi takođe su čest simptom ovog poremećaja.
Konvencionalna terapija Grupna ili individualna terapija prvi je korak, mada se često, i to u zavisnosti od simptoma, prepisuju i odgovarajući medikamenti.
Alternativne terapije U poslednje vreme, bihejvioralna terapija (BT) daje takođe pozitivne rezultate. Ovaj metod lečenja zasniva se na teoriji da oboleli od graničnog poremećaja ličnosti preterano reaguju i na nizak nivo stresa. BT nalaže sticanje sposobnosti za korigovanje ponašanja putem intenzivne terapije.

Lepota i zdravlje

Livingston 
hvala

Pa sve ti piše gore, čitaj.
Ovaj deo o nestalnosti emocije, ponašanja, raspoloženja...

Pa procitala sam ali nema nikakvih psihoticnih simptoma (halusinacije itd)

Pa i nema ih, to nije psihoza.
Nestabilnost afekta je ključno obeležje, nema sumanutosti, halucinacija, itd.
Reč je o poremećaju ličnosti, ne psihozi.

Granični poremećaj ličnosti - u ljubavi i radu

Termin granični poremećaj ličnosti koristi se od tridesetih godina prošlog veka kako bi označio stanje koje se nalazi na granici neuroze i psihoze. Danas, pored toga, ovaj termin označava poremećaj u oblasti emocija, rascepa i slike o sebi.


Granični poremećaj ličnosti predmet je brojnih neslaganja među istraživačima, od toga kako nastaje, kako se razvija, do pitanja može li se svrstati u poremećaje ličnosti ili u poremećaje adaptacije.

Ono što možemo reći je da populacija osoba granične organizacije ličnosti pati na jedan od socijalno najočiglednijih načina, dok njihovi odnosi izazivaju probleme ne samo njima već i onima sa kojima su u intimnijem kontaktu.

Granični poremećaj ličnosti - Borderline personality disorder (BPD)

Granični tip ličnosti vezuje se, prvenstveno, za nestabilnost u razmišljanju i ponašanju. Ona prožima sve značajne aspekte života i ogleda se u nemogućnosti razgraničenja doživljaja i senzacija.

Dominantne karakteristike ove ličnosti su impulsivnost i hirovitost, a neretko i nasilna, samokažnjavajuća priroda. Kada osećaju bol on je gotovo „neizdrživ“, a sreća „nema granica“. Doživljavaju velike oscilacije između pažnje upućene sebi i pažnje upućene drugima. Mogu biti hiperaktivni ili pak potpuno pasivni, nepokretni, apatični. Posebno se teško prilagođavaju činjenici da imaju pomešana osećanja u odnosu na sebe i druge.

Raspoloženje je u čestom neskladu sa spoljašnjom sredinom; Od depresije ili uzbuđenja do apatije, ljutnje, anksioznosti i euforije, je tanka granica. Neretko se ponašaju detinjasto, impulsivno i manipulativno.

Iako su ove osobine lako prepoznatljive, može se dogoditi da se tek nakon dužeg vremena ispolje u odnosu. Tenzija i napetost koja se pojavljuje usled velike emocionalne nestabilnosti može dobiti svoj značaj tek kada osoba počne govoriti o onome što joj se dešava u životu ili o onome što radi sebi ili drugima.

Granični tip ličnosti je neosetljiv na suprotnosti, kako unutar sebe, tako i u okruženju. Međutim, suprotnosti se unutar njega ne isključuju međusobno, već mogu da postoje jedna pored druge; Na primer, mogu se čuti sledeće rečenice: “Ovaj prostor je najbolje mesto za rad“ ili „ To je rupa kakvu niko nije video”; ili “Moji prijatelji su najbolji ljudi koje znam“ ili pak „Ne znam nikoga ko bi mogao da se druži sa ovakvim ljudima”.

Osobe sa ovim problemom kreću od ideje da je „ceo svet njihov“, da bi se nedugo zatim osetili bezvrednima i bespomoćnim. Kada je u pitanju odnos sa autoritetima, ovakve drastične izmene idu od obožavanja do potpunog obezvređivanja.

Neke od osobina graničnog poremećaja ličnosti uključuju:

· Impulsivno i rizično ponašanje

· Intenzivne emocije koje se često smenjuju

· Intenzivne i kratke epizode anksioznosti ili depresije

· Neadekvatan bes koji ponekad eskalira u fizički obračun

· Teško kontrolisanje emocija i impulsa

· Intenzivan strah od samoće

· Nestabilna slika o sebi

· Intenzivne i burne emocionalne veze

· Osećaj uzaludnosti

· Suicidalno ponašanje

Granični poremećaj ličnosti počinje u adolescenciji i ranom odraslom dobu, prisutan je u dva procenta populacije, a istraživanja pokazuju da se kod žena javlja čak tri puta češće.

Mnoge istraživačke studije su potvrdile pretpostavku o postojanju genetske predispozicije ka borderlajn poremećaju; U porodičnoj istoriji otkriveni su ljudi sa istim ili sličnim problemima.

Brojne su teorije koje opisuju moguće uzroke nastanka graničnog poremećaja ličnosti. Uzrok nastanka objašnjava se preko pomenutih genetskih faktora, socijalnih faktora, kvaliteta interakcije u ranom razvoju u okviru porodice, psiholoških faktora.
Neke od osobina graničnog poremećaja ličnosti uključuju: Impulsivno i rizično ponašanje, intenzivne emocije koje se često smenjuju, intenzivne i kratke epizode anksioznosti ili depresije, neadekvatan bes koji ponekad eskalira u fizički obračun, teško kontrolisanje emocija i impulsa, nestabilna slika o sebi, Intenzivne i burne emocionalne veze...


Granični poremećaj ličnosti i odnosi sa drugima

Interpersonalne odnose graničnog tipa ličnosti definiše haotičnost, smenjivanje ljubavi i mržnje, idealizacije i dramatičnog obezvređivanja. Od drugih osoba očekuju da će dobiti ono što im je potrebno, a ne mogu sami proizvesti - osećaj samopoštovanja i osećaj identiteta.

Osobe sa graničnom organizacijom gubitak odnosa mogu doživeti kao potpuno beznađe iz koga veruju da ne mogu da izađu. U vezi, stalno traže znakove da ih partner ne voli i da će ih ostaviti. Ako se to potvrdi, mogu da se razbesne, optužuju, plaču, planiraju osvetu, povrede se, prevare partnera ili urade nešto slično. Paradoksalno je da ove osobe žele bliskost i intimnost, ali ponašanje kojim to pokušavaju da dobiju najčešće odbija ljude.


Paradoksalno je da ove osobe žele bliskost i intimnost, ali ponašanje kojim to pokušavaju da dobiju najčešće odbija ljude.

Takođe, imaju dugotrajne probleme u održavanju odnosa zbog svog visoko nestabilnog karaktera i paradoksalne prirode svojih afekata, koja je posebno izražena u periodima stresa, kada u istoj rečenici mogu da vole i da mrze. Ljudi koji su u intimnijem odnosu sa njima često ostaju povređeni, ne znajući šta se tačno dogodilo.

Sa druge strane, većina ljudi ne želi da ulazi u odnos sa njima, u kome neprekidno osećaju promenjiva reakcije i emocije; Jednog dana su osobi značajne i važne, u drugom trenutku se osećaju odbačenim i omraženim.

Njihovo viđenje sveta i osoba u njemu je „crno-bela“. Neko je savršeno dobar ili potpuno loš, bez ikakve sredine u ovakvim percepcijama.Ukoliko već zauzmu stav da je neko sasvim loš, nikakvi argumenti ne mogu izmeniti njegov stav, ali je sasvim moguće da sami iznenada izmene svoje stanovište u potpuno suprotno. Problem je što ni jedna od krajnosti nije ona koja je najbliža stvarnosti.

U međuljudskim odnosima mogu da budu veoma darežljivi i da pruže veoma mnogo; iza toga je obično neiskazano očekivanje da dobiju još više. Ako se ovo ne dogodi, kako obično biva, pokazuju neobično velike količine besa i ljutnje.

Granične osobe na poslu

Na poziciji lidera ili člana grupe problemi najčešće nastaju usled njihove nepredvidivosti. Skloni su ekstremnim i naglim promenama raspoloženja, mišljenja, odluka...

Na poziciji lidera problemi najčešće nastaju usled njihove nepredvidivosti. Svom podređenom mogu delegirati zadatak koji radnik besprekorno uradi, da bi mu potom bilo rečeno da taj zadatak uopšte nije trebalo uraditi. Pri tome, lider radne grupe ovakvog tipa ličnosti ne laže, niti želi da iskorišćava svog radnika; on se jednostavno u međuvremenu predomislio.

Takođe, kada kao lider radne grupe krene sa obožavanjem nekih članova, i kada mu oni uzvrate, osećaće se veoma dobro. Njegovi „miljenici“ tako mogu da nekoliko zadataka u nizu obave besprekorno, za šta će do svog lidera dobiti puno obožavanja i pohvala. Međutim, ako već prvi sledeći zadatak ne urade perfektno, biće obezvređeni i bačeni u zasenak. Ponovo, ni ovo nije potreba lidera koji je graničnog tipa ličnosti da svesno iskorišćava saradnike: to je način na koji on opaža svet. Istovremeno, sasvim nepredviđeno i bez ikakve najave, ovakav lider može ponovo uspostaviti prethodne odnose obožavanja i divljenja - do sledeće prilike.

Granični tip ličnosti, međutim, često nije ni asocijalan, niti antisocijalan; štaviše, njemu je , obzirom na sopstveni nedefinisani identitet, veoma potrebna grupa ljudi kao „ogledalo“ u kome on pokušava da ogleda sebe, kako bi odgovorio na pitanje ko je on u stvari.

Kao član radne grupe, granični tip će autentično iskazivati lideru i grupi svo poštovanje, pažnju će otvoreno pokazivati kao i pozitivne emocije vezano za grupu čiji je član. Malo je vođa i članova grupe koji ne vole da čuju ovakve izjave i da na njih odgovore recipročno; međutim iza ovoga leži zamka koju treba prepoznati.

U ovim izjavama, granični tip ličnosti ne komunicira realnost, već svoju želju. On, dakle, ima želju da članove grupe i lidera vidi kao velike, jer i on, koji je sada deo njih, sa njima deli tu veličinu. Međutim, realnost će pokazati da lider ima svoja ograničenja, kao i članovi grupe. Granični tip tada često reaguje besom, povlačenjem, rezignacijom, te oni koji su bili savršeni, sada su potpuno bezvredni.

Obzirom da je ličnost graničnog tipa fragmentisana, i da pojedini aspekti ličnosti stoje u kontradikciji jedni pored drugih, ove osobe i u ponašanju pokazuju ovakvu vrstu fragmentisanosti, što se posebno nepovoljno odražava na posao. Oni će, iz potpune idile, vrlo brzo preći u odbacivanje. Tada često izostaju sa posla po nekoliko dana, da bi nakon toga radili punom parom, uporno do iscrpljenja. Osećaj da poseduju veliku radnu energiju, obično biva zamenjen depresivnom prazninom, kada upotreba alkohola ili drugih supstanci čini da su gotovo neupotrebljivi za rad.

Kako pristupiti ovakvom radniku

Lider radne grupe, u ovakvoj situaciji, treba da insistira na vrlo čvrstoj strukturi posla i uloga. Čvrsta struktura je od velike pomoći jer nema prostora da svoje konflikte ovakav radnik preslikava na radnu grupu.

Lider u kontaktu sa ovakvim radnikom treba posebno da pazi na svoj autentični autoritet i sopstveni identitet ličnosti. On treba da prihvati idealizacije svojih radnika, ali da ne dopusti da ga one zavedu, i da tako sam poveruje da predstavlja veličinu, što su u prvom koraku često poruke graničnih tipova ličnosti. Kako ne bi bio uvučen u sliku granične ličnosti, treba da stavi do znanja da je osoba sa vrlina i manama kao i svi drugi i da njegova uspešnost zavisi od uspešnosti radne grupe. Ovakva realnost može teško pasti osobi graničnog tipa, ali je, zapravo, korisna za njega - dobija realnost umesto fantazija. Ako lider i članovi grupe ipak uđu u ove igre, radna grupa može postati neproduktivna.

Granični poremećaj ličnosti i psihoterapija

Trajanje psihoterapije zavisi od simptoma, jačine i trenutka u kom se počelo sa psihoterapijom. Nekada se prva poboljšanja vide nakon nekoliko nedelja ili meseci, međutim u praksi se češće dešava da psihoterapija traje čak i do nekoliko godina.

U radu sa graničnim poremećajem ličnosti se koristi grupna ili individualna psihoterapija, ali često i medikamenti, antidepresivi i antipsihotici. Sa terapijom treba početi što ranije, radi postizanja boljih rezultata.

Do napredka dolazi polako ali, ukoliko je osoba rešena da radi na sebi, korak po korak će graditi delove svoje ličnosti i napredovati.

Psihoterapija ovog tipa ličnosti bazira se, između ostalog, na razvoju interpersonalnih odnosa, kroz empatiju, kako bi se osoba osetila priznatom, voljenom i jedinstvenom.

Osoba se razvija kroz testiranje novih načina ponašanja, oslobađa se destruktivnih odbrana uz obnavljanje kapaciteta za kontakt, sve u cilju samostalnijeg i konstruktivnijeg funkcionisanja.

Rad u grupi, takođe je od velike koristi jer se kroz ovaj način rada intenziviraju i razvijaju interpersonalni odnosi, podstiče aktivnost, sprečava regresija i ohrabruju novi oblici ponašanja. Još jedan koristan oblik rada je i rad sa značajnim osobama iz života klijenta na terapiji; Na ovaj način mogu se jasnije uvideti kvaliteti odnosa i razvijanje istih.

Psihoterapija može dati dobre rezultate u radu sa ovim tipom ličnosti, postiže se nestanak određenih simptoma, dok se klijent osposobljava da se izbori sa njima i koristi sopstvene kapacitete za dalji napredak.
Psihoterapija može dati dobre rezultate u radu sa ovim tipom ličnosti, postiže se nestanak određenih simptoma, dok se klijent osposobljava da se izbori sa njima i koristi sopstvene kapacitete za dalji napredak.

Autorka je psiholog master, O.L.I. Psihološki savetnik
Autor: Ivana Paunović

Izvor