за decky999

A како ти то знаш?
Не спорим овакав поглед на свет, али ме интересује извориште таквог става...

То је вероватно твој поглед на свет, живот, Бога... али износити овакву тврдњу (мој је утисак - аподиктичну), а при томе у првом делу мисли навести да постоји подвојеност, а да у Богу те подвојености нема мало је чудно...
Па зар у речи нас, ниси и себе урачунао? Утисак је да јеси, па како можеш да тврдиш да подвојености нема?

Ajd da odgovorim kad sam prozvan.

Kako znam? Ne znam - da znam ne bi ovde diskutovaop nego bi uzivao u tisini svog saznanja ili spoznaje  (vishe volim ovu rec). Posto ne znam ostaje mi samo jedno - verovanje - kao i svima drugima ovde. Sve dok ovde dikutujemo i borimo se za sopstvene vidike i stavove  jedno je sigurno – da nismo sigurni – odnosno da NE ZNAMO o cemu govorimo.

Postavlja se onda tvoje pitanje – zasto verujem u to sto verujem. Odgovor je jednostavan – zato sto je to verovanje jedino sto ispunjava moje srce – jedino sto odgovara na pitanja umesto sto otvara nova pitanja. U isto vreme to isto mozes ti da kazes za svoju veru i neko drugi za svoju – i nema nista lose u tome. Niko od nas ne gresi u sopstvenoj veri – ali samo dok je ona istinska vera srca a ne zaslepljenost uma koja void ego u dominaciju nad drugim ljudima. Moje verovanje mene ne cini vecim jacim boljim ili pametnijim od bilo koga drugoga ovde. Ja ga iznosim (sve redje doduse) bez cilja i specijalne zelje za nadmetanjem – vise kao neko ko ponekad ima inspiraciju da napise ono sto mu govori njegov unutrasnji glas srca.

Da pojasnim dalje – kad sam rekao NAS mislio sam na ljude koji veruju da postoji superiorno bice zvano Bog. Zasto je to problem u mome verovanju? Pa jednostavno, ako postoji superiornost u odnosu covek-Bog onda to opravdava destruktivnu superiornost u odnosu medju ljudima. Sto samo po sebi negira Boziju poruku das u pred njim ( a i uopste) svi ljudi jednaki. Ideja Bozije superiornosti kao prtiv reakciju ima inferiornost ljudi ali jos bitnije povlaci granicu izmedju ljudi i Boga i njega pretvara u “power figure” materijalnog sveta. U pravoj meri to ocrtava samo jedno – da je takav Bog kreacija ljudi. Perspektiva Boga je perspektiva apsolutne kreacije – bez podvajanja i bez hijerarhije. Aposlutna kreacije je apsolutna ljubav prema sve sto je zivo i svemy sto postoji. Ako ima podvojenosti ima i straha a gde ima straha tu nema apsolutne ljubavi.

Деки, немој ово да схватиш као прозивку.
Ми смо већ неколико пута дискутовали и никада се нисмо прозивали. Заиста ме занима корен твог погледа на свет, веровања, јер ако тебе посматрам као 1 изданак тог корена (погледа, веровања), волео бих да сагледам целу биљку, а не само оно што видим...А не видим јој ни корен , ни цвет, ни плодове, већ за сада само стабљлику...

Ако супериорност схваташ то што је Бог нестворен, а све друго је Његова креација, онда је покушај да се тај јаз превазиђе узалудан. Онтолошка разлика нестворено и створено ће вазда постојати, а то што неки то доживљавају као супериорност или мањак, па то више говори управо о затворености у себе и свој свет, несигурности, похлепи...У питању је разлика, а на сама по себи суперирност и инфериорност. Бог је Љубав и све воли, Бог је и Живот и жели да све живи и да се не врати у непостојање, ништавило...Тврдити да је неко инфериоран само зато што има мањи коефицијент интелигенције или зато што је хендикепиран или зато што је ружан или неуспешан у послу или...само говори о томе како он себе доживљава, а не како њега Бог види и доживљава или како га виде и доживљавају они који га воле. То говори да он промашује оно битно и суштинско, а да прихвата мерила овога света. Пред Богом смо сви и једнаки и различити, једнаки смо као Његова творевина, а различити, јер је однос, заједница љубави коју имамо са Њим јединствена и различита у односу на све...Ми смо сви позвани у живот вечни, у заједницу са Богом живим. Бог нас позива, алииии, да ли ми желимо да одговоримо на овај позив? Тај позив вапије и виче у нама, али ми се затварамо у себе, тражимо изговоре, следимо пролазне ствари и ништавну славу овог света...
Немој ми замерити, али мисао да самим тим што постоји овај јаз (на пример нестворено и створено или Творац и творевина...), да делом и у њему лежи корен свих зала, ми је апсурдан и одговара оним који се плаше, мрзе и затварају се у своје светове, траже изговоре...(ово јесте моје субјективно гледиште, па је самим тим и отворено за критику    ).
У Царству Божијем, у Његов дан ће заиста бити Бог све у свему, и тада ће свако сазнати оно своје јединствено име које само Бог зна и свако ће се преобразити и све(т) сагледати новим очима и заиста више неће ништа бити исто, већ ће све бити ново.
Наш пут јесте пут обожења, обоготворења, али ми већином и не желимо тим путем да ходимо...
А да то искрено желимо, онда би требали да почнемо да своју вољу усклађујемо са вољом Божијом, а управо то већина не жели...
А зар неко може да види свет Божијим очима, да воли све као што Он воли, а да при том не стекне Ум Христов, Љубав Христову и да задобије дар Духа Светог, да се не одрекне себе и да следи вољу Божију?

Postojanje prevazilazi osnovu

Silvanus da bi me shvatio moras da ides dublje od ontoloskih filozofskih stavki koje su drugi ljudi iznosili. A sta ako Bog nikada nije (re)kreiaro nista osim samog sebe. Sta ako se Bog (ili primarna kreacija) samo podelio u beskonacno mnogo delova koji su tvorili sve sto smo mi i sto je oko nas. Tada nema ontoloske razlike jer Mi nikada nismo prestali da budemo ON i suprotno - tako da ni mi ni on ne postojimo postoji samo kreacija koja je zivot - ili jednom reciju ljubav. Da bi me shvatio moras da zaboravis sve sto pise u knjigama u suprotnom samo cemo da trabunjamo u prazno kao pokvarene ploce.

Ono sto vidimo kao MI i razlog sto ne mozemo da spoznamo sta je ON je samo mehanizam kreacije i samo-spoznaje - nas ontoloski koren se nikada nije promenio ali nasa percepcija njega jeste jer smo u jednom trenutku jteli sopstvenom voljom da ovakvo nase stanje (koliko god to bizarno bilo) doprinese daljem razvoju kreacije i ljubavi. I ako pomislis svako od nas ima taj izbor ispred sebe uvek i svuda.

decky999,

лепо си раније рекао да је у питању веровање...
Искрено, ја не могу (а и нећу) да не верујем у плодове свог промишљања, проматрања, мисли других људи које изузетно поштујем. Дакле, не само други, већ и мој доживљај лични доживљај (јесте, то је субјективно, могуће и погрешно)
Па и то ово износиш као плод своје вере, промишљања, доживљаја...

Ergo, стално се сударамо у отприлике истим тачкама, сада је то спрег нестворено-створено.
Оно што је створено није еманација божанства (његове природе), јер и сама својства ове природе (пролазност, променљивост, условљеност, постојање у простору и времену...) сведоче о томе.
Бог је једини који је Апсолутно биће, неусловљено, а све остало је условљено...(нешто као однос гомила копија и само 1 оригинала  ).
У процесу стварања света, није се Бог ,,делио'', мешао, растварао...

Рецимо то овако...

 Бог је Сликар, а свет је Његово дело. Посматрајући слику, можемо да сазнамо доста о Сликару, о Његовим идејама, особинама, расположењу, али Он није та слика, мада на њој подстоји Његов одсјај...На слици је Бог присутан у одсуству...

Patentirao si efektan izgovor za pricanje gluposti.
Sad samo jos da cujemo jedan tvoj post koji ne sadrzi gluposti, pa da imamo dokaz da sam se ja upecao na
tvoje "namerne gluposti".
Ne, nemam mogucnost verovanja, ja znam da je Bog - rec, Gospod Bog je jedini koji zna kako je sve stvoreno, a posto njega niko nikad nece znati, niti ce iko ikad znati sta On zna, i znam da je On sve vec uradio, bez obzira sta bilo koji covek kaze, onda je logicno da je sto manje pricati o tome, tim bolje.
Znam da su svi koji su verovali u Boga - mrtvi. I time bi bilo apsolutno nelogicno da oni koji danas veruju u Boga
- ne umru.
Ne verujem u Boga uopste, "Tvorac" je sinonim za uzrok koji je sve ovo stvorio sto ukljucuje ponasanje ljudi, posto su ljudi samo deo "svega" ( a uzrok zbog kojeg je covek - covek, je identican uzroku zbog kojeg je
drvo - drvo ). "Hriscanska" deviza je "Mi imamo slobodnu volju !" a ne "Sve je Bozija Volja".
Crkva nema nikakve veze sa Starim Zavetom ili recima Isusa Hrista, "Crkva" Isusa Hrista su ljudi koji ne mogu da umru, posto je smrt 'nagrada za greh', a Hrist je bio bezgresan, i oni koji u njemu vaskrsnu su bezgresni.
Kao sto rekoh religijska dogma nema apsolutno nikakve veze sa istinom/Hristom.
Ja ne napadam Religiju, ja samo zastupam istinu koja je napada, posto istina napada svaku laz, i laz ne moze da se sakrije pred istinom.
Nelogicnosti si ti sam kreirao tvojim pogresnim tumacenjem onoga sto sam ja rekao.
Apostole citiram samo da bi pokazao kako se njihove reci potpuno razlikuju od istine.
Isus je poslao apostole da Svetu prenesu njegove reci, a ne njihove nebuloze zvane 'poslanice'.
Od apostola broj 1 - Simona(Petra) je napravio patoloskog lazova i nazvao ga Sotonom, zasto bi neko imao razloga da pored reci Hrista slusa reci coveka koji je lazov ?
Ili Fariseja Pavla koji je kralj lazova i koji pripada ljudima koje je Hrist nazvao "Deca Djavola" ?

Nisam ja izmislio istinu, i niko nema kredit(zaslugu) za iznosenje istine.
Mozda nisi primetio, ali istina ne moze da se unovci, nema coveka koji je placen zato sto je govorio istinu.
Ne postoji skola ni fakultet na kojem se govori samo istina.
Da li ti mozes da meni dokazes da bilo kakav 'problem' postoji, kada ja vidim samo situacije ?
Materijalno postojanje je iluzija ?
Bol koji osecas kada se ustines za obraz je iluzija ?
Iz perspektive Boga on kreira ljude i njihove zivote, ljudi su kreacija, a kreacija nema perspektivu.
U Pismu je to opisano kao perspektiva grncara koji pravi glinenu posudu, ta posuda niti zna ko je pravi, niti moze da tom koji je pravi da nesto kaze.
Zivot ima razne forme i oblike, a samo covekov zivot ima znacenje, svi ostali zivoti su samo scenografija covekovog zivota, i Bog ne postoji izvan covekovog zivota.

Са свим би се овим што си написао могао сложити, али само са једним не: "jeste jer smo u jednom trenutku jteli sopstvenom voljom da ovakvo nase stanje". Не знам зашто људи у то вјерују. Ми не знамо шта је за нас најбоље јер смо несавршени. То зна само Бог.

Bolje je biti nesavrsen i tragati za odgovorom nego biti savrsen. Savrsenost je dosadna i ne donosi nikakvu ispunjenost. Morao sam da banalizujem posto sam na izmaku snaga.

Ми не знамо шта је то савршеност. У глави имамо имагинацију да је то врх свега нама познатог, али колико је тек онога што уопште не познајемо?