Hmmmmmmmmmmmmmmmmmmmmm... Ok... Ali nas ovo ne dovodi ama bas nigde... Ili pak gresim...

Pre svega, tekst Jevandjelja po Jovanu je nastao (bar se većina slaže) oko II ili IV veka nove ere. Smisao samog teksta prvo moramo da potrazimo u istorijskim okolnostima koje su vladale (ne samo jedna crkva, II vek, a ni IV ne zaostaje, su period borbi gomile malih crkvica i episkopalne oko prevlasti... ovi drugi su pobedili)...

Dalje, Jevandjelje po Jovanu najviše služi odbrani dogme o vecnom zivotu blaženih/pravovernih/... i kazni za ostale (apokalipsa)... Zbog toga se na početku javlja standardna (za testove iz tog vremena) priča o jednom Bogu i njegovoj bezvremenosti i Logosu (bitno, tada se jos uvek razvijala ideja o jedinstvu trojstva Bog/Duh/Logos, pa su bili tumačeni kao posebni entiteti)...

Zadnje, naš prevod Biblije je katastrofalan... Bar u filozofsko-teološkom smislu...

Pošto se većina priča vrti samo ono prvog pasaža, postoji nekoliko stvari koje su, čisto filološke (i malko filozofske), ali mogu da pomognu pri shvatanju problema...

Ἐν ἀρχῇ ἦν ὁ λόγος, καὶ ὁ λόγος ἦν πρὸς τὸν θεόν, καὶ θεὸς ἦν ὁ λόγος.

arhe (druga rec) - vise znaci zacetak, pocelo neko pocetak... bitno je da se razlikuju pocetak i zacetak... koren je još u presokratovskog filozofiji (Tales pa na dalje), gde se prvi put postavlja pitanje o prapočetku, osnovi, početku, začetku... Srpski jezik nema odgovarajući pandant reči arhe... Prevod REČ se koristi da bi se pokazalo
nastajanje po zamisli/ideji/planu Božijem...


logos - postoji bezbroj tumačenja Logosa, počev od antike pa do danas... još ne postoji stav koja je škola, bilo hrišćanska, bilo starogrčka uticala na autora teksta pri izboru reči... najverovatnije je da je preko grčke apologetike (apologija - odbrana) došao do logosa - imanacija Boga, koja je drugi (stvorena ali ne u vremenu) vid Boga (ona energija koja stvara - izraz volje/ideje koju Bog ima)...

generalno, da ne dužim, smisleniji bi bio prevod: Prvo bi logos, i logos bi u Bogu, i Bog bi u Logosu.

Замолио бих те да одужиш. Да ли би овај твој понуђени текст био смисленији или не, мислим да то заслужује мало озбиљнију анализу, односно да ти поставиш још мало аргумената за овакав превод.
Не спорим да превод може и овако да гласи, али може и другачије, а ево и зашто...

Елем, моје становиште је...

Ἐν ἀρχῇ ἦν ὁ Λόγος, καὶ ὁ Λόγος ἦν πρὸς τὸν Θεόν, καὶ Θεὸς ἦν ὁ Λόγος. Οὗτος ἦν ἐν ἀρχῇ πρὸς τὸν Θεόν.

Ово ἀρχῇ значи почетак, начело (као оно твоје почело) узрок, али и служба и достојанство.

Ево и примера: 

ὁ δὲ ἀποκριθεὶς εἶπεν αὐτοῖς· Οὐκ ἀνέγνωτε ὅτι ὁ ποιήσας ἀπ' ἀρχῆς ἄρσεν καὶ θῆλυ ἐποίησεν αὐτούς καὶ εἶπεν (овде у значењу почетка) (Матеј, 19.4)

Ἀρχὴ τοῦ εὐαγγελίου Ἰησοῦ Χριστοῦ, υἱοῦ τοῦ Θεοῦ. (опет у значењу почетка) (Марко 1,1)

ὅταν δὲ προσφέρωσιν ὑμᾶς ἐπὶ τὰς συναγωγὰς καὶ τὰς ἀρχὰς καὶ τὰς ἐξουσίας, μὴ μεριμνᾶτε πῶς ἢ τί ἀπολογήσησθε ἢ τί εἴπητε· овде у значењу службе началства) (Лука 12,11; а може и у посланици Колошанима 1,16)

Тако да је сасвим одговарајући превод:

У почетку беше Реч (Логос) и Реч беше у Бога и Реч беше Бог. Он беше у почетку у Бога.

Није спорно да је појам Логос познат још од античког доба (мислим да је Хераклит био први који га је користио; наравно да се Логос спомиње и код Хомера и још неких мислилаца, али код њих то више има значење смисленог говора, него што има неко дубље или више значење), а када се зна да су јеванђеља писана и за тај (антички) свет, зар није логично да је Свети Јован Богослов хтео да тим људима приближи Господа Исуса Христа, Реч Божију, која је од вечности у Богу. Чак се и употреба овог појма код Јована не разликује од употребе израза Син Божији. Па да одем и корак даље, Син Божији се пре оваплоћења (очовечења, усељења у тело) зове Логосом, а после оваплоћења Исусом Христом.
Употреба овог термина, Логос, може да следи из антике, али мислим да је то намерно учињено да би јелинском свету приближио Јеванђеље.
И у Старом завету се спомиње Реч (Божија):

Речију Господњом небеса се створише, и духом уста његових сва војска њихова. (Псалам 33,6)

Суши се трава, цвет опада; али Реч Бога нашега остаје довека. (Исаија 40,8)

За Месију су кориштени различити изрази: анђео Јахвеов, Божија мудрост, Реч...
Јован је употребио Логос (поред онога да би било блиско јелинском свету), зато што реч код људи треба да открива наше мисли и свест, па онда следећи ову мисао, коришћење израза Логос (Реч) за Сина Божијег, као да Бог Отац кроз Сина показује своје биће, да се Син рађа из Очевог бића (као реч из ума)...

А наравно да негирам да је текст настао између II и IV века (а која се то већина слаже? На пример, ја могу да наведем православне теологе као сведочанство да је текст с краја првог века, па и римокатоличке теологе...Најстарији сачувани фрагмент Јовановог јеванђеља је са почетка II века, између 117 и 125 године. и ово је податак са којим се оперише у литератури, а ако је ово најстарији сачувани фрагменат, логично је да је оригинал старији, а то нас и према Црквеном предању враћа на крај I века), јер ако се упореди учење Филона Александријског, Келса (Целса), Базилида... са оним који износи Јован, види се сличност, али и коренита, суштинска разлика.
Текст је настао као плод Божијег откривења, па Старог завета и античког појма Логоса, које је Јован вешто инкорпорирао у свој текст, са замишљу да кроз њу беседи о Господу Исусу Христу.   

Ukratko, problem bi bio vremensko određenje... Ako kažemo u početku, postoji mogućnost da se pitamo šta je bilo pre toga (a ne može ništa, jer bi onda i sam Bog bio stvoren, barem tako kažu)... mislim da je (prvo) BI od glagola JESTE mnogo bolji prevod, pošto, kako sam ranije rekao, naš jezik nema pravi pandant reči ARHE...

Apsolutno si u pravu i za tumačenje kao uzrok, služba itd... Opet, nama nedostaje reč koja bi ujedinila sve te dimenzije...

Što se tiče logosa, Bela Hamvaš je u jednom delu (ne znam kom, samo sam čitao taj odlomak) govori o 26 apsolutno različitih tumačenja reči Logos. Mogu da se složim da je jedno od značenja Sin Božji, ali ne jedino, i ne najispravnije. Naprosto, ostavimo Logos. Pa koga zanima, nek potraži svoj smisao.

p.s. U ideju o Mesiji ne verujem (generalno ne verujem u veliki broj ideja iz biblije, al to nije tema), a i ne možemo da tumačimo stariji izraz novijim smislom koji mu je pridat. U osnovi, bar za mene, Logos kao pojam ima smisao kakav mu je dao Heraklit.

Tako je, sve je jedno, kada se radi o materiji, ali postoji dimenzija koja se zove zivot, i ta dimenzija ima svoju kontru a to je smrt. Mrtva materija i ziva materija, i covek kao najsavrseniji oblik zivota.
Coveku nije potrebna rec da bi mu sve bilo nesto.
Jovan 1:1-4 nema nikakve veze sa religijom, Bog je rec bez obzira na bilo sta, da nije bilo reci, ne bi postojala
svest coveka o Bogu, ili bilo cemu drugom, sto je nastalo kroz rec.
Nije mi jasno kakve veze ima grcki jezik i njegova vaznost kada se radi o Volji Bozijoj da svaki narod cuje rec.
Rec je rec, informacija koja coveku objasnjava smisao svega sto je u njemu i oko njega.
Gospod nema pocetak, rec ima, a ima i kraj, 'Novo nebo i Nova zemlja' nemaju rec, Isaija 65:17

Слушај, ми можемо да преводимо по свом нахођењу, али израз ἦν је 3 лице једнине имперфекта од глагола ειμι (бити), дакле, превод мора (ако хоћемо да поштујемо граматику) да гласи беше.
Ergo, не може онда да буде превод би, већ само беше.
А како и физика каже, из ничега ништа не може да настане, онда је јасно да овај почетак, ἀρχῇ није празан, већ и њега чини Бог, дакле почетак свих почетака је сами Бог. Бог је, да будем мало слободнији у изражавању, онај јединствени свепочетак, а при том је сам беспочетан.

А у праву си и ти када кажеш да ми немамо одговарајући израз ни за ἀρχῇ, ни за Λόγος, као што немамо одговарајуће изразе за многе појмове...
Авај нама, Грци се поломише да осмисле и изразе, а ми као да и ово мало речи желимо да поломимо и нагрдимо.

Можда није у реду старе изразе пунити новим садржајем, али то се свакодневно чини, јер језик је жив, а није музејски експонат (хм, добро латински, старогрчки...и бројни ,,мртви'' језици јесу експонати...  ), тако да се стално надограђује, мења...
А како то рече Хераклит: Ако послушате, не мене, него Логос, мудро је признати да је све једно. (фрагмент 50)   

Е тако је. И није ми јасно зашто људи стално питају ко је створио Бога.

Можда зато што је наша свијест диригована простором и временом, док је Бог изнад свега тога, Творац свега.

Prostor i vreme ne postoje, postoji verovanje da prostor i vreme postoje.
Nesto sto ne postoji ne moze da diriguje nicim. Bog postoji zato sto postoji rec - Bog, i sve ostale reci.
Tvorca nikad niko nece znati, ( iako je On samo covek kao i svaki drugi ) posto niko ne moze da razume sta
Tvorac govori, mada On govori jezikom svog Naroda.
" Jer misli moje nisu vaše misli, niti su vaši putevi moji putevi, veli Gospod; ", " I čuh glas veliki s neba gde govori: Evo skinije Božije među ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod Njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov. "
Nihilisticke religije, kao sto je "Hriscanstvo" ne mogu da shvate, da nema coveka izvan zivota u krvi i mesu.
Tvorac "Hriscanstva" je izjavio da " A ovo govorim, braćo, da telo i krv ne mogu naslediti carstvo Božije, niti raspadljivost neraspadljivosti nasleđuje. "
Zbog te Farisejske lazi danas postoji religija, posto ljudi veruju u neki oblik egzistencije koji ne postoji ni u
Crtanom filmu.
A veceg lidera u verovanju u Naucnu Fantastiku od Pravoslavlje nema. Pravoslavlje veruje da postoji pocetak
fizicke materije, verovanje da je iz nicega nastalo nesto.

Пошто постоји идеја и да је Бог Љубав, нешо ми је пало на памет ово: 

Da, postoji verovanje da je Bog ljubav, a ljubav je samo energija koju Bog poseduje, energija koja sve stvara.
Tako da Zdravko i njegov mega hit nemaju podrsku realnosti, posto je ljubav rec koja predstavlja energiju koja postoji u nama i oko nas, a ne 'samo rec'.
Kompozicija na koju ljudi nece imati mogucnost da obrate paznju, posto im nece vise biti jasno sta je levo a sta desno se zove "Bog je rodom iz Srbije"
http://www.youtube.com/watch?v=3bxH13Z4V2I