Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
1 ... 25 26 28 29 ... 32
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Благодети Србије ~ Манастири Српске Православне Цркве  (Pročitano 472955 puta)
Veteran foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82508
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 10.0.2
Манастир Дуга Морачка женски манастир


Манастир Дуга данас се налази на ријеци Морачи у насељу Биоче недалеко од Подгорице. Сматра се да је манастир старији од Морачког манастира и да је саграђен у доба династије Немањића.

Манастир је посвећен Успењу Пресвете Богородице, и тај првобитно саграђени манастир је уједно био и први саграђени манастир на Госпоином – пољу, на усћу Мале ријеке у Морачу. Због сталних удара турске војске црногорска племена су одлучила да га пренесу на неко много скривеније мјесто. Одлучили су да то буде поред Мораче, близу ријеке. По неким записима градња манастира датира из 1752 године. Од другог светског рата манастир је био запуштен а од 1996 године се обнавља.

Он је духовно сједиште племена Братоножића, Куча и Пипера. По архитектури је сличан већини црногорских сеоских храмова.

До њега можете доћи из правца Подгорице или Београда гдје код мјеста Биочи постоји табла са ознаком за скретање (из правца Подгорице десно, а из правца Београда лијево).

Преузето са: Митрополија црногорско-приморска
« Poslednja izmena: 04. Mar 2012, 14:01:02 od cg_ac »
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82508
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 10.0.2
Манастир Жањица, стари манастир у обнови


Манастир Жањице налази се на истоименом острву у општини Херцег Нови у Боко-которском заливу. Овај манастир комплекс има цркву Ваведења Богородице. Сматра се да ова црква потиче из XII вијека, а према печату који је у храму пронађен и који се чува у манастиру Савина може се уочити да је овај храм био филијала овог манастира. Касније је око овог манастира саграђен дебели зид квадратног облика, и несто касније су ограђење мање манастирске зграде које се наслањају на зидове цркве на јужној и источној страни.
Обновљен је и освештан 1880 године.






Преузето са: Митрополија црногорско-приморска
« Poslednja izmena: 04. Mar 2012, 14:01:15 od cg_ac »
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82508
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 10.0.2
Манастир Ждребаоник, женски манастир


Манастир Ждребаоник налази се на 2 км од Даниловграда. Овај манастир, храм Рођења Пресвете Богородице подигао је Свети Стефан Пиперски 1637 године. Манастир израста из испосничке ћелије овог светитеља.

Из средњег вијека сачувани су фрагменти живописа из цркве Св. Врачева из Слатине и подаци о подизању храма Св. Архандела Михаила у Ждребаонику, за коју Јегор Коваљевски, руски научник, каже : “Њу је први пут подигао српски краљ Св. Стеван, ово се може утврдити доказима, који се налазе у Морачком манастиру”. У Ждребаонику се од 1856. године чувају мости Св. Арсенија Сремца, архиепископа српског. Ждребаоник је велико саборно мјесто, а уједно и парохијска црква.

Обнова манастира започета је 1994 године, а оно што је јако битно истаћи је да одавно постоји идеја повезивања путем Ждребаоника и Манастира Острог, на чему се почело радити, и чије отварање се очекује ускоро.

До манастира Ждребаоник стиже се преко Даниловграда и потом преко моста на Зети ка селу Секулићи (скретање десно на раскрсници послије моста, па након преласка пруге поново десно) и онда ка селу Јеленак. Овдје постоји сигнализација која није тако лако уочљива па требате мало да обратите пажњу на знакове.

Преузето са: Митрополија црногорско-приморска
« Poslednja izmena: 04. Mar 2012, 14:01:33 od cg_ac »
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82508
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 10.0.2
Манастир Ком, мушки манастир


Манастир Ком са црквом Светог Успења Богородице смјештен је у сјеверозападном дијелу Скадарског језера, близу Жабљака Црнојевића (престоница династије Црнојевић у XВ вијеку), на огранку Одринске горе који се у периоду великих киша претвара у острво, док се током сушног периода до манастира пак може доћи путељицима кроз мочвару.

Манастир Ком је релативно неприступачан манастир. Налази се, као сто смо рекли, на гори и опкољен је заштитним зидом са двије капије. Има камену кулу и звоник.

Манастир је задужбина Ђурђа и Љеса Црнојевића и саграђен је негдје око 1427 године. У овом манастиру је замонашен Петар II Петровић Његош, највећи црногорски владар и пјесник.
Манастирски комплекс можемо подијелити на цркву са тријемом која је повучена источно и која је од осталог дијела манастира издвојена.

Други дио чине конаци – монашки, који су подигнути на западној страни острва и они гостински који се наслањају уз слободну страну кухиње.

До овог манастира најлакше се долази из правца Подгорице магистралним путем Подгорица – Петровац. Пролази се кроз насеље Голубовци, потом се иде преко ријеке Мораче, кроз села Понари у Зети и потом се прати асфалтни пут дузине од око двадесетак километара све до Жабљака. Ако је пак водостај велик и не може се ићи колима, онда можете доћи до насеља Врањине такође на Скадарском језеру, такђе из правца Подгорице ка Петровцу, одакле се до овог манастира можете превести неким од чамаца које можете изнајмити управо у Врањини.







Преузето са: Митрополија црногорско-приморска
« Poslednja izmena: 04. Mar 2012, 14:01:46 od cg_ac »
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82508
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 10.0.2
Манастир Михољска Превлака, мушки манастир


Овај манастир познат још под именом храм Светих Архангела се налази у Боки Которској и још од периода свох настанка био је један од највећих центара хришћанства на Јадрану. Такође је био и сједиште Зетске епископије коју је основао Свети Сава 1219 године.
До недавно се сматрало да су овај манастир подигли светшеници Бенедиктанског реда у раном средњем вијеку. Но ипак, данашња истразивања и ископине указују на трагове из раног хришћанског доба (чак из периода цара Константина). Археолошка екипа пронашла је гроб из ранохришћанског времена, а захваљујући новчићу који се ту начао може се са сигурношћу рећи да гроб датира из времена с почетка IV вијека, дакле доба цара Диоклецијана.

У XВ вијеку манастир је био јако остећен у једној борби у којој је страдало чак 70 монаха. Захваљујући труду и напорима Катарине Веселиновић из Рисна, 1833 године поред остатака овог храма саграђен је и Храм Свете Тројице. Наиме, Катарина је откупила једну трећину Превлаке, са намјером да обнови манастир и храм. Када је увидјела да јој оно што има није довољно за остварење њених идеја, одлучила је да учини оно што је било могуће. Обновила је дио древног прага за своје боравиште, као и кућу поред за кмета. Умјесто обнове великог храма, хтјела је да на његовим рушевинама подигне мању цркву, али је по савјету превлачког пароха и од тога одустала. Ипак успјела је да подигне своју задужбину - храм Пресвете Тројице, на темељима старог здања. Очистила је коров и друго дивље растиње, обновила маслињаке и воћњаке, уредила стазе и обални приступ, домаћински одржавала и унапређивала манастирску имовину. На крају је за насљедника половине те имовине тестаментом одредила владику Петра II Петровића Његоша, а другу половину је преписала превлачкој цркви Свете Тројице.

Од 1950 године на овом мјесту врше се различита археолошка истраживања, а храм је у обнови још од 1997 године.

У овом манстиру се налази сједиште православног омладинског братства Светих Архангела, митрополије Црногорско-приморске.









Преузето са: Митрополија црногорско-приморска
« Poslednja izmena: 04. Mar 2012, 14:02:00 od cg_ac »
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82508
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 10.0.2
Манастир Морача, мушки манастир


Кнез Стефан Немањић, који је носио и стару дукљанску краљевску титулу, подигао је манастир Морачу 1252. године, за владе краља Уроша I. Манастир је подигнут на десној обали реке Мораче, у проширеном делу кањона ове реке, названом Доња Морача, на једној тераси која надвисује речно корито за око 40 метара. У непосредној близини манастира извире јако врело, чија вода још увек служи за пиће. Ту, до самог манастира, је и обронак звани Светигора, са кога вода пада са висине од 40 метара. Ово је најлепши водопад у Црној Гори.   

Главна црква Морачког манастира је једнобродна базилика са куполом и пространом припратом. По свом архитектонском облику, она спада у најстарију групу српских цркава такозване "рашке школе" и грађена је по угледу на раније владарске задужбине: Студеницу, Жичу и Милешеву. Црква је посвећена Успенију Пресвете Богородице. Њена дужина је 22,70, ширина 6,36, а висина до крста на куполи око 23 метра. Поред олтара, средњег храма и припрате, она има још ђаконикон на јужној и проскомидију (жртвеник) на северној страни олтара, трансепте (певнице) на северној и јужној страни средњег храма, као и малу капелу посвећену архиђакону Стефану, првомученику хришћанском, на северној страни припрате.

Црква је зидана сигом (тухом), донесеном из из Тушине (дан хода), а портали (довратник, праг и надвратник) су од сивог домаћег мермера, који је вађен недалеко од манастира. Портали западних врата, која су висока до 3 метра, и оних на улазу из припрате у средњи храм, лепо су израђени, док су јужна врата знатно мања и простије израде. Бифоре (дводелни прозори са стубићем по средини), као и једноставни прозори, такође су од сивог мермера. Истим мермером поплочана је и црква, само што су плоче грубо обрађене. Међутим, врло пространи амвон, кружног облика, испред царских двери, управо испод куполе, необично је лепо израђен од разнобојног камена и личи на розету (округли орманент у виду руже).

У средњем храму налази се и велики камени саркофаг - гробница, у којој је вероватно сахрањен ктитор Манастира, кнез Стефан. Двокрилна врата (тзв. "Красна врата"), на улазу из припрате у средњи храм, инкрустрирана слоновом кошћу, представљају висок домет уметничке израде.

У дворишту Морачког манастира налази се још једна, мала, црква посвећена Светом Николи, старија од велике. По свом архитектонском облику, ова црквица не личи на црквену грађевину. Њен патос је за 3-4 степенице испод површине дворишта. Њена дужина је 5 метара, ширина исто толико, а висина око 6 метара. Некада је имала и припрату.

Негде на почетку XVI века, Морачки манастир тешко је настрадао. Турци су тада са манстирске цркве скинули оловни кров, а кровну конструкцију спалили. После ове похаре, црква је остала без крова пуних 70 година. За то време, првобитни живопис из XIII века скоро је сав пропао. Тек 1574. године црква је обновљена и покривена. Исте године израђен је, у олтару и средњем храму, нови живопис, који и данас постоји.

Стари живопис, из 1252. године, који је некада прекривао све зидове цркве, сачувао се сада само у ђаконикону, и то у лошем стању. Међу најзначајнијим композицијама свакако је циклус из живота пророка Илије, изложен у 11 сцена. Веома је значајан зато што представља једини познати пример овога цикуса у монументалном средњевековном живопису. Циклус је рађен у две зоне. На сваком зиду су четири композиције, сем на северном, где су само три. Ту, у горњој зони, започиње - на полукружној површини је насликано Рођење Илијино, а затим се ређају сцене које не иду хронолошким редом. Ремек дело је свакако фреска која представља пророка Илију, у часу созерцања, у пустињи крај обале реке Хората, са гавраном који га храни.

Донедавно се још веровало да испод новијег живописа из XVI и XVII века можда постоје фреске из XIII века, али су ипитивања показала да је приликом израде новог живописа обијен стари у највећем делу цркве. Они који су припремали зидове за израду новог живописа нису имали осећај за лепо, макар то било и дотрајало и немилосрдно су, где је обијање теже ишло, изгребали стари живопис. Сликари су имали тешку дужност да, држећи се ранијег распореда монументалних фресака, у границама својих изражајних могућности, покрију велика архитектонска платна. У нескладу између њихових композиционих концепција и монументалних облика који су им се наметнули, лежи главни разлог лошег деловања њиховог сликарства. Треба истаћи, међутим, да је сликарска техника којом је рађен овај живопис, иако знатно грубља од оне из XIII века, занатски врло солидна. Боје су задржале изванредну свежину и стабилност.

Живопис XVII века у параклису Светог Стефана и црквици Светог Николе, знатно је вишег уметничког квалитета. Он се издваја из сликарства тога времена свежином и лепотом колорита, као и композиционим решењима, и подсећа на сликарство Милутиновог периода из XIV века. Једна од главних личности у великој обнови Морачког манастира почетком XVII века је хиландарски зограф Георгије Митрофановић. Сликар фресака и иконописац, Георгије је један од најбољих сликара прве половине XVII века, који кроз своја дела, у форми, цртежу и боји, уноси новине. На морачком иконостасу се и потписао, као сликар престоне иконе Богородице са Христом.

У Морачи се налази и једна од најлепших и најзначајнијих иконописаних целина код нас, из XVII века. На њеном стварању радили су истакнути домаћи мајстори тога времена са хиландарским зографом, Георгијем Митрофановићем, на челу. Иконостас и иконе ван њега, датиране и потписане, сведоче о постојању сликарске радионице у Морачи, која је интензивно радила у XVII веку, окупивши најбоље сликаре. Оно што импресионира код морачког иконописа је веома солидна сликарска техника, изванредна занатска обрада дубореза и његова позлата. Управо изненађује у то време тако добра техника са једне стране и богатство са друге стране. Морачки иконостас рађен је дуго, од 1596. до 1617. године, и то у тешким приликама неуспелог устанка против Турака. Само велики крст над иконостасом, рађен је и сликан 11 година, што се види из натписа на његовом подножју. Следећи етапе ликовног развоја и удео појединих уметника, могу се сагледати ликовна схватања овог културног и уметничког центра. Доста везани за старе традиције, ови мајстори се донекле инспиришу ранијим стварањем, желећи да сачувају уметност прошлих времена, али уносе и много новог, како у детаљу, тако и у општој ликовној концепцији.











Преузето са: Митрополија црногорско-приморска
« Poslednja izmena: 04. Mar 2012, 14:02:14 od cg_ac »
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82508
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 10.0.2
Манастир Морачник, мушки манастир


Манастир Морачник је саграђен на истоименом острву са црквом Св. Богородице. По први пут се за њега зна из 1417. године из повеље Балше ИИИ, који је претрпоставља се био и његов ктитор. Ово је саборни храм посвећен Богородици Тројеручици.
Црква је направљена малих димензија са централном куполом. Поред цркве, манастирски комплекс сачињавају зграда конака, трпезарија и висока кула са четири спрата. Манастир је опасан каменом оградом са монументалном капијом. Манастир Морачник који је светиња православља и Зетске Свете Горе прије 250 година под навалом турске војске потпуно је био опустошен. Послије два и по вијека, у манастир Морачник 1998. године вратили су се монаси.

Све цркве из периода Балшица биле су живописане, о цему свједоче сачувани трагови на њиховим зидним површинама.




Преузето са: Митрополија црногорско-приморска
« Poslednja izmena: 04. Mar 2012, 14:02:32 od cg_ac »
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82508
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 10.0.2
Манастир светог Николе Обод, женски манастир


Манстир Светог Николе налази се на Врањини. Овај храм датира из периода династије Црнојевић када је био и сједиште зетске митрополије. Овај манастир је још познат и по томе да је у њему започет рад Ободске штампарије, прве штампарије на овим просторима која је касније пребачена на Цетиње.

Крајем XVIII вијека овај манастир је претворен у парохијски дом, а његова обнова је започета 1996 обновом куће Светог Петра цетињског на Ријеци Црнојевића у којој је он често проводио зиме осамљен, и која је данас претворена у манастирски конак.







Преузето са: Митрополија црногорско-приморска
« Poslednja izmena: 04. Mar 2012, 14:02:47 od cg_ac »
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82508
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 10.0.2
Манастир Орахово, стари манастир у обнови


Манастир Орахово налази се у Вирпазару. Старији храм саграђен је у XИВ вијеку. Стражњи храм – Храм Светог Николе и конак овог манастира су у рушевинама. Нови храм је у функцији и служи као парохијска гробљанска црква.
Постоји вјеровање да је овај манастир филијала манастира Светог Николе. Његова обнова је у припреми.





Преузето са: Митрополија црногорско-приморска
« Poslednja izmena: 04. Mar 2012, 14:04:14 od cg_ac »
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Veteran foruma
Superstar foruma


Nista

Zodijak Aries
Pol Muškarac
Poruke 82508
Zastava
OS
Windows 7
Browser
Mozilla Firefox 10.0.2
Манастир Острог, мушки манастир


Манастир Острог је смјештен у планинском масиву Острошких греда на подручју између између Даниловграда и Никшића. Подручје на коме се манастир налази у историјско-географском смислу припада брдском племену Бјелопавлићи. Сама именица острог изводи се од старословенског Острог – ”утврђење, утврђено мјесто”. У руском језику ова именица има исто значење. Исте или сродне топониме наћи ћемо и на ширем географском простору (нпр.: брдо Острог у Будванском пољу, брдо Острог у Попову пољу код Требиња, насеље Заострог код Макарске).
Манастирски комплекс чине два манастира сазидана у различитим историјским епохама, и то: Горњи и Доњи. Горњи манастир састоји се из два храма. Старији храм посвећен је Ваведењу Пресвете Богородице. По свему судећи, он је подигнут још прије доласка Светог оца Василија Острошког Чудотворца. Централни храм посвећен је Воздвижењу Часног Крста. Горњи манастир подигао је 1665. године епископ Василије Јовановић (Свети Василије Острошки). Манастир је већ 1667. живописао знаменити мајстор Радул. У истом манастиру Свети Василије се упокојио 12. маја 1671. године.
Доњи манастир подигао је архимандрит острошки Јосиф Павићевић 1820. године по благослову митрополита цетињског Петра I Петровића – Његоша (Свети Петар Цетињски). Манастир је посвећен Светој Тројици. У истом манастиру сахрањен је архимандрит Јосиф Павићевић 1836. као ктитор храма.
Недалеко од Доњег манастира налазила се црква Светог Ђорђа. Према црквенонародном предању, подигнута је још у доба краља Милутина Немањића. Више пута је рушена у доба Турака и опет обнављана. Услијед слијегања земљишта дефинитвно се урушила 1895. Више није обнављана. Остаци њених зидина и данас постоје поред старог манастирског гробља.
Настојањем игумана острошког и викарног епископа диоклијског госп. Јована Пурића, на платоу изнад Доњег манастира подигнута је црква Светог мученика Станка. Њена градња започета је 1. јуна 2003, а довршена је крајем 2004. године. Живописао ју је госп. Гаврило Марковић, живописац из Београда. У истом храму чувају се руке Светог мученика Станка, пастира из села Подвраће код Даниловграда кога су Турци исјекли и лишили живота 15. септембра 1712. зато што је одбио да прими ислам. Његове руке остале су сачуване и цјелокупне све до наших дана. Све до изградње цркве посвећене Светом мученику Станку руке овог подвижника чувале су се у Горњем манастиру. У храму Светог мученика Станка сахрањени су и земни остаци пуковника Баја Станишића, генерала Блажа Ђукановића и још 25 антикомуниста, који су у октобру 1943. умрли смрћу мученика бранећи манастир Острог од комунистичке војске.
Недалеко од Доњег манастира, на локалитету Брина налази се стари манастирски конак у коме је од 1967. до 1977. радила двогодишња монашка школа. Конак Свете Тројице је освештао Митрополит Црногорско-приморски госп. Амфилохије (Радовић) на Преображење Господње 1994. године, за вријеме игумана Лазара (Аџића), и од тада почиње са својим радом.
У више наврата манастир Острог се нашао на удару Турака. Када је босански везир Нуман-паша Ћуприлић у току 1714. започео казнени поход на Црну Гору, острошки монаси привремено су закопали мошти Светог оца Василија оред ријеке Зете у Бјелопавлићима, како би их заштитили од спаљивања. Мошти су остале сачуване. У току новог похода на Црну Гору 1768. за вријеме владе Шћепана Малог, Турци су похарали Горњи манастир. У току првог казненог похода Омер-паше Латаса на Црну Гору и Брда почетком 1853. у Горњем манастиру утврдило се око 30 бораца на челу са војводом Мирком Петровићем и војводом Новицом Церовићем. Пуних девет дана браниоци су успјешно, уз надчовјечанске напоре, одолијевали нападима Турака. Браниоци су успјели да мошти Светог оца Василија благовремено пренесу из Горњег манастира на Богетиће, и потом на Цетиње. Турци су након вишедневне опсаде заузели и спалили Горњи манастир, али су се браниоци са моштима Светог оца благовремено евакуисали на безбједно одредиште. Већ 1854. мошти Св. оца Василија враћене су у Горњи манастир. У току тзв. Вељег рата, Турци су под командом Сулејман-паше у јуну 1877. поново спалили Горњи манастир. И овај пут су на иницијативу књаза Николе мошти Светог Василија благовремено пренесене на Цетиње. Одмах по свршетку рата са Турцима, мошти су већ 1878. враћене у Горњи манастир. Манастир Острог је 1881. обновљен настојањем књаза Николе и захумско-рашког епископа Висариона Љубише.
Краљ Никола је изузетно цијенио острошку светињу. На општим народним саборима који су се за вријеме његове владе сваке године одржавали у Острогу о Светој Тројици, краљ је имао обичај да се на њима често појави и окупљеном српском народу из Црне Горе, Херцеговине, Босне и Старе Србје, одржи пламене патриотске бесједе у којима је развијао и јачао вјеру народа у коначно ослобођење од туђинског ропства и државно и национално уједињење. Као успомену на та минула времена, остали су стихови народне пјесме:

    ”Под Острогом у планини,
    краљ Никола сабор чини.
    Око њега сви главари,
    и сенатор сваки стари.”

У Горњем манастиру дошло је у току 1923. до пожара у коме је страдало готово цјелокупно манастирско здање. Мошти Светог оца Василија и црква Ваведења Пресвете Богоородице остали су сачувани. По пројекту руског архитекте Владимира СУкуренка Горњи манастир је од 1923-1926. темељно обновљен. Управо у том раздобљу обнове добио је садашњи препознатљиви изглед. Краљ Александар је посјетио у септембру 1925. Горњи манастир, поклонио се моштима Светог Василија. Својим прилозима и личном иницијативом он је много саслужан за обнову острошког манастира.
У краткотрајном априлском рату 1941. краљ Петар II Карађорђевић преноћио је у ноћи између 14. и 15-ог априла 1941. у острошком манастиру. Већ 15. априла исте године са Капиног поља код Никшића напустио је Црну Гору и избјегао у Лондон. Патријарх Гаврило Дожић, који је са краљем Петром II дошао у манастир Острог, одлучио је да остане у својој земљи и да дијели судбину народа чиjи је био Првојерарх. Већ 21. априла 1941. у Острог је дошла моторизована њемачка јединица која је ухапсила патријарха Гаврила. Патријарх је одведен у Сарајево и потом у манастир Вoјловицу код Панчева. Крај рата дочекао је у Концентрационом логору Дахау.
За вријеме краткотрајног боравка у Острогу средином априла 1941. краљ Петар II повјерио је архимандриту острошког манастира Леонтију Митровићу на чување три знамените хришћанске реликвије , и то: десну руку Св. Јована Крститеља, честицу Часног Крста на коме је Господ Исус Христос распет и икону Богородице Филермос. Реликвије су остале сакривене у Острогу до 1952. У септембру 1952. Органи УДБ-e за Црну Гору упали су у манастир Острог и пронашли реликвије. Све три реликвије депоноване су потом у трезор МУП-a Црне Горе у Титограду. Одликом Извршног вијећа СР Црне Горе десница Св. Јована и честица Часног Крста уступљени су у јануару 1978. Управи цетињског манастира. Икона Богородице Филермос депонована је у Народни музеј Црне Горе на Цетињу, гдје се и данас налази.
Манастир Острог нашао се на удару револуционара у грађанском рату који је у Црној Гори и на ширим југословенским просторима непрекидно трајао од јесени 1941. до прољећа 1945. У јуну 1942. У острошком манастиру смјестио се четнички Главни штаб за Црну Гору уз сагласност цетињског митрополита Јоаникија. Након петодневних борби од 13. До 18. oктобра 1943. Комунисти су приморали чланове четничког штаба на предају. Стријељали су дивизијског генерала Блажа Ђукановића и још 22 заробљена саборца. Пуковник Бајо Станишић одбио је позив на предају. У борби са комунистима погинуо је смрћу хероја.

Преузето са: Манастир Острог














Преузето са: Митрополија црногорско-приморска
« Poslednja izmena: 04. Mar 2012, 14:04:41 od cg_ac »
IP sačuvana
social share
"Narod je glup, a sad se buni zato što je glup. Pa ne možeš i biti glup i bunit' se što si glup."
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 ... 25 26 28 29 ... 32
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.125 sec za 17 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.