Манастир Висока Ржана са црквом Рођења Пресвете Богородице, код Пирота

На темељима много старије грађевине, данашњи храм је подигнут 1830. г. Црква је у живописном и тешко приступачном пределу саграђена прилозима мештана и црквених великодостојника. Њиховом заслугом је извршена и детаљна обнова манастира 1851. г. за коју је тражена посебна дозвола турских власти у Цариграду.

Живописан је само олтарски простор крајем 19. века. Осликано је и небо у наосу. Иконостас је настао 1852. г. о чему сведочи запис који је видљив на њему. Иконе су сликане у барокном стилу. Име тог свакако врсног зографа није остало забележено, као ни име мајстора који је израдио диван дуборез.

У манастиру се чува неколико вредних икона из 18. века, па се претпоставља да је ова збирка некада била много богатија.

Игуман Сава (Чанчаревић)
Адреса: Височка Ржана, 18306 Пирот

Манастир Вета са црквом Успења Пресвете Богородице, код Црвене Реке

До пре неку годину овде је постојао манастир, сада већ опустео. Првобитна црква саграђена је у 15. веку и била је сасвим различита од данас постојеће. Била је неупоредиво већа и лепша. Ктитор је непознат. 1942. г. цео манастир су запалили Бугари и потпуно га уништили, јер се у њему налазио четнички штаб. Након рата мештани подижу нову цркву на истом месту и манастир је опет оживео. Данас је манастир нажалост пуст, а црква је у врло трошном стању.

Стара црква била је осликана, али нема сачуваних остатака. Живопис у новијој цркви не постоји сем што је на плафону исликано небо.

Постојећи иконостас је врло скроман и сасвим је пропао. Око цркве уочљиво је неколико гробних места монаха из разних периода.Пре него што су запалили манастир, Бугари су га опљачкали, тако да је у цркви сачувана само једна лепа икона Св. Николе из 19. века. Судбина овог, веома старог и некада лепог манастира сасвим је неизвесна.

Манастир је упражњен. Адреса: Вета, 18313 Црвена Река 

Манастир Дивостин са црквом Свете Благовести

Манастир Дивостин, посвећен Благовестима, налази се  у истоименом месту, шест километара удаљен од Крагујевца. Од свога оснивања био је женски манастир, због чега је и назван Дивостин (дијевин стан).
Једно предање казује да манастир потиче из времена Византијског царства,  а друго, да је настао у време деспота Стефана Лазаревића, на почетку 15. века. Од Турака је страдао више пута. У време аустро-угарског рата црква је порушена 1739. године, а обнову ове светиње започело је братство манастира Драче, са игуманом Филотејем Ћатићем 1861. године.
Током Дргог светског рата дивостинска црква је напукла, а 1969. године је срушена. То је била скромна грађевина са основом у облику триконхоса и куполом изнад централног дела наоса.
Трудом сестара манастира Драче, са игуманијом Јеленом, и прилозима верних подигнут је храм, по замисли и пројекту архитекте Драгомира Тадића, по узору на српско традиционално градитељство. Основа цркве је у облику триконхоса, са јако издуженим главним бродом. Засведена је полуобличасим сводом и куполом изнад централног дела наоса. На западној страни је масивни торањ. Црква је завршена и освећена 30. маја 1974. године, благословом, блажене успомене, Епископа Валеријана. Црква је живописана 1980. године.
Нови манастирки конак по пројекту архитекте Радослава Прокића, завршен је и освећен 21. септембра 1986. године, благословом блажене успомене, Епископа Саве.
Манастир Дивостин ужива на далеко поштовање нашег народа. Веровање народа, да је код манастира погребен један српски светитељ и да је извор, познат у народу као Светиња, целитељниј.
У Манастиру је у периоду од 1994 -     било сиротиште, где су биле смештене девојчице (њих 30) углавном из Републике Српске, чији су родитељи погинули у рату 1991-1995. године.

ДИВОСТИН

Адреса: Манастир Дивостин,  34204 Дивостин
телефон (034) 562-131
Храм – Благовести
Капела – Св. цара Константина и Јелене
Старешина манастира: игуманија Пелагија (Бековац) старешина манастира Драче
У манастиру живе: монахиња Марина (Савић), и искушенице Весна (Луковић), Биљана, Катарина...

Манастир Јошаница са црквом Светог Оца Николаја, код Сиоковца

Манастир Јошаница, недалеко од Јагодине, у подножју Црнога Врха, подигнут је у време кнеза Лазара. Легенда да је манастир Јошаница у вези са преподобним Јошом Синаитом (кога је у лову ранио кнез Лазар), монахом који се подвизавао у пећини испод брда Шареника вероватно је делом утемељена. На основу остатака ктиторске композицције може се закључити да је ктитор био локални великаш који се пред крај живота замонашио.
Турски пописи бележе га 1521. и 1522. године као манастир Светога Николе. Средином 16. века у њему обитавају два калуђера. Старадао је крајем 17. столећа. Обновили су га 1786. године јеромонах Аксентије Теодоровић, прптппрезвитер Јован Поповић и кнезови Добросав и Бошко. У време аустро-турског рата Јошаницу су спалили Турци, а по завршетку овог рата, после Свиштовског мира 1791. године, почела је његова обнова. Манастир је поново страдао од истог непријатеља у Првом српском устанку. Током Другог српског устанка у Јошаници су се састали (1815) кнез Милош и владика Мелентије са великим везиром Марашли Али-пашом ради договора о миру. Због удела у ослободилачим ратовима, кнез Милош је овом манастиру 1832. године подарио три звона. Године 1851. манастир је обновљен и дограђена је припрата, а 1885, обновљени су манастирски конаци. У српско-турском рату1876/77. године, у конацима је била болница.
Манастирска црква је грађена у духу моравског градитељства. Основа је једнобродна и издужена са главним кубетом. Мало кубе налази се изнад пронаоса. Засведена је полуобличасим сводом. Због дотрајалости припрата је срушена 1946. године. Манастирски конаци подигнути су  током 18. и 19. века.
Сачувани запис указује да је црква  манастира Јошаницебила „измолована изнутра као Каленић и Љубостиња“. Овај живопис прекривен је малтером у 19. веку. Фрагменти старог фреско сликарства с почетка 15. века очувани су у олтарској апсиди и наосу цркве. У олтарском делу приказане су композиције: Поклоњење Агнецу и Богородица шира од небеса. У наосу је циклус Христових мука. Посебно се издваја сцена Молитва у Гетсиманском врту, насликана на јужном зиду.
Конзервација овог сликарства почела је 1969. године. Иконостас је сликао академски сликар Илија Димитријевић 1864. године. Са јужне стране Јошаничког храма налази се гробница породице кнеза Милоја Теодоровића, војводе левачког из времена Карађорђа.

JОШАНИЦА

Адреса: Манастир Јошаница,  Јошанички Прњавор 34203 Сиоковац
телефон (035) 277-517, e-mail: info@manastir.org
Храм –  Св. оца Николаја
Капела – Сабор светих Срба
Старешина манастира: јеромонах  Евтимије
У манастиру живе: монах Јустин и монах Доситеј

Манастир Рековац са црквом Светих Апостола Петра и Павла, код Ралетинца

На шумовитим обронцима Кременца, недалеко од села Великих Пчелица код Рековца, налази е манастир ралетинац посвећен Светим Апостолима. Нема поузданих података када је настао. Према народној традицији, подигнут је почетком 15. века као испосница оближњег манастира Денковца. По другом предању манастир је задужбина извесне Рале, једне од три кћери непознатог српског племића који је погинуо у Косовском боју. По том предању и по именима ове три девојке Рале, Дене и Саре – сазидане су три цркве на подручју села Великих Пчелица. Ове светиње су по њиховим именима назване: Ралетинац, Денковац и Саринац.
Ово предање је и данас живо, а 1940, сликар Јанко Брашић из Опарића, насликао је у манастирској трпезарији три побожне сестре, међу којима је и Ралетина. Најстарија црква није сачувана. Све до 1870. године, манастир је био у рушевинама, а тада је манастирсу цркву почео да обнавља трговац Јован Ракић. На старом црквишту подигао је богомољу и конак. Нешто касније (1893), постављедн је иконостас, а потом призидана припрата и изграђени конаци. Коначно уређење – обнова манастира завршена је 1977. године.
Црква има изглед једнобродне грађевине правоугаоне основе са полукружном олтарском апсидом. Засведена је полуобличастим сводом. Кров је двосливан. На фасади су велики лучни отвори. Изнад припрате је мали квадратни звоник.

РАЛЕТИНАЦ

Адреса: Манастир Ралетинац,  Велике Пчелице  34206 Горња Сабанта
телефон (034) 574-200; (064) 3093-674
Храм – Св. апостола Петра и Павла
Капела – Св. архангела Михаила и Гаврила
Старешина манастира: игуманија Евгенија (Симоновић)
У манастиру живе:  монахиња Јустрина (Димитријевић)

Манастир Саринац са црквом Вазнесења Господњег, код Рековца

Недалеко од Великих Пчелица на малом платоу изнад Дуленске реке, налази се обновљени манастир Саринац. Предање је једино сведочанство да је овај манастир постојао у даљој прошлости. Претпоставља се да је саграђен крајем 14. века, непосредно после Косовске битке. На месту црквине направљен је нови и освећен 1996. године.

САРИНАЦ

Адреса: Манастир Саринац,  Велике Пчелице 34206 Горња Сабанта
телефон (034) 574-300
Храм  –  Вазнесења Господњег

Старешина манастира: јеромонах Јустин (Годинћ)

Манастир Буково са црквом Светог Оца Николаја, код Неготина

Манастир Буково налази се на четвртом километру западно од вароши Неготин у Крајини, а поред самог друма Зајечар-Неготин. Лежи на падини Братујевачке косе, богате водом и бујном вегетацијом. Манастир је положен на узвишици тако да се са његовог дворишта види цела долина Неготина са околним селима. Порекло имена манастира данас се само може нагађати. Једни мисле да је манастир добио име по буковој шуми која окружује манастир. Други кажу, да му име потиче од водене птице "бука", које је овде било много у времену док још није био исушен неготински рит.
Сада у манастиру Букову нема никаквих писаних података ни споменика о његовом основачу. По предању Буково је задужбина краља Милутина с краја 13. века. Буково би по томе подигао краљ Милутин после победе над Шишманом. Сва је вероватноћа да и ова Светиња спада у број задужбина великога краља Милутина.
Осим овога предања, постоји још и то да је основач манастира Свети Никодим тисманаски. Ово је могуће стога што постоје докази да је Свети Никодим живео и делао у тимочкој крајини. До ослобођења од Турака, 1833. године, Буково се у писменим изворима јавља само неколико пута.

Чешће се јавља манастир Блатски (Блацки, Платски). На једној карти из доба аустријске окупације (1718-1739) унешен је Блатски (Plazze) јужно од Неготина, на средокраћи између Неготина и села Буковче. Од овог манастира немамо данас никаквог трага.
 
Од 1994. године, манастир Буково је по устроиству мушки општежитељни манастир, који данас броји десетак братије. Манастир се развија под духовним надзором и старатељством Епископа тимочког Јустина. Црква манастира Буково посвећена је Светом Николи.

Манастир Света Тројица са црквом Сошествију Светог Духа, код Доње Каменице

Манастир Света Тројица налази се на обронцима Старе Планине, 15 километара југоисточно од Књажевца, на десној обали Трговишког Тимока. У прошлости паљен и уништаван, не оставља битније документе о свом настанку. Једини натпис који говори о ктитору реновирао је 1848. први познати игуман Свете Тројице, јеромонах Пантелејмон (Недељковић). Судећи по том натпису који се налази у наосу храма, претпоставља се да је храм подигао деспот Лазар 1457. године. Неки историчари сматрају да је то деспот Лазар, син Ђурђа Бранковића, док је по Василију Марковићу „без икаквог разлога, тај оснивач идентификован са сином Ђурђа Бранковића“.

Манастир Суводол са црквом Рођења Пресвете Богородице, код Малог Извора

Налази се на северној страни планине Манастирска Глава испод виса Јаношица. Постанак манастира везује се, потрадицији, за доба кнеза Лазара. Стара манастирска црква порушена је 1865. године и све што се о њој данас зна то је оно што су написали Ф. Каниц 1859. године и писац "Пута лицејских питомаца" под вођством Јосифа Панчића 1863. године.

У самом дворишту манастира извире веома јако врело које је 1866. године обзидано и има пет лула из којих тече вода. Манастирски храм посвећен је Пресветој Богородици, празнику рођења. Устројење је општежитељно а манастир је женски.

Манастир са црквом Успења Пресвете Богородице, код Крепичевца

У центру црноречког округа, опкољен високим планинама и стрмим кршевима, између живописних клисура и кланаца, удаљен од људске сујете и овејан легендама далеке прошлости – Крепичевац је једно од најупорнијих места у борби за опстанак у време Турака, а у данима првог устанка, поред Грлишког манастира, оно на Тимоку, што су у Шумадији били манастири пред Крађорђев устанак. Као и већина манастира у крајини и Крепичевац спада у оне о којима се веома мало или чак готово ништа незна о временима градње и животу манастира уопшште. На основоу трагова живописа могуће је сазнати отприлике ко су били ктитори. Ктиторска композиција претставља нам Георгија сина "Ановог" и његову супругу Зору. За Георгија се сматра да је унук Радул бега.

Манастир је обнављан више пута. У XVIII веку обновио га је кнез Голуб из Јабланице. Почетком XIX века Хјдук Вељко са кнезом Милисавом постављају за старешину манастира Јеромонаха Акакија о чему сведочи запис у једној богослужбеној књизи. Данас манастир Крепичевац нема житеља а опслужују га парохијски свештеници.

Посвећен је Успењу Пресвете Богородице.