Благодети Србије ~ Манастири Српске Православне Цркве

Манастир Ватопед

Ватопед, грчки манастир, налази се крај невеликог залива на североисточној обали Атона. Овај манастир је један од најстаријих, најбогатијих и највећих манастира на Светој Гори Атонској. Према предању основао га је равноапостолни цар Константин у првој половини IV века, али га је у истом столећу разорио богоотступник Јулијан. Крајем IV века обновио га је грчки цар Теодосије у знак захвалности Богу, због избављења од бродолома свога сина Аркадија. Године 862. поново су га разорили Арабљани, а у X веку по савету преподобног Атанасија Атонског, обновила су га тројица богатих мирјана, браћа – Атанасије, Николај и Антоније из Андријанопоља.

Саборна црква манастирска, једна од највећих цркава на Атону, посвећена у част Благовештења Пресвете Богородице, подигнута је у X веку и у њој су сачуване фреске из XVI века, а такође и део мозаика.

У њу води величанствено предворје из кога се улази у два пространа трема, спољашњи и унутрашњи. Са десне стране трема налази се део посвећен светом Николају Чудотворцу, а са леве светом Великомученику Димитрију Солунском, а над њим још један део на хору подигнут Пресветој Богородици, назван “Утехе”. У манастиру се налазе чудотворне иконе Мајке Божије: Олтарка (Виматариса) или Ктиторка (Ктиториса), Посечена (Есфагмени), Утешитељица (Парамитија), Антифонитрија (Она која одговара), Милосрдна (Елеуса), Уљеточива (Елеовритис), Сведржитељица (Панданаса), Водитељица (Одигитрија).

Међу манастирским светињама чувају се делови животворног Крста Господњег, делови трске, сунђера и огртача Христовог, као и јединствена, непроцењива Ватопедска светиња – Богородичин појас. Ту су и делови моштију светих: Григорија Богослова, Андреја Критског, апостола Вартоломеја, великомученика Теодора Стратилата, Параскеве, Кирјака, Сергеја, Вакха, свештеномученика Харалампија, великомученика Пантелејмона, Трифуна, Јована Милостивог, архиђакона Стефана, великомученика Димитрија Солунског и других.

Осим Саборне цркве, постоји још 16 параклиса. Библиотека садржи и једну од најдрагоценијих и најређих збирки књига и рукописа, а особита драгоценост овдашње библиотеке је примерак Птоломејеве географије са картама.

Вредна пажње је и костурница братства у којој се чувају, колико је могуће, у целости кости умрле братије овог манастира више од десет векова. По атонском обичају остаци сваког погребеног монаха откопавају се након три године и кости се слажу у заједничку костурницу.

Нарочито поштовани празник манастира је Благовештење Пресвете Богородице (7. април).

Izvor: Wikipedia