Stvarno jbt 

Zamisli da moraš cele filmove 

 

Ma ne zajebavaj, bre.  Htela sam da kažem da ima stvari koje nisam gledala, a onda treba da ih stavim rame uz rame sa stvarima koje jesam gledala i onda na osnovu toga da glasam. Nije realno, a nemoguće je da odgledam sve (to, na kraju krajeva, i ne želim) do kraja glasanja. You, plonker! 

Nek si ti poslala 4 trilera 

Mrš, jednog dana ću te iseckati na komade zbog toga, da znaš, nemoj da se iznenadiš. 

 

Elem, tema:

E da, koliko se Mila Kunis promenila ...

Darren Aronofsky, čovek koji je iskoristio jeftinoću profesionalnog rvanja kao pozadinu za moćnu studiju karaktera, sada je stao iza zavese još jedne vrste nastupa. Balet sa svim svojim gracioznim pokretima i nedodirljivom senzualnošću ne dovodimo često u vezu sa krvavim sportom, ali perspektiva Aronofskog nas uverava da rvanje i nije tako daleko od baleta.

Black Swan je osmišljen kao psihološki triler sa preokretom: publika gleda film iz perspektive glavne junakinje i dovodi u pitanje njen zdrav razum. Kao posledica toga, osećaj realnosti u filmu nije najjasniji. Razdvajanje fantazije, noćne more i halucinacija od stvarnosti zahteva gledanje iz više puta i izuzetnu pažnju. Aronofsky je kreirao uvrnuto umetničko delo - neku vrstu filma kojim će obožavaoci podžanra "mind fuck" biti oduševljeni.

Nina Sayers (Natalie Portman) je vrhunska balerina u usponu. Najviše od svega želi ulogu Labudove kraljice u baletu "Labudovo jezero" impresarija Thomasa Leroya (Vincent Cassel). Međutim, iako je tehničke sposobnosti čine savršenim izborom za Belog labuda, nedostaju joj spontanost i zavodljivost neophodne za Crnog labuda. Dobar izbor za tu ulogu je Lily (Mila Kunis), nova balerina prebačena iz San Franciska koja zrači seksualnošću.

Na kraju, Leroy bira Ninu i nada se da će se nova balerina uklopiti u ulogu. Međutim, Nina je psihološka olupina. Ne samo što paranoiše da Lily pokušava da je potkopa, već ulazi u sukob i sa Leroyevom prethodnom štićenicom, jednako tragičnom Bet Macintyre (Winona Ryder) a osim toga, živi pod gvozdenom rukom prezabrinute majke (Barbara Hershey). Ninini pokušaji da dođe u dodir sa svojom mračnom stranom vrše dodatni pritisak na njenu, već nestabilnu psihu.

Da je Black Swan ispričan iz neutralne perspektive, ne bi se mnogo razlikovao od, recimo, The Red Shoes ili Flashdance. Međutim, prikazujući događaje iz unutrašnjosti nestabilnog uma glavne junakinje, uspeva da postigne sličnost sa nekim ranijim radovima Romana Polanskog - The Tenant ili Repulsion. Na momente, Black Swan se čini psihološkim trilerom, ali takođe sadrži elemente nasilne melodrame i horora. I, iako nema golotinje, očigledna seksualnost filma gura ga ka soft-core erotici. Sve u svemu, uprkos svojim mnogostrukim ličnostima, Black Swan je u svom srcu umetnički - i mračni - film. Kada je reč o konkretnoj akciji i ekspoziciji, nudi malo, ali jednako kao posle jedne sekunde ili trećeg gledanja, ostaje pitanje šta je realnost a šta ne.

Predviđa se da će Natalie Portman biti favorit za Oskara 2011 za ulogu u ovom filmu i ta očekivanja su opravdana. Ovo je najbolji primer Natalienog glumačkog umeća u dosadašnjoj karijeri, primer u koji je sve unela u glumu i dozvolila joj i sposobnost transformacije. Tumačenje Nine zahteva dubinu emocija i Natalie ni u jednom momentu ne greši notu. Iako me je više dirnula glumom u Closer, ovo je vrsta riskantne i izazovne glume na koju glasači Akademije često gledaju blagonaklono. Osim toga, napor koji je uložila u intenzivne baletske pripreme nekoliko meseci sada se isplatio - Aronofsky je rekao da je "dublerku" morao da angažuje samo u širim kadrovima. Većinu Nininog plesa izvodi Natalie i, iako je teško reći da je bez mane, bolja je od "kredibilne".

Kao Lily, Mila Kunis dokazuje da ima kapacitet i za zahtevnije uloge od komedija i lakih drama. S obzirom da je narativni pristup od nje zahtevao da otelotvori dva ili tri različita lika, Kunisova uspeva u tome dok istovremeno održava vezu između njih. Njena uloga je u senci Portmanove, ali je na svoj način i impresivna. U međuvremenu, Vincent Cassel, svež posle filmova Mesrine, predstavlja savršen izbor za Leroya, dodajući malo mračnog svojoj šarmantnoj ličnosti.

Izgled i osećaj filma Black Swan, koji uspeva da uhvati srž velike njujorške baletske produkcije, jedni su od najvećih uspeha reditelja Darrena Aronofskog. Ali nije sve u autentičnosti - koja je postignuta ne samo kroz neumorne napore glumica, već i kroz rediteljevu studiju odgovarajućih likova iz stvarnog života. Kinematografija je izazovna, koristi čudne uglove i jake kontraste između crnog i belog, i ubacuje snimke koji bi odgovarali bilo kom horor filmu.

Kao i u The Wrestler-u, kraj je otvoren za diskusiju. Poredeći ova dva filma, lako je videti sličnosti u putanjama dva glavna lika, iako njihove izvedbe predstavljaju sušte suprotnosti - pri čemu je balet "visoka umetnost" a rvanje "niska umenost". Međutim, The Wrestler je tradicionalna tragedija i izaziva mnogo jači emotivni odjek. Black Swan nije manje upečatljiv, ali metoda naracije paradoksalno drži gledaoca podalje od Nine dok nudi intimni pogled u njenu perspektivu. Pa tako, iako je Black Swan ambiciozniji film, moglo bi se reći da je The Wrestler mnogo "isplativiji" u emotivnom smislu. Sve u svemu, mogu slobodno da tvrdim da se oba filma nalaze među najkvalitetnijim filmovima u svojim godinama pojavljivanja.

Presuda: 4.5/5

(James Berardinelli)

Sviđa mi se kritika. Pozitivna je, a opet realna, iz moje perspektive.
Posebno mi se sviđa poređenje sa Repulsion-om, koje sam i sama napravila. Bravo ja, znala sam da u meni čuči genije. 

Evo nečeg zanimljivog za sve neverne tome koje smatraju da Natali ''leže'' samo uloge paćenica i plačljivica.
Znam da ima i njena tema, ali mi na ovoj nekako više paše.

Meni je ona tu totalno smesna...Kao jedno od onih malih prgavih pasa sto kevcu i nasrcu vecito 
Uopste mi nije uverljiva, she's trying too hard 

Hahhahahahahahahahhahahahaha kako uvek, ali UVEK nadjes savrseni gif 

Otkinula sam od smeha