Jako mi se dopao ovaj film, ali mi se nisu dopala vaša poređenja sa Fight Club-om i ostalim filmovima gde postoje podeljene ličnosti. Ova dva filma nemaju baš nikakve veze, iako su mi oba odlična. Ta podvojenost glavnih likova je samo oruđe za priču, a ne poenta.

Ako je vama poenta Fight Club-a to što je Norton imao disocijaciju ličnosti, onda vas više ne bih zadržav'o. 
Ovde je to ipak malo naglašenije... i da, njeni simptomi definitivno jesu psihoza (da li šizofrenija ili ne... nije ni bitno).

Jedini sa kojim bih ga mogla eventualno uporediti je ''Repulsion'', Romana Polanskog. Konfuzija seksualnog identiteta, postepeno skliznuće u psihozu i na kraju kulminacija iste. Naravno, Polanski je to uradio na sebi svojstven način; što ne umanjuje vrednost Crnog Labuda.

Da mene neko pita, rekla bih da je ovo film o perfekcionizmu. Gde možeš da završiš kao mlada i talentovana devojka (pol je ustvari nebitan) ako od sebe očekuješ i zahtevaš savršenstvo.

Patetična ili ne, sjajno je odglumila psihotičnu balerinu. To je ono što je činjenica, sve drugo je stvar ukusa.