bipolarni poremecaji ili manicno depresivna psihoza spada u psihoticna stanja  gde bolesnik  bez nekog posebnog reda ulazi iz manicnog ,u veoma tesko depresivno stanje. Ovo je jedno od tezih oboljenja gde je potrebna ogroma volja i rad sa pacijentom da bi doslo do duge remisije bolesti. Naglaseno je da sres, gubitakljubavi ili voljene osobe, promene godisnjih doba, jesen i prolece mogu  uglavnom da pogorsaju stanje kod ovih osoba. Bolest je uglavnom nasledna .
Psihoanaliza je veoma delotvorna jedino u stanju remisije kada pacijent ima relativno dobro mentalno rasudjivanje dok je u pogorsanju najbolje hospitalizovati istoga i dati mu adekvarnu terapiju. Nekada su kod manicno depresivne psihoze pacijente u stanjima teske depresije podvrgavali elektrosokovima, mada je to danas prevazidjeno. U tezim fazama bolesti u depresivnom stanju mnogi su skloni suicidu koji kad tad i izvrse. U manicnom stanju su skloni nasilju, neprimerenim radnjama, kao i kradji ili drugim oblicima delikventnog ponasdanja. Halucinacije su veoma ceste i ucestalo prisutne. Veliko razumevanje  a i ljubavod potrebno je pruziti ovakvim osobama jer samo tako mogu brze da prebrode krize koje mogu nekad da traju od par nedelja do i vise godina. Primerceno je da se boles obicno javlja prvi put u ranoj mladosti ali ne i u ranom detinjstvu. kao kod sizofrenije. Ako neko ima u porodici ovakvo obolelu osobu mora besebicno da se stara o njoj . Psihoterapija je veoma malo uspesna ako su kratke remisije .

procitala sam prilicno toga o bipolarnom poremecaju.Mislim da nema pravila za prelazak iz manicne u depresivnu fazu i obratno.Bas to povecava nesigurnost i stalni strah od buducnosti.Jedino blagovremene kontrole kod mog psihijatra pomazu da on uoci blagovremeno znake manije i reaguje s lekovima.Borim se sa bolescu svakog dana,ali ponovo funkcionisem i imam nade,snove,aspiracije,a ne samo fantazije.Volela bih da pokusam sa psihoterapijom,ali nazalost,materijalno ne mogu da sebi to priustim privatno,a ne znam da li se neka bolnica,osim VMA time bavi.Svaki savet je dobrodosao.

Draga Radicas imate savetovaliste besplatno za bipolarne poremecaje kao i pravo na psihoterapiju ali ilecenje i hospitalizaciju u slucaju potrebe na  Instiutu za mentalno zdravlje u Palmoticevoj ulici u Beogradu. Tamo imate vrhunske neuropsihijatre kao i psihoterapeute. Takodje mozete da se javite u dnevnu bolnicu U dr. Subotiva  gde ce vas primiti i odrediti psihoterapeuta. Bolnica Dr, Dragisa Misovic takodj je veoma dobro organizovana za terapiju i lecenje ove vrste pacijenata. Verujte mi da samo od vase volje i redovnih kontrola ali i lecenja zavisi tok bolesti. Nema pravila za remisiju ali porodica moze na vreme da vidi ako dodje do prvih znakova pogorsanja jednog ili drugog ispoljasvanja bolesti i da Vas na vreme uputi na pravo mesto za lecenje. Na zalost u nasoj zemlji socijalno osiguranje jos uvek ne priznaje privatnu psihoanaliticku praksu pa ako nemate mogucnosti za to pronadjite lekara ili terapeuta u jednoj od ovih ustanova koji vam uliva najvece poverenje.Ja vam od srca zelim da  ozdravite,i da se radujete zivotu i vidite svoju lepu buducnost. samo uporni dolaze do cilja. Znam neke slucajeve gde su osobe bile disciplinovane da su dugi niz godina vodile normalan i veoma kvalitetan zivot. Samo napred  .svako dobro . zeli Vam Ana

Draga Ana,veoma sam vam zahvalna na podrsci i obavestenjima.Iza mene stoje neke godine kojih se nerado cak i secam.Lecena sam sasvim pogresno,dijagnoze su se smenjivale,a sa njima i lekovi,tako da mi je laknulo kada je konacno ustanovljena prava dijagnoza.Moj princip za sve,pa i za bolest je - lakse ces se izboriti s necim ako sto vise znas o tome.Kad si koliko-toliko edukovan lakse ces u sebi naci okidace koji dovode do nekog nezeljenog stanja i s staviti sebe pod kontrolu da se olaksa sebi,a bogami,i onima oko sebe. @Ana,veliki pozz                                                                    

.probaj i alternativno da se lecis, ako imas uslove, za tvoje stanje jako pomaze , akupunktura, i homeopatija. Raspitaj se o ovome.

Ili jednostavno treba upoznati sta je pisao Aaron Beck o kognitivnu terapiju depresija. a to kombinovati sa tome sto Ana predlaze.

Hvala i tebi @Onodys.Lepo je sto negde moze otvoreno i bez predrasuda da se poprica o ovakvoj jednoj temi.Vecina ljudi nas,bolesnike dusevno obolele,otpisuje ili izrazava nepoverenje u kontaktu s nama,merkajuci i procenjujuci.Desilo mi se cak da mi je lekar na Hitnoj,videci pecat na knjizici,rekao-idi kuci zeno bozja,kad izlecis glavu,izlecices i pritisak/koji je trenutno bio visok/.Mada,cujem da je u Americi jos gore - psihijatrijski bolesnici nemaju zdravstveno osiguranje,ne mogu dobiti penziju,i sl.

ne znam kako je u americi, nazalost. al to je sigurno da na doktorovi nervni racun nije lose kad uce covek nesto psihiatriju. Bar osnovne antidepresante da nauci, da zna covek na sta moze ocekivati kao nuzefekta, ne treba bojiti se, treba traziti resenje.

Da,upravo o tome se radi.Osnovna stvar je,ako si hronicni bolesnik,da doktoru kazes sta pijes od lekova,zbog mogucih interakcija.U principu nikad ne znas na koga ces da naletis,a ako pocnes da objasnjavas jos gore,on je vec stvorio sebi neku sliku,o necemu o cemu pojma nema.

Оно што је јако важно код било ког психичког оболења је да оболели не мења лекара који му одговара и са којим има добру интеракцију. Код таквих болесника, поверење је јако важно. На неколико тема смо писали о стигми која влада када су они у питању и свакако би сви требали да је превазиђу. Болесници су најмање криви због своје болести, сем наравно ако су индуковане злоупотребом лекова или дрога. У већини нас нешто "чучи", а да појма немамо за која све оболења имамо предиспозиције.
Моја мамa и бака су психијатри, практично сам одрасла у болници и видела сам колико се такви болесници стиде своје болести.То је тужно.
У суштини, свако прво себи треба да помогне, а код њих је то понекад јако тешко, јер често нису  свесни симптома који се изненада појављују. Зато су ту породица и пријатељи који треба да будно мотре на промене у њиховом расположењу па се може на време реаговати. Биполарних поремећаја има много, већ сам причала о томе и није мали број оних који пате од неке од "mood disorders".