Cao. Imam problem i voleo bih ako mozhete da mi pomognete. Naime, od nedavno zhivim sa dechkom kome je ustanovljen bipolarni poremecaj. Vec jedanaest godina pije Clozapin (Leponex), tri puta po chetvrtinu. Prva faza je bila manichna, bilo je mnogo hospitalizacija, ali je poslednjih sedam godina u remisijii. Bili smo kod njegovog doktora, koji je naravno, prichao uopshteno. ..Inache, sa njim je sada sve ok sem shto je jako neodluchan, spor, hipohondrichan, malo spava-puno radi, i manichno je posesivan i preemotivan... Postoji li neko u slichoj poziciji ili neko ko mozhe da mi kazhe neshto vishe? Hvala unapred.

Kao i depresija, bipolarni poremećaj može biti različitog stepena težine. U svojoj blažoj formi bipolarni poremećaj se naziva 'hipo manija'. Kada simptomi postanu srednje težine ili teški i kad počnu negativno da utiču na sposobnost funkcionisanja osobe, onda govorimo o maničnoj depresiji ili afektivnom bipolarnom poremećaju.
Bipolarni poremećaj je potencijalno ozbiljna, onesposobljavajuća bolest, koja utiče na to kako se osećate, razmišljate, i na kraju kako se ponašate. Simptomi mogu da budu jako izraženi i mogu značajno da utiču na socijalno i profesionalno funkcionisanje pojedinca. Bipolarni poremećaj je razarajuća bolest koja se teško može prevazići bez medicinskog tretmana. Nelečena bolest može potrajati nedeljama, mesecima ili čak godinama, i razarajuće uticati na poslovne ili privatne odnose. Za neke, periodi između epizoda bolesti mogu da budu normalni i produktivni. Ipak, istraživanja pokazuju da će, ako se bolest ne leči, učestalost i težina ovih stanja vremenom rasti.
Kod svake osobe broj i pravilo pojavljivanja epizoda su različiti i jedinstveni. Kod nekih ljudi izraženo je pravilo pojavljivanja zavisno od godišnjeg doba, kod nekih je broj maničnih epizoda veći od broja depresivnih, a kod nekoga epizoda se ponavlja svakih par godina.  Razumevanje pravila po kome se bolest ponavlja pomoćiće vam da je predvidite i lakše kontrolišete.
Lek za bipolarni poremećaj ne postoji. Ipak, sa preciznom dijagnozom, odgovarajućom terapijom lekovima, podrškom i razumevanjem znakova i simptoma bolesti, možete da naučite kako da preduzmete mere za njihovo korigovanje, kako da ih uspešno kontrolišete i živite produktivano sa svojom bolešću.

Izvor:Centar za Psihoedukaciju Beograd

Moj ti je savet-skloni se

GirlInTheCrowd,

Navedi izvor..

nemoj to da mi kazhesh.. da se sklonim.. ne mogu i ne zhelim.. bio sam svestan toga pre par meseci kada mi je rekao a ipak pocheo da zhivim sa njim.. razmishljao sam, kopao po netu, literaturi, razgovarao sa doktorima, shto njegovim shto struchnjacima sa kojima sam uspeo da se povezhem.. nishta nisam saznao slushajuci sve te pomalo zastrashujuce stvari i uporedjujuci ih sa njim. nema nikakve veze. otvoreno o tome prichamo. on je u stvari najpitomija, najiskrenija i najmoralnija osoba koju sam upoznao, i malo chudno zvuchi, ali voleo bih da sve to dozhivim sa njim. mozhda sam samo zaljubljen i previshe emotivan, ali tako je, sada nema bezhanja i sklanjanja..zato bih i zheleo da uporedim iskustva sa nekim ko je u istoj situaciji kao ja... ...pozdrav!

Bipolarni poremaćaj se karakteriše promenama raspoloženja, od duboke depresije do ekstremne euforije. One se ponekad brzo smjenjuju, a ponekad pojedina faza traje danima. Izvestan broj osoba s ovim poremećajem oseća samo depresiju, sa tek povremenom tzv. maničnom fazom.

Uzrok nastanka
Niko nije sasvim siguran šta to prouzrokuje bipolarni poremećaj ili maničnu depresiju. Ima snažnih pokazatelja da, zato što se bipolarni poremećaj javlja i provlači kroz generacije porodica, ima genetsku osnovu. Mozak ljudi sa bipolarnim poremećajem je izgleda osetljiviji na emocionalni ili fizički stres i ima smetnje u prenošenju nervnih impulsa koji normalno vraćaju mir i spokoj. Kroz osetljivu igru neuro-hemijskih supstanci u mozgu, mi regulišemo svoje raspoloženje,spavanje i apetit.Nedostatak sna, raskidanje važnih veza i odnosa, promene u ustaljenom načinu života (čak i pozitivne, kao na primer polazak na fakultet) ili preterana stimulacija, mogu da prouzrokuju hemijski disbalans koji onda inicira maničnu epizodu.


Klinička slika
Svako ko boluje od bipolarnog poremećaja doživljava ga na sopstven i jedinstven način Bipolarni poremećaj je potencijalno ozbiljna, onesposobljavajuća bolest,Simptomi mogu da budu jako izraženi i mogu značajno da utiču na socijalno i profesionalno funkcionisanje pojedinca Kod svake osobe broj i pravilo pojavljivanja epizoda su različiti i jedinstveni. Kod nekih ljudi izraženo je pravilo pojavljivanja zavisno od godišnjeg doba, kod nekih je broj maničnih epizoda veći od broja depresivnih, a kod nekoga epizoda se ponavlja svakih par godina. 

Manična faza-rana faza (hipomanija) obično počinje pojačanim osećajem zadovoljstva, samopouzdanja, društvenosti, kreativnosti i energije. U ovoj fazi ljudi sa bipolarnim poremećajem su vrlo produktivni na poslu, kreativni, socijalno privlačni i zabavni za društvo. Zbog zadovoljstva koje pruža ova faza bolesti mnogi ne žele da potraže lekarsku pomoć.

Na žalost, ova faza brzo može da eskalira u razbuktalu maniju. Tokom sledeće faze ljudi pretežno postaju euforični, uvek previše energični i negiraju da nešto sa njima nije u redu. Loše rasuđuju, impulsivno se ponašaju, postaju besni, razdražljivi i svadljivi ako im se neko suprotstavi. Drugi, koji ih poznaju, videće da njihovo ponašanje ne odgovara njihovom karakteru.  Osoba vrlo malo ili uopšte ne spava, a i pored toga ima ogromnu energiju i snagu,govori toliko brzo da drugi ne mogu da isprate njeno razmišljanje, misli se toliko brzo smenjuju da to otežava koncentraciju i pamćenje ideja, lako im se ometa koncentracija skakanjem misli sa jedne ideje na drugu,preterano su pokretni, što je uočljivo i ljudima oko njih, Nestrpljivo delovanje bez razmišljanja o posledicama - kao na primer - trošenje novca preko svojih mogućnosti, neadekvatne i indiskretne seksualne aktivnosti, povlačenje budalastih koraka u poslu.U svojoj najtežoj formi kod manije se može pojaviti i gubljenje smisla za realnost sa psihotičnim simptomima kao što su slušanje ili viđenje stvari koje u realnosti ne postoje (halucinacije) ili javljanje fiksiranih neosnovanih verovanja da je osoba Mesija ili da je obdarena nadljudskim moćima (sumanute ideje).

Depresivna faza-manična faza obično rezultira potpunim fizičkim i emocionalnim kolapsom u obliku bolne depresije koja obično sledi. U fazi depresije, znaci i simptomi traju više od dve nedelje, većim delom vremena i smanjuju mogućnost normalnog funkcionisanja. Oni uključuju:uporno osećanje tuge, uznemirenosti, krivice i beznađa gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije donosile zadovoljstvo; smetnje u spavanju sa iscepkanim snom ili preteranim spavanjem,promene u apetitu, gubitak težine ili gojenje,hronični umor i nezainteresovanost;problemi s pamćenjem, koncentracijom i organizovanjem misli;brojne fizičke smetnje i bolovi u telu bez nekog vidljivog razloga, misli o bezvrednosti i samoubistvu koje se ponavljaju.

Dijagnoza
Pažljivo se ispituje istorijat bolesti, razgovara se sa osobom kako bi se identifikovali znaci, simptomi i pravilo njihovih ponavljanja, i tako se dolazi do dijagnoze. Često se i porodica uključuje da bi se tačno shvatilo šta je po sredi i šta se dešava.

Lečenje
Osnov za svaki tretman bipolarnog poremećaja je korišćenje lekova (stabilizatori raspoloženja (psihostabilizatori), antidepresivi, antipsihotici, anksiolitici ) kako bi se povratilo i stabilizovalo normalno raspoloženje i funkcionisanje. Dodatno, psihoterapija, edukacija pacijenata i porodice i povezivanje sa ljudima sa sličnim problemima takođe mogu doprineti lečenju.

izvor: Stetoskop online

„Nema zdravlja bez mentalnog zdravlja“

Mentalno zdravlje zablude i činjenice

Zabluda: Mentalni poremećaji nisu istinski zdravstveni problemi kao srčane bolesti i šećerna bolest – oni su poremećaji ličnosti.
Činjenica: Mentalni poremećaji ne predstavljaju manji zdravstveni problem nego bolesti srca ili bubrega. Istraživanja pokazuju da postoje genetski i biološki uzroci mentalnih poremećaja te da se mogu efikasno lečiti.

Zabluda: Ljudi s teškim mentalnim bolestima kao što je shizofrenija su često nasilni i opasni.
Činjenica: Statistički podaci pokazuju da ljudi s mentalnim poremećajima nisu ništa više nasilni od opšte populacije. Ljudi s mentalnom bolešću, poput shizofrenije, su u većoj meri preplašeni, zbunjeni i očajni nego što su nasilni.

Zabluda: Shizofrenija je višestruki poremećaj ličnosti.
Činjenica: Shizofrenija je teška mentalna bolest koja se često zamenjuje s višestrukim poremećajem ličnosti. U stvari, to je stanje koje dovodi do brisanja granice između stvarnog i nestvarnog. Simptomi shizofrenije variraju od socijalnog povlačenja do deluzija i halucinacija, ali često se uspešno leče savremenim lijekovima.

Zabluda: Ljudi s manično-depresivnim poremećajem opasno su nepredvidivi i obično su izolovani od društva.
Činjenica: Manično-depresivni poremećaj ili bipolarni poremećaj jedan je od najozbiljnijih mentalnih poremećaja koji uzrokuje duševnu patnju i razara osobne veze. Štaviše mnoge osobe obolele od bipolarnog poremećaja imaju smislen i ispunjen život. Neki od najvećih umova patili su od bipolarnog poremećaja uključujući i pisce Ernest-a Hemingway-a, Graham-a Greene-a i Virginia-u Woolf; državnika Winston-a Churchill-a; glumicu Vivienne Leigh i komičara Spike Milligan-a.

Zabluda: Mentalna bolest se meni ne može dogoditi.
Činjenica: Mentalne bolesti su začuđujuće česte, od njih nitko nije izuzet – može oboleti bilo ko. Svetska zdravstvena organizacija je 2004. godine sprovela istraživanje na preko 60000 odraslih osoba u 14 zemalja sveta. Rezultati istraživanja pokazali su da je 9-17% ispitanika imalo neku epizodu mentalnog poremećaja u protekloj godini.

«Rene Descartes, filozof 17. veka, smatrao je um potpuno odvojenim od tela ističući razliku među njima. Gotovo dva veka zagovaratelji mentalnog zdravlja pokušavali su ih iznova povezati. Nauka 21.veka ne priznaje odvojenost mentalnog i telesnog zdravlja; um i telo su nerazdvojivi, zdravlje je stanje sveukupnog blagostanja, nema zdravlja bez mentalnog zdravlja.»
 

                                                                                                                     



Izvor: Svetska federacija za mentalno zdravlje

sve ste objasnili samo ono najvaznije niste : zashto se to zove bipolarni poremecaj    ?

Nije bilo dovoljno jasno? Mislim, nisi mogao izvuci zakljucak?

nope ...  ne vidim nikakva 2 pola  jedino shto mi pada na pamet je da im se raspolozenje menja  od euforije do depresije ,ali nije valjda to u pitanju .... 

Ne cini ti se logicnim?