Blast from the past: Alex Kidd in Miracle World (1986)
Krajem 1986. godine, u Zemlji izlazećeg sunca osvanuo je Alex Kidd in Miracle World za Segin Master System. Kao i mnoge druge japanske igre, i Alex Kidd je bio otkačen i pomalo bizaran, ali je isto tako bio izuzetno zabavan i zarazan. Na ovu pustolovinu igrače vodi Alex Kidd, dečak koji mora da spasi svoje kraljevstvo od zlokobnog vladara Jankena i oslobodi princezu Loru iz zatočeništva. Kroz 17 nivoa, Alex će se suočiti sa Jankenovom vojskom, mnogobrojnim preprekama i zagonetkama.
U borbi se služi svojom džinovskom pesnicom, koju takođe može koristiti za razbijanje kamenja iza kojih se često kriju zlatnici i drugi bonusi. Naš glavni junak sa ovim zlatnicima može kupiti vozila poput motora i helikoptera. Ono što Alex Kidd in Miracle World izdvaja od drugih 2D platformera tog doba jeste njegov jedinstveni sistem boss okršaja. Naime, da bi napredovao u sledeći nivo, Alex mora da pobedi kraljicu u jednoj vrlo poznatoj igri – Papir, kamen, makaze. Zapravo, ime glavnog negativca Jankena je igra reči japanskog naziva ove igre – jan-ken-pon.
Alex Kidd in Miracle World je ušao u istoriju kao jedan od najvećih hitova Sega Master Systema. Dobio je velike pohvale od publike i kritičara, a britanski časopis Computer and Video Games ga je čak nazvao ”Seginim suparnikom Nintendovog Marija”. Igra je takođe poslužila kao inspiracija za mnoge buduće platformere, a 2021. godine je dobila i rimejk koji možete igrati na platformi Steam.
Mnoge će iznenaditi činjenica da je Donkey Kong star već više od 40 godina. Iako danas postoji dosta Donkey Kong igara, prvi susret sa ovim šašavim majmunom mnogi su imali počekom osamdesetih godina sa istoimenom Nintendovom arkadom. U ovoj igri se po prvi put pojavio još jedan lik koji vam je sigurno poznat!
Za razliku od brojnih drugih arkada iz ovog vremena, Donkey Kong je jedan od ranih pionira žanra platformera. Ovaj tip igara igrače vodi kroz seriju ‘’fizičkih’’ izazova koji zahtevaju veliku preciznost, kao što su skakanje, penjanje i izbegavanje zamki. U ulozi legendarnog Super Marija, još jednog Nintendovog mladog debitanta, igrači se moraju popeti na vrh gradilišta kako bi spasili preplašenu damu u nevolji. Tu probleme pravi podivljali Donkey Kong, koji Marija gađa burićima i time otežava njegov uspon ka cilju. Mario čekićem može uništavati buriće i kasnije sakupljati predmete kao što su šeširi i tašne, koji mu donose dodatne poene.
Pored svog doprinosa u razvoju novog žanra, Donkey Kong je oduševio igrače jer im je pored proste ‘’jurnjave’’ za najboljim rezultatom konačno ponudio konkretan cilj – da spasu princezu. Igra je takođe bila vrlo privlačna zbog svoje tematike koja je vukla inspiraciju iz drugih dela popularne kulture, kao što su King Kong i Lepotica i zver. Zbog toga je stekla veliku medijsku pažnju, ali i probleme na sudu zbog optužbe o kršenju autorskih prava Universal Studios-a. Donkey Kong je doneo dosta novina na gejming scenu i nesumnjivo je pomogao kompaniji Nintendo da izraste u giganta kakav je danas. Kong je u ovoj igri negativac, ali ga to nije sprečilo da osvoji srca gejmera širom sveta i da se kasnije pojavi u drugačijem izdanju.
Mario je danas verovatno najpopularniji lik koji je kreirala kompanija Nintendo, ali je ovaj brkati vodoinstalater osamdesetih godina ipak bio u senci tadašnje Nintendove zvezde, Donkey Konga. Pre nego što je dobio svoju prvu igru, Mario je bio sporedni lik u tri Donkey Kong arkade. Nakon velikog uspeha ovih igara, Nintendo je odlučio da nas bolje upozna sa braćom Mario i Luiđi. Šigeru Mijamoto i Gunpei Jokoi su tako 1983. godine kreirali prvu igru Mario franšize, Mario Bros.
Pre Mario Bros, naslovni junak nije bio poznat kao Mario već kao Jumpman, a nije se ni bavio čišćenjem odvoda, popravkom slavina i otpušavanjem WC šolja, već obradom drveta. Tokom razvoja ove igre Jumpman je postao Mario, a Mijamoto je odlučio da ga prešalta u drugi zanat zbog tregera, šešira i debelih brkova, jer tako izgleda svaki vodoinstalater, zar ne? U skladu sa njegovim novim zvanjem, Mario i Luiđi su dobili zadatak da istraže kanalizaciju u kojoj su počela da se pojavljuju čudna stvorenja.
Cilj igre je da svaki nivo očistite od ovih napasti, a pošto braća rade svoj posao u tandemu, Mario Bros. je moguće igrati u dva igrača istovremeno, što je bila prava retkost u tadašnjim arkadama. Danas znamo koliko je Mario smrtonosan kada skoči na neprijatelja, ali u ovoj igri je potrebno da udarite platformu po kojoj se oni kreću. Na taj način ćete ih okrenuti na leđa i tek onda možete da skočite na njih da biste ih eliminisali, kao Koopa kornjačice u kasnijim Mario naslovima. Mario Bros. je svojevrstan most između Donkey Kong i Super Mario serijala. Sa prvim smo stidljivo zakoračili u platforming, Mario Bros. je bio na pola puta, dok je Super Mario naslovnog junaka vinuo u virtuelna nebesa. Ostalo je istorija!
Nakon što je 1989. godine izašao Capcom-ov Final Fight koji je tih godina postavio standarde za skrolujuće borilačke igre, SNK je odlučio da izbaci na tržiste svoju varijantu koja je trebalo da mu bude konkurencija. Da li su u tome uspeli? Pa da vidimo…
U igri postoje tri različita lika, dva policijska detektiva iz New Yorka Duke Edwards i Billy King kao i Ryu Saeba. Duke je poznat po tome da drži rekord u policiji po količini nanesenih povreda dok je na dužnosti. Billy je popularan među ženama a i deca ga obožavaju, ali je zato brutalan prema kriminalnom šljamu. Ryu je policajac iz Japana, koji je ujedno i majstor borilačkih veština. Oni sada udružuju snage da očiste ulice od negativaca i njihovog vođe Casterora, sa ciljem da opet gradom zavlada mir kao nekada.
Neprijatelji će vam biti razni opasni i snažni momci, a protiv vas će koristiti uz svoju fizičku snagu i razna oružja (noževe, palice, staklene boce, dinamit, lance, pištolje, šipke) te predmete možete i vi naknadno pokupiti i iskoristiti što je dobra stvar koja će vam spasiti energiju i život. Da bi tu svoju energiju obnovili za to vam je potrebno da uništavate razne predmete (burad, telefonske govornice, reklamne panoe, kutije itd.) i za to ćete dobiti hranu i piće za obnavljanje energije.
Dobra stvar u ovoj igri koju treba posebno naglasiti i pohvaliti je mogućnost ulaska u neke od zgrada, gde ćete kao bonus razbijati razne predmete i tako zaraditi dodatne poene, i što je najbitnije, svoju energiju. Nivoa u igri ima ukupno 5, a lokacije kroz koje prolazite tokom igre su gradske noćne ulice, tržni centar, na krovu voza, kineska četvrt, montažna zgrada, skladište uz obalu mora, i na brodu.
Grafički Burning Fight izgleda veoma lepo za naslov iz ’91., postoji dosta detalja koji su odlično nacrtani i koji su za svaku pohvalu, ali ono što nedostaje je animacija pozadine koja je siromašna i kvari ukupan dojam. Muzika je odlična i pravi dobru napetu atmosferu tokom igre, a i zvučni efekti su dobro uklopljeni. Kontrole su jednostavne (A za skok, B za udarac rukom, C za udarac nogom), a kombinacija A+B je standardno za specijalan kombo udarac koji će vam oduzimati energiju, pa ga treba koristiti samo kada je baš ‘gužva’ sa puno protivnika.
Treba reći da su kontrole i dosta neprecizne, tako da ćete dosta puta promašivati svoje protivnike, a naravno to će oni iskoristiti i oduzimati vam dosta energije, života, ali i živaca, tako da vas ova igra ponekada može dovesti i do ‘ludila’ i frustracije. Loše su to napravili za nas igrače, ali su zato pametno odradli za sebe odnosno vlasnike arkadnih mašina jer u ovoj igri žetoni se gube samo tako. Pored problema sa kontrolama, animacija u igri je takođe pomalo drvena, lošija od konkurencije a posebno od sličnih igara koje su se pojavile nešto kasnije.
SNK je imao dobre planove sa Burning Fightom, ali da nije bilo toliko ključnih nedostataka, ova igra bi možda i prošla bolje od konkurentskog Final Fight-a… ovako im je to ostala samo pusta želja jer je igra vrlo brzo pala u zaborav a Capcom je sa Final Fightom, svojim CPS sistemima i budućim skrolujućim borilačkim naslovima nastavio da vlada tržištem arkadne zabave.
Mutation Nation je Beat ‘em up (Skrolujuća tabačina) igra sa arkada koju je razvila SNK kompanija za Neo Geo platformu. Ovaj naslov pojavio se u Japanu 1991. godine za arkade i kućne igračke sisteme, a za Američko i Evropsko tržište je izašao godinu dana kasnije. Radnja Mutation Nationa se odvija 2050. godine, kada jedan ludi naučnik izvodi bizarne biološke eksperimente. U jednom trenutku dolazi do eksplozije u njegovoj laboratoriji i opasni virusi počinju da se šire gradom, a poremećenom naučniku se gubi svaki trag. Ljudi počinju da se pretvaraju u kojekakva mutirana čudovista, i nasilje se polako širi ulicama grada. Dva mlada borca (Ricky i Johnny) koja su nekada davno živeli u tom gradu, vraćaju se nakon što čuju kakav se tamo haos odvija. Oni ubrzo postaju jedina šansa da se iskoreni nastali haos.
Na raspolaganju vam je igranje za do dva igrača, a vi započinjete igru sa crvenokosim borcem. Drugi lik je crnac sa opasnom frizurom i cvikerima, koga možete izabrati samo ako se uključite u igru kao drugi igrač. Nažalost nije ubačena opcija na početku igre da vi sami izaberete sa kojim od njih dvojce ćete započeti igru. Lokacije na kojima se radnja odvija su ulice razorenog grada, obala mora, na pokretnim kamionima, u podzemnoj železnici, labaratoriji, i finalna borba na krovu zgrade. Misija ima ukupno 6 i nisu baš preterano dugačke, svaki nivo se završava sa vašom borbom protiv glavnog šefa, klasika za ovaj tip igre. Neprijatelji su raznovrsni, od mutiranih ljudi sa raznim telesnim deformacijama, do letećih buba, mutiranih pasa, velikih čovekolikih guštera i drugih bolesnih kreacija koje je proizveo virus. Tu su i polu-mutirani mehanički protivnici koje je napravio sam naučnik da vas spreči u vaašoj nameri
Grafika u igri je koloritna, svi likovi su raznovrsni, primetno je dosta uloženog truda u detalje, a pohvalan je i dizajn lokacija. Muzika je jednostavna i ima je premalo nažalost, a zvučni efekti su dobri i dobro se uklapaju u priču. Kontrole su vrlo jednostavne, imate samo skok i udarac, i svaki od boraca ima nekoliko kombo udaraca. U igri se sakupljaju kugle sa slovima (A, B ,C ,D) i svako slovo vam daje različit specijalan udarac, a njihovo izvođenje je jednostavno i dovoljno je držati taster za udarac dok vam se plava skala ne napuni do kraja i onda je samo pustiti da se specijalan udarac izvrši. Ono što ovoj igri nedostaje (uz već spomenut nedostatak izbora likova sa kojim igrate) je bilo kakav razvoj priče između nivoa. Takođe, sami nivoi su mogli biti malo duži ili ih je moglo biti više. Ako volite igre kao sto su Final Fight i Punisher onda će vam ova igra poslužiti kao popodnevna zabava, pogotovo ukoliko je odigrate u paru sa prijateljem. Igra prosto odiše atmosferom kasnih 80tih i predstavlja malo blago za nostalgičare i retro gaming fanove.
Datum izlaska: 31. oktobar 1992. Platforma: Arcade
Skrolujuće borilačke igre su verovatno najzastupljeniji žanr igara na automatima u periodu od kraja osamdesetih do sredine devedestih, a za to je najzaslužniji upravo Capcom koji je objavio Final Fight 1989. godine, a kasnije i nekoliko još kvalitetnijih ostvarenja, među kojima je i Warriors Of Fate. Radnja ove igre smeštena je u srednjovekovnu Kinu izdeljenu na brojne sitnije državice: zemljom Shang-Lo vlada tiranin Akilla Orkhan koji, pošto je uništio sopstvenu zemlju sada baca oko i na zemlje iz okruženja. Ipak, jedan hrabri velikaš po imenu Kuan-Ti zajedno sa 5 najhrabrijih ratnika Kine pokušaće da ga zauvek uklone i povrate mir i blagostanje narodu. Warriors of Fate je zapravo direktni nastavak igre Tenchi Wo Kurau koja je izbačena samo u Japanu. Ceo Tenchi Wo Kurau serijal se zasniva na kineskim pripovetkama poznatim kao ”Romance of the Three Kingdoms”, ali nema nikakve sličnosti sa poznatim igrachkim serijalom. WOF je verovatno jedina borilačka igra ovakvog tipa u kojoj ćete morati da se borite sa pravim buljucima protivnika (nekad i preko 10!). Na svu sreću, naši junaci nisu nimalo naivni, pa su gotovo svi osim Portora naoružani i efikasno tamane protivnike. Interesanta je mogućnost jahanja konja, kada je ubojita moć još veća.
Kontole su standardne za ovu vrstu igara i navikavanje na njih je zaista momentalno. Štaviše, iako se koriste svega 2 tastera, njihovom kombinacijom mozhe se izvesti izuzetan broj udaraca, shto je jako prijatno iznenađenje. Jedino šhto nije dobro odrađeno je upotreba oružja, pa se čini da je mnogo bolja borba opremom koju već imate u startu. Kao i u svakoj borilačkoj igri ala Final Fight i ovde ćete razbijati raznu burad i ćupove u kojima se nalaze raznorazna oružja, dodatna energija i poeni koji vam donose ekstra živote (po default setovanjima počinjete sa 2). Grafika je zaista izuzetna i neznatno zaostaje za neprikosnovenim Punisher naslovom po detaljnosti, odnosno kvalitetu animacije. Pozadine su zaista prelepe, a posebno treba pohvaliti živopisne nivoe koji će vas voditi kroz šume, preko drvenih mostova, ali i u utvrđenja, a bogami i na brod pred kraj igre. Zvuk je takođe prijatno iznenađenje. Zvukovi u igri su manje-više standardni, a muzika je sjajno uklopljena u okruženje. Zbog obilja protivnika poželjno je da se u avanturu ne upuštate sami, već uz pomoć jednog ili najviše 2 prijatelja. Kao jako pozitivnu stavku uzimamo da je igra izuzetno dugačka kada se uporedi sa konkurentim naslovima, tako da postoji čak 9 nivoa rastuće težine, a na kraju svakog vas čeka glavni protivnik (ili čak 2) poduže energetske skale, koji uz to nikad neće biti sam pa se uporedo morate boriti i sa ”običnim” protivnicima kojih uvek ima u izobilju.
Za kraj da napomenemo da se japanska verzija ove igre (Tenchi Wo Kurau II) prilično razlikuje od World i ostalih revizija. Pored toga što su imena svih junaka drugačija, priča je mnogo dublja i bolje se nadovezuje na prvi deo igre usled čega je i broj dijaloga između nivoa (i za vreme nivoa) daleko veći. Takođe, japanska verzija poseduje i 3 oružja kojih nema u Warriors of Fate, a igru je moguće završiti na 3 umesto 2 načina. Možda je grubo poređenje, ali je razlika otprilike kao između japanskih i američkih Final Fantasy igara za SNES koje su po pravilu za SAD tržište previše pojednostavljivane. Ako ste ljubitelj Romance of the Three Kingdoms pa još znate i japanski, nishta vas ne sprečava da odigrate i tu reviziju. U tom slučaju, sigurno ćete proći bolje od nas 99,9% koji su osuđeni samo na engleski.
"Warriors of Fate takođe je skrolujuća tabačina, smeštena u milje drevne Kine. Pomoću straha i terora, zemljom Shong-Lo je vladao zlikovac Akkila-Orhan, koji je nameravao da osvoji okolne zemlje. Suprotstavili su mu se mudri Kuan-Ti i pet čuvenih ratnika. Garantovanu zabavu pruža jedan od likova sličan Kraljeviću Marku koji sa Šarcem nasrće na buljuk neprijatelja, sve vitlajući svetlijem oružjem."
Tema: 
