Sada je već 1992. Megadrive/Genesis i SNES su zauzeli svoje pozicije u 16-bitnom ratu. Rat već polako poprima epske proporcije, bitke se vode na svim frontovima. Traže se heroji koji će obeležiti novu eru i ispisati nova poglavlja istorije, a jedan proslavljeni ratni veteran tvrdoglavo odbija da se povuče sa bojišta. Penzija jednostavno nije bila opcija. I pored superiorne mlade garde, još uvek ništa nije moglo da slomi borbeni duh ovog osmobitnog samuraja. NES/Famicom nastavlja da iznenađuje svojim potencijalom. Pod stare dane je iznedrio mnogo dragulja koji su često bili previđeni ili ostavljeni u senci 16-bitne mašinerije.
Jedan od njih je i Mitsume ga Tooru. Akcioni platformer rađen za Famicom, iza kojeg stoji stari majstor zanata, Natsume. Igra je bazirana na istoimenoj anime i manga franšizi, koja u slobodnom prevodu znači ‘’Three-Eyed One’’. Uprkos činjenici da je japanska ekskluziva, igra je prijateljski naklonjena zapadnoj publici, sa sve engleskim titlovima i vrlo jednostavnom radnjom, koja je prepričana u svega par sličica na samom startu.
Dakle, simpatični trooki dečak je ostao bez svoje prijateljice ili simpatije. Ona je kidnapovana od strane drugog trookog dečaka, koji je daleko manje simpatičan od ovog prvog. Na leđima nekakve mehaničke tvorevine nalik godzili, protutnjao je gradom kao krava kroz kukuruz, ostavljajući iza sebe pustoš, razaranje i jedno slomljeno srce. Iako slomljeno, srce dečaka beše junačko. Možda nije imao svoju godzilu, ali nije časio časa već istog mometna rešio da uzvrati udarac. Suprotstavio se bezobraznom dečaku i njegovoj zlikovačkoj bandi, ne bi li spasao dragu prijateljicu i sprečio dalji teror.
Sa gledišta gameplay mehanike, igra umnogome podseća na popularne platformere iz tog perioda, kao što su Megaman i Little Samson. Ali, opet unosi dovoljno finesa i svežine kako bi ostala unikatna. Naš dečak se bori protiv svega što mu stane na put pomoću trećeg oka iz kojeg ispaljuje projektile. Tu je još i nezaobilazna magična strela koja mu pomaže da stigne do teško dostupnih platformi. Jače tipove projektila, health, dodatne živote i ostale stvarčice kupujete u specijalizovanom šopu. Kako vam je za to potreban novac, i to u velikim količinama, dobar deo igre ćete provesti pucajući u novčiće koje ispuštaju neprijatelji. Dobro ste pročitali, pucaćete u kovanice ujednačenim ritmom, kako bi ih uvećali a samim tim uvećali i njihovu vrednost. Ovo može ponekad da smori i čini se kao da veštački pokušava da produži igru, ali svakako prikazuje jedan otkačen vid grindovanja. Mitsume Ga Tooru se sastoji od pet vrlo raznovrsnih nivoa, napredovanjem kroz igru nivoi postaju primetno duži i izazovniji, a na kraju svakog vas očekuje i boss fight. Grafika u igri je prava japanska poslastica. Vrlo detaljna i šarena, sa nekim uvrnutim i živopisnim sprajtovima, koji joj daju zaista jedinstven vizuelni identitet. Prati je odlična zvučna podloga i par catchy melodija koje se posle određenog vremena počinju ponavljati.
Mitsume Ga Tooru u celini predstavlja jedan vrlo kvalitetan i kompletan naslov i prava je šteta što je igra prošla relativno nezapaženo. Kako je izašla pred kraj životnog ciklusa konzole i bila tematski okrenuta japanskoj pop kulturi, igra nije dobila verziju za NES, a zapadna publika je ostala uskraćena za jednu odličnu igru.
Do sada smo se često susretali sa prilično opskurnim naslovima, ali za Mario Kart ste sigurno čuli. Možda ne može da se pohvali pedantnim realizmom koji krasi Gran Turismo ili zvanično licenciranim garažama Forza serijala, ali momentalno mami osmeh na lice. Super Mario Kart je predstavio jedinstvenu mešavinu trkačkih i power-up elemenata sa fokusom na multiplejer. Power-up poboljšanja su omogućavala igračima da ometaju jedni druge, popularizujući novi podžanr – Kart Racing. Ovaj trend su ispratile mnoge velike gejming franšize, od Pac-Mana i Crash Bandicoota do Digimona i Sonica.
Igrači su imali izbor od osam trkača, od kojih je svaki posedovao posebne statistike. Mogli smo da se trkamo kao brkati vodoinstalater lično ali i njegova vesela družina, uključujući Luigija, Bowsera i Princess Peach. Ovi legendarni likovi su delom zaslužni za popularnost igre, ali čak i da niste ljubitelj Mario serijala, sigurni smo da bi vam se dopala. Super Mario Kart je pristupačan, zabavan i zarazan, a u društvu je prosto nezaboravan.
Pored brojnih reizdanja za kasnije Nintendo konzole, Mario Kart serijal danas broji čak 14 igara – šest za kućne konzole, tri za prenosive konzole, četiri arkadne i jednu za mobilne uređaje. Uspeh se ne može nikako poreći, a dodatak na to je izuzetna prodaja sa najaktuelnijom igrom, Mario Kart 8, koja je na Nintendo Switch konzoli prodata u preko 40 miliona primeraka!
Prva igra koja se pojavila za N64 bio je novi deo serijala o braci Mario. Posle bezbroj uspeha koje su igre sa ovim likovima postigle na NES-u, SNES-u i Game Boy-u (pomenimo samo Super Mario Bros.1, 2, 3, Super Mario RPG...) i uzimajuci u obzir da je Mario zashtitni znak Nintenda, ovakav potez je bio sasvim normalan. Kao i svaki raniji Mario, i ovaj ima banalnu prichu na koju se ne moramo posebno osvrtati (standardna shema sa kidnapovanjem princeze). Super Mario 64 se gotovo po svemu razlikuje od svojih prethodnika a najvishe po tome shto je celokupno izvodjenje prebacheno u jedan veliki 3D svet. Kada prvi put vidite ovu igru, jasno vam je da je u pitanju zaista neshto novo. Grafika je zaista odlichna a kombinacija poligonalnih i 2D elemenata je perfektno uradjena. Trebalo bi i pohvaliti i specijalne efekte koji zaista deluju odlichno. Izvodjenje je moralo da pretrpi velike izmene zbog novog okruzhenja pa je tako kontrolni sistem znatno obogacen, tako da je sada moguce izvoditi sve i svashta a najimpresivnije je naravno letenje.
Pazhljivo ischitavajte sve table na kojima cete se bolje upoznati sa svim potezima koje Mario mozhe da izvede. Kontrola je moguca samo preko analognog dzhojstika shto je pruzhilo i mogucnost 3 brzine kretanja Maria od usporenog hoda pa do sprinta. Najveca zamerka kod 3D izvodjenja a narochito kod igara gde protivnike eleminishete skokom jeste preglednost. Ovde je stanje malo bolje jer je prag tolerancije bolji, tako da ne morate da budete hirurshki precizni da bi ste to izveli. Nazhalost, ova igra je lansirala neshto shto ce se kasnije provlachiti kroz sve kasnije Nintendo/Rare igre ovog tipa - slobodno podeshavanje kamere. U teoriji to uopshte nije loshe jer vam se u gotovo svakom trenutku dozvoljava da sami podesite ugao gledanja, ali problem je u tome shto to i morate da radite! Za razliku od drugih igara kao shto je Rayman 2 npr. ovde ste osudjeni da svaki chas menjate ugao kako biste videli shta je ispred vas a chesto nemate vremena za tako neshto a kada to ukombinujete sa analognim kontrolama...
Zvuk stoji mnogo bolje i veoma je dobar. Naprosto, efekti su slichni onima iz prethodnih delova shto svakako treba pozdraviti jer uspeshno prenose duh iz ranijih nastavaka. Iako je jedna od prvih igara izbachenih za ovaj sistem, Nintendo je napravio igru koja spada medju najbolje za ovu konzolu i praktichno najavio pravu eksploziju 3D naslova ovog zhanra.
Po mišljenjima mnogih Paper Mario je nastavak Super Mario RPG sa SNES-a koja je ujedno bila i poslednja igra na kojoj su saradjivali veoma poznata firma Square i Nintendo. Kao što se po naslovu igre može zaključiti svi likovi izgledaju kao da su napravljeni od papira, dok su nivoi čist 3D. Zašto su odlučili za baš taj vizuelni stil ne znamo, ali u jednu stvar smo sigurani – nisu uopšte pogrešili!
Intro počinje sa pričom o zvezdama i legendarnom zvezdanom štapiću. Visoko na nebu postoji mesto koje se zove Star Heaven, gde počiva Star Rod koji ima moć da ispuni svaku želju. Njega čuvaju sedam Star Spirit-a. I tako prikazivajuci Star Heaven na ekranu se pojavljuje nešto neočekivano – neko izgleda ko da je nalepio sličicu od Kammy Koope (koja neverovatno liči na MagiKoopu iz Super Mario World 2 Yoshi’s Island). Čak i narator se začudio sta Kammy tu radi, a odgovor na pitanje stiže odmah. Da, bio je to Bowser, koji uz pomoc Kammy sada poseduje Star Rod sa kojim će konačno moći da se osveti svom večnom rivalu Mariju. Ubrzo nakon toga pojavljuje se glavni meni gde možete da izaberete između čak četiri save game fajla. Tu možete upisati svoje ime i kreće prvi deo igre, tj. prolog. Inače citava igra nekako podseća na knjigu, sa prologom i kasnije poglavljima.
Kamera zumira na malenu kućicu u kojoj žive Mario i njegov brat Luigi. Baš tada jedan ParaKoopa (kornjača sa krilima) poštar dolazi i donosi poštu. Luigi izlazi uzima pismo i čita ga naglas Mariju. Pismo je ustvari pozivnica od Princeze Peach na njen parti u dvorcu. I tako glavni junak i njegov nerazdvojni brat kreću prema dvorcu koji je prilično blizu njihove kućice. Oboje ulaze u dvorac, Luigi odlučuje da ostane dok vi dobijate kontrolu nad Mariom koji traži princezu. Posle par soba Mario sreće Princezu koja je pomalo umorna od svog dočekivanja gostiju i poziva Marija da ode sa njom na terasu da malo popričaju u miru. Kao što se i očekivalo Bowser i Kammy se iznenada pojavljuju i vreme je da se Mario opet po ko zna koji put obračuna sa Bowserom. Ali pošto Bowser sad poseduje Star Rod mnogo je moćniji od Marija, koji gubi bitku. Bowser ga izbacuje iz princezinog dvorca i posle toga uzdiže zamak visoko u nebo – ovo su izgleda pozajmili od Aladdin-a . Bowserov zamak se ustvari sad nalazi tačno ispod princezinog. I tako ostavljamo Bowsera da slavi u svojoj pobedi dok gledamo šta se desilo sa Mariom.
Padajući sa velike visine Mario sleće u šumu, sedam Star Spirita se pojavljuju i koriste svoju moć da okrepe Maria. Govore mu da ode do Shooting Star Summit-a i ubrzo nakon toga nestaju. Maria nalazi Goombaria koja ga je odmah prepoznala i odvela u svoje selo. Mario se budi i sav iznenađen otkriva da se nalazi u nečijoj kuci, tu ulazi Toad koji mu objašnjava šta se desilo i kako su ga našli. Mario mu priča o Star Spiritima ali Toadu se čini da je Mario to sve sanjao.
Mario kasnije izlazi iz kućice, upoznaje stanovnike malog sela u kome ustvari žive samo familija Goombas i Toad. Prema izlazu sela Kammy Koopa iznenadno dolazi leteći na svojoj metli, njen instinkt je nije prevario, znala je da je Mario živ i u isto vreme odlučuje da mu zagorča zivot tako što baca magiju – pojavljuju se veliki žuti blokovi koji sprečavaju Maria da izađe iz sela. Nakon par situacija Mario će pronaći čekić za rušenje žutih blokova, steći saveznika Goombaria i krenuti u neverovatnu avanturu spašavanja princeze i oslobađanja Star Spirita.
Mesta koja će posetiti, prijatelji koji će mu se pridružiti, kao i mnogi zadatci koje ćete reštavati su veoma raznovrsni: Kidnapovanje u Shiver Mountain, Boo Mansion Misterija, Ostrvo Yoshija su samo od nekih. Pored Maria imaćete priliku da kontrolišete i Princezu Peach (po pravilu posle svakog završenog chaptera), koja će na svaki mogući način pokušati da pomogne Mariu. Obično njeni nivoi se sastoje od skrivanja od bowserove vojske metalnih koopa u stilu Metal Gear Solid-a, prisluškivanje Bowser-a i čitanje njegovog dnevnika. Tajni prolazi u zamku i mali Star Spirit će joj olakšati posao pošto će prenositi Mariu poruke tj. šta sledeće da očekuje od Bowsera. Battle sistem je veoma dobro urađen – mešavina turn based i real time-a: real time pošto ćete kao Mario morati da više puta u određenom trenutku stisnete dugme, ili kombinaciju dugmadi i direction pada. Kao i u svakom drugom RPG-u Mario ima HP ili health points, FP ili flower points – ovo bi se moglo porediti sa manom, i BP ili Badge points. Mario dobija experience kad ubija neprijatelje u obliku Star Pointsa. 100 Star Poena će značiti Level Up za Maria. Značke će Mario morati da kupi ili će ih naći u malim kovčezima. Pored toga kad god spase Star Spirita moći će koristiti njegovu moć, bilo da isceli sebe, ili da povredi druge. Pored glavne priče ima dosta mini igara koje doprinose replay vrednosti kada se završi glavna priča, kao npr. kvizovi koji su mnogo lakši od onih u Banjo Kazooie/Tooie, onda raznošenje pisama, skupljanje Star Pieces i razmenjivanje za značke, razni recepti koji se mogu skuvati kombinovanjem različitih itema. Predmeti su rasporedjeni u dve kategorije: Key Items i obicni items-i što cini igru još više urednom.
Što se tiče grafike stvarno je super, pomalo podseća na Yoshi’s Island. Jedina mana igre je možda to što je dosta laka, pred svaku vazniju bitku uvek će se naći save game block, Mario kada spava u Toad House-u ne mora ništa da plati itd. Muzika je manje više ok, mada ponekad zna da dosadi. Pored svega toga Paper Mario je definitivno jedna od najboljih igara na Nintendu 64, pogotovo zbog činjenice da RPG igara za N64 ko da uopšte i nema (Sećamo se jedino Ogre Battle 64 i Harvest Moon 64). Šteta sto Nintendo nije izbacio vise role playing igara za N64, jel ipak je to bila jedna od jačih strana SNES-a. Sve u svemu Intelligent Systems je napravio fenomenalnu igru koja će vas držati makar nekih 20 sati i koju preporučujemo svakom – iskusnim igračima, Nintendo fanovima, retro ljubiteljima a i početnicima.
Odmah na početku da razjasnimo: serijal Super Mario Advance za GameBoy Advance ne predstavlja niz novih igara, već su to stare Mariove avanture, blago prerađene i našminkane, što predstavlja odličan Nintendov potez kojima je ove fantastične naslove sačuvao od zaborava i predstavio mlađim generacijama. Na kertridžu kapaciteta 32 megabita dolaze nam dve igre. Prva od njih je legenda sa automata - originalni Mario Bros. Za razliku od Super Mario Bros-a (koji se kasnije pojavio na NES sistemu i automatima) "običan" Mario Bros. nije skrolujuća igra, već se Mario i Luigi (braća po rođenju a vodoinstalateri po opredeljenju) na jednom ekranu obračunavaju sa napastima koje izlaze iz vodovodnih cevi. Iako zanimljiv, ovaj naslov ipak ne predstavlja neku specijalnu zanimaciju na duže staze i pored multiplayer podrške. To mu ipak ne treba uzeti za zlo jer je on pre svega zamišljen kao dodatak uz drugu igru u paketu.
A sada spektakl: drugi naslov u okviru Super Mario Advance paketa je ni manje ni više nego fantastični Super Mario Bros. 2, za koga autor ovih redova smatra da je, uz Yoshi’s Island, najbolji Mario ikada napravljen a verovatno i najbolja igra ovog tipa uopšte! Prva verzija ovog ostvarenja je izašla 1988. na Nintendo Entertainment System konzoli, a zatim je usledilo reizdanje objavljeno 1993. na Super Nintendu, u okviru Super Mario All-Stars (zajedno sa nekoliko ranijih i kasnijih nastavaka) koje se od originala razlikovalo samo po šminci. Za razliku od nje, verziju za GameBoy Advance krase određene promene - veterani će ih primetiti već na samom početku, kada sa izabranim karakterom budu izašli iz vrata u oblacima, propadajući kroz nivo sa izmenjenim okruženjem. Promene se uočavaju i na mnogim drugim mestima, ali se sastoje od blago promenjenog rasporeda i količine neprijatelja i suštinski ne menjaju doživljaj u odnosu na original.
Za razliku od Mario Bros-a, Super Mario Bros. 2 ima i uvodnu priču koja je iz nekog razloga izostavljena u Advance varijanti - Mario je sanjao kako se popeo uz visoke stepenice i kada je otvorio vrata, pred njim se ukazao jedan novi svet. Čuo je glas koji ga moli da mu pomogne u oslobađanju od čini. Kada se probudio, Mario je otišao u obližnju pećinu i na svoje iznenađenje video upravo ono što je video u snu. Tada on i družina kreću u dugu i zanimljivu avanturu u nepoznatu zemlju. Super Mario Bros. 2 je uneo radikalne promene u odnosu na prvi deo: ovde nema udaranja u blokove iz kojih ispadaju pečurke, nema eliminisanja neprijatelja jednostavnim skokom na njih i ponavljajućih nivoa prepunih cevi koji se u suštini minimalno razlikuju. Taster za trčanje sada ima još jednu veoma važnu funkciju jer služi za čupanje biljaka iz zemlje kojima pritiskom na isti taster možete gađati neprijatelje, a takođe možete podići i same neprijatelje i upotrebiti ih kao oružje. Pored toga, uveden je i super-skok kojim možete dosegnuti visoke platforme.
Od likova su vam sada na raspolaganju Mario, Luigi (koga je u prvom delu mogao da kontroliše igrač za drugim džojpedom), princeza Peach (koju ste spasili u prvom delu) i simpatični karakter Toad, takođe poznat iz originala. Svi junaci su unikatni i igranje sa njima predstavlja posebno iskustvo: Mario je osnovni karakter sa izbalansiranim mogućnostima, Luigi se može pohvaliti znatno većim skokom od ostalih likova, Toad je najbrži, a Princeza može da leti držanjem tastera za skok (što vam u kombinaciji sa tasterom za trčanje daje brzo letenje koje vam može dosta pomoći u toku igranja). Igra se sastoji od sedam svetova, a svaki od njih ima tri nivoa (osim poslednjeg, koji ima dva). Na kraju nivoa će vas obično sačekati mini-bossovi, čudne kreature koja ispaljuju jaja iz usta koja treba da iskoristite kao oružje za njihovu eliminaciju. Ova stvorenja će na početku biti spora i laka za savladavanje, ali će u kasnijim stadijumima postajati sve brža, opasnija i sa mogućnošću periodičnog ispaljivanja vatrenih lopti umesto jaja. Na kraju svetova će vas dočekivati razni bossovi, od pacova koji na vas baca bombe, do troglavih aždaja. Nivoi su veoma lepi a pozadine šarene, što stvara privlačnu atmosferu za igranje. Na svom putu naćićete se u džunglama, pustinjama i zaleđenim zemljama i susretati sa daleko većim brojem stvorenja nego što je to bio slučaj u prethodniku. Ukoliko ste novopečeni igrač i ranije se niste susretali sa Mariom, možda vas ovaj naslov i neće privući u startu ali to ne menja činjenicu da je ovo sjajna igra koja se ne sme propustiti ni po koju cenu.
Josh kada se originalna igra Yoshi`s Island 1995. pojavila za SNES konzolu, imala je jednu od najlepsih grafika do tada vidjenih u 2D platformama (velikom zaslugom Super FX 2 chipa koji je igra koristila) i predstavljala je jednu od najboljih 2D platformi ikada i glavno pitanje koje se postavilo izlaskom porta ove igre za GBA je da li ce port moci dostojno da se meri sa originalom.Prica je naravno ista kao i u originalu i da vam je ne bih prepricavao mozete pogledati opis igre Yoshi`s Island za SNES ovde. Nivoi su isti kao i pre uz neke minorne promene koje verovatno necete primetiti. Neko ce mozda pomisliti da je loshe to shto su prisutni isti nivoi sa istom grafikom koja je radjena josh pre sedam godina,ali igra i dan danas izgleda novo i sveze kao i onog dana kada je izashao original i neko ko prvi put vidi ovu igru bice veoma iznenadjen saznanjem da je josh pre 7 godina uradjen ovakav biser od igre.Pricha i dalje zvuci originalno i lepo i dan danas, a Yoshi`s Island predstavlja i graficki jednu od najlepsih igara za GBA kao i sto je original iste bio i ostao jedna od najlepsih igara za SNES.
Muzika koja je inace bila odlicna je takodje ostala nepromenjena. Ipak kvalitet iste je malo losiji od originala prevashodno zato sto GBA ima losiji zvucni chip od SNESa. Igri su dodati ekstra zvuci iscupani iz igre Yoshi`s Story koja je izasla za Nintendo 64 (igra je inace razocaravajuca) ali nishta posebno, a beba koja place ce vas sad josh vishe nervirati nego u originalnoj igri. Igra chak ima i sleep mod koji vam omogucava da u bilo kom trenutku iskljucite vash GBA i da pritom ne izgubite napredak na nivou koji igrate.Josh nesto interesantno:na kertridzu Yoshi`s Island ubacena je i igra Mario Bros koja se takodje nasla i na kertridzu Super Mario Advance i Super Mario Advance 2 i sve to da bi ljudi sa kablom za povezivanje dva Game Boy Advance-a imali vise sansi da pronadju druga/drugaricu za igru u dvoje.Lep dodatak i onako sjajnoj igri. Ako ste propustili Super Mario World 2: Yoshi`s Island na SNESu, nikako ne smete da propustite novu priliku da je odigrate na GBA. Shto se tiche starih igracha, za njih i ne sumnjam da nece odoleti iskusenju da probaju igru posle sedam godina i u pocket varijanti.
O statusu Maria kao ikone igračke industrije i značaju Nintendovih igara ne vredi trošiti reči. Debeli brkati italijanski vodoinstalater koji je proslavio Nintendo i svog autora Shigeru Miyamotoa, bio je zvezda bar jedne video igre koju je svako od nas makar jednom u životu odigrao. Od osamdesetih pa do danas kroz skoro 100 naslova gotovo da ne postoji žanr u koji Nintendo nije ubacio svoju popularnu maskotu, mada srž fransize čine svakako platformske igre, od kojih je sve i krenulo. 1985. Super Mario Bros na NES-u definisao je žanr platformi i svojim kvalitetom učinio dosta za spašavanje poljuljane igračke industrije posle velikog kraha koji se desio par godina ranije. Nastavci platformskog Maria koji su izlazli kasnije obično su služili kao glavni “system seller” naslov na svakoj sledećoj Nintendovoj konzoli. Super Mario Bros igre na NES-u odnosno Super Mario World igre na SNES-a prodavale su se uvek u višemilionskim tiražima, i danas naslovi kao što su Super Mario Bros 3 ili Super Mario World 2 važe za neprevazidjene klasike.
Mariov neizbežni prelazak iz klasičnog 2D okruženja u 3D svet desio se 1996. na Nintendu 64 i bio je značajan skoro koliko i prvi Super Mario Bros. jer je slično tom naslovu Super Mario 64 definisao standarde za sve platformske igre koje su se naknadno pojavile. Sledeći legitmini nastavak Mario franšize Super Mario Sunshine (2002.) za Game Cube, je donekle razočarao jer bez obzira na napredniju 3D grafiku nije nadmašio kvalitet i originalnost svog prethodnika. Kada je sledeci veliki Mario naslov najavljen za Nintendov novi sistem Wii, dočekan je sa dosta skepticizma zbog sumnji u novi kontroler i Nintendove mogućnosti da sa, za tadašnje standarde, “ograničenim” hardverom ponovi uspeh Super Maria 64. Sada kada je Super Mario Galaxy napokon izašao jasno je da su sve sumnje bile bespotrebne i da će se ovaj naslov pamtiti i spominjati uz najveće bisere iz Mario serijala.
Šta radi Šigeru Mijamoto kada ne svira bendžo, šeta svog šetlandskog ovčara ili vodi porodicu u šoping? Deli besplatne lekcije dizajnerima igara, koji kao hipnotisani čekaju svaki njegov projekat i priliku da „pozajme” poneku ideju za svoje radove. Idejni tvorac bezmalo stotinu igara i „otac” Nintendove maskote, brkatog vodoinstalatera Marija, istakao se na samom početku karijere (Donkey Kong, 1981), da bi igrama kao što su Super Mario Bros. 3 (1988), Super Mario World (1990) i Yoshi’s Island (1995) stavio tačku na evoluciju 2D platformi. Prelazak na 3D okruženje, prekretnica koju mnoge franšize nisu preživele, Mijamota nije dočekao nespremnog – Super Mario 64 (1997) iz mesta je postao etalon za sve 3D platforme do danas.
Kratko podsećanje na Mijamotovu biografiju nije u službi pukog popunjavanja kvote za ovaj prikaz, već služi kao najava za igru na kojoj će generacije dizajnera graditi samopouzdanje. Igračima, s druge strane, Super Mario Galaxy uliva nadu da u uspavanoj igračkoj industriji muze stvaralaštva još vredno rade, inspirišući odabrane da idejno posrnulim kolegama osvetle put do neistraženih ćoškova ljudske kreativnosti. Da ne bude zabune, Super Mario Galaxy jeste „samo” platformska igra, ali ona je i mnogo više od toga. Erupcija nesputane kreativne energije, pretočena u dobro kanalisanu bujicu kvalitetnih ideja, upotpunjena je savršenim upravljačkim sistemom, idealnom krivom učenja i dosad najkvalitetnijom audiovizuelnom podlogom na Wii konzoli.
Super Mario Galaxy (2007) vratio je Mario igre na stari put velikog uspeha i popularnosti. Sa preko osam miliona prodatih primeraka, predstavlja treći najprodavaniji naslov za Nintendo Wii platformu. Izuzetno pozitivne kritike i opšta prihvaćenost među starim i novim igračima igri su donele između ostalog i titulu igre decenije od strane Nintendo Power i oficijalnog Nintendo magazina. Par godina kasnije Nintnendo je odgovorio na zahtev mnogobrojnih fanova i objavio nastavak koji nam donosi kompletno nove nivoe, nova Mario odela i… Jošija.
Iako se kompletno zasniva na endžinu i mehanici prvog dela, Super Mario Galaxy 2 predstavlja originalan naslov koji je više alternativna verzija iste igre nego klasičan nastavak ili proširenje. Kada je sadržaj u pitanju, priča i svi nivoi su potpuno novi i nema ni malo reciklaže, ali mehanika izvođenja je kompletno prenešena iz prvog dela. Platformisanje po galaksijama sastavljenih od 3D planeta različitih veličina, sadržaja i gravitacija kao i sakupljanje čuvenih zvezda, potrebnih za napredovanje je ponovo suština igre. Za razliku od prošlog nastavka, ovoga puta ne postoji veliki hub svet iz koga birate sledeće svetove koje ćete posetiti, već je mapa sličnija onim iz klasičnih 2D Mario igara. Glavnu razliku ovoga puta pravi Yoshi, Mariov verni dinosaur mount, koji se pronalazi već na početku igre. Yoshi koristi svoj jezik da se prebaci preko prepreka, a uz specijalno voće može dobiti različite dodatne moći kao što su ubrzanje, pretvaranje u balon, kao i moć da otkrije skrivene prolaze. Yoshi, kao i u većini drugih igara gde se pojavljuje, može gutati i ispaljivati protivnike kao projektile. Od ostalih novina tu su dodatna power up odela za Maria kao što su rock mushroom, pečurka koja mu daje moć rušenja prepreka, cloud flower koji omogućava pravljenje novih platformi u vazduhu, a tu je i bušilica sa kojom Mario prolazi kroz planete.
Prelaženjem nivoa dobijaju se zvezde i pristup novim svetovima, mada za neke je potrebno prvo sakupiti određen broj zvezda. Igra je podeljena na šest regularnih svetova, sastavljenih od mnoštva nivoa, i sedmi, skriveni. Za najbrže prelaženje potrebno je sakupiti 70 od ukupnih 242 zvezda (120 regularnih, 120 zelenih i 2 sa poslednjeg nivoa). Kada na to dodate mogućnost igranja i sa Luiđijem i sve stare fore iz prve Galaxy igre sa kometama koje dodaju specijalne izazove na nivoima, jasno je da je ovo jedno od najmasivnijih Mario izdanja. Slično prvom nastavku i ovde drugi igrač može dohvatiti drugi Wiimote i pomoći prvom igraču u sakupljanju i ispaljivanju star bitsa, stim što je ovoga puta moguće sakupljati i novčiće na isti način (koji predstavljaju health), kao i druge predmete i čuvati ih dok prvom igraču ne budu potrebni. Ovakva originalna mehanika za drugog igrača je moguća po principu “pick up and play”, bilo kada tokom igre i ponekad može znatno da olakša stvari, mada za pravi Mario multiplayer pogledajte ipak New Super Mario Bros Wii, Galaxy je ipak pre svega singleplayer iskustvo.
Super Mario Galaxy 2 definitivno je vizuelno najlepši naslov za Wii objavljen do sada. Iako sa te strane nije mnogo različit od prvog dela, svakako deluje dodatno ispolirano zbog još raznovrsnijih okruženja i par novih fazona. Čak iako je na sistemu koji ne podržava HD rezolucije, kolorit, dizajn i kvalitet animacije čine da Galaxy 2 izgleda lepše od nekih next-gen naslova. Prikaz na širokom ekranu je podržan, a za najbolje rezultate treba koristiti komponentni kabl preko koga je moguće izvući i maksimalnu 480p rezoluciju, koju je Wii sposoban da prikaže. Kako bi Super Mario Galaxy 2 izgledao u punih 1080p (neko reče Dolphin? 🙂 ), ostaće ipak samo tema za razmisljanje, ali u svakom slučaju teško je biti razočaran kada se uzmu o obzir mogućnosti Wii konzole. Kao i u prethodnom delu, originalna muzika je u izvođenju simfonijskog orkestra. Još na početku razvoja igre kada je koncept nastavka Galaxy univerzuma bio raspravljan, nije bilo planova da se radi nova muzika zbog složenog postupka snimanja, ali je na kraju ipak snimljen kompletno nov soundtrack, pun novih tema i orkestarskih obrada melodija iz starijih Mario igara, tako da i sa te strane Galaxy 2 deluje osveženo.
Sveukupno, Super Mario Galaxy 2 je još jedno savršeno igračko iskustvo, i predstavlja kulminaciju svega što smo ikada voleli kod Nintendovih i klasičnih video igara uopšte. Možda noviji igrači naviknuti na realističnu grafiku, freeroaming i online multiplayer neće moći da uživaju u ovoj klasici kao neko ko je igrač sa stažem od preko 20 godina, ali suština zabavnosti u samom izvođenju i jednostavnosti podsetiće svakoga na to šta video igra zapravo treba da bude. Sve što je rečeno u pohvalama prve Super Mario Galaxy igre pre par godina važi i za ovaj naslov, a što se nas tiče Nintendo sve dok je u stanju da održi ovakav kvalitet može da nastavi da ih pravi u nedogled.
Castlevania: Aria Of Sorrow za GameBoy Advance je metroidvania Castlevania igra koja je poslednja izašla za gore napomenutu konzolu (Pored Circle Of The Moon-a i Harmony Of Dissonance-a), i po mom mišljenju, najbolja! Radnja se, za razliku od svih ostalih kastlvanija odvija u budućnosti, 2035. godini tačnije. Protagonista, Soma Cruz, prosečni japanski srednjoškolac, jednoga dana ide u provod sa njegovom devojkom, ali odjednom se onesvesti i probudi se ispred ogromnog zamka. Ispred njega se pojavljuje jedna misteriozna, ali apsolutno fensi obučena osoba po imenu Genya Arikado (veterani serijala će odmah provaliti ko je on i šta je on, no ja neću spojlovati ništa). On kaže Somi da je to Drakulin zamak, isti Drakula koji je bio zarobljen unutar pomračenja sunca nakon Drakuline PRAVE smrti 1999, od strane Julius Belmont-a (voleo bih da Konami zapravo napravi igru o Julius-u, ali Konami je jebeni Konami!). Soma saznaje da ima sposobnost da zarobi i koristi duše monstruma unutar zamka, i kreće da istražuje zamak, gde naša avantura počinje!
Priča, iako prilično plitka, je veoma zabavna, kasnije se dogodi najveći twist u istoriji franšize, koji neću spojlovati, samo ću vam reći da je vredno igrati samo za taj momenat! Igra je u strukturi praktično ista ko sve ostale metroidvanija (ova reč je nastala zato što je stil ovih igara kombinovanje strukture metroid igre sa estetikom i osećajem kastlvanije, prva igra koja je uradila ovo je Symphony Of The Night) kastlvanije, imaš ogroman zamak podeljen u oblasti, i na tebi je da istražiš taj zamak, pronađes nova oružija, ubiješ šefove, level up-uješ se, itd. Kao i uvek, popunjavati mapu je zarazno, i ubijanje monstruma zadovoljavajuće! Ono što daje ovoj igri svoj identitet i prisustvo je to što svaki neprijatelj, nakon što ga ubijete, ima šansu da ispusti svoju dušu, nakon toga vi možete da je koristite kao projektil, poboljšanje statistika ili na neki specijalni način.
Duše su podeljene u 4 kategorije: Metak Duše (bullet soul) – mimika oružija/metode napada neprijatelja kome ta duša pripada, Čuvar Duše (Guardian Souls) – razne stvari, među njima transformacije u demone (da to je stvar u ovoj igri), i razne defanzivne i ofanzivne sposobnosti. Poboljšavajuće Duše (Enchanted Souls) – Duše koje poboljšavaju statistike, npr. +4 na luck, +5 na strength itd. Duše sa sposobnostima (abillity souls) – Duše koje ti daju mogućnost da uradiš razne stvari, one su stalno aktivne, ne zahtevaju da ih postaviš i nalaze se unutar zamka i totalno su neophodne za napredak u igri, npr. Dupli skok, Back Dash itd. Ovo daje igri neverovatan nivo prilagođavanja vašem stilu igranja, da li ćete da bacate sekire ko pomahnitali manijak iz nekog ugla, ili ubijati neprijatelje sa distance je totalno na vama!
Kontrola je prilično responzivna i glatka, što je za očekivati. Osećaš se apsolutno fabulozno dok skačes i mašeš mačem, što je super! Za sam zamak, ako ste igrali pre metroidvania kastlvaniju, znate šta da očekujete. Ogroman je, raznovrstan je, i ima predivnu atmosferu gotičkog horrora, na koju dodaje predivan OST, što je opet, standardna stvar za ovu franšizu! Prezentacija je impresivna što se tiče GBA-a, kontrast je dobar tako da se Soma stalno vidi u odnosu na pozadinu, isto se može reći za monstrume, koji su predivno dizajnirani i realizovani! Svi monstrumi su bazirani na mitologiji i urbanim legendama iz celoga sveta, tako da je zabavno videti nekog monstruma čije poreklo poznajete (npr. chimera, ili meduza). Likove je dizajnirala poznata Ayami Kojima, koja je radila sve prošle igre u serijalu. Njeni dizajnovi su mračni, elegantni i gotički, specijalan pomen ide dizajnu Graham-a!
Pored svih ovih pozitiva, postoji jedan vrlo ogavan negativ: igra je PRELAKA! To je problem sa svim metroidvanijama! Možete se naći u nekoj malo težoj situaciji, ali sve što treba da uradite je da grajndujete i problem rešen! Možete jednostavno pokušati bez grajndovanja, ali čak i tada je igra prilično laka! Doduše neke bitke sa šefovima imaju dobar izazov, ali opet, grajnduj i problem rešen. Voleo bih da su postavili neku vrstu ograničivača nivoa, npr. ti si lvl.20 i ne možes biti veći nivo dok ne poraziš sledećeg šefa, mislim da bi to bilo dobro rešenje! Sve-u-svemu, ako želite igru u stilu Metroid-a, koja je apsolutno zarazna i zabavna od početka do kraja, sa vizuelnom temom gotičkog horrora, Castlevania: Aria Of Sorrow bi trebala da bude na vašem spisku! Doduše ako ste već upoznati sa metroidvanija igrama, ali iz nekog razloga niste igrali ovaj naslov, mislim da ćete se odlično provesti!
Takođe ako imate koji višak para, podržite Bloodstained kickstarter. To je spiritualni nastavak metroidvanijama, i čovek koji je iza projekta je Koji Igaraši, originalni kreator Kastlvanije, tako da bacite pogled!
Tema: 
. Bowserov zamak se ustvari sad nalazi tačno ispod princezinog. I tako ostavljamo Bowsera da slavi u svojoj pobedi dok gledamo šta se desilo sa Mariom.
%20[!]_01.png)
%20[!]_03.png)
%20[!]_06.png)
%20[!]_02.png)
%20[!]_04.png)
