Sada je već 1992. Megadrive/Genesis i SNES su zauzeli svoje pozicije u 16-bitnom ratu. Rat već polako poprima epske proporcije, bitke se vode na svim frontovima. Traže se heroji koji će obeležiti novu eru i ispisati nova poglavlja istorije, a jedan proslavljeni ratni veteran tvrdoglavo odbija da se povuče sa bojišta. Penzija jednostavno nije bila opcija. I pored superiorne mlade garde, još uvek ništa nije moglo da slomi borbeni duh ovog osmobitnog samuraja. NES/Famicom nastavlja da iznenađuje svojim potencijalom. Pod stare dane je iznedrio mnogo dragulja koji su često bili previđeni ili ostavljeni u senci 16-bitne mašinerije.
Jedan od njih je i Mitsume ga Tooru. Akcioni platformer rađen za Famicom, iza kojeg stoji stari majstor zanata, Natsume. Igra je bazirana na istoimenoj anime i manga franšizi, koja u slobodnom prevodu znači ‘’Three-Eyed One’’. Uprkos činjenici da je japanska ekskluziva, igra je prijateljski naklonjena zapadnoj publici, sa sve engleskim titlovima i vrlo jednostavnom radnjom, koja je prepričana u svega par sličica na samom startu.
Dakle, simpatični trooki dečak je ostao bez svoje prijateljice ili simpatije. Ona je kidnapovana od strane drugog trookog dečaka, koji je daleko manje simpatičan od ovog prvog. Na leđima nekakve mehaničke tvorevine nalik godzili, protutnjao je gradom kao krava kroz kukuruz, ostavljajući iza sebe pustoš, razaranje i jedno slomljeno srce. Iako slomljeno, srce dečaka beše junačko. Možda nije imao svoju godzilu, ali nije časio časa već istog mometna rešio da uzvrati udarac. Suprotstavio se bezobraznom dečaku i njegovoj zlikovačkoj bandi, ne bi li spasao dragu prijateljicu i sprečio dalji teror.
Sa gledišta gameplay mehanike, igra umnogome podseća na popularne platformere iz tog perioda, kao što su Megaman i Little Samson. Ali, opet unosi dovoljno finesa i svežine kako bi ostala unikatna. Naš dečak se bori protiv svega što mu stane na put pomoću trećeg oka iz kojeg ispaljuje projektile. Tu je još i nezaobilazna magična strela koja mu pomaže da stigne do teško dostupnih platformi. Jače tipove projektila, health, dodatne živote i ostale stvarčice kupujete u specijalizovanom šopu. Kako vam je za to potreban novac, i to u velikim količinama, dobar deo igre ćete provesti pucajući u novčiće koje ispuštaju neprijatelji. Dobro ste pročitali, pucaćete u kovanice ujednačenim ritmom, kako bi ih uvećali a samim tim uvećali i njihovu vrednost. Ovo može ponekad da smori i čini se kao da veštački pokušava da produži igru, ali svakako prikazuje jedan otkačen vid grindovanja. Mitsume Ga Tooru se sastoji od pet vrlo raznovrsnih nivoa, napredovanjem kroz igru nivoi postaju primetno duži i izazovniji, a na kraju svakog vas očekuje i boss fight. Grafika u igri je prava japanska poslastica. Vrlo detaljna i šarena, sa nekim uvrnutim i živopisnim sprajtovima, koji joj daju zaista jedinstven vizuelni identitet. Prati je odlična zvučna podloga i par catchy melodija koje se posle određenog vremena počinju ponavljati.
Mitsume Ga Tooru u celini predstavlja jedan vrlo kvalitetan i kompletan naslov i prava je šteta što je igra prošla relativno nezapaženo. Kako je izašla pred kraj životnog ciklusa konzole i bila tematski okrenuta japanskoj pop kulturi, igra nije dobila verziju za NES, a zapadna publika je ostala uskraćena za jednu odličnu igru.
Do sada smo se često susretali sa prilično opskurnim naslovima, ali za Mario Kart ste sigurno čuli. Možda ne može da se pohvali pedantnim realizmom koji krasi Gran Turismo ili zvanično licenciranim garažama Forza serijala, ali momentalno mami osmeh na lice. Super Mario Kart je predstavio jedinstvenu mešavinu trkačkih i power-up elemenata sa fokusom na multiplejer. Power-up poboljšanja su omogućavala igračima da ometaju jedni druge, popularizujući novi podžanr – Kart Racing. Ovaj trend su ispratile mnoge velike gejming franšize, od Pac-Mana i Crash Bandicoota do Digimona i Sonica.
Igrači su imali izbor od osam trkača, od kojih je svaki posedovao posebne statistike. Mogli smo da se trkamo kao brkati vodoinstalater lično ali i njegova vesela družina, uključujući Luigija, Bowsera i Princess Peach. Ovi legendarni likovi su delom zaslužni za popularnost igre, ali čak i da niste ljubitelj Mario serijala, sigurni smo da bi vam se dopala. Super Mario Kart je pristupačan, zabavan i zarazan, a u društvu je prosto nezaboravan.
Pored brojnih reizdanja za kasnije Nintendo konzole, Mario Kart serijal danas broji čak 14 igara – šest za kućne konzole, tri za prenosive konzole, četiri arkadne i jednu za mobilne uređaje. Uspeh se ne može nikako poreći, a dodatak na to je izuzetna prodaja sa najaktuelnijom igrom, Mario Kart 8, koja je na Nintendo Switch konzoli prodata u preko 40 miliona primeraka!
Prva igra koja se pojavila za N64 bio je novi deo serijala o braci Mario. Posle bezbroj uspeha koje su igre sa ovim likovima postigle na NES-u, SNES-u i Game Boy-u (pomenimo samo Super Mario Bros.1, 2, 3, Super Mario RPG...) i uzimajuci u obzir da je Mario zashtitni znak Nintenda, ovakav potez je bio sasvim normalan. Kao i svaki raniji Mario, i ovaj ima banalnu prichu na koju se ne moramo posebno osvrtati (standardna shema sa kidnapovanjem princeze). Super Mario 64 se gotovo po svemu razlikuje od svojih prethodnika a najvishe po tome shto je celokupno izvodjenje prebacheno u jedan veliki 3D svet. Kada prvi put vidite ovu igru, jasno vam je da je u pitanju zaista neshto novo. Grafika je zaista odlichna a kombinacija poligonalnih i 2D elemenata je perfektno uradjena. Trebalo bi i pohvaliti i specijalne efekte koji zaista deluju odlichno. Izvodjenje je moralo da pretrpi velike izmene zbog novog okruzhenja pa je tako kontrolni sistem znatno obogacen, tako da je sada moguce izvoditi sve i svashta a najimpresivnije je naravno letenje.
Pazhljivo ischitavajte sve table na kojima cete se bolje upoznati sa svim potezima koje Mario mozhe da izvede. Kontrola je moguca samo preko analognog dzhojstika shto je pruzhilo i mogucnost 3 brzine kretanja Maria od usporenog hoda pa do sprinta. Najveca zamerka kod 3D izvodjenja a narochito kod igara gde protivnike eleminishete skokom jeste preglednost. Ovde je stanje malo bolje jer je prag tolerancije bolji, tako da ne morate da budete hirurshki precizni da bi ste to izveli. Nazhalost, ova igra je lansirala neshto shto ce se kasnije provlachiti kroz sve kasnije Nintendo/Rare igre ovog tipa - slobodno podeshavanje kamere. U teoriji to uopshte nije loshe jer vam se u gotovo svakom trenutku dozvoljava da sami podesite ugao gledanja, ali problem je u tome shto to i morate da radite! Za razliku od drugih igara kao shto je Rayman 2 npr. ovde ste osudjeni da svaki chas menjate ugao kako biste videli shta je ispred vas a chesto nemate vremena za tako neshto a kada to ukombinujete sa analognim kontrolama...
Zvuk stoji mnogo bolje i veoma je dobar. Naprosto, efekti su slichni onima iz prethodnih delova shto svakako treba pozdraviti jer uspeshno prenose duh iz ranijih nastavaka. Iako je jedna od prvih igara izbachenih za ovaj sistem, Nintendo je napravio igru koja spada medju najbolje za ovu konzolu i praktichno najavio pravu eksploziju 3D naslova ovog zhanra.
Po mišljenjima mnogih Paper Mario je nastavak Super Mario RPG sa SNES-a koja je ujedno bila i poslednja igra na kojoj su saradjivali veoma poznata firma Square i Nintendo. Kao što se po naslovu igre može zaključiti svi likovi izgledaju kao da su napravljeni od papira, dok su nivoi čist 3D. Zašto su odlučili za baš taj vizuelni stil ne znamo, ali u jednu stvar smo sigurani – nisu uopšte pogrešili!
Intro počinje sa pričom o zvezdama i legendarnom zvezdanom štapiću. Visoko na nebu postoji mesto koje se zove Star Heaven, gde počiva Star Rod koji ima moć da ispuni svaku želju. Njega čuvaju sedam Star Spirit-a. I tako prikazivajuci Star Heaven na ekranu se pojavljuje nešto neočekivano – neko izgleda ko da je nalepio sličicu od Kammy Koope (koja neverovatno liči na MagiKoopu iz Super Mario World 2 Yoshi’s Island). Čak i narator se začudio sta Kammy tu radi, a odgovor na pitanje stiže odmah. Da, bio je to Bowser, koji uz pomoc Kammy sada poseduje Star Rod sa kojim će konačno moći da se osveti svom večnom rivalu Mariju. Ubrzo nakon toga pojavljuje se glavni meni gde možete da izaberete između čak četiri save game fajla. Tu možete upisati svoje ime i kreće prvi deo igre, tj. prolog. Inače citava igra nekako podseća na knjigu, sa prologom i kasnije poglavljima.
Kamera zumira na malenu kućicu u kojoj žive Mario i njegov brat Luigi. Baš tada jedan ParaKoopa (kornjača sa krilima) poštar dolazi i donosi poštu. Luigi izlazi uzima pismo i čita ga naglas Mariju. Pismo je ustvari pozivnica od Princeze Peach na njen parti u dvorcu. I tako glavni junak i njegov nerazdvojni brat kreću prema dvorcu koji je prilično blizu njihove kućice. Oboje ulaze u dvorac, Luigi odlučuje da ostane dok vi dobijate kontrolu nad Mariom koji traži princezu. Posle par soba Mario sreće Princezu koja je pomalo umorna od svog dočekivanja gostiju i poziva Marija da ode sa njom na terasu da malo popričaju u miru. Kao što se i očekivalo Bowser i Kammy se iznenada pojavljuju i vreme je da se Mario opet po ko zna koji put obračuna sa Bowserom. Ali pošto Bowser sad poseduje Star Rod mnogo je moćniji od Marija, koji gubi bitku. Bowser ga izbacuje iz princezinog dvorca i posle toga uzdiže zamak visoko u nebo – ovo su izgleda pozajmili od Aladdin-a . Bowserov zamak se ustvari sad nalazi tačno ispod princezinog. I tako ostavljamo Bowsera da slavi u svojoj pobedi dok gledamo šta se desilo sa Mariom.
Padajući sa velike visine Mario sleće u šumu, sedam Star Spirita se pojavljuju i koriste svoju moć da okrepe Maria. Govore mu da ode do Shooting Star Summit-a i ubrzo nakon toga nestaju. Maria nalazi Goombaria koja ga je odmah prepoznala i odvela u svoje selo. Mario se budi i sav iznenađen otkriva da se nalazi u nečijoj kuci, tu ulazi Toad koji mu objašnjava šta se desilo i kako su ga našli. Mario mu priča o Star Spiritima ali Toadu se čini da je Mario to sve sanjao.
Mario kasnije izlazi iz kućice, upoznaje stanovnike malog sela u kome ustvari žive samo familija Goombas i Toad. Prema izlazu sela Kammy Koopa iznenadno dolazi leteći na svojoj metli, njen instinkt je nije prevario, znala je da je Mario živ i u isto vreme odlučuje da mu zagorča zivot tako što baca magiju – pojavljuju se veliki žuti blokovi koji sprečavaju Maria da izađe iz sela. Nakon par situacija Mario će pronaći čekić za rušenje žutih blokova, steći saveznika Goombaria i krenuti u neverovatnu avanturu spašavanja princeze i oslobađanja Star Spirita.
Mesta koja će posetiti, prijatelji koji će mu se pridružiti, kao i mnogi zadatci koje ćete reštavati su veoma raznovrsni: Kidnapovanje u Shiver Mountain, Boo Mansion Misterija, Ostrvo Yoshija su samo od nekih. Pored Maria imaćete priliku da kontrolišete i Princezu Peach (po pravilu posle svakog završenog chaptera), koja će na svaki mogući način pokušati da pomogne Mariu. Obično njeni nivoi se sastoje od skrivanja od bowserove vojske metalnih koopa u stilu Metal Gear Solid-a, prisluškivanje Bowser-a i čitanje njegovog dnevnika. Tajni prolazi u zamku i mali Star Spirit će joj olakšati posao pošto će prenositi Mariu poruke tj. šta sledeće da očekuje od Bowsera. Battle sistem je veoma dobro urađen – mešavina turn based i real time-a: real time pošto ćete kao Mario morati da više puta u određenom trenutku stisnete dugme, ili kombinaciju dugmadi i direction pada. Kao i u svakom drugom RPG-u Mario ima HP ili health points, FP ili flower points – ovo bi se moglo porediti sa manom, i BP ili Badge points. Mario dobija experience kad ubija neprijatelje u obliku Star Pointsa. 100 Star Poena će značiti Level Up za Maria. Značke će Mario morati da kupi ili će ih naći u malim kovčezima. Pored toga kad god spase Star Spirita moći će koristiti njegovu moć, bilo da isceli sebe, ili da povredi druge. Pored glavne priče ima dosta mini igara koje doprinose replay vrednosti kada se završi glavna priča, kao npr. kvizovi koji su mnogo lakši od onih u Banjo Kazooie/Tooie, onda raznošenje pisama, skupljanje Star Pieces i razmenjivanje za značke, razni recepti koji se mogu skuvati kombinovanjem različitih itema. Predmeti su rasporedjeni u dve kategorije: Key Items i obicni items-i što cini igru još više urednom.
Što se tiče grafike stvarno je super, pomalo podseća na Yoshi’s Island. Jedina mana igre je možda to što je dosta laka, pred svaku vazniju bitku uvek će se naći save game block, Mario kada spava u Toad House-u ne mora ništa da plati itd. Muzika je manje više ok, mada ponekad zna da dosadi. Pored svega toga Paper Mario je definitivno jedna od najboljih igara na Nintendu 64, pogotovo zbog činjenice da RPG igara za N64 ko da uopšte i nema (Sećamo se jedino Ogre Battle 64 i Harvest Moon 64). Šteta sto Nintendo nije izbacio vise role playing igara za N64, jel ipak je to bila jedna od jačih strana SNES-a. Sve u svemu Intelligent Systems je napravio fenomenalnu igru koja će vas držati makar nekih 20 sati i koju preporučujemo svakom – iskusnim igračima, Nintendo fanovima, retro ljubiteljima a i početnicima.
Odmah na početku da razjasnimo: serijal Super Mario Advance za GameBoy Advance ne predstavlja niz novih igara, već su to stare Mariove avanture, blago prerađene i našminkane, što predstavlja odličan Nintendov potez kojima je ove fantastične naslove sačuvao od zaborava i predstavio mlađim generacijama. Na kertridžu kapaciteta 32 megabita dolaze nam dve igre. Prva od njih je legenda sa automata - originalni Mario Bros. Za razliku od Super Mario Bros-a (koji se kasnije pojavio na NES sistemu i automatima) "običan" Mario Bros. nije skrolujuća igra, već se Mario i Luigi (braća po rođenju a vodoinstalateri po opredeljenju) na jednom ekranu obračunavaju sa napastima koje izlaze iz vodovodnih cevi. Iako zanimljiv, ovaj naslov ipak ne predstavlja neku specijalnu zanimaciju na duže staze i pored multiplayer podrške. To mu ipak ne treba uzeti za zlo jer je on pre svega zamišljen kao dodatak uz drugu igru u paketu.
A sada spektakl: drugi naslov u okviru Super Mario Advance paketa je ni manje ni više nego fantastični Super Mario Bros. 2, za koga autor ovih redova smatra da je, uz Yoshi’s Island, najbolji Mario ikada napravljen a verovatno i najbolja igra ovog tipa uopšte! Prva verzija ovog ostvarenja je izašla 1988. na Nintendo Entertainment System konzoli, a zatim je usledilo reizdanje objavljeno 1993. na Super Nintendu, u okviru Super Mario All-Stars (zajedno sa nekoliko ranijih i kasnijih nastavaka) koje se od originala razlikovalo samo po šminci. Za razliku od nje, verziju za GameBoy Advance krase određene promene - veterani će ih primetiti već na samom početku, kada sa izabranim karakterom budu izašli iz vrata u oblacima, propadajući kroz nivo sa izmenjenim okruženjem. Promene se uočavaju i na mnogim drugim mestima, ali se sastoje od blago promenjenog rasporeda i količine neprijatelja i suštinski ne menjaju doživljaj u odnosu na original.
Za razliku od Mario Bros-a, Super Mario Bros. 2 ima i uvodnu priču koja je iz nekog razloga izostavljena u Advance varijanti - Mario je sanjao kako se popeo uz visoke stepenice i kada je otvorio vrata, pred njim se ukazao jedan novi svet. Čuo je glas koji ga moli da mu pomogne u oslobađanju od čini. Kada se probudio, Mario je otišao u obližnju pećinu i na svoje iznenađenje video upravo ono što je video u snu. Tada on i družina kreću u dugu i zanimljivu avanturu u nepoznatu zemlju. Super Mario Bros. 2 je uneo radikalne promene u odnosu na prvi deo: ovde nema udaranja u blokove iz kojih ispadaju pečurke, nema eliminisanja neprijatelja jednostavnim skokom na njih i ponavljajućih nivoa prepunih cevi koji se u suštini minimalno razlikuju. Taster za trčanje sada ima još jednu veoma važnu funkciju jer služi za čupanje biljaka iz zemlje kojima pritiskom na isti taster možete gađati neprijatelje, a takođe možete podići i same neprijatelje i upotrebiti ih kao oružje. Pored toga, uveden je i super-skok kojim možete dosegnuti visoke platforme.
Od likova su vam sada na raspolaganju Mario, Luigi (koga je u prvom delu mogao da kontroliše igrač za drugim džojpedom), princeza Peach (koju ste spasili u prvom delu) i simpatični karakter Toad, takođe poznat iz originala. Svi junaci su unikatni i igranje sa njima predstavlja posebno iskustvo: Mario je osnovni karakter sa izbalansiranim mogućnostima, Luigi se može pohvaliti znatno većim skokom od ostalih likova, Toad je najbrži, a Princeza može da leti držanjem tastera za skok (što vam u kombinaciji sa tasterom za trčanje daje brzo letenje koje vam može dosta pomoći u toku igranja). Igra se sastoji od sedam svetova, a svaki od njih ima tri nivoa (osim poslednjeg, koji ima dva). Na kraju nivoa će vas obično sačekati mini-bossovi, čudne kreature koja ispaljuju jaja iz usta koja treba da iskoristite kao oružje za njihovu eliminaciju. Ova stvorenja će na početku biti spora i laka za savladavanje, ali će u kasnijim stadijumima postajati sve brža, opasnija i sa mogućnošću periodičnog ispaljivanja vatrenih lopti umesto jaja. Na kraju svetova će vas dočekivati razni bossovi, od pacova koji na vas baca bombe, do troglavih aždaja. Nivoi su veoma lepi a pozadine šarene, što stvara privlačnu atmosferu za igranje. Na svom putu naćićete se u džunglama, pustinjama i zaleđenim zemljama i susretati sa daleko većim brojem stvorenja nego što je to bio slučaj u prethodniku. Ukoliko ste novopečeni igrač i ranije se niste susretali sa Mariom, možda vas ovaj naslov i neće privući u startu ali to ne menja činjenicu da je ovo sjajna igra koja se ne sme propustiti ni po koju cenu.
Tema: 
. Bowserov zamak se ustvari sad nalazi tačno ispod princezinog. I tako ostavljamo Bowsera da slavi u svojoj pobedi dok gledamo šta se desilo sa Mariom.
%20[!]_01.png)
%20[!]_03.png)
%20[!]_06.png)
%20[!]_02.png)
%20[!]_04.png)
