Datum izlaska: 16. novembar 1987. Platforma: Arkada
Sećam se, tamo neke 1992., kad nikog nije imao pas da ujede nizašta(osim ratne profitere), u jednom malom mestu usred južnobanatske pustinje, postojala je ciganska fliperana. Smeštena u jednu memljivu kuću odisala je neobičnim smradom, koji je predstavljao specifičnu mešavinu ljudskog znoja i godina nebrisanja prašine. I tamo sam prvi put video i igrao Shinobija, kojeg su svi zvali po srpski "Nindža". Iako sam bio jako loš i glup tada za tu igru(stizao sam do drugog sveta), sećam se lika koji je najduže vozio bicikl bez ruku i stalno zalizivao kosu pivom. Taj kad sedne za Shinobija, znali ste da ćete videti kraj. Dobitkom ovih MAME emulatora, oživeo sam taj san da jednom pređem iz prve ovu igru i sada mi polazi ko od šale to za rukom. A da li igra vredi ove višedecenijske opsesije, videćete u opisu. Shinobi predstavlja sve ono što jedna arkadna igra treba da ima. Ovakvo jedinstvo tehničkih i arkadnih elemenata dugo nije viđeno posle ove igre. U ulozi ste nindže po imenu Džo Musaši, i treba sa se obračunate sa jednom velikom terorističkom organizacijom koja pušta pipke širom sveta, a usput i kidnapuje brojnu decu pa i njih morate da spašavate. Izvođenje je iz klasične 2D perspektive, a nivoe prelazite sa leva na desno. Na početku ste naoružani vernim šurikenima, koje rapidno ispaljujete na neprijatelje. Pri bliskom kontaktu tu su vam i udarci i katana, a po oslobađanju određenog broja klinaca, šurikeni će vam se pretvoriti u nešto ubojitiju pucu. Na svakom nivou imate pravo i na jednu magiju, kojom brišete sve neprijatelje sa lica mesta. A neprijatelji su raznovrsni, kreću se od tih tipičnih terorista, koji pucaju metke na vas, do nindži u raznim bojama koje jurišaju katanama na vas. Zanimljivo je da u ovoj igri kroz progresiju, lepeza neprijatelja se kreće od "zapadnjačkih"(panksi, teroristi, fakin Spajdermen), ka "istočnjačkim"(Nindže, Nindže Zombiji koji se dižu iz mrtvih, mitski ljudi-žabe iz drevnoga Japana...), što dodatno doprinosi osećaju obilaska "sveta" u potrazi za glavnim odgovornim i konačnim obračunom. Pre prelaka svakog nivoa, morate osloboditi sve klince, koje čuvaju debeli brkati samuraji sa nekakvim bumerang-mačem kojeg će isprva biti nezgodno izbegavati, ali kasnije prerasta u rutinu. Na kraju svakog od pet svetova, čeka vas obračun sa bosom. I tu se podosta obraćala pažnja na detalje. Svaki bos ima svoju krivulju savladavanja koja se mora naučiti, i svaki bos deluje kao neprijatelj za sebe, izašao iz pera programera posle detaljnog promišljana i dizajniranja. Na kraju igre(ako dogurate), čeka vas obračun sa-kim-drugim-nego-sa svojim učiteljem, za koga se ispostavlja da je bio na čelu cele ove zbrke. Sami neprijatelji su raspoređeni na genijalan način, poput figura u šahu. Igra nema ni preveliku ni premalu težinu, sve zavisi od jedinstva vaših prstiju i mozga, kao i sposobnosti pamćenja, jer posle izvesnog gubitka života učite gde se ko nalazi.
Zanimljivo je da iako posle određenog vremena sigurno znate sve unapred, ovoj igri ćete se zasigurno ponovo vraćati, jer je ugođaj prelaska nivoa i savladavanja neprijatelja vanserijski. Odličan je bafer ispaljivanja šurikena, i onda kada nađete ritam za njihovo najbrže ispaljivanje, postaćete i master ove igre. Po završetku svakog sveta čeka vas i bonus nivo iz prvog lica, gde opet šurikenima namlaćujete nevaljale nindže kako bi ste dobili ekstra život. Svetovi su dizajnirani prelepo, kao što sam ranije naglasio kod neprijatelja, i u pozadinama je taj spontani prelaz od zapadnog do istočnog sveta. Svi neophodni elementi su tu, i paletom boja su jako lepo uklopljeni kao pozadina, i nimalo ne smetaju igranju i raspoznavanju likova. Skrol je mega-gladak, a animacija likova odlična. Zvuk je takođe, zanimljiv sa nekim svojim šmekom, koji kao da priziva filmove-tabačine iz sedamdesetih godina. Kontrola lika je opasna, na svaki najmanji cim naš nindža reaguje i ovo je jako bitno, jer Shinobi je igra koja se igra "u piksel". Balans je neverovatan, doktorska disertacija. Svakog momenta ćete znati da je sve u vašim rukama, i najbeznadežnija situacija da se preći posle izvesnog vremena. Nemojte se uplašiti kada vas napadne pet nindži odjednom, i njima ima leka. Atmosfera je kao iz nekog cheesy borilačkog filma "B" produkcije, i verujem da su programeri upravo to hteli da ostvare.
Shinobi je prava pravcata droga od igre. Nešto što ni posle 25 godina ne gubi sjaj, i što vredi igrati čak i kao test za vaše prstiće i memoriju. Pruža dovoljno šmeka i zabave svima, te je tako sebi kupila kartu za večnost. Nastavak ove igre, Shadow Dancer, ima ljusturu prve igre, ali je reč o neuporedivo slabijem, razvodnjenom i neizbalansiranijem izdanju. Sećam se nekog glupog nu-metal benda sa MTV-a, koji je napravio pesmu posvećenu ovoj igri i Dragonninji. Pretekli su me, ali u svakom slučaju, u ovom dobu kada se polako ubija arkadni momenat i u samim arkadnim igrama, ovo ostvarenje preporučujem po svaku cenu. Ovo je remek-delo industrije video igara, pravi "Gamers Game".
Zahvaljujući raznim filmovima u kojima su glavni likovi nindže, osamdesetih godina 20. veka zapadna kultura naprosto je bila opsednuta „ubicama iz senke”. Sega je odlučila da iskoristi nastalu situaciju i izda igru Shinobi (1987). U ulozi ste Džoa Musašija, specijalnog agenta koji vlada veštinama nindže. Priča je krajnje jednostavna – teroristi su kidnapovali decu svetskih poglavara i na vama je da ih spasete. Pored šurikena, glavni lik protivnike umlaćuje pesnicama i šutevima, a pomoću power-upova dolazi se do mača i pištolja. Takođe, imate pristup raznim vrstama nindžucu magije, koje možete da iskoristite jedanput po nivou. Shinobi ima pet misija, a na kraju svake čeka vas boss kojeg treba da pogodite određen broj puta u slabu tačku da biste ga ubili.
Ova igra će ostati upamćena prevashodno po svojoj težini. Naime, health bar ne postoji; jedan metak iz pištolja, ubod nožem ili bilo čime oštrim dovoljan je da vrati na početak nivoa. Takođe, ne postoji mogućnost da nastavite igru u slučaju da ostanete bez života u toku poslednje misije, bez obzira na broj ubačenih žetona. Protivnici na koje nailazite su raznovrsni, od besnih pankera i plaćenika do letećih i undead nindži. Svaka misija jedinstvena je po pitanju izgleda. Igra počinje u urbanoj sredini, a završiće se u orijentalnom utočištu zlih nindži u džungli bambusa. Igra je doživela brojne portove i nastavke...
Posle fenomenalnih vozhnji koje je Sega izbacila za automate u drugoj polovini osamdesetih godina na red su doshle i akcione igre. Ovde konkretno vodite nindzhu, ubijate teroriste i deaktivirate bombe a na kraju svakog sveta treba preci i glavnog neprijatelja te oblasti. Grafika je vrlo lepa, prilichno bogata detaljima i sharena a prisutan je i skrol u dve ravni. Zvuk je prilichno bogat, muzika je sasvim odgovarajuca a kontrole prilichno jednostavne. Jedan taster sluzhi za korishcenje magije (eliminishe sve protivnike na ekranu, mozhe se koristiti 2 puta i ne obnavlja se), a po jedan josh i za skok i napadanje. Sem glavnog protivnika, sve ostale mozhete ubiti jednim shurikenom ili udarcem katane a i oni vas, shto znatno otezhava situaciju Inache, na pochetku su data 3 zhivota a posle svakog zavrshenog sveta mozhete zaraditi i dodatni zhivot na bonus nivou (shto je malo tezhe). S obzirom na interesantnu tematiku i interesantne lokacije, igra spada medju kvalitetne naslove a i mozhe se prilichno dugo igrati i sa jednim kreditom. Ipak, igrajte je u malim dozama jer vas sigurno nece drzhati predugo.
Shinobi je jedna od retkih Seginih igara s kraja osamdesetih godina koja je nastavila da živi i u 21. veku kroz nekoliko portova na Sonyjevim konzolama. Ipak, malo je poznato to da je pomenuti naslov 1989. godine imao jedan spin-off po imenu Shadow Dancer, igru koja je bila veoma popularna u „buvarama” širom tadašnje Jugoslavije. I ovde glavnu ulogu nosi Joe Musaschi, s tim što ovog puta uz sebe ima i odanog psa Yamatoa. U verziji za arkadne aparate Shadow Dancer gotovo da nema prateću priču. Neimenovana teroristička organizacija postavila je bombe na nekoliko lokacija, a na Joeu je da ih ukloni i usput isprebija stotine neprijatelja.
Izvođenje je identično kao i u originalnom Shinobiju, tačnije reč je o skrolujućoj beat-em-up tabačini sa nindža elementima. Joe i ovog puta kao glavno oružje koristi šurikene, koji uz sakupljanje specijalnih dodataka mogu postati vatreni. Takođe, tu je i njegova verna katana, koju vadi ako mu se neprijatelji dovoljno približe. U kritičnim situacijama Joe može da iskoriti specijalku u vidu nindža magije, koja eliminiše sve protivnike u vidokrugu. Ipak, najinteresantnija u ovom segmentu jeste upotreba psa. On na vašu komandu napada i nakratko onesposobljava zlikovce. Ako ne reagujete na vreme, protivnik može povrediti Yamatoa i pretvoriti ga u umiljato, bezopasno štene. U igri postoji nekoliko vrsta protivnika, od onih hrabrih a slabih do malo ozbiljnijih sa noževima i vatrenim oružjem. Naravno, na kraju svakog od četiri nivoa čeka vas boss. Svaka misija podeljena je na nekoliko manjih, a postoje i bonus nivoi.
Tema: 
Inache, na pochetku su data 3 zhivota a posle svakog zavrshenog sveta mozhete zaraditi i dodatni zhivot na bonus nivou (shto je malo tezhe). S obzirom na interesantnu tematiku i interesantne lokacije, igra spada medju kvalitetne naslove a i mozhe se prilichno dugo igrati i sa jednim kreditom. Ipak, igrajte je u malim dozama jer vas sigurno nece drzhati predugo.
