Mozda je onaj ko je ovo kritikovao shvatio njegove reci previse bukvalno. Pogotovo ako se uzme u obzir da se Tomino jevandjelje (izmedjuostalog) vrti oko samospoznaje. Mislim da Isus tu govori o otkrivanju animusa u sebi od strane svake zene. Uostalom, zar on tu ne brani Maru od Pere. U najmanju ruku je ne odbacuje, vec naprotiv.

animus (def. K. G. Jung) - arhetipske predstave vecnog muskog principa u zenskom nesvesnom, koje obrazuju vezu izmedju ego-svesti i kolektivnog nesvesnog i otvaraju mogucnost puta prema jastvu.

@Silvanuse
Da nemas mozda link ka Tominom jevandjelju prevedenom na srpski. i voleo bih da vidim malo opsirniji opis kritike ovog 114og stiha kogod da ga ju je sacinio...

Не бих рекао да се ,,Томино јеванђеље'' врти око самоспознаје, бар тако не говоре фрагменти који су сачувани и која га чине (а што ћете и сами видети ако прегледате збирку текстова из Наг Хамадија који садрже и ,,Томино јеванђеље'' (погледајте прилог при дну ове поруке  )).

Брани је Господ, по овим речима, од Симона Петра, али и даље негира и њој и било којој другој жени вредност, као да није добра по природи (за разлику од мушкараца).
Ми можда различито гледамо на овај стих, али лепо се каже у овом 114 стиху, да жена треба, привучена Господом, да постане Духом Живим, попут мушкараца.(као да су ,,мушки'' у предности над ,,женскињама''  )
Дакле, негира се њена вредност; па да можда, ако већ зовемо Јунга у помоћ, да ли можда имплицирате и да мушкарци постају попут жена (у сачуваном делу текста то се не говори, а говори се да жене постају попут мушкараца, дакле, не говоримо начелно (око чега би можда и могли да се сложимо), већ на основу онога што текст садржи, а не онога што би требао да садржи  ), јер и ми поседујемо аниму, женски архетип у несвесном делу личности, мада се по мени овде јасно види да су жене мање вредне, а да су мушкарци ,,остварени''.
Не каже се да постане обожена, када је већ Њиме привучена, што би рецимо мени било логичније, јер ако је Господом привучена и постаје Духом Живим, мени то  пре указује на обожење, али текст ни то не казује, већ да се жена начини мушкарцем.
Из овог фрагмента (шта је у целом тексту писало не знамо), следи да су мушкарци ,,бољи'' од жена, са чим се не слажем...

Из самог става Симона Петра види се одбојност према женама, а он је такође привучен Господом, али из ових речи не делује баш ,,остварено'', нити да је стигао ни до спознаје, нити самоспознаје.
Речи Господње ми делују као смиривање ситуације (типа, ма ви сте бољи, али ако и жена начини мушарцем, онда је она као и ви, а ако то не учини, онда је недостојна).
Као да су мушкарци у старту у предности.


Или још боље, немојте да се обазирете на моје размишљање, то можда ради моја анима у мени, па браним жене и њихово достојанство.   


Вероватно негде постоји детаљна анализа (ово боље звучи од појма критика, јер критика ми је некако негативна, одбацујућа у старту, док ми анализа делује позитивније, испитују се сви аспекти дела, па како испадне...) и овог стиха , као и целог овог списа, али ово је била моја лична опсервација.
Могуће је да наликује на нечије већ изнесене тврдње, али током процеса школовања, доста сам тога покупио од других, па је нужно да користим и туђе (поред својих) мисли и идеје...

pa mislim da je pola toga lazh..ko je prochitao Bibliju zna da su neke stawke skroz apsurdne..

Jedno je sigurno, "Sta je Biblija ?" je vazno samo onima kojima je Biblija vazna, za one kojima Biblija nije vazna
nije vazno sta u njoj pise, a jos manje sta oni o Bibliji misle.
Biblija nije pisana obicnim/prostim jezikom i apsurdno je misliti da jeste.
Religiozni ljudi veruju da je realnost apsurdna tako da je njima apsurdnost koju donosi verovanje u ono sto nije realnost sasvim prihvatljiva. Svaka religija je forma nihilizma kojoj ovaj zivot koji svi znamo nema
nikakav znacaj.

pa da.. i koji je tvoj odgovor na onu temu?

Odgovor je da Biblija sadrzi i istinu i lazi, tako je moralo, posto covek mora da zna sta je laz, da bi mogao da zna sta je istina. Istina bez lazi ne bi postojala, bas kao sto zivot (period izmedju rodjenja i smrti) ne bi postojao bez smrti.

A najvazniji zakljucak koji se moze izvuci iz razmisljanja o ovoj temi je "Niko nema koristi od istine ili od lazi, tako da nije uopste vazno da li neko zna istinu ili ne."

Ne slazem se bas. Jezik kao sredstvo komunikacije je nesavrsen, tako da u okviru jezika koristimo pojmove koji su odrzivi samo u slucaju u okviru kog su stvoreni. Tako da, kada ne bi postojala laz, postojala bi istina, ali ne i pojam o istini, kao sto bi bez smrti postojao zivot, ali ne i pojam o zivotu kakav mi imamo. 
Sto se tice teme,Stari zavet me ne zanima, na Novi Zavet gledam kao na filozofiju srecnog zivota(neodredjenog trajanja) u zajednici sa svim sto ima dusu. Tako da me neke stvari koje su mozda netacne(imena ljudi, geografskih pojmova, pa i neki dogadjaji) ne doticu, jer ne menjaju sustinu filozofije.

Jezik/rec koji savrseno objasnjavaju stvarnost su savrsene bas kao sto je stvarnost savrsena. One reci koje predstavljaju nesto sto ne postoji u stvarnosti su takodje savrsene posto su savrseno odradile posao zabludjivanja. Neko moze da bude u pravu samo ako je neko drugi u zabludi, kada bi svi bili u pravu onda bi koncept "prava" izgubio smisao. U materijalnoj i u duhovnoj dimenziji je sve izbalansirano svako postojanje onoga sto jeste ima nepostojanje onoga sto nije. Ziv si zato sto nisi mrtav.
Istina je samo rec (nematerijalna dimenzija) koja predstavlja postojanje necega sto coveka cini jedinom zivotnom formom koja je svesna postojanja. Covek moze da zivi bez istine (koja je samo misao) posto su mu dovoljni osecaji.
Novi Zavet je rec Isusa Hrista a on kaze da je Stari Zavet jedina rec ( Matej 5:17-18), tako da je reci "Stari Zavet je nebitan." isto sto i reci "Nije mi bitno sta Isus Hrist kaze.", sto time Novi Zavet cini nebitnim.

Slazem se(mozda ne u potpunosti, al da ne tupim, analogija svakako postoji).
Ovo je mesto gde se ja i ti ne slazemo. Ukoliko imamo dva medjusobno iskljuciva pojma ziv/mrtav onda mozemo reci da znamo da je neko ziv zato sto znamo da nije mrtav tj. na osnovu istinitostne vrednosti jednog tvrdjenja mozemo odrediti istinitostnu vrednost drugog. Ali to je samo logicki proces zakljucivanja koji se odvija u glavi i nista vise. Izmedju njih ne postoji uzrocno-posledicna veza.Ziv sam zato sto me napravio cale i to je to.
Jos jedna vazna stvar: Nisam rekao da je S.Z. nebitan, vec da me ne zanima. Dakle, spreman sam da zrtvujem deo saznanja da bih nahranio ego. Nisam ja los, los mi je karakter

Upravo u tome i jeste stvar da smrt i zivot nisu iskljucivi pojmovi. Ljudi koji su zivi danas a umrece sutra, su identicni sa onima koji su mrtvi danas. Zivot coveka (engl. 'lifetime') je period koji se nalazi izmedju rodjenja i smrti coveka. Rodjenjem se smatra prvi uzdah koji covek napravi, embrion/beba u stomaku majke nije zivot nego smrt iz koje neki izadju a neki ne (oni koji se rode mrtvi ili koji zavrse kao abortus).
Covek je rodjen zato sto je determinisano da ne ostane mrtav.
Tehnicki korektno je reci da ljudi umiru, a ne da zive, svaki covek do sada se radjao da bi umro, sto znaci da je
umirao dok nije umro.
Smrt je nasledna bolest koja je kidnapovala zivot i ima kontrolu nad zivotom, sve dok neko taj sistem ne ukine.
Ako mozes da shvatis da smrt ima kontrolu nad zivotom, mogao bi da shvatis da si ziv zato sto neko/nesto nije planirao da budes mrtav, sto jako lako mozes da shvatis posmatrajuci kako 155000 drugih osoba umre dnevno, a ne ti.