S obzirom da je Sveto Pismo bilo kanonizovano X puta samo do VI vjeka, suludo bi bilo uzimati to zdravo za gotovo.

Ne moze se uzeti nesto za autenticno na kome su se izredali mnogi (doduse inteligentni i duhovni ljudi).


Nema ni jedne knjige osim vjerske koja je vjecna??  

Eto postoje neke filozofske knjige (Aristotel, Euklid... ...) koje su jako cjenjene ali nisu sve i svja.

Odnosno svaka knjiga zastarjeva.
Jedino biblija "ne", pa ko je ovde lud.

За Slagvortа

Ја нећу од вас тражити да ми покажете тих X канонизација, задовољићу се и са бројем 100.  
Дакле, изволите...    

А како је Свето писмо богочовечанска књига, односно, Свето писмо је од Бога надахнуто (а божанска страна се најбоље види у садржају, у Истини која спасава и коју Бог открива), а Бог је вечан, логична последица тога је...   Људска страна Светог писма се огледа у форми, стилу, погледима на свет ондашњих људи и наравно, на (изгледа) неизбежним антопофомрмизмима...


Молим вас да никога не називате лудим, јер када ја полудим...  

Хајде да то покажем на примерима, јер мислим да је то најефектније.
Нека општа, начелна дисксусија би помогла само ако су сви учесници у причи упознати са тематиком.

Почећу од ,,Јеванђеља по Томи'', па ако буде потребе, наставићу и са другим наведеним списима.

Елем о ,,Јеванђељу по Томи''...

Ово је текст који се састоји од 114 изрека које се приписују Господу Исусу Христу.
Дакле, већ сама чињеница да се састоји од 114 , често неповезаних, реченица нам говори да овде не постоји нека кохерентна прича, већ да више на ово може да се гледа као на скуп неких поука. Добар део ових изрека наликује на изреке из канонских Новозаветних списа, али неке од изрека су сличне са изрекаma у неким другим неканонским списима.
Али, оно што је у ствари спорно (јер нико не спори да су поједине изреке скоро идентичне ономе што је изнесено у канонским списисма, па ти делови и нису спорни) је што поједине изреке потпуно одударају од онога што је Господ Исус Христос говорио у канонским јеванђељима.

Овај спис подсећа на затрован бунар. Имате чисту воду у коју неко додао пар капи цијан-калијума, последица је затрована вода...

Конкретни примери су:

1)          (14) Исус им рече: "Постите ли, уписат ћете себи грех; молите ли, бит ћете проклети; дајете ли милодаре, наудит ћете своме духу. Кад ступите у коју земљу и пролазите њеним пределима, угосте ли вас, једите што вам послуже; и лечите болесне међу њима. Јер оно што уђе у ваша уста неће вас укаљати; али оно што напусти ваша уста, то ће вас укаљати."

Овај део о посту, молитви и делима милосрђа је у директној супротности са оним што је сам Господ Исус Христос и радио и говорио.
Па зар није Он сам постио 40 дана и ноћи?
Зар није рекао:

Еда ли могу сватови бити жалосни док је са њима женик? Него ће доћи дани када ће бити отет од њих женик и онда ће постити.  (Матеј 9,15)

Зар није више пута говорио о потреби чињења милостиње (чак и она чувена прича о мудрим и лудим девојкама (Матеј 25,1-13) говори о томе), зар није лично Он научио ученике како да се моле Оцу нашем небеском (Матеј 6,9-14) ?

А када се овај стих упореди са овим (из истог списа):

(104)   Рекоше Исусу: Казали [су му]: "Хајде да данас молимо и постимо." Исус рече: "Какав сам то грех починио или што је мноме овладало? Али када младожења изиђе из свадбене ложнице, нека тада посте и моле."

Као да су ова 2 стиха у колизији...


2)            (77)   Исус рече: "Ја сам светлост над свиме. Ја сам све; све се из мене створило и све се к мени вратило. Расцепите дрво, и ја сам онде. Подигните камен, и тамо ћете ме наћи."

Ово је већ класични пример пантеизма, а то је у директној супротности са оним што је Господ говорио (а и са целим Старим заветом, јер се тамо стално инсистира да се Бог разликује од свега створеног; Он је Творац и разликује се од творевине, као што се столица разликује од дрводеље), о ономе што је доносио својом личношћу. Овиме би се негирала и важност отелотворења Сина Божијег, што опет није у складу са оним што је већ изнесено у канонским Јеванђељима.

3)   (98) Исус рече: "Краљевство Очево исто је што и човек који хоће убити моћника. Извуче мач у властитој кући, зарије га у зид како би дознао је ли му рука (довољно) снажна. Затим убије моћника."

Господ Исус Христос је изрекао многе приче о Царству небеском, али ниједна није ни налик на ову и заиста је крајње дискутабилно како ово схватити. Чак и само поређење, које је овде употребљено, не одговара стилу који се среће у канонским Јеванђељима, а тумачење може да нас стави пред неке дилеме (на пример: стиче се утисак да постоји несигурност у сопствене снаге, па је потребна провера; почетна ставка је као да је Краљевство Очево слабије од моћника, што је апсурдно, као ово говори Син Божији...мада наравно да овај стих може имати и другачије интерпретације)

4)   (114) Симон Петар им рече: "Нека Марија оде од нас, јер жене нису достојне Живота." Исус рече: "Ево, ја ћу је привући да је учиним мушком, па да и она постане Духом Живим, попут вас мушкараца. Јер свака жена која себе начини мушком ући ће у Краљевство небеско."

Ово дефинитивно није онај Господ Исус Христос којега апостоли сведоче у канонским Јеванђељима. Овакво туђење од жена, негирање њихове достојности и вредности је неспојиво са Његовом благошћу.
Ово више говори о антифеминистичким ставу аутора, о величању мушког пола на уштрб женског.
Ово су најкарактеристичније спорне изреке, има их још пар, мада се те могу двосмислено тумачити.


Мислим да је из овога јасно зашто Црква није могла овај спис да уврсти међу канонске и поред тога што у њему има доста добрих делова и паралелних места са Новозаветним списима.

Meni je ta knjiga smjesna, izvinjavam se: opsednutost Biblijom mi je smjesna.

Uzmem citam i nidje veze. Onako zbirka prica i anegdota koja je sluzila nekom proslom vremenu.

A mogu citat kakvu god oces filozofiju Hegela  i Kanta i razumijem ponesto, makar vidim da tu ima necega.

Da ne bude tog famoznog argumenta "Potrebno je to shvatiti".


I milion mistifikacija u vezi biblije, pa kao matematicka simetrija slova, simbolicko predanje, bog pisao...

a kad pogledas knjigu ko knjigu... niista posebno.

(Ima lijepe korice, bar ova moja. Zlatan krst na crvenoj korici.. fensi...)

Ovo govorim kao ateista - nepristrasan. Nemam nista protiv hriscanstva.
Samo kazem svoj navodno nepristrasan stav. Nikom ne namecem niti zelim ikoga da vrijedjam.

Meni je to samo jedna knjiga, i kao takvu mogu da je poredim sa ostalim knjigama koje sam citao.

Sad sto je ta knjiga osnova neke religije, ne zanima me. Jer ja nisam clan.

Ја признајем да нисам непристрасан и објективан.   Smile

( Ne znam da li sam to samo ja, ali nekako mi se cini da bi u skladu sa pravilima foruma moderator trebalo da bude nepristrasan i objektivan. )