За све моје људе

Ово овде нису строфе за љигаве и лоше,
Већ за моје што се боре, дискретне хероје.
За обичне ликове, искрене и добре,
Што не намећу се много, али неће да се склоне.
Јер када брод тоне увек прво пале мишеви,
а капетани искусни, на друге ће мислити.
Живот зна да буде Титаник, усамљеник, изгнаник,
тад рађају се Титани, у невољи истрајни.
Ово овде нису коске за клинце да се ложе,
поруке просте да глупости се множе.
Нема јефтине прозе, лоших трипова што возе,
прво звуче добро, а онда заврше к'о проблем.
Ово овде све је лично, ми не продајемо приче.
Комплекс не величам, већ ствари што су битне.
Овде има рима свима клинцима за пример,
за све усијане главе, да се охладе и смире.

Рефрен:
За све, за све, за све моје људе!
За све, за све, за све моје људе!
За све, за све, за све моје људе,
што упорно се труде да сутра боље буде!
За све, за све, за све моје људе!
За све, за све, за све моје људе!
За све, за све, за све моје људе,
што упорно се труде да сутра боље буде!

За све моје људе много љуте и брзе,
Што кад наиђу муке не могу да издрже.
Филм им лако пукне, лакше друге мрзе,
па се муче и чуде, што снови су под кључем.
Клинац лако слуђен, из трипа „боље туђе“,
мисли да је матор, а из филма „рођен јуче“.
Погрешно си учен, јак си само у гомили,
лако је згутати и попити, слабијег изломити.
Немаш коме да се обратиш, прави пример потражиш,
јер сутра брзо долази, треба човек постати.
Нестали су кодекси, остали су комплекси.
Победе су порази, а исходи су потресни.
Зато, стани мало, размисли, шта ћеш тиме постићи.
Ако не знаш сам, ова песма нек ти објасни.
Она је за снове, за све људе моје,
што упорно се труде да сутра боље буде!
Рефрен
За све моје људе што поштено се труде,
ходају, не пузе да би постигли успех.
За све што се муче, што рано се буде,
раде послове труле да би плаћали рачуне.
И за све оне друге што разна срања трпе,
ал' не праве компромисе да крај са крајем скрпе.
За све вама луде, што сматрате за глупе,
ал' им завидите увек што не полажу рачуне.
Нас не могу да купе, јер све радимо срцем,
и на кварно кад нас буше, ми им покажемо зубе.
Они лажне приче нуде за све моје људе,
који створили су свет у који неће да их пусте.
Који поднеће и жртве за снове, макар пусте,
а ми стојимо уз њих да се глас о њима чује.
Не дамо да угуше наше мале побуне,
ми растемо у дивове до коначне победе!
Рефрен

Свим срцем

Ту смо као годишња доба, као нов дан који доноси зора,
коју чекаш сад са мном као део племена мога.
БС, још једна година родна, БС, још једном ту као део ваших живота.
Као година нова, повод за весеље,
нови Синдикат, улице брује широм целе земље.
Нови Синдикат и одједном тебра живот леп је,
цео дгра певуши кришом, звиждуће и хејтер.
Зато и ти сад ухвати корак са армијом,
што одлучно подземље представља.
Ходај са мном, осети улице Београда,
слушаш звук повратка и слободан летиш изнад облака.
И ниси једини, тол'ко људи, крај се не види,
тол'ко људи нас прати, к'о је мог'о то да предвиди.
Тренуци вреднији од свих материјалних срања,
клинце скидамо с' Гранда к'о Драјзерова клинце с' пајда.
Трунка здравог разума у лудилу грешног града,
резултате рада видим чим закорачим на асфалт.
Војска Синдиката са сваким стихом јача,
па сад цео град пева попут хорде навијача.

Рефрен:
БС се воли као клуб – свим срцем!
К'о за друга у невољи, увек ту – свим срцем!
Сви к'о један, и у добру и у злу – свим срцем!
Сваког трена, кроз цео трновит пут – свим срцем!

БС је легенда што живи,
удахне ваздух сваком песмом коју сними.
Удахне живот свакој речи коју напише,
БС инспирише и кад је најтеже.
Ово је сан који цео живот сневам,
док са бине гледам масу како наше песме пева.
Осећају људи искреност, ово је наше,
они који нас не воле могу само да нас се плаше.
А и имају чега, Синдикат нова страница,
екипа гладијатора ослободила се ланаца,
домогли се оружја, окупља се армија,
Синдикат трећи албум, Ханибал пред вратима!

БС,
сви к'о један, и у добру и у злу – свим срцем!
Сваког трена, кроз цео трновит пут – свим срцем!
То што на бини сада гледаш није цела санта леда,
то је само део свега, врх леденог брега.
Наша ствар је много већа, питај агенте ДБ-а,
ко све цео концерт пева, кол'ко спремних је на један.
То се поуздано не зна, јер препунила се свеска,
досијеа, мањак места, служба је одавно свесна,
БС није банда смешна, с' којом може да се зеза,
много жилава је мета, нема правог инструмента.
После батина и метка, овдашњих ограна реда,
остаће идеја, песма, да на њој одрасту деца.
Пламени иницијали правог подземног бренда,
запаљени искром која дошла је право из херца.
Пробуђених маса чека испред регрутног центра,
маса истине је жедна, укидања табу тема.
Тога сваки кер се зента, преврће у сну и јеца,
јер кад не буде нас више, то ће бити само смена!

Кад изгубила се нада, у блато воља кад је пала,
тада под знак Синдиката браћа заједно су стала.
Од тада нема више назад, свуд се распламсала ватра,
кад пада лишће морала, ми за истину смо јатак.
Зато немој плакат драга када падну ова стабла,
земља спремна биће тада да никну нова, млада.
Стигли смо, све пред собом чистимо,
Синдикат, наш идеал истина.
Овде изгледам к'о чудо праве вредности кад фурам,
све што стекао сам трудом, све поделио сам с' другом.
И зато смо за државу најстрашнији криминал,
дружина што никад се не продаје за динар.
И ко хоће да нас склони, може слободно да проба,
ал' то више нисмо ми, то је идеал, то је борба.

Рефрен

Човек

Речи веће су од дела, его већи је од тела,
шта ти знаш нико не зна, прочит`о си да си јебач.
Зато као краљ света улицама града шеташ,
грабиш шта ти треба, а крчиш шта ти смета.
Обучен к`о мафијаш из мафијашког филма,
из лимузине клинке снимаш у пратњи горила.
Тежиш друштву бандита јер се палиш на криминал,
они знају да си пичка, али везе ипак имаш.
Развучеш кока колу по столу јер неко прод`о ти је фору,
да се мање спава ноћу кад квалитет је у носу.
Апартмани, сплавови, за жену си на послу,
све се сазна, извали, ал' тићу се за лову.
У основи свега је комлекс очигледан,
гарант си некада као деран био опако јебан,
па пред свима зато сад се представљаш к`о мачо,
али титула човека се не продаје за злато.

Ти си тај што каже да сви тапкамо у мраку,
оформио си странку да би им`о неку шљаку.
Због мало славе ти си с` ђаволом у браку,
ова Србија је ћопава, ал` ти јој крадеш штаку.
Полтрони око тебе воле када држиш банку,
имаш комплекс јер ниси никад био мангуп.
Зато скупљаш крими друштво да са њима пијеш кафу,
донаторе кријеш шатро они су у страху.
Трула је фора кад те цимају за дрогу,
због тог` се само примају, нервирају на блогу.
Ти трендове пратиш, брендове и моду,
лети си на броду, зими си на борду.
Ајмо руке горе ви што ваћарите фондове,
биће вама боље ако Србија још потоне.
Велик` БС поздрав за све лицемерне скотове,
сваком који жели преко нас да образ опере

Рефрен:
Да видим да л` си човек, покажи ми шта можеш,
боли ме курац како се ти зовеш,
зајеби празне приче, немој да се ложиш,
када дође фрка да л` ћеш остати да стојиш!

Сви би да мењате ствари, да мењате систем,
причате приче, а ништа урадили нисте.
Гледам те како скупљаш ловорике,
како дајеш изјаве да радиш за више циљеве.
Свираш курцу, продајеш нам маглу,
идеш по иностранству и славиш сваку награду.
А ми треба да будемо срећни због тебе,
овде где људи умиру од глади, боре се за себе.
Играш на лопту да ти си наш просветитељ,
а дебело наплаћујеш сваки пут када те објаве.
Слеп си од похлепе јер видиш само интерес,
а ипак се усуђујеш да доводиш у питање,
нашу борбу, цимање и циљеве,
а седиш по салонима, фураш приче килаве.
Згази на асфалт да те дохвате улице,
јер стварност нема обзира за нашминкане пудлице.
Ти си само пајац што виси с` туђе узице,
варалица шарена на врху туђе удице,
у овим мутним водама те користе к`о украсе,
а ти пуштај крила глупане, све док те не удаве.

Рефрен

Можда давно на почетку си личио на човека,
чврсто веровао у борбу, идеале им'о некад.
Сад си један предан кретен, к'о шлихтара вредан,
похлепан испао из реда, све би хтео, све ти треба.
Колико је доста? Знам изгубио си компас.
И кад се томе дода, да волиш да си познат,
и на којим гајбама си увек био гост драг,
и још к'о зна штошта, зато пит'о бих те просто,
Јел` све оно у носу о страначком трошку,
из посла јебеш Косово и зајеби к'о смо?
Пошто то је прошло па да не знаш онда можда,
кад се све сабере, кол`ко кошта образ?
Због свега комплексашу, ми у Синдикату,
оформили смо групу, оно нешто као странку.
Преслишавања полако, канцеларија у мраку,
за сваку љигу такву за сутра да вам буде наук.

Рефрен

Гала - социјала

Ја сам им'о све. – Ја нисам им'о ништа.
Мени суво злато. – Мени чича глиша.
Мени топла соба. – Мени пада киша.
Мени пуна шерпа. – Мени хладна виршла.
Ја у лову на дивљач. – Ја у лову на миша.
Ја у соби тигра. – Ја ћебе од плиша.
Ја јебем манекенке. – Мене јебе триша.
Ја иш'о свуд' по свету. – Ја не даље од Ниша.
Ја имам лимузину. – Ја зимво се на плину.
Паре трошим у казину. – Немам дрва за зиму.
Кад ме виде пичке зину. – Мени уделе ситнину.
Па запалим Кохибу. – Ја ужицкам „Дрину“.

Рефрен:
Мени овде гала! – Мени социјала!
Мени гајба вила! – Ја немам где да спавам!
Ја имам све што треба! – Ја сам жељан свега!
Ја једем само кавијар! – Ја немам ни за леба!

Ја сам члан у странци. – Ја сам брате ганци.
Мени министри ортаци. – Мени сви су ганци.
Око врата ланци. – Ја немам брате штани.
Ја купујем на тендеру. – Ја скупљам стари папир.
Ја имам и јахту. – Ја купам се у шахту.
Ја возим се у шатлу. – Ја кешам се на „Ласту“.
Мени златни зуби. – Ја имам сваки други.
Ја летов'о на Куби. – Ја спав'о сам на клупи.
Ја у криминалу. – Ја сам у каналу.
Са свима сам у талу. – Ја и даље у каналу.
Ја обиш'о Панаму. – Ја уп'о сам у Саву.
Ја у Амстердаму траву. – Ја у „Скели“ кару.
Ја му дајем по тартуфима. – Мени дају по чмару.
Мени црнкиње у стану. – Ја немам стан ни храну.
Ја имам гајби плазму. – Ја сањао сам сарму.
Ја имам добру карму. – Ја сам прдео у чабру.

Рефрен

Главом у зид

У последње време, стално те срећем,
самог на клупи у парку, седиш причаш са флашом.
Правиш се да ме не видиш, не знаш шта би ми рек'о,
а ја те избегавам и увек пређем преко.
Сад далеко и страно ми делују они дани,
кад у крају сви су знали кад баш ти прођеш улицом,
најновији превоз са надрканом музиком,
и најбољом цупиком, а ти у елементу.
Са осмехом на лицу, сви се грабе око тебе,
вртиш туре у кафићу, сијаш пуним сјајем.
Знам, одувек сви су те мрзели, ал' су ти се шлихтали,
а клинци те имитирали и твоје форе скидали.
И увек су се триповали да буду твоји пулени,
да буду виђени са тобом, к'о пси би били срећни.
А и ти си био такав на почетку каријере,
пратио си старије и скупљао пулене.
Ситне крађе, преваре, брзе тике су севале,
ниси никог зарезивао док си своје име градио.
Преко лешева си газио у остварењу свога циља.
И најбољег друга, ако ту је нека кинта,
би оставио у блату да за твоје дугове испашта,
да му одрадиш рибу, то ти није било ништа.
Ниси био много храбар, ал' брзо си се намаз'о,
у пуцњави на сплаву, шатро ту си се доказао.
То се градом брзо прочуло, иако ниси ти пуцао,
и отада све је почело муњевитом брзином.
Од тренутка кад у прву комбинацију си упао,
преко шиптарске везе брдо пресе тад си куповао.
Крајцов'о пакете, јер си увек био алав,
све си хтео преко ноћи, био си много гладан.
Сећам се, кол'ко си се радовао кад су клинци извалили ексере,
ваљ'о си их на стотине.
Убрзо си купио и прву килу, разбио је на квотере,
а паре су се сливале у твоје препуне џепове.
Постао си бахат, за собом остављ'о си репове,
губио си другове, а множио си грехове.
Четвртаци су чули за твоје велике послове,
па је пало прво хапшење и почело је друкање.
Твоја веза за снабдевање од певања пукла је,
и по целом граду чуло се...

Рефрен:
Ти мислиш све је твоје, све преко ноћи може,
ал' схватиш да је касно тек кад главом удариш у зид.
Ти јуриш своје снове, ал' то су ноћне море,
и кад се пробудиш, сад како да се помириш са тим.

Пубови су те уремили да ваљаш њихову робу,
док ти цинкариш друге, они на једно око зажмуре.
Не знајући то, многи су ти се поверавали,
да би сутра, због тога, у „29-ом“ завршавали.
Са лисицама на рукама и кесама на глави, у најгорим мукама,
колико само људи и даље због тебе лежи...
То је било златно време за гњиду попут тебе,
јер си се фур'о пун себе, без обзира на друге.
Имао си моћне партнере, који би се побринули,
да кроз џунглу на асфалту увек прокрче ти пут.
Постао си прави мали тајкун, главни привредник у крају,
имао си штошта, ал' ти није било доста.
Тада си још увек могао без казне да прођеш,
јер у овој дивљој земљи и гори преваранти од тебе су се извукли,
а да нису платили, ни на мосту ни на ћуприји.
Тада си се зајебао, твоји мали излети нису се свидели мурији.
Постао си ризичан, јер профит нагло се смањио,
више нису имали добар увид у то шта си радио,
шта и коме си ваљао, коме и за шта си давао.
Све више и више си трошио, све мање и мање си враћао,
све док се једног дана ниси нашао у шуми, везан за дрво,
с' екипом која те мучи, пребијен на мртво.
Твоје измрцварено тело на сто места је пукло,
унутрашње крварење, сви су мислили да си умро.
А и боље би ти било, овако не знаш шта те чека,
за разлику од некад више немаш своја леђа.
Више нема твојих снова, пара, послова и кола,
више нема твојих прича, клинци имају новог идола.
Ти си отписан за све, мртав човек који хода,
ти си последњи талог, свуда носиш своју пропаст.
Сви се склањају од тебе, к'о од куге и колере,
сви памте какав гад си био, нико те не јебе.
Ти си доказ похлепе, као најниже побуде,
која ако те обузме не може нигде да те одведе.
Само још један пијанац из парка, са омчом око врата,
пролазан к'о киша једног усамљеног облака.
Једна звезда, која је само на тренутак засјала,
па је пала.
Рефрен

Зајеби

Рефрен:
Утоке зајеби, ножеве зајеби,
Улице се клони, окрени се себи!
Творза зајеби, који ће то теби,
имаш само један живот – то је једино што вреди!

У граду је срање, сви се само кољу,
то што било је у топузу сад је у пиштољу.
И ножева к’о кише, клинци боду клинце,
пошто нема перспективе, међу собом траже кривце.
Кад му дају преко гудре сви изгубе живце,
викендом у клубу увек неком сјебу лице.
А шта ту ради мурија?! – Она брани систем,
а систем нам је и крив што је читуља све више!
Они кажу демократија, ал’ кад приђеш ближе,
видећеш тортуру која свима ломи кичме.
У ваздуху тензија, не могу да дишем,
али не треба ми утока, већ оловка да пишем.
Стари ил' Нови, Београд све је гори,
на улици, у школи, гудра „на изволи“.
Кланови-идоли, да се поносе ментоли,
који мисле да је живот само бљесак у сезони.

Рефрен
Једни на утоке се ложе, једни све да боду ножем,
једни боксере да носе, ал' све то изађе на лоше.
Ал' где је Љуба, где су муда и времена друга,
кад је пар маснаја, нос, аркада, био исход туча?

Сад смо упали у серије, новинске пуне су колоне,
сваког дана у месецу, овде убијен, овде избоден.
Клинци лако дођу где не цене доброту,

батине сипају к'о воду, људи куну у слободу.
А још ко јуче испод клупе, ризле, пљуге и кет вутре,
сада остале су црте, некад беле, некад жуте.
Немој бити глуп да не видиш крај пута,
случај суров, сутра, гудра, сигуран крајпуташ.
Групе свуда, нико будан, јаки, смели, све би хтели,
зајеби што не би неко да уради теби.
Савршенству стреми, љубави у себи,
знање, сурови тренинг, живот једини што вреди.

Рефрен

Доба правих хероја и вредности прошла су,
задња су времена, клинци су у хаосу.
Купе брзу патику, учкур затегну,
намрште фацу и спремни су за улицу.
Одмах газе по гасу, журе све да пробају,
газе пуну линију, све да се убрзају.
Брзо стопе се у масу, јер снага је у броју,
нема идеала, па због глупости се кољу.
Мисле да су муда ако заваља се гудра,
за ситну лову, ситна душа, не брине за сутра,
пушта да му друга у смрт вуче струја,
стоји и гледа док сви тону око њега.
Све је постало мода, ово су ђавоља посла,
више није битна истина, већ кол'ко нешто кошта.
Угаси тај програм док не исперу ти мозак,
мисли својом главом то је права слобода.
Рефрен

Ту сам ја

Знам да много тражим, ал' ајде пробај, стани,
само на тренутак око себе поглед баци.
Живимо животе к'о на фабричкој траци,
док нас неко сортира, држи нас у шаци,
бира да л' смо добри или шкартира и баци,
а ми слушамо инструкције к'о гласове лудаци.
Препуштени струји као чамац на олуји,
и нико да се сети чему кормило служи.
Нико да се сети да мисли својом главом,
пуштамо програм да нам каже шта је стварно.
Буљимо у екран да би упознали неког,
преко пута седимо, а тако смо далеко.
Речи губе смисао, понављају се фразе,
користе се оне које најбоље пролазе.
Нико се не труди да нешто ново каже,
свима је лакше да остану са стране.
Ај' изађи мало напоље, тамо где је акција,
да видиш стварност ван новинских редакција,
да чујеш, из прве руке, како стоје ствари,
па да вратимо се назад вредностима старим.

Рефрен:
Ако треба – ту сам ја, мало маште – ту сам ја!
Ако мислиш да је касно и кад станеш – ту сам ја!
Ако желе да те врате, и кад се лаже – ту сам ја!
И кад напољу све стане – ту ћу увек бити ја!

Ако треба – ту сам ја, мало маште – ту сам ја!
Ако промене те плаше, и кад паднеш – ту сам ја!
Ако желе да те врате, и кад се лаже – ту сам ја!
Док не залечимо ране – ту ћу опет бити ја!

Ја сам пети елемент ове музике, појачај звучнике,
изађи из љуштуре, пусти звук да с' тобом путује.
Пробај опет да се бутујеш, јер систем ти је уништен.
Живот је умишљен, ал’ ја могу да регулишем.
Осети пулс луднице, не плаши се, тргни се,
дуго времена си провео на дебљем крају узице.
Заборави сапунице и набачене удице,
докажи да си краљ, да поседујеш улице.
Сузне очи погледе су сузиле, многе су збуниле,
речи неког судије због којег машта умире.
Мозак је програмиран да упија инструкције,
лажи су мелем за умртвљене функције.
Ал’ стижу нове фракције, револуција на траци је,
Ђафе Селасије брани душу нације.
За све пропуштене акције и стање хибернације,
доноси вам сате праве „менталне редакције“.
Буди стрпљив, прати ме, само без панике
изађи боље напоље и обуци брзе патике,
да поделимо залихе вредности правих,
јер време лети брзо, а лоше су нам навике.

Рефрен

Пази, пази

Пази сад сам дош'о, пази, пази, да ти кажем,
пази водим и екипу, пази смрадови се траже.
Зато пробај да се снађеш, пази ми смо попут браће,
к'о би да се качи знај да живеће краће.
Пази куда идеш, зато пази к'о те прати,
пази, пази, како сејеш, јер ће тако да се врати.
Пази чему се веселиш, пази туђе не пожели,
у ћелији хладној друштво гадно сада делиш.
Кажеш немаш везе са мном, ово нема везе с' нама.
Пазите ово је грешка! Не, пази, сети се дана,
кад си варао, градом харао, курве карао, људе смарао,
све, пази буквално све, законе рушио, обарао.
Пази, пази, као пит ја тренирао и кидао,
сада сводимо рачуне, чуј ме пуно си их имао,
напушавао се с' Богом, пази засрао си много,
врата отварао ногом, клинце филовао дрогом.
Пази, рекли су ти: Пази, води рачуна шта радиш,
али болело те уво, ниси престајао да газиш.
Јер живот није тебе, па ти друге ниси мазио,
сад имаш шта си тражио, зато што никад ниси пазио.

Рефрен:
Пази, пази,
да те жеља не повуче, пази, не дај да те купе!
Пази, пази,
ово је борба, стисни зубе, буди ту за своје људе!

Пази, пази, време лети, ту су и прве седе,
мислиш млад за њих, ал' улице не штеде.
Ниси имао среће, ниси имао, јесте,
ал' то те чини јачим, више ниси дете.
Више ниси дете, па пази шта радиш, то окрутан свет је.
то су окрутни људи. Пази, пази на грешке.
Пази да се не опечеш, то су улице вреле,
као афричке равнице. Пази, пази хијене.
Да л' чујеш у даљини? То смрт ти се смеје.
Сад грабиш к'о никад, јер ти пролази време,
надохват успеха, ал' они пазе на тебе.
Осећаш погледе љубоморе, зависти, ударце.
Не веруј свакоме. Пази, пази, да те не ураде.
Пази на фуњаре, цаве, лоше утицаје,
добро пази ко је ко, чувај праве другаре.
Широм отвори очи и пази где стајеш,
на сваком кораку вребају отровнице гладне.
Широм отвори очи, храбро настави даље,
ал' пази да те не заслепи сво то незнање.

Рефрен:
Пази, пази,
трагови остају свуда, зато пази куда стајеш!
Пази, пази,
у животу све се враћа онако како дајеш!

Пази кад не могу да верујем каква нам је судбина,
кад морам да пазим где газим и да не верујем људима.
Пази, кол’ко видим, нико не пази о другима,
већ само пази своје, туђе граби, само узима.
Пази, од свега нема ништа, власт је овде увек сигурна,
не мора да пази, све се ради, пази, без цимања.
Не треба им сила да нас узјашу без ритања,
ми сами себе пазимо, јер не постављамо питања.
А зато битне су нам ствари које имају рок трајања,
пази све ти скреће пажњу, само будност да је смањена.
Пази, пази, ова кола, пази дроља, пази лова,
пази, пази, нова њушка из ријалити шоуа.
А то је само део плана да ти исперу мозак,
пази вести које дају на тебе делују к'о „Прозак“.
Пази, сам си себи твроза, пази, комплекс ти је компас,
пази, касно ћеш да спазиш да у пропаст своју ходаш.
Пази, зато добро пази, да сутра не буде ти криво,
што си увек много пазио и кичму си савиј'о.
Пази, још увек није касно да неке ствари кажеш гласно,
нек се тебе пазе они од који пазиш се ти стално.

Рефрен:
Пази, пази,
да те жеља не повуче, пази, не дај да те купе!
Пази, пази,
ово је борба, стисни зубе, буди ту за своје људе!

Пази како смо кренули нећемо још дуго,
пази не делује тако док не промениш угао.
Док гледаш све у пролазу не можеш да оцениш,
јер, не пазиш ни на ништа сем себи да удовољиш.
И поред лепог времена људи су суморни,
јер нико их не пази, нико пажњу да обрати.
Иду како ветар дуне, јер је тако лакше,
уместо да једра пуне и кормило грабе.
Пази неко ће да каже да је исто као пре,
и у њихово време није било ништа боље,
само питај га да л' сме да пусти дете напоље,
и да не пази и не брине што нема га, а касно је.
Пази, некад су се клинци ложили на кликере,
знали да се побију ако виде ђидање,
сад ложе се на игрице, пуцају на приказе,
не знају да замахну, а већ су убице.
Можда нисам пазио на часу, па зато не капирам,
како је овај живот без смисла напредак.
Где се изгубила љубав према ближњима,
и зашто је наука важнија него истина?

Рефрен:
Пази, пази,
трагови остају свуда, зато пази куда стајеш!
Пази, пази,
у животу све се враћа онако како дајеш!
Пази, пази,
да те жеља не повуче, пази, не дај да те купе!
Пази, пази,
ово је борба, стисни зубе, буди ту за своје људе!
Пази, пази,
трагови остају свуда, зато пази куда стајеш!
Пази, пази,
у животу све се враћа онако како дајеш!
Пази, пази,
Овај пресудни тренутак мораш дочекати будан!
Пази, пази,
И кад крене олуја – твоја вера те чува!

Искуство

Још од старих времена и записа о њима,
стоји јасно као дан: Искуство је суштина,
поента, врлина, брзина, оштрина,
којом владаш да би био бољи међу другима.
Познавање ствари, улице, живота,
ничег што сам радио стварно није ме срамота.
Живот у крају, одрастање, голгота,
превара је сласна, масна као фота.
Одмарања нема, сваки предах је луксуз,
видљиво је превара, ал' за свачији укус.
Зато узми или остави, не буди као остали,
ово је цимање најгоре ко' у гасној комори.
Свуда се постави како најбоље умеш,
у основи је лако, али није, разумеш.
Мотива има разних, мени моји су чисти,
мени мало треба к'о авиону на писти,
да одлетим у непознато, вратим се јачи за искуство,
срећом све сам записао за будућност као упутство.
Кроз густо грање се пробијам, не испуштам шта добијам,
то је моја филозофија, живот једног профија.
Лажно ме одбија, а добија мајсторија,
па некад поједем МЦ-а онако из хобија.
Владам стриктно фикцијом, римама и дикцијом,
с' похода се враћам славно као Сципион.
Још у Делфима су рекли да једном ће се родити,
и стазом искушења до спознаје ће допрети,
и спасење донети ко' Прометеј ватру,
извући из срања као Цезар Клеопатру.
Спокојан ко' Буда, апостол из худа,
путевима блуда, да, прош'о сам и туда.
Мајстор у занату, као опточен у злату,
сијам као дукат пронађен у блату.

Рефрен:
СВИЗАЈЕДНО ми сијамо,
на бини када кидамо!
Можда звучи чудно, можда делује ко' бајка,
сасвим обичан дан једног младог чаробњака.

СВИЗАЈЕДНО ми сијамо,
на бини када кидамо!
Знам да звучи чудно, знам да делује ко' бајка,
не верујеш очима, али ово није варка

Ја гризао сам асфалт и био брз и бахат,
ал' знај кад једном пређеш пругу онда нема више назад.
Можда мало бахат, ал' сам брате такав.
Ћордол, Шипка, основна, рима ми је гвоздена.
Искуство ми је помогло да у себи нађем баланс,
па окорели шабан за час постао је шаман.
Па сам искусан као школица с' брдо уличних форица,
па ми бина дође нешто као папска столица.
Кроз живот само с' осмехом, пуно пута се опекао,
зато сад и путер сечем само бонсеком.
И не бавим се с' просеком већ грабим сваким потезом,
ко' Одисеј на повратку кући на путу нисам поклекао.
Улици хвала, само, школа ме је спасла,
имам чему да се вратим када заврши се шала.
А сада дижем револуције, орем царске друмове,
пласирам идеале због којих Сократ давно умро је.
И као Леонида баш ме брига што душмана пуно је,
зато као Синђелић – право кроз куршуме.
С' екипом, Аргонаутима, златни микрофон тражим,
пола света, ко' Магелан, да пребродим спреман.
Оснивач као Стеван, послу к'о Тесла предан,
пишем законе к'о Дракон да би било јасно сваком.
Да не предајем се лако већ стрпљиво вребам тренутак,
да упишем у историју ових наших пет минута.
Фурам одело сашивено директно од руна,
претња цивилизацији к'о најезда Хуна.
За МЦ-е армагедон к'о за Троју Агамемнон,
зајебан к'о Тамерлан, Колос од камена.
Кроз живот без илузија, мудри као Герузија,
с' обе ноге на земљи иако је ерозија.
Ми кидамо, сијамо, МЦ-еве шијемо,
са лажима се бијемо, јер све радимо искрено.
И немој мислити да ложимо, јер ово много је искусно,
гарант наше присуство да стварно биће изврсно.

Рефрен

Освета

Ово је веома стара прича. У то доба риме беху сасвим другачије од оних што постоје данас.
Слике раја, а у ствари слике краја.

Росом умивен, обасјан сунцем што се рађа,
песма слапова што са камењем се свађа,
и прија ми ветар што се пробија кроз честар,
собом понео је мисли да данима сам везан.
Да ово није сунце зоре ране, већ је моје патње пламен,
слапови су корбач, разапет на точак,
тело ми је камен, роса крв из ране,
и земља би се опила муком моје браће.
У животу исход често зависи од једне одлуке, једне битке, једног вође.

Цео живот за један дан, за починак не знам,
незадрживо сутра, ја неминовно смртан.
Савладив тренутак, страх у мени спутан,
мој познаник стари већ небројено пута.
Не одлази к'о увек већ шатором лута,
снагу ноћас скупљам иако осећај је слутња.
Сутра, све очи биће упрте у мене,
јер први напад биће како ја кренем.
А све после тога памтиће време,
а да ли ће памтити и моје поколење?
Док мислима лутам по кампу посматрам лампу што гори,
и питам се да л' ратнике моје иста мисао мори,
јер потребан је сваки пуним срцем да се бори,
да верује у себе и у оног што их створи,
колико ја верујем у њих и колико их волим,
и моја десна рука што их са мном увек води...
У соби сенке,
Стража!
Препад, стисак снажан, првог рушим, другог бацам, омча око врата.
Сапет сав сам, сад сам остајем без даха,
остајем без снаге, свладан на колена падам.
Задњим трзајем оружје на поду хватам за балчак.
Нападача ногом пригњечена шака,
на оштрици мача убице животињска гримаса,
мог команданта, мог из борбе брата,
вође моје гарде, а сада мог џелата!

Након што је мучки ухваћен и бачен на губилиште, у тренуцима пред смрт, нашем јунаку пред очима пролазе слике живота.

Мајчин поглед и осмех, очев узвик за подстрек,
са много воље, тешко у вежби, недорастао за копље.
Са монасима учим прва слова,
због казне сузе уздржавам од бола.
Прва борба, мирис крви другова из строја.
Мирис њене косе, пољубац у сенци топола.
Лепа као анђео пење се на олтар,
сватови у радости, ја срећан што је моја.
Отац у мукама ми умире на рукама.
Прослављам у сузама пропаст мојих душмана,
Раме уз раме, ја и вођа моје гарде,
непажњом усред обруча, одлучно спашавамо главе.
Рођење свога сина вином поздрављам до зоре.
Дивљи вепар у трку једним замахом оборен.
Круна сјајна у рукама патријарха,
стегови на ветру, народ поздравља краља.
Осећања све су даља,
само туга, остаје да прати ме свуда до краја пута.
За прелаз преко реке фалиће ми дукат,
и за починак није спремна кућа,
зато настављам да лутам.

Вечно заробљена, душа нашег јунака остаје да прогања издајника.

Своје тело са висине гледам бесан,
вране што ми кидају ране терам,
ал' да их склоним не успевам.
За одмор више не знам, бесан,
неминовне судбине свестан, спокоја жељан, треба ми мир.
Подиг'о сам духове из лешева другова,
а бирао сам најгоре, жедне воде освете,
проклете на лутање док усуд свој не остваре,
ја и моје утваре твоје походимо кошмаре.
Некад знам и да кренем сам да те прогањам,
к'о змај мењам обличја, иза тебе сам.
Мој дах ти леди крв у жилама,
брине те судбина твојих синова,
бежиш од крвавих призора.
И смех одјекује к'о грех између дворских зидова,
док од крикова да побегнеш не можеш,
стојиш прикован.
К'о у темељ зазидан, к'о жив закопан,
губиш дах, док нокте ломиш гребући свој саркофаг.
Пуштам те да побегнеш, само оставим ти ожиљак,
да те подсети на састанак сутра пред починак.
Јер твоји страхови моји су мачеви,
ни најјачи оклоп не може да заштити од савести.
Јутра дочекуј на кули будан,
ал' буди свестан да кад тад пашћеш у сан,
да те опет дочекам.

Слушали сте вокално-инструментално дело „Освета“, групе Београдски синдикат.