Руска инвестиција за коју нико не зна, а у Србији спасава животе



Како би додатно обучила запослене за реаговање у ванредним ситуацијама и безбедан рад, Нафтна индустрија Србије у новембру 2014. године потписала је Меморандум о сарадњи са Српско-руским хуманитарним центром у Нишу. У свим групама ватрогасаца-спасилаца који се шаљу на обуку у Русију одлазе и радници ове компаније.

Када су нишки ватрогасци по позиву грађана дошли на место пожара на улазу у град, изненадили су се. Велики-пожар пријавили су запослени на НИС-овој пумпи. Одмах су се јавили и радници бензинске станице са друге стране ауто пута који су их извештавали о правцу ширења пожара. Горела је стрњика и друго растиње на шестсто квадратних метара у близини подземног складишта горива. До доласка ватрогасаца пожар је угашен, а радници НИС-а добили су признање Ватрогасне станице „Ниш“.


Како би додатно обучила запослене за реаговање у ванредним ситуацијама и безбедан рад, Нафтна индустрија Србије у новембру 2014. године потписала је Меморандум о сарадњи са Српско-руским хуманитарним центром у Нишу. Договорено је стручно усавршавања запослених и размена знања у области противпожарне безбедности.

У НИС-у кажу да је природно што је дошло до ове сарадње, с обзиром да област којом се баве, управљање нафтном индустријом, носи велике ризике. Зато у овој компанији треба да ради читава армија ватрогасаца — који то постају одлуком да се запосле у НИС-у.

„Први нам је циљ да заштитимо животе и здравље запослених, своју имовину, али и околину, целу територију на којој радимо. Нескромно је да ја то кажем, али у овој области НИС је већ лидер у региону. Примерима светске праксе желимо да будемо водећа карика која ће у партнерском односу са надлежним државним органима учествовати у реаговању и сузбијању ванредних ситуација“, каже за Спутњик Јовица Бојиновић, директор сектора за ХСЕ Нафтне индустрије Србије, како се то стручно каже, односно први човек за безбедност у компанији.

У школама у Србији не постоји образовни профил „точилац на бензинској станици“, на пумпама раде људи различитих струка, зато је НИС одлучио да их сам обучи за безбедан рад, јер материје са којима су у додиру услед погрешног руковања могу да угрозе и њих и друге људе.


Поред припадника Министарства за ванредне ситуације Руске Федерације, у самој компанији раднике НИС-а обучавају професионалци који за то имају одобрење МУП-а Србије и одлично познају нафту индустрију.
Компанија у Београду има савремени тренажни центар, потпуно идентичан НИС-овим пумпама. После уводних обука, следи практичан рад, реаговање у симулираним ситуацијама високог ризика по људе и околину.

„Продаја деривата може бити опасна, а купци с друге стране нису обучени да реагују у ванредној ситуацији. Зато запослени имају обавезу да и њих прате, да поред тога што им пружају услуге, брину о њиховој безбедности, да се не би десио било какав нежељени догађај“, каже Бојиновић за Спутњик.

Унапређење знања реализовано је и кроз заједничке ватрогасне вежбе које су одржане на НИС-овом складишту нафтних деривата у Нишу, који се налази у комшилуку Хуманитарног центра.

Сарадња Центра и НИС-а настављена је у Санкт Петербургу и Москви на посебној обуци за раднике НИС-а који су употпунили знање из области заштите од пожара и реаговање у хемијским акцедентима, а у плану је и специјалистички тренинг за раднике на рафинеријским постројењима, као и за компанијске ватрогасце.


У свим групама ватрогасаца-спасилаца  које на обуку у Русију шаље Српско-руски хуманитарни центар из Ниша су и радници ове компаније, објашњава за Спутњик директор Српско-руског хуманитарног центра Бојан Гламочлија.

Поред припадника Министарства за ванредне ситуације Руске Федерације, у самој компанији раднике НИС-а обучавају професионалци који за то имају одобрење МУП-а Србије и одлично познају нафту индустрију. Запослени на крају обуке полажу испит за професионалног ватрогасца. Кад свi прођу обуке, НИС ће имати стотине ватрогасаца на које и држава може да рачуна.

Иначе, Нафтна индустрија Србије одазвала се апелу државе током поплава, испоручили су у том тренутку преко потребну нафту и нафтне деривате.

„Мислимо да се у таквој ситуацији од једне стратешке компаније то и очекује, укључили смо спасилачке екипе на терену, али и пружили стручну помоћ у оквиру градских и републичког штаба за реаговање у ванредним ситуацијама. Држави смо у сваком тренутку на располагању на територији целе републике“, каже Јовица Бојиновић.

Он додаје да је НИС протекле зиме у сарадњи с Владом Републике Србије обезбедио гориво и логистичку подршку за наше, али и мађарске бродове ледоломце, који су се интервенисали у Србији током леденог таласа.



Будући радници НИС-а прво пролазе теоријску обуку из области безбедности и реаговања у случају непредвиђене ситуације
Термин „социјално одговорна компанија“ у Србији је постао популаран у последњој деценији. Taко себе описују многи који сматрају да треба пратити нове трендове пословања и симболичан део зараде издвојити за неку акцију. Понашати се социјално одговорно значи да су акције фирме вођене сазнањем о одговорности не само према запосленима и клијентима, већ целом друштву, али и животној средини.

Тамо одакле је овај термин дошао, добро постављен систем реаговања у ванредним ситуацијама највиши је степен социјалне одговорности.

Додајмо и да обуке НИС-ових радника у Русији финансира Српско-руски хуманитарни центар, који је отворен за овај вид сарадње и са другим компанијама које су свесне важности обуке за реаговање у ванредним ситуацијама и очувања природе Србије.

Umesto spinovanja oko baze vlast bi trebala da se pozabavi korupcijom i javašlukom u pravosuđu, školstvu i zdravstvu.

A, da, to joj ne odgovara.

Одговор Запада Русима: ЕУ и САД граде хуманитарни центар у Србији

Европска унија планира да уложи новац у изградњу хуманитарног центра на аеродрому Поникве код Ужица, пише лист „Данас“.

Једини спасилац из Ниша на четири ноге има омиљену играчку, лопту направљену од ужади искоришћених у обукама ватрогасаца-спасилаца.

Позивајући се на дипломатске изворе, тај београдски лист наводи да је пројекат још у фази разматрања, а да су у њега укључене и САД преко Амбасаде те државе у Београду.

Хуманитарни центар би требало да буде пандан руско-српском центру у Нишу, пренео је „Данас“ тумачење неименованих извора.

Директор аеродрома Поникве Саша Савић рекао је да је тај аеродром прошле године конкурисао код Делегације ЕУ у Србији за изградњу центра за ванредне ситуације који би требало да покрива западну Србију, источну Босну и северну Црну Гору.

Према његовим речима, тај пројекат је ушао у разматрање, али потврда реализације још није стигла.

„Имали смо посету представника из Амбасаде САД у Београду, који су рекли да им је идеја занимљива. Чекамо и њихов одговор“, рекао је Савић.

Додао је да је Сектор Министарства унутрашњих послова Србије за ванредне ситуације упознат са пројектом, те да су аеродром Поникве и тај сектор заједно конкурисали за средства код Делегације ЕУ у Србији.

hehehehehehehehehe

Moze, cim daju dvadesetak miliona evra da nadoknade stetu koju su napravili.

sve ispod 50 milijardi odstete je smesno...

Tolko Rusi treba da plate samo za stetu u istocnoj Ukrajini, bez Krima

Ma kakvi. I tamo ce zapad morati da plati odstetu.

A Krim boli i dalje jbt 

 07/12/2017 14:56  Издвојено Србија Политика

Делагација Амбасаде Сједињених Америчких Држава (САД) данас је у посети Руско-српском хуманитарном центру у Нишу.

 
Руско-српски хуманитарни центар (Фото: Јутјуб)

До ове посете дошло је у јеку препуцавања две велике силе, Русије и САД, око намене овог хуманитарног центра, чији представници од Србије траже дипломатски имунитет за своје особље.

Делегацију САД чине два члана, међу којима није амерички амбасадор у Србији Кајл Скот, али јесу његови изасланици.

Позив Амбасади САД да посете Руско-српски хуманитарни центар стигао је пре извесног времена од директора центра Центра Вјачеслава Николајевича Власенка.

Идеја представника Русије је да своје америчке колеге увере да се не баве шпијунажом, о чему се већ неко време спекулише у медијима, већ да се баве санирањем и спречавање поплава, пожара...

Америка је у више наврата истицала забритутост због изградње, а још више због активности Руско-српског хуманитарног центра у Нишу.

Средином прошлог месеца о томе су говорили и амерички амбасадор у Србији Кајл Скот, али и високи званичник Стејт департмента задужен за Европу и Евроазију Хојт Брајан Ји, и то на претресу о ситуацији у Југоистоцној Европи који је одржан америчком сенату.

- “Брине ме такозвани хуманитарни центар, не због онога што је сада, него због онога што би могао да постане. Поготово ако Србија испуни оно што је Русија тражила: специјални статус и имунитет за своје особље. Не верујемо да Русија има добре намере да помогне Балкану да иде ка ЕУ - рекао је тада Ји.

Са друге стране, из Москве је тада стигао одговор да су овакве оптужбе Америке апсурдне. Према речима портпаролке руског Министарства спољних послова Марија Захарове, америчке дипломате су изнеле "сасвим непојмљиве, апсурдне, измишљене оптужбе".



- Као да се ради о малтене некаквом шпијунском гнезду Русије на Балкану, које би било у стању да угрози амерички контингент на Косову - рекла је Захарова.

http://www.pravda.rs/2017/07/12/pljunuli-pa-amerikanci-gosti-ruskim-humanitarcima-u-nisu/

 

Čim Montgomeri preti:


Znači odmah dati imunitet Rusima u humanitarnom centru.

Da ima pameti u srpskoj praziluk kvazieliti Rusija bi sutra dobila poziv ne da otvara HC već najveću bazu Rusije u Evropi.