Objavljeno: 5. septembar 2014. u 00:32

Srpsko-ruski centar za vanredne situacije u Nišu od samog osnivanja, pre dve godine, predstavlja trn u oku Vašingtonu, a otkako je izbila kriza u Ukrajini i nakon našeg odbijanja da se svrstamo, SAD i EU su otišli korak dalje, te su državnom vrhu „sugerisali“ da je najbolje da Srbija stavi katanac na ovaj centar!

Kako Kurir saznaje iz vrha vlasti, Vašington i Brisel su zabrinuti da bi Niš mogao da postane rusko vojno uporište! Iako su dobili uverenje da centar to nije i da neće biti, oni sumnjaju da će to prerasti u još jednu vojnu filijalu Moskve.

- Vašington i EU misle da će iz centra u Nišu Moskva da špijunira američki antiraketni štit u Rumuniji. Isto tako, veruju da će Rusija, kroz bazu u Nišu, ojačati vojno prisustvo na Balkanu, kao ravnotežu američkim vojnim bazama na Kosovu, u Rumuniji i Bugarskoj. Iako nisu eksplicitno zahtevali da zatvorimo bazu, svi znamo šta znači kad oni „sugerišu“ – kaže izvor našeg lista.

Naša saznanja je na indirektan način potvrdio i šef diplomatije Ivica Dačić. Naime, on je na pitanje da li Amerika traži od Srbije da ugasi pomenuti centar, odgovorio da to nije tačno, ali da EU insistira da budemo deo evropskog mehanizma za reagovanje u vanrednim situacijama. U prevodu, EU hoće da prekinemo saradnju sa Rusijom, odnosno zajedničko delovanje u Centru, i da se priključimo njima.

- EU samo insistira da Srbija bude deo evropskog mehanizma za reagovanje u vanrednim situacijama, što nije sporno – kazao je Dačić.
Prema oceni sagovornika našeg lista, vojnih analitičara, okidač za ovakve pritiske mogla bi da bude kriza u Ukrajini sa jedne strane, ali i diplomatsko-politički sukob između Rusije i evroatlantskog bloka EU-NATO.

Aleksandar Mitić, predsednik Centra za strateške alternative, kaže da ga ne bi iznenadilo da ti pritisci postoje i u prilog tome podseća na najavu generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasmusena o formiranju jedinica za brzo reagovanje i izgradnju baza na istočnim obodima ove alijanse.

- NATO svakako ne bi želeo da mu se ono što on smatra potencijalnom „ruskom izvidnicom“ u Nišu nađe iza leđa u trenutku kada planira nove poteze, koji su neprijateljski orijentisani prema Moskvi – kaže Mitić i dodaje da ovaj centar smeta SAD jer je konkretan primer operativne saradnje Rusije i Srbije, duboko unutar zone koju NATO smatra „svojom“ – na strateškoj lokaciji za Balkan, sat vremena vožnje od baze „Bondstil“.

Marko Milošević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da nije prvi put da američka diplomatija reaguje na srpsko-ruski centar.
- Iz depeša Vikiliksa se videlo da je ovo i ranije bilo u fokusu američke pažnje. Dosadašnji argumenti su se svodili na mogućnost konverzije ove baze u vojnu bazu – navodi Milošević.

Bratislav Gašić, ministar odbrane Vlade Srbije, ističe da su jasno definisani ciljevi ovog centra.
- Niko mi reč nije rekao za to, a čak nisam čuo da je neko tako nešto izjavio jer jasno su definisani ciljevi tog centra u Nišu.

- Centar je otvoren 25. aprila 2012. godine

- Rusija je izdvojila 27 miliona dolara za njegov razvoj

- Iz ovog centra se reaguje u slučajevima vanrednih situacija i suzbijanja posledica prirodnih katastrofa i tehnoloških havarija

- Pruža brzi odgovor na vanredne situacije na teritoriji Srbije, ali i drugih zemalja

- Centar može da zbrine oko 2.000 ljudi

(Kurir)

Kurir...

Истина да је Курир али опет није тешко поверовати у ово.

Ako ako trpaj dok možeš 

Ma pusite ga bre....

znaci onaj kauboj iz vasingtona ima uprenu bar jednu nuklearku na nis

Da to je sila koja ocigledno ugrozava ameriku i njene saveznike...

Kakve veze ima ko je preneo vest ako svi znamo da je to tacno? 




Beta | 05. 09. 2014. - 13:06h

Vojno-politički analitičar Aleksandar Radić ocenio je danas da Centar za vanredne situacije u Nišu ne predstavlja pokušaj "tajnog instaliranja ruske vojne baze" u Srbiji.

- Centar u Nišu je isključivo namenjen potrebama Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i ruskog Ministarstva za vanredne situacije. Nije to nikakav tajni pokušaj instaliranja vojne baze, ali u Srbiji ima snažnih grupa koje stvaraju paranoične situacije i zbunjuju strance netačnim informacijama", rekao je Radić za agenciju Beta.

 

On je ocenio da u hipotetičkom slučaju direktnog ruskog vojnog prisustva u Srbiji, Centar u Nišu ne bi predstavljao ni olakšicu ni otežavajuću okolnost.

 

"Postoje druge tačke ako bi se zamislio takav fantastičan politički scenario direktnog ruskog vojnog prisustva u Srbiji. Toj svrsi može da posluži bilo koja vojna infrastruktura, a ne baš Niš", kazao je Radić. Po njegovim rečima, ruski avioni i helikopteri nisu stalno u Nišu, već doleću u skladu s potrebama.

 

"Avioni IL-76, amfibije 'Berijev' i helikopteri KA-32, dolaze u Niš u slučaju potrebe njihovog angažovanja u vanrednim situacijama. Tamo je stalno bazirano skladište materijalno-tehničkih sredstava koje Rusima omogućava lakše održavanje letelica koje angažuju na gašenju požara širom Mediterana - od Portugalije do Turske", kazao je Radić. Komentarišući najave rasta pritiska EU na Srbiju da zaoštri stav
prema Rusiji, Radić predviđa kulminaciju pritisaka krajem septembra i početkom oktobra, kada u Srbiji treba da bude zajednička srpsko-ruska vojna vežba.

 

"Vlada Srbije je u raskoraku između onoga što želi kao strateško opredeljenje - a to je ulazak u EU, i želje da održi dobre odnose sa Moskvom. S obzirom da će se rat u Ukrajini nastaviti, kulminacija pritisaka na Srbiju nastupiće krajem septembra, kada će Vojska Srbije održati vojnu vežbu sa ruskim padobrancima", rekao je Radić.


Po njegovim rečima, ta vežba će, kao medijski eksponirana, poslužiti kao povod za još snažnije pritiske na vlast u Beogradu.

"Ulazimo u period sve većih pritisaka na Srbiju, čak i u onim segmentima u kojima zapadne zemlje imaju korektnu saradnju sa Moskvom. To je sasvim razumljiv odnos Zapada prema zemlji-kandidatu za ulazak u EU, jer se od takvih država često traži da urade i više o nekim pitanjima, od samih članica EU", ocenio je Radić.

(Blic online)

Evo i za one koji ne veruju Kuriru:


Tanjug | 04. 09. 2014. - 17:21h

Ukrajinska kriza stavila je u žižu javnosti srpsko-ruski centar za vanredne situacije u Nišu, a, prema pisanju medija, SAD i EU sugerišu da se centar zatvori.


Humanitarna saradnja: Vuk Jeremić, Ivica Dačić i Sergej Šojgu na otvaranju centra u Nišu

Profesor beogradskog Fakulteta za bezbednost Milan Mijalkovski ističe da su se i pre čuli slični zahtevi, iako je jasno da centar u Nišu nije vojna baza, i ocenjuje da, ukoliko su navodi medija tačni, SAD i EU nastoje da spreče bilo kakvo "pojavljivanje" Rusije u regionu.
 

"Generalno posmatrano, SAD i EU, a pre svega SAD, već godinama na Balkanu imaju apsolutni i potpuni uticaj na sve zemlje.. .a taj uticaj je toliko veliki da se svako pominjenje Rusije shvata kao 'infiltracija' i 'dočekuje na nož'", rekao je Mijalkovski Tanjugu.


On sadašnju situaciju sa ukrajinskom krizom upoređuje sa atmosferom iz doba "hladnog rata", te smatra da će sukobi izmedju SAD, EU i Rusije biti još izraženiji, a pritisci na Srbiju veći.


"Srbija će u tom pogledu biti izložena određenim pritiscima i porukama s obe strane, sa kojima se za sada naše rukovodstvo veoma uspešno nosi", rekao je Mijalkovski.


Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu namenjen je brzom reagovanju u slučaju požara, poplava i zemljotresa, a zvanično je počeo sa radom pocetkom 2012.


Početkom 2009. godine, američka Globalna agencija za strateške analize (STRATFOR) objavila je istraživanje po kome bi centar u Nišu mogao biti prvi logistički centar sa potencijalnom vojnom upotrebom izvan teritorije bivšeg Sovjetskog saveza.


Za razliku od Rusije, koja nije vojno prisutna u regionu, najpoznatija NATO baza na ovom području je baza "Bondstil" na Kosovu, koja je u operativnoj upotrebi od 2000. godine.


Po objavljenim podacima iz 2013. godine, Rusija je imala 25 vojnih baza u inostranstvu a SAD - tridesetak puta više.


Uz baze i aerodrome u regionu - Italiji, Rumuniji i Bugarskoj...- prisustvo NATO je mnogo izraženije i u drugi delovima sveta, ali i Rusija planira da ojača kapacitete u tom segmentu.


Rusija planira da proširi stalno vojno prisustvo izvan svojih granica otvarajući vojne baze u nekim stranim zemljama, izjavio je u februaru ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.


On je naveo da se na listi tih zemalja nalaze Vijetnam, Kuba, Venecuela, Nikaragva, Sejšeli, Singapur i još nekoliko država, prenela je ruska agencija RIA Novosti.


Moskva trenutno ima samo jednu pomorsku bazu izvan bivšeg Sovjetskog Saveza, i to u Tartusu u Siriji, ali je sudbina ove baze neizvesna zbog građanskog rata, koji i dalje traje u toj zemlji, navodi ruska agencija.


Ukrajinska kriza, koja je počela u aprilu ove godine dovela je i do pooštrenih odnosa Rusije i NATO, čiji zvaničnici na samitu u Velsu razgovaraju o formiranju udarne jedinice za brzo reagovanje i izgradnju vojnih baza na istočnim obodima NATO.

(Blic online)

lepo ce biti sluziti na sejselima