Zato što je roditelju jako lako da slaže sebe i druge kako je dete pokvarilo stomak, a ono ima potres mozga. 

Šamar?!  Šamar nipošto, pljeska po guzi da, samo dok je dete jako malo pa ne razume zašto se kažnjava.

Šamar je napad na dostojanstvo deteta. Nikako, ni u najgorem afektu.

I treba. I kod nas takvo nešto. Nije svako za roditelja, kamoli za dobrog roditelja.

Da nije suviše fašistički, trebalo bi probrati ljude kojima će se dozvoliti da imaju decu. A onda i njih držati pod nadzorom. Zašto? Okrenite crnu hroniku bilo kojih dnevnih novina pa ćete videti.

Ima ona anegdota o "neautoritativnom vaspitanju" dece. Stoji tip u redu za kasu, dodje klinac, razbaca mu sve iz kolica. Kaze tip ribi cije je dete da obrati paznju na malog, riba odgovori - Ja svoje dete vaspitam neautoritativno". Aha, kaze tip, uzme jogurt, prospe ribi na glavu i kaze - e, vidite, i ja sam tako vaspitavan 

da i u švedskoj je zabranjeno tući dete i to dugo.

mene moji roditelji nikada nisu udarili.

nikad ni ja nisam cula da je neko dete u normalnim okolnostima dobilo potres mozga od samara...

Kad sam bila mala, što i nije bilo tako davno  , uvek sam, kada napravim neki ršum, mami govorila da mi je sto puta bolje da me oleši k'o vola u kupusu, nego da me posadi pred sebe pa da pričamo. Jer ta priča je uvek bila mnogo potresnija. Nikad batine (ne da ih se sećam, ali izveštava da je znala da me pljesne po guzi kada krenem da radim nešto jako pametno tima guranje ruke u utičnicu  , što su se oni jače drali ''Ina, nemoj'', ja sam sa ludačkim osmehom sve brže trčala ka utičnici  ).

Takav režim vaspitanja doveo je do toga da imam problem sa autoritetom; ne bojim se nikoga i svačiji autoritet dovodim u pitanje. To i nije problem, zavisi iz ugla iz kog se posmatra. Trudiću se da i svoje dete tako vaspitam, da misli svojom pametnom glavicom. 

Samaranje deteta je divljacki. Postoji 1000 nacina na koje dete moze da se kazni. Ali samaranje... really low...

postoje jednostavno deca koju ne vredi tuci. rode se naopaki a roditelji su im jos gori . sto bi narod rekao da ne pada iver dalje od klade.

itekako raspalim samar. postavim ga u stav mirno ispred sebe , posle stotine puta objasnjavanja, i kad mi jos jednom odgovori lupim samar i zavrsim pricu . otplace, oteram ga u sobu , zavrsim posao.

Што јест, јест, мислим ајде по туру  мало и разумем, повлачење за уво и зулуф такође, али шамарање, то је већ много бар за дете Ја сам барем примећивао да су деца коју су родитељи константно тукли у каснијим годинама (основна/средња школа) постајаал екстремно насилна и увек тражила неку жртву да муче, како психички тако физички.

ajd sad mi recite da li pravite razliku izmedju tuce i samara ?
kad se potuces onda to znaci tebi neko liupi jedan samar ?

povuci za zulufe, udariti po turu to nije agresivnost ? to ne boli ? 

razgranicite neke stvari .