Ovde je u pravu. Ko kontroliše lovu,kontroliše i sve ostalo. A danas sve to diktira par stotina istih ljudi i grupacija.

A u pravu je i da čim se čovek rodi,postaje dužnik. Mislim,realno je tako. Što je ok ako je dužnik prema svojoj zemlji,ali ne i ako je dužnik prema stranim jajarama.

Ne znam oko cega se digla fama.
Kristal ti bi zeleo da banka bude neka organizacija koja poklanja novac, ili sa nekom minimalnom kamatom na rok od 102 godine?
U tom slucaju - ko bi finansirao gubitak banke i najbitnije stalni dotok novca? Marsovci u rudnicima zlata?


Ako dodjes kod mene i trazis na zajam 1000e, zar ne bi bilo logicno da te pitam kako ces mi i kada vratiti moj novac? Da zanemarim kamatu. Moram da znam sta radis, da li ces imati da mi vratis i u kom vremenskom roku. Ne mislis valjda da ti bilo ko pokloni ili pozajmi novac a da te ne pita osnovno?

Tako i banka.
Banka je finansijska institucija koja se razvijala upored sa razvojem trzista. Postoje razne vrste ovij institucija. Banka je samo ona klasicna vrsta poput stedionica i kreditnih zadruga.
Njihov posao je - zarada.
A svi zavise od centralne monetarne banke. Koja propisuje i diktira uslove rada manjih finansijskih institucija.

Banke preprodaju naše dugove

Većina banaka od klijenata traži napismenu saglasnost da mogu da ustupe zaostala potraživanja.



Pa tako ukoliko žele da koriste dozvoljeni minus, kada potpisuju ugovor građani pristaju i na stavku da banka ako ne može da naplati potraživanje može da ga ustupi drugoj banci i da u tom slučaju ne mora da poštuje prava tajnosti podataka.

Do stupanja na snagu novog Zakona o zaštiti potrošača, marta 2011. godine, u svakom ugovoru o kreditu ili dozvoljenom minusu nenaplaćena potraživanja su mogla biti prodata bankama, ali i agencijama za uterivanje dugova i advokatskim kancelarijama. Za sve zajmove uzete posle tog datuma važi moratorijum na prodaju uterivačima. Njih, međutim, mogu da angažuju banke da, uz proviziju, rade kao „medijatori“.

- Trećim licima, odnosno agencijama ili advokatskim kancelarijama, moguće je prodati nenaplative dugove firmi, preduzetnika i poljoprivrednika - objašnjavaju za „Blic” u Eurobanci.

Inače, kako piše u zakonu, u slučaju ustupanja potraživanja, korisnik dozvoljenog minusa ili kredita zadržava sva prava koja su ugovorena. To znači kamatna stopa i rok otplate ostaju kao što su prvobitno bili ugovoreni. Ovo pravo se ne gubi ni kada je reč i o mogućnosti prigovora građana. Prema slovu zakona, druga banka ne može klijentu da nametne lošije uslove zajma, niti korisnik sme biti izložen dodatnim troškovima.

Takođe, banka potraživanje iz jednog ugovora može da ustupi samo jednoj banci i ona je dužna da korisnika o tome i obavesti.

- Ako bi došlo do prodaje dozvoljenog minusa ili kredita, banka bi morala da obavesti klijenta, u najmanju ruku i zato da bi klijent mogao da zna kome sutra duguje - objašnjava za „Blic” Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva”.

On kao primer navodi prodaju potraživanja klijenata KBC banke Sosijete ženeral banci.

Zajmove koje su, s druge strane, banke dale privredi mogu da se ustupe specijalizovanim agencijama koje se time bave ili advokatskim kancelarijama. Cenovnik je takav da banka za kredit koji kasni godinu dana dobija najviše pet odsto njegove vrednosti, a često se dešava i da taj iznos bude sveden na jedan odsto.

Preuzeto sa ...

sandra80,
Evo, da ja tebe pitam: Ako novac ulazi u opticaj opterecen dugom, zasto ne bi mogao da ulazi neoptercen dugom? : )

Zasto meni treba krvopija nad vratom?

Ja sam otvorio citavu temu i opisivao ovo o cemu ti pitas. Ovo sto ti pitas su klasicna pitanja, na ovakav nacin razmislja 95% ljudi, jer nisu uceni da gledaju siru sliku.

Pokusacu:
-Emsijia novca u obliku duga, forsira uzimanje sve vecih kredita, odnosno beskonacno povecavanje dugova, stvaranje duzniskog roptsva, jednostavno, novca za vracanje kamata nema.
-Na kraju ciklusa sav novac zavrsava u bankama, banke su vlasnici svog novca.
-Vremenom se, pomocu kamata stvara manjak novca u opticaju
-Ekonomski monetarni sistem, koji ne predvidja izdavanje novca koji nije dug (kredit) na kraju ce sigurno zavrsiti slomom, upropastiti privredu, osiromasiti ljude. Sve drzave su duzne kao Grcka! Sve drzave ceka grcka sudbina pre ili kasnije. Sve to zahvaljujuci kreditima (kamatama).
-Kamate na kredite su oko 4 puta vece nego kamate na depozit.
-Davanje novca, uz kamatu (zelenasenje) je legalizovana pljacka. Ako bankari mogu da zaradjuju bez rada, pa mozemo i svi mi, zar ne? Dalje, posledice multipliciranja novca u bankama (bankarstvo delimicne rezerve), stvaranje novca iz nicega, odnosno isti novac se nalazi i na depozitu u banci i kod zajmoprimca (sustina prevare) su nesagledive i katastrofalne.
-Kreditiranjem se stvara novac, koji zahteva nove kredite, i nove, i nove, i nove...odlazi u oo.
-Ne postoji realna proizvodnja, koja moze da prati kamate, jer su one uvek vece od zarada.
-Dugovi rastu za iznos vrednosti kamate banaka, domaca valuta mora da slabi!

Sve ovo i mnogo vise jeste posledica kamatarenja (odnosno novca kao duga).

Sta su to Centralne banke? Krivotvorenjem novca, prema principu bankarstva delimicne rezerve, banke nisu mogle da mnoze novac u nedogled, vec samo do oko 7 puta. Zato bankari smisljaju instituciju Centralne banke : ) Centralne banke mogu stvoriti novac iz nicega (bez ikakvog pokrica) i dalje ga plasirati komercijalnim bankama. Taj novac ne poseduje vrednost, to je fantomski novac, Centralna banka ga nije zaradila.

Naravno, na TV-u ces slusati da CB ima funkciju regulacije cena, odrzavanje kursa itd. To su gluposti. Kakvo odrzavanje cena, kada cene za 10 godina skoce 60%? NBS trenutno daje izdaje novac sa 11% kamate, a FED i ECB po 0.7 do 2% : )) Sta mislis, zbog cega? Sta mislis gde se zaduzuju domace komercijalne banke? ; )

Banke i Centralne banke treba posmatrati kao jedan biznis.To je firma za zaradjivanje novca pomocu zelenasenja

Hajde da vidimo sta su to kamate: Zarada sektora finansija. Kao i sve firme i banke hoce zaradu, naravno, druge firme ne mogu da prave novac pomocu multiplikacije ; ) Znaci, kamata je totalno nepotrebna stvar, ako gledamo iz licne perpsektive dobijamo nepotrebnog krvopiju, a ako uzmemo u obzir opstu sliku, kamate vode sve vecem siromastvu i duznickom ropstvu, iz kog je nemoguce izaci i kome ce buduce generacije robovati.

Privid dobrog stanja u Nemackoj, Austriji i slicno je u direktnoj vezi sa losim stanjem u Grckoj, Srbiji, Spaniji, Italiji itd

p.s.
Vise necu odgovarati, sve ovo neko cita i kontrolise, a meni daljni problemi nisu potrebni. Ako ljudi hoce kredite, pa imace kredite.

p.s.s.
Na ovo pitanje sam toliko puta odgovorio, da ne vidim vise smisao : )
Da li znas koliko trenutno ti dugujes bankama u inostranstvu? Nadam se da neces opet pitati "Ko me tera da idem u banku?"