Sto ovaj malo ne pise o kriminalu u Osetiji, daleko mu je EU pa ispada iz objektiva 

ja mislim da baznia nema veze sa albancima, tako da ne vidim razlo da nam proloniraju ukidanje vizno rezima

Ма шиптари су њима само повод,односно изговор како би још пролонгирали укидање безвизног
режима у БиХ.
Основни проблем су вехабије и муџахедини у БиХ које западна говна воле свугдје осим да их виде
у близини својих кућа.Лицемјери су у питању,а да је то у питању јасно је када се зна да је БиХ
испунила све услове за безвизни режим.
Они су ту причу о шиптарима пласирали ради великог прилива шиптара у европу, из страха да би
се и у БиХ сличан сценарио догодио и да би се провукао одређен број радикалних муслимана
лакше им је рећи шиптари са Косова и Македоније су у питању.
Мене и моје то не погађа али је нељудски пуштати једне док друге блокирати ради пар хиљада
хајвана.Јебига нека доставе списак кога не желе у европи па им се неће дати пасош и ствар је
ријешена.
Да им је да не крше људска права (боје се тужби) па јебу све редом.

jesi ti ikad vidio vexabiju, osim na slici

И живог и мртвог (више комада)што питаш?
Желиш да видиш дали знам каква је разлика између њега и муџоса пошто исто изгледају?
Никаква.Разлика је да ли је мир или рат.

pa nedavno je bila spektakularna akcija u maoci, ne znam da je i u cemu bilo toliko policije anazovano, sta je bilo na kraju,nasli neku zapustenu djecu, a vexabijei pusteni, tresla se ora rodio se mis...

Нису сви пуштени шесторица су ухапшена,а један испоручен не знам коме ради некаквог дјела
које је био раније починио и за њим је била расписана потјерница.
У суштини од тих људи мање се може имати проблема него од обичног човјека просто из
чињенице да не користе дроге или алкохол па самим тим свако дјело им је свјесно урађено.
Они мени нису никаква пријетња али ако оду на запад чисто сумњам да неко од њих неби
нешта урадио зашта би зажалио и ти а богами и ја.То је разлог зашто се на њих гледа другачије.
Они неке ствари прихватају без поговора,а ти као муслиман ћеш се можда и насмијати као
нпр.Гадафијев позив на нападање Швајцараца.

                               Belgija danas vraća prve azilante iz Srbije i Makedonije

Iz Belgije će danas ka jugu Srbije i Makedoniji krenuti prvi autobus s licima koja nisu dobila zatraženi azil u Belgiji i koje belgijske vlasti vraćaju na temelju sporazuma o readmisiji s Beogradom i Skopljem.

Riječ je o srbijanskim i makedonskim državljanima albanske narodnosti koji su, kako su saopštile belgijske vlasti, na osnovu lažnih informacija, doputovali u Belgiju tokom februara, u očekivanju da dobiju politički azil, smještaj i novčanu nadoknadu.

Vlada u Briselu je stavila do znanja da ta lica, od kojih su mnogi bacili svoje biometrijske pasoše, nemaju nikakvog osnova za dobijanje političkog azila, pošto zemlje iz kojih su došli imaju demokratske poretke i poštuju ljudska prava i građanske slobode.

Srijeda, 10. mart 2010, 10:10

Radio Slobodna Evropa.-

Bolje biti azilant nego živeti u Srbiji

„Uvek nikad kod kuće“, naslov je priče objavljene u Zidojče cajtungu. Priča je to o Aleksandri (20) i njenoj sestri Oliveri (22). One su 11 meseci bile u prihvatilištu za azilante u istočnonemačkom gradiću Štralzundu.

„Kada je Aleksandra rođena, 1989. godine, dobila je jugoslovenski pasoš. Ali, devedesete godine nisu bile lepe na Balkanu. Jugoslavija se raspala, pretili su nemiri. Aleksandrina majka, pre rođenja svoje kćerke, odlazi sa Kosova, jer među srpskim ženama vlada strah da Albanci u bolnicama ubijaju srpsku decu. Godinu dana po Aleksandrinom rođenju, Slovenija i Hrvatska proglašavaju nezavisnost, zatim to čini i Bosna. Pre nego što je Aleksandra napunila pet godina, u Bosni i Hercegovini je zavladao rat. I na Kosovu postaje kritično. Kada je 1999. i tamo počeo rat, roditelji Aleksandru, zajedno sa babom i dedom, šalju u Požarevac. Sestra Olivera ostaje sa roditeljima i uči frizerski zanat. 
 
Na Kosovu, porodicu psuju zato što je srpska. U Požarevcu, đaci iz Aleksandrinog razreda sa prezirom govore o njoj – jer je sa Kosova. „Šta traži ona ovde?“ – pitaju. Aleksandra se ne oseća dobro – nedostaju joj roditelji i sestra. Prolazi devet godina tokom kojih ona svoju porodicu viđa samo vikendom. 2004. umire joj deda, 2007. i baka: sa 17 godina, Aleksandra provodi pet dana u nedelji sasvim sama; o njoj se brine jedna susetka.
 
U Nemačku preko Norveške
 
U februaru 2008, Kosovo se proglašava nezavisnim od Srbije; Aleksandrin pasoš postaje kosovski. U leto iste godine, ona piše maturski rad; na Kosovu – albanske komšije pale kuću njenih roditelja. Od kuće je ostala samo ruina. Roditelji pokušavaju da dobiju vizu sa zapadnu Evropu. Naposletku autobusom odlaze u Norvešku i tamo se smeštaju u jedan dom za azilante. (...) Posle pola godine, dobijaju obaveštenje da zbog očeve vize, koja važi samo za Nemačku, moraju biti prebačeni u Štralzund.
 
Olivera i Aleksandra osvajaju ovaj grad s lakoćom. Olivera nalazi posao, Aleksandra pohađa kurs nemačkog. Ona, posle nekoliko meseci, upoznaje grupu mladih sa kojima počinje da demonstrira, tražeći pravo da ostane u Nemačkoj. Ali, to pravo porodica – nije dobila. Morali su da se vrate u Požarevac.“
 
Povratak u „slepu ulicu“
 
U nastavku se opisuje kako porodica nekako uspeva da sastavi kraj s krajem, jer roditelji dobijaju malu invalidsku penziju od srpske države. Ali, život se za dve sestre sasvim razlikuje. Olivera je puna energije, traži posao, srećna je što opet može jasno i glasno da govori srpski. No, za Aleksandru, najvažnije mesto u stanu je ćošak dnevne sobe sa laptop-računarom. Preko interneta, ona redovno razgovara sa drugaricama iz Norveške i Nemačke.
 
I dok „Olivera organizuje sadašnjost, Aleksandra oseća da joj je prevarom oteta budućnost. Za nju je povratak u Požarevac, u kome sada živi sa svojim trećim – srpskim – pasošem, predstavljao ulazak u slepu ulicu. U gradu u kome postoji muzej Slobodana Miloševića, ona ne želi ni da govori, ni da preterano razmišlja, o politici. U školi je bila odličan đak, a sada želi da studira biohemiju. A čula je i da srpski studenti sada imaju mogućnost da godinu dana studija provedu u Evropi, tačnije – u Nemačkoj.“
 
Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević

Пренето са...

Mandara  nam uskoro stize  ..  Mozda ga i zadrze ako se dokaze na forumu .... 

Mandara  - moras biti veci Nemac od Kola ako mislis da nastavis da  haras po Berlinskim .. prostorijama ...