Pa ako ćemo realno, Srbija je danas u političkom smislu jedna od najliberalnijih zemalja u svetu, osim velikog broja "običnih" stranaka u Srbiji bez progona vlasti deluju najrazličitije ekstremne političke grupe, neonacisti, neostaljinisti, verski fundamentalisti. Danas u Srbiji niko nije progonjen zbog političkih ili verskih ubedjenja.

Biznis sa davanjem pasoša Srbije svima koji se otvore koliko treba, pa onda kao država budemo krivi.

Sve više zahteva za azil u Švedskoj
4. mart 2010. | 14:07 -> 16:09 | Izvor: B92

Krister Bringeus (Tanjug, arhiva)
Beograd -- Švedska je samo u februaru primila 300 zahteva građana Srbije za azil. Po sporazumu o readmisiji, svi će biti vraćeni u Srbiju, kaže švedski ambasador.

Posle Belgije, i Švedska je upozorila da od uvođenja “belog šengena”, sve veći broj građana Srbije sa novim biometrijskim pasošima traži politički azil u toj zemlji. Švedski ambasador u Beogradu Krister Bringeus za B92 kaže da je samo u febraru ove godine primljeno 300 takvih zahteva i da će svi biti vraćeni u Srbiju.

Švedska ambasada je sa problemom najezde građana Srbije koji traže azil već obavestila vlasti u Beogradu.

Švedski ambasador Krister Bringeus kaže da je mahom reč o Romima i da će, na osnovu sporazuma o readmisiji, svi odmah biti vraćeni u Srbiju.

Остатак текста...
---------
И Ром је човек!!!!!! 
------
Međutim, činjenica da u Švedskoj, koja je ranije važila za zemlju
blagostanja, kao i sve skandinavsne države, postoji jak neonacistički blok
pokazuje da i razvijena društva koja neguju demokratske vrednosti polako
počinje da nagriza crv mržnje prema svakoj drugosti. O problemu
neonacističkih grupa, mladih, neshvaćenih i zapostavljenih ljudi, te o
razlozima zbog kojih oni postaju ksenofobi i rasisti  za e-novine govori Greta
Sundberg
...
Knjiga “Budi čovek” priča je o izgubljenim mladim generacijama, o
njihovoj potrazi za smislom, koji ovaj put nalaze u neonacizmu. Koliko veliki
problem Švedska ima sa profašističkim grupama? Nedavno je objavljeno da je
krađu natpisa "Rad oslobađa" organizovala švedska neonacistička grupa.
Sve je veći. Pre nego što sam krenula u Srbiju pročitala sam u medijima da su
organizacije poput White power, udvostručili svoju aktivnost i to mahom na jugu
zemlje, sever nema takvih problema. Na jugu Švedske, tradicionalno, imamo
nacističke grupe i sve su jače. Sada zvanično imamo i stranku koja im je
naklonjena – Švedske demokrate. Još nisu na vlasti, nema ih u parlamentu,
ali su sve jači, broj njihovih pristalica se povećava konstantno. Veoma su
konzervativni, stavovi su im na nivou srednjeg doba kada su u pitanju odnosi
muškarca i žene, strance uopšte ne žele u svojoj zemlji ali u javnim
nastupima ističu kako će brinuti o svima kada dođu na vlast. Međutim, to je
propaganda, u pitanju je rasistička stranka  koja pokušava da se dokopa
vlasti. Mi 2010. godine imamo izbore i ja sam zaista uplašena kakvi će
rezultati biti.

* Švedska se na Balkanu doživljavala kao zemlja blagostanja. Šta se desilo pa
se  mladi ljudi okreću fašizmu, zašto se sve više ljudi okreće stranci koja
propagira rasizam i ksenofobiju?
Švedska više nije zemlja blagostanja, sigurno društvo kao što je bila
nekada. Švedska to jeste bila sve do devedesetih godina, od kada je zemlja
počela da tone u probleme, počeo je da se urušava ceo socijalni sistem,
mislim da je to jedan od razloga za ekspanziju ovakvog pokreta. Veliki broj
mladih ljudi je nezaposlen i taj broj raste, a nezadovoljni mladi ljudi o kojima
društvo ne brine idealni su za  manipulaciju pokretima poput fašista,
neonacista i drugih ekstremističkih grupa.
Пренето са...
----------------
Страшно.....

A sta je tu nenormalno, lose i za osudu?
Napravili su manje-vise savrsenu drzavu koja je svakom svom gradjaninu omogucavala udoban i bezbrizan zivot. Onda je gomila strendzera, videvsi kako je kod njih lepo, resilo da dodje i nakaci se na njihov darezljiv socijalni program i ziveli kao krpelji na racun radnog naroda Svedske   
I sad im je neverovatno i za osudu to sto Svedjani nece da rade, da bi drugi mogli da iskoriscavaju njihove fondove.
Naravno....to se nikad ne predstavi na takav nacin i ne kaze da nece da izdrzavaju gomilu cigana, siptara, afrikanaca (u krajnjoj liniji i Srba...ali u manjem broju  ) koji su dosli u njihovu zemlju i kukaju kako su "ugorzeni". Nego se obavezno to predstavi na takav nacin, da oni budi nacisti, fasisti i rasisti, kojima je problem boja koze, a ne to sto ne zele da rade da bi stranci mogli da koriste njihove socijalne programe.

То је суштина уз напомену да швеђане ти што имају по десеторо у кући и јесу довели у ситуацију
да један савршени систем (и даље најбољи)има проблема како исфинансирати те породице које
примају права мала богатства на име тог наталитета.Јебига швед једно или двоје,а шипак у
Шведској седморо,а једно ради.Пајдо ми је додуше не у Шведској али по социјалној заштити у
сличној држави Данској и већ има проблем када иде доктору јер одбијају да прегледају већ
шаљу приватницима што је до прије шар година било незамисливо бар по његовом казивању.
Човјек са супругом одваја немал читаву једну плату на име здравственог и социјалног али то
више није то.И он каже да су све засрали ов са милион дјеце испод сваког кауча јер не може
нико да исфинансира тај дјечији додатак на плату који имају.Газда има мању плату од некога шипка
Алибабе и његових четрдесет укућана.

Danska je dobra zemlja al u njoj ne mozes postati bogat, zaradis dosta al gule za porez, jos ranije. Inace nije toliki problem taj "prirastaj" vec jer nema vise posla. Da imaju ekonomski bum, ta sva mlada radna snaga bi im dobro dosla, hebe se vlasniku firme dal mu radi Bjorg ili Musa u firmi a drzavu bole ko im placa porez, samo nek placa. A kad je zaposlenost tu, nema da se vuce socijalna pomoc, il radi il skracivanje i ukidanje pomoci pa vidi sta ces.
Al ko sto rekoh ranije, globalizam te dovede do toga da konkurises radom, platom i uslovima sa Kinezima sto je u Evropi jako tesko izvodljivo.

Nisam znao da su u D

Та сва млада радна снага има између једне и осамнаест година јер њихов масовни прилив је почео
са деведесетим годинама,а дотле је био у занемарљивом обиму.
Он ће бити радна снага а ли до тога тренутка бабо ће му примити 216 увећаних плата па пута комада
инсанћића,а обично не мање од пет па добијеш цифру да један шипак за осамнаест година добије
1080 увећања док неки швед или данац добије пет пута мање.Нема тог система који може то
поднијети нити државе која то може изфинансирати.То је и Кина схватила те је увела квоту један
плус један уколико је прво дијете женско.То можда јесте садистички али је неопходно уколико
не желиш да на крају сви па и та дјеца остану гладна ал у буквалном смислу ријечи.
То је проблем сваке државе па и Шведске,а ти узми дигитрон па израчунај колико примања у
Берлину добије неки нпр.арапин са петоро и више дјеце и колико кошта државу док та дјеца не
порасту да би се на њих могло рачунати на радну снагу и да ли њихов отац може толико да привреди
за тај систем.наравно рачунај да ће бар половица од те дјеце кренути очевим стопама.

Sve to ima svoju racunicu, naravno ekonomsku. Taj sa tih desetoro dece ce naravno da dobije 5 puta vise para dok mu deca ne odrastu, al zao kad pocnu da rade, isto tako ce pet puta vise puniti poreznu i sto je isto vazno, penzionu kasu tako da ce tada izdrzavati i onaj par koji imaju samo jedno il nemaju nikakve dece. To je ekonomska racunica.
Namerno izostavljam sada kulturno-socijalne razlike ili probleme (moze se do sutra diskutovati o tome) vec cisto ekonomsku racunicu.
Medjutim, to sve kvari cinjenica da posla u Evropi slabo ima.

Хајд прочитај моју последњу реченицу Марадићу-подебљао сам је.
Нема ту економске рачунице већ само рачуница назадовања коју ће доњети свака наредна
генерација јер се само њих 20-ак % адаптира на "западни" систем живота.

Greska...zbog koje celo tvoje pisanije  nema veze sa realnoscu 

ALBANSKA NAJEZDA NA BRISEL: EVROPSKI MEZIMCI DOLAZE U GOSTE
 Petar ISKENDEROV

Kao što vidimo, sumnjiva albanska politika EU počinje da direktno šiba po Briselu, gde stvar nije u ukidanju viznog režima, koliko u ukupnoj atmosferi dvostrukih standarda u savremenoj Evropi


U ponedeljak 8. marta na Balkan je došao premijer Belgije Iv Leterm. U pratnji državnog sekretara za pitanja izbeglica Melhiora Vatlea je posetio Kosovo i Makedoniju. Glavno pitanje za diskusiju biće do sada nezabeležena navala Albanaca u Belgiju. Stotine njih opsedaju belgijske državne organe sa zahtevom da im se odobri politički azil, dodeli smeštaj i obezbede novčana sredstva. I sve je to praćeno njihovim protestima i demonstracijama. Koliko je tek njih uspelo da se po zadatku organizovanih kriminalnih grupacija utopi u prostore Belgije i drugih zemalja članica Evropske unije- vlasti nemaju predstavu.

Prema svedočenju uticajnog briselskog lista „Soar“, iako je putovanje Leterma na Balkan unapred planirano, u njegov program morale su se hitno unositi korekcije. Pored ostalog, premijeru je za tu priliku potrebna pratnja državnog sekretara za pitanja izbeglica, gospodina Vatlea. Pred Briselom stoji složen zadatak – da pokuša da preseče preteću bujicu Albanaca, koja se obrušila na Belgiju. Ta bujica je već izazvala „krajnju zabrinutost“ belgijskog kabineta, a preti da ugrozi i susednu Francusku.

Priliv u zemlje članice EU hiljada Albanaca sa Kosova, iz Makedonije i južnih srpskih oblasti sa većinskim albanskim stanovništvom vlasti Belgije dovele su u direktnu vezu sa time što je EU 19. decembra 2009. godine ukinula vizni režim za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru. U pismu upućenom evropskom komesaru za unutrašnje poslove Sesiliji Malstrem Leterm je zatražio od Evropske komisije da „ograniči negativne posledice zbog liberalizacije evropskog viznog režima“. Priliv Albanaca, ukazuje autor, „stvara prevelike materijalne teškoće“. Prema njegovim rečima, u Belgiji već postoji „organizovana mreža“, koja se bavi prebacivanjem Albanaca u zemlju i vlasti pretpostavljaju da upravo ta mreža stoji iza poslednjih događaja. Albanci sa severa i zapada Makedonije i juga Srbije autobusima stižu direktno do zgrade Uprave za pitanja izbeglica belgijske vlade u Briselu na osnovu informacija da će im odmah biti obezbeđeni smeštaj i finansijska pomoć kao licima koja su „ugnjetavana iz etničkih pobuda“, kaže predstavnik Uprave Dominik Ernu.

PONAVLJANJE 1999 Karakteristično je da se liberalizacija viznog režima EU u startu nije odnosila i na Kosovo. Međutim, to nije smetalo lokalnim Albancima da iskoriste prozirne „etničke“ albanske granice da bi dobili pasoše i druge neophodne dokumente u susednim Albancima naseljenim oblastima Srbije i Makedonije, posle čega se upućuju u Belgiju kao punopravni građani tih zemalja. Kako svedoči lider albanske Partije demokratske akcije Riza Halimi iz južnih srpskih opština Preševo, Medveđa i Bujanovac koje gravitiraju Kosovu i poslanik u Narodnoj skupštini Srbije, oko deset hiljada Albanaca moglo je da zatraži utočište u zemljama EU posle ukidanja viznog režima. Međutim, stvarne brojke najverovatnije su značajno veće.

Imajući u vidu da se organi bezbednosti u regionima Srbije i Makedonije naseljenim Albancima tokom poslednjih godina nalaze pod kontrolom lokalnih Albanaca i njihovih kriminalnih struktura, nije bilo teško prognozirati sličan razvoj događaja. Tim pre što je slilan scenario već bio uvežban 1999. godine, kada se stotine hiljada stanovnika Albanije preselilo na Kosovo kako bi našle utočište u lokalnim finansijskim strukturama i zapadnoj pomoći. Neophodnim dokumentima tada ih je snabdevala lokalna Misija UN za pitanja privremene administracije.

IZMICANJE KONTROLI Problem je mnogo složeniji od prirodne reakcije najmobilnijeg i najagresivnijeg balkanskog etnosa na ukidanje viznog režima. Nije tajna da je EU ukidanje viza za građane Makedonije, a naročito Srbije, u startu tretirala kao elemenat složene geopolitičke igre. Radilo se o davanju Beogradu i Skopju određene kompenzacije za to, što po drugim – mnogo značajnijim državnim pitanjima za njih – Brisel zauzima evidentno destruktivan stav. Na Kosovu civilno-policijska misija EU, uprkos odlukama UN i protestima Srbije, pomaže lokalnim albanskim separatistima da izgrađuju svoju „nezavisnu“ državu. A u Makedoniji albanski separatizam raste kao na kvascu uz faktičku popustljivost EU i drugih evropskih institucija. Što se albanskih izbeglica tiče, tokom poslednjih godina zapadnoevropske zemlje – ne samo Belgija i Frncuska već i Nemačka, Švajcarska i Italija - prihvatale su ih iznad svake mere predstavljajući ih kao nevine žrtve političkih i nacionalnih progona srpskih i makedonskih vlasti.

I eto, kao što vidimo, sumnjiva albanska politika EU počinje da direktno šiba po Briselu. Stvar ovde nije samo i toliko u ukidanju viznog režima, koliko u ukupnoj atmosferi „dvostrukih standarda“ u savremenoj Evropi. Zatvarajući oči na sumnjivo delovanje Albanaca, EU je kod njih stvorila osećaj nekažnjivosti i svedozvoljenosti. I umesto da operativno reaguje na postojeće izazove evropskoj bezbednosti na Balkanu i preseca etnički albanski ekstremizam, Brisel i druge zapadnoevropske prestonice koriste Albance kao pogodno sredstvo za postizanje svojih ciljeva. Treba li se čuditi što su buntovni štićenici prikupili snagu i počeli izmicati kontroli?


Izvor Fond strateške kulture, Moskva

Prevod: R. Dosković

Пренето са...