Najopasniji putevi u Evropi



Bliže se praznici i zimski godišnji odmor. Ako ste rešili da negde otputujete automobilom morate znati da postoje putevi koji su veoma opasni.

"Put smrti" u Srbiji je Ibarska magistrala. Ova saobraćajnica je puna rizičnih deonica, a najviše treba opratiti pažnju na obilaznici kod Čačka. Godišnje na ovom putu pogine između 450 i 500 ljudi.

U Evropi je među najnebezbednijim autoputevima N340 u Španiji, koji spaja Malagu sa Toremolinosom, Fuenhirolom i Marbeljom. Taj put sa dve trake u jednom trenutku se sužava - jedna traka i serpentine "iznenađuju" mnoge vozače i godišnje tu život izgubi oko 20 osoba.

Još opasniji je autoput IP5 u Portugaliji koji povezuje Aveiro sa Vilar Formozom. Taj strmi put kojim se sa planine spušta ka more, pun je krivina loše obeleženih, a za deset godina uzeo je skoro 400 ljudskih života.

Vozači motora najviše stradaju na autoputu A537 u Engleskoj, koji povezuje Bakston i Meklsfild. I taj put je krivudav, a krajolik prelep, pa se motorciklisti zanesu u razgledanju pejsaža... Godišnje tu strada oko 30 ljudi.

Dakle, vozite pažljivo. Ako prilagodite brzinu uslovima puta, poštujte saobraćajna pravila, redovno odmarate tokom putovanja, ne konzumirate alkohol i ne prejedate se, opasnosti nema.

Srećan put!

Izvor: Mondo

Koncesionar: Za raskid ugovora kriva Vlada



Ponedeljak, 22. decembar 2008. 14:37     

Ugovor o koncesiji za autoput Horgoš-Požega je raskinut zbog toga što je Vlada Srbije uporno kršila svoje ugovorne obaveze u toku nekoliko meseci, saopštio je danas koncesionar "Sever Jug Autoput", koji je pre nekoliko dana raskinuo ugovor.

"Znatni delovi ugovora o koncesiji za autoput 'Horgoš-Požega' između Vlade Srbije i koncesionara su stupili na snagu odmah nakon potpisivnanja ugovora.

Koncesionar je izvršio određeni broj obaveza, na primer, dostavio vladi bankarsku garanciju i izvršio nadoknadu troškova eksproprijacije koje je snosila vlada. Međutim, druge obaveze po ugovoru podležu uslovima koji do sada nisu bili ispunjeni", naveo je koncesionar.

"Sever Jug Autoput", zajedničko preduzeće konzorcijuma "Alpina-Por", raskinuo je 16. decembra ugovor o izgradnji autoputa "Horgoš-Požega".

Koncesionar je predložio formalnu medijaciju, odnosno da počne proces posredovanja koji bi trajao 60 dana. Ukoliko taj proces ne bi bio uspešno okončan, ugovor o izgradnji autoputa bio bi preispitan u skladu sa arbitražnim pravilima Međunarodne privredne komoere u Parizu, početkom 2009. godine.

Cilj medijacije je da se sporazumno razreše pitanja koja proističu iz odluke Vlade Srbije da preispita uslove ugovora o koncesiji za autoput "Horgoš-Požega" donete prošlog leta, a koncesionar je pokrenuo formalni mehanizam rešenje spora s obizrom da vlada, prema njegovoj oceni, nije predožila adekvatno rešenje prihvatljivo za obe strane.

Ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je danas da će Vlada Srbije iz svog budžeta finansirati deo puta od Horgoša do Novog Sada i da su u budžetu za 2009. godinu ta sredstva već predviđena.

On je novinarima, posle potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Ministarstva životne sredine i Udruženje cementne industrije Srbije, rekao da će sredstva za druga dva kraka Koridora 10, Niš-bugarska granica i Leskovac-makedonska granica, biti obezbeđena iz kreditnih linija koje su dogovorena sa međunarodnim finansijskim insituticijama.

Dulić je kazao da kada je reč o delu auto-puta od Beograda ka južnom Jadranu, "mi u budžetu para za te svrhe nećemo imati u sledećim godinama".

Dulić je naveo i da postoji mogućnost da to opet bude dato na koncesiju, ali da će to biti poseban koncesioni tender koji će biti raspisan prema uslovima koji će biti definisani u budućnosti.

Izvor: Tanjug
 

Otvoren most na temerinskoj petlji



Danas, 23. decembra 2008. godine je otvoren most na Temerinskoj petlji koji će povezivati novosadsko naselje Klisa sa Temerinom. Most omogućava nesmetanu vezu između dva naselja bez remećenja toka saobaraćaja na autoputu E 75. Most je otvorio ministar za infrastrukturu, Milutin Mrkonjić.

Temerinska petlja je deo celokupnog projekta koji obuhvata izgradnju nove trake autoputa E 75, deo Koridora 10, kao i rekonstrukciju postojeće trake od km 108 + 000 do km 117 + 000, zona Novog Sada. Projekat se finansira iz zajma Evropske investicione banke, u iznosu od 120 miliona evra, kao i zajma EBRD u iznosu od 72 miliona evra.

Pored pomenutog, radovi obuhvataju i izgradnju dve nove petlje (petlja „Sever“ i petlja „Centar“ – Temerinska petlja), rekonstrukciju postojeće petlje „Jug“ – Zrenjanin, izgradnju servisnih saobraćajnica, naplatnih platoa, kao i rekonsrukciju postojećih i izgradnju novih mostova u trupu autopouta i preko autoputa.

Projektom je predviđeno da se izvrši izmeštanje i snacija postojećih instalacija: najftovoda, gasovoda, elektro energetskih i telekomunikacionih vodova.
Radovi na projektu su veoma kompleksni zato što se radi u neposrednoj blizini grada Novog Sada, povezuju autoput E 75 sa magistralnim putem M-22.1, M-7 i regionalni put P-120 i sa glavnim gradskim saobraćajnicama. Radovi bi trebalo da budu završeni do jeseni 2009.

Izvor: VreleGume
 

ЗАВЕЈАНА СРБИЈА











Ево како је то изгледало ...

Акциони план изградње путног и железничког Коридора 10 за 2009. годину:
http://www.media.srbija.sr.gov.yu/medsrp/dokumenti/akcioni_plan_koridor10.pdf

преузето са: www.skyscrapercity.com

Kalanović: U svakoj opštini gradilište
Nedelja, 1. mart 2009. 14:45


Svaka opština u Srbiji će, zahvaljujući izgradnji Koridora 10 i projektima iz Nacionalnog investicionog plana (NIP), iduće godine imati svoja gradilišta koja će omogućiti veću zaposlenost i doprineti regionalnom razvoju, izjavila je ministarka za NIP Verica Kalanović.

Projekti u infrastrukturi u tim opštinama, posebno u onim najnerazvijenijim, doprineće i stvaranju ambijenta da one, po jenjavanju svetske ekonomske krize, postanu atraktivnije za ulazak domaćeg i stranog kapitala, rekla je ona u intervjuu Tanjugu.

Sredstva od 20,5 milijardi dinara, koliko je ove godine predviđeno budžetom za NIP, biće utrošena za 432 projekta, od kojih je dve trećine sredstava opredeljeno za projekte od nacionalnog značaja, precizirala je Kalanovićeva.

Prema njenim rečima, Vlada Srbije je intenzivnim ulaganjem u infrastrukturne projekte i donošenjem Akcionog plana za izgradnju putnog i železničkog Koridora 10, kao strateški osmisljenim merama podrške privredi, preduzela aktivnu politiku u ublažavanju posledica ekonomske krize.
Ta kriza je doprinela da sredstva namenjena NIP-u budu najmanja od njegovog osnivanja, pa ministarka smatra da budžet tog ministarstva neće biti dodatno smanjen ni nakon rebalansa budžeta.

"Ovako skromna sredstva nije teško potrošiti za 432 projekta koliko je planirano i zato očekujem da će svi projekti biti realizovani", rekla je ona.

Pored domaćih sredstava, u NIP-u očekuju da će od maja moći da raspolažu i sa 6,7 milijardi dinara od Evropske investicione banke, koje bi trebalo da budu potrošene za dve godine, što bi, kombinovanjem s domaćim sredstvima, značilo dodatnih 150 miliona evra za nove projekte.

Tri najveća nacionalna prioriteta u koja će biti ulagano jesu Koridor 10, opremanje infrastrukturom centra za razvoj automobilske industrije u Kragujevcu i ulaganje u 40 najugroženijih opština u Srbiji i podrška razvoju njihove infrastrukture.

Nastavak radova na Koridoru 10, prema rečima Kalanovićeve, zavisiće isključivo od naše efikasnosti.

Ona je dodala da su stvoreni svi uslovi da od Svetske banke dobijemo 388 miliona dolara kredita za izgradnju deonica E-80 i E-75.

Prema rečima ministarke, na putnoj infrastrukturi su mnogi projekti već započeti.

Pored Koridora 10, biće i drugih manjih projekata vezanih za saobraćajnu infrastrukturu.

"Izdvojila bih regionalne projekte nastavka izgradnje mostova kao što su most u Obrenovcu, Pančevački most, most na Južnoj Moravi kod Niša i Velikoj Moravi kod Svilajnca", rekla je ona.

(Tanjug)

Sneg na Zlatiboru!



Za sve one koji nameravaju da se upute preko Zlatibora, evo i malog upozorenja. Na danas snimljenoj fotografiji se vidi da je put prekriven – snegom!

Izvor: VreleGume
 

Otvoreni radovi na autoputu



Juče, 10. maja je zvanično počela izgradnja leve trake autoputa Horgoš – Novi Sad. Otvaranju radova je prisustvovao kompletan državni vrh. Ova sekcija Koridora 10 je trebalo da bude započeta još prošle godine, ali bolje ikad nego nikad, rekli bismo.

Posao je vredan 1,6 milijardi evra, a po rečima predsednika države, Borisa Tadića, u okviru njega će biti zaposleno 200 000 ljudi.

Tadić je izjavio da se na ovaj način podiže potencijal za ulazak u EU, i da bez Srbije u EU nema ni celovite Unije. Prilikom otvaranja radova kod Novog Sada, predsednik Srbije je rekao da će obećanje Vlade Srbije biti ispunjeno, te da će izgradnja autoputa biti završena.

Izvor: VreleGume
 

Gužve na putevima i graničnim prelazima



Na frekventnim putnim pravcima u Srbiji intenzitet saobraćaja je pojačan, saopšteno je iz Auto-moto saveza Srbije AMSS.

Intenzitet saobraćaja posebno je pojačan na delovima autoputeva koji od Subotice (E-75) i Šida (E-70) vode, preko Beograda, ka Nišu, Preševu i Dimitrovgradu, na Ibarskoj magistrali, kao i na izlazima iz većih gradskih sredina.

Na graničnom prelazu Horgoš se na ulazu u Srbiju čeka se oko sat, a na izlazu oko dva sata. Na prelazu Gradina na ulazu u zemlju se čeka od 30 do 60 minuta.

Saobraćaj će biti potpuno obustavljen 28.i 29. jula, od 10.00 do 11.00, na mostu Beška preko Dunava, na autoputu E 75 Beograd-Novi Sad.

Zbog brojnih radova i na rekonstrukcija kolovoza na pojedinim deonicama vozila se usmeravaju na druge alternativen pravce. I mnogi mostovi su trenutno popravljaju.

U klisurama i usecima, odnosno pored kamenih kosina, moguća je pojava odrona, posebno duž đerdapske i Ibarske magistrale, kroz Sićevačku, Grdeličku i Drensku klisuru.

Ekipe putara ih redovno uklanjaju, ali se vozačima preporučuje da voze oprezno i sporije, posebno na delu đerdapske magistrale od Golupca do đerdapske brane, gde su odroni najizraženiji.

Izvor: MONDO

I putari moraju da odgovaraju za bezbednost u saobraćaju



U Srbiji se svakog dana dogodi 185 saobraćajnih nesreća u kojima u proseku poginu tri osobe. Trećina srpskog zdravstva angažovana je na zbrinjavanju povređenih u saobraćaju a problemi će, kako se očekuje, postati još izraženiji kad se građani Srbije domognu „bele šengen“ liste. Zato je Ministarstvo infrastrukture odlučilo da formira Komitet za kontrolu i bezbednost saobraćaja.

Čime će se konkretno ovaj komitet baviti i zašto je formiran na nivou ministarstva, kad novi Zakon o bezbednosti saobraćaja predviđa formiranje tela za koordinaciju bezbednosti saobraćaja na nivou Vlade, kao i osnivanje Agencije za bezbednost saobraćaja, nije do kraja jasno.
 
Komitet ima 25 članova a dobra vest je da oni za svoj rad (jedan do dva sastanka mesečno) neće dobijati nikakve posebne naknade. Jovica Zarkula, državni sekretar u Ministarstvu infrastrukture koji će rukovoditi radom komiteta, izjavio je da će ministar Milutin Mrkonjić izveštaje o saobraćajnim incidentima ubuduće dobijati svakodnevno, te da će vršiti vanredne kontrole u svim vidovima saobraćaja.

Kako je najavio ministar Mrkonjić zadatak komiteta je “da poveća kontrola bezbednosti saobraćaja, analizira i preduzime odgovarajućih mera i utvrde odgovornosti radi smanjenja broja incidenata”. Radi se pre svega o odgovornosti javnih preduzeća iz oblasti saobraćaja kada se, na primer, dogodi nesreća zbog nepropisno označenih radova na putu ili neobeleženog pružnog prelaza.



Od 2.380 pružnih prelaza u Srbiji u Srbiji svega 20 odsto je obezbeđeno savremenom signalizacijom i branicima zbog čega je ove godine već poginulo pet osoba.

Iako mu nije jasno da li se radi o savetodavnom ili koordinacionom telu, direktor nevladine organizacije Srpski komitet za bezbednost saobraćaja Damir Okanović pozdravlja osnivanje komiteta Ministarstva za infrastrukturu.

Okanović kaže da je broj nesreća koje se dogode zbog loših puteva mnogo veći nego što to statistika prikazuje pa je sasvim uputno da se pooštri odgovornost ljudi iz javnih preduzeća zaduženih za održavanje saobraćajnica.

- Najvažnije je da se propisi efikasno primenjuju. Najveći pad broja poginulih u saobraćaju zabeležen je 2002. godine kada se vodila intenzivna kampanja za vezivanje pojaseva. Posebno važnu ulogu odigrali su mediji koji su, može se reći, spasili više od 400 života - kaže Okanović.

Autor: B. Krivokapić - Blic