Obilaznica kasni, Đilas ljut na „Planum”
utorak, 16 septembar 2008 16:29



 Sva je prilika da Obilaznica oko Beograda neće biti završena do 15. oktobra kako je ranije najavljivano.

Jedan od izvodjača, preduzeće “Planum” kasni sa radovima, a odbija da u posao uvede podizvodjača.
O zastojima na gradilištu danas je novinarima govorio i Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, koji je istakao da Obilaznica oko Beograda mora biti završena 15. oktobra, kako je dogovoreno sa izvođačima. Đilas je pre četiri dana obavestio Nacionalni savet za infrastrukturu da preduzeće „Planum” ne poštuje zahtev za primenu mera koje je predložio nadzorni organ kako bi se kašnjenje nadoknadilo.

– Ja imam potpisan sporazum gde su svi koji su zaduženi za ovaj projekat garantovali 15. oktobar kao poslednji rok. Država je ispunila sve svoje obaveze, Grad Beograd takođe, a ja sam pre četiri dana upoznao Nacionalni savet za infrastrukturu da, prema mišljenju nadzora na samoj obilaznici, „Planum” kasni sa radovima skoro mesec dana i da odbija da uvede podizvođača. Prema tvrdnjama iz „Planuma”, oni će i pored toga stići na vreme, a prema mišljenju nadzora neće, i mislim da bi bilo zaista veoma loše da se obećani rokovi ne ispune. Logično je očekivati i da nam u septembru vremenske prilike neće ići naruku, a ukoliko obilaznica bude kasnila jedan jedini dan, treba jasno reći da će odgovornost za to biti na onima koji su odbijali da urade ono što je od njih traženo, tj. na preduzeću „Planum”. Ukoliko obilaznica bude završena na vreme, zasluge za to pripašće opet onome ko je izvodio radove, a ne političarima, ali u ovoj zemlji mora da se uvede princip odgovornosti za sve što neko radi – rekao je Đilas.

Vlada Srbije i Grad Beograd početkom godine dogovorili su se sa JP „Putevi Srbije”, „Planumom” i „Mostogradnjom” da Sektor 4 obilaznice, od mosta na Savi do Ibarskog puta, bude završen do 1. oktobra, a da u saobraćaj bude pušten 15. oktobra.

Vojvodina će Rumuniju povezati s autoputem Beograd-Zagreb
18. Septembar 2008.



Vojvodina će za pet godina dobiti autoput koji će granicu Srbije i Rumunije povezivati sa autoputem Beograd-Zagreb, najavio je danas pokrajinski sekretar za nauku i tehnološki razvoj Dragoslav Petrović.

Petrović je na konferenciji za novinare, na kojoj su bili i potpredsednik Vlade Božidar Đelić i predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, izjavio da će taj put dug 165 kilometara, vredan oko 280 miliona dinara, biti finansiran iz Nacionalnog investicionog plana. Ta saobraćajnica bi išla od Međe na srpsko-rumunskoj granici, iz pravca Temišvara, zatim bi prošla kraj Zrenjanina i Novog Sada, rekao je Petrović.

Dodao je da bi se od Novog Sada dalje išlo tunelom kroz Frušku goru dugim 2.900 metara, a onda bi se taj takozvani poluautoput sa četiri trake spustio kroz sremsku ravnicu do autoputa Beograd-Zagreb i došao do Rume.

"Na toj saobraćajnici bi se izgradio i novi most preko Tise, sa Fruške gore bi se potpuno eliminisao saobraćaj teških vozila, a rastojanje između Novog Sada i beogradskog aerodroma bi se smanjilo na svega 47 kilometara", rekao je Petrović.

Prema njegovim rečima, pomenuti projekat bi povezao Koridor 10 s Koridorom 4, koji ide preko Rumunije i Bugarske ka Bliskom istoku, pod uslovom da i Rumuni naprave širi put dug svega 39 kilometara od Temišvara do Međe.

Izvor: SEEbiz

Што се тиче обилазнице, како плаћају Планум тако им и ради... Тамо људима плате касне по 2-3 месеца а очекују све на време 

OBILAZNICA KASNI NA DEVET MESTA
17.09.2008 PRESS

Komisija Instituta za puteve ustanovila da preduzeće „Planum" na devet lokacija debelo kasni sa radovima. Izvođač, međutim, tvrdi da će ispoštovati rok i napominje da mu NIP duguje čak 400 miliona dinara!


Gradi li se?!... Izvođači tvrde da neće „zaobići" rok

Radovi na obilaznici oko Beograda, na delu od Ostružnice do Ibarske magistrale, kasne krivicom građevinske firme „Planum", pokazuje izveštaj nadležne komisije Instituta za puteve, koja je pre 12 dana obišla gradilište!

Press je došao u posed tog dokumenta, u kojem je u devet tačaka precizno navedeno šta od planiranih poslova neće biti završeno do obećanog roka, 15. oktobra. „Planum", međutim, tvrdi da mu investitor, odnosno NIP, duguje čak 400 miliona dinara, ali da će bez obzira na to ipak uspeti da ispoštuje rok.

Generalni direktor „Planuma" Ratomir Todorović kaže da nije video nikakav izveštaj, i da je on verovatno kod njegovih radnika na gradilištu! On napominje da mu se za posao odrađen još u junu duguje 400 miliona dinara.

'Planum': Nisu platili za jun

- Ne želim da spekulišem sa političarima preko novina! Investitor nam duguje za radove u junu, a isplatili su nam jul i avgust. Potpisali smo da ćemo obilaznicu završiti do 15. oktobra, tako će i biti. Inače, mi smo zaduženi za izgradnju 7,7 kilometara ovog dela obilaznice oko Beograda, i dva tunela, Lipak i Železnik - kaže Todorović.
Prema pomenutom izveštaju, koji su potpisala dvojica građevinskih inženjera službe nadzora Instituta za puteve i predstavnik JP „Putevi Srbije", jasno je navedeno da „Planum" ne uspeva da prati dinamiku većine predviđenih radova. Naročito se kasni na tunelu Lipak, na kom se prema rečima članova komisije „ne radi ništa", a situacija nije ništa bolja ni sa Mostom 9, na kom je do 10. septembra trebalo da se ugrade dve hiljade kubnih metara šljunka. Na Mostu 10 zakašnjenje je podnošljivo, dok Most 11 i Most 12 „debelo kaskaju".

Skupo kašnjenje

Nadležni iz Ministarstva za nacionalni investicioni plan i gradskih vlasti još početkom godine dogovorili su se sa preduzećem „Putevi Srbije", „Planum" i „Mostogradnja" da ovaj deo obilaznice bude gotov do 1. oktobra. Tada je zacrtano i da prvi automobili prođu saobraćajnicom 15. oktobra.
Gradonačelnik Dragan Đilas rekao je juče da su izvođači radova „ponudili uverenje" da će ih završiti do 15. oktobra. Komentarišući moguće kašnjenje u izvođenju radova, Đilas je rekao da će biti jako skupo ako se bude kasnilo makar jedan dan.
- Država je ispunila svoje obaveze, grad takođe, a ono što je ostalo jeste da izvođači završe svoje radove - kazao je Đilas.
Zbog primećenog ozbiljnog kašnjenja, on je Nacionalnom savetu za infrastrukturu nedavno poslao protestno pismo.

Fakti
~ Obilaznica od mosta na Savi do Ibarskog puta obuhvata četiri mosta
~ Najkompleksniji je most Železnička reka dug 406 metara, sa rasponom od 45 metara između stubova
~ Biće podignuti i most na petlji Orlovača, petlja Orlovača i tuneli Lipak i Železnik
~ Radovi su počeli još u novembru 1990. godine, a nastavljeni su u avgustu 2006.
~ Od januara 2008. godine za obilaznicu je izdvojeno 5,5, a od toga je grad uložio oko 2,2 milijarde dinara

DEVET KRITIČNIH TAČAKA
1. Kraj tunela Lipak - ne radi se ništa na građevinskom delu, ni na instalacijama
2. Tunel Lipak, most 9 - gornji potporni zid ne radi se u dužini od 130 metara, treba da se uradi nasip ispred mosta od 8.000 kubnih metara, i tampon od 4.000 kubnih metara šljunka
3. Most 9, tunel Železnik - tampon - treba ugraditi 2.000 kubnih metara šljunka, i 2.200 kubnih metara šljunka za cementnu stabilizaciju
4. Tunel Železnik - ne radi se na opremanju, problem je kao kod tunela Lipak
5. Tunel Železnik, most 10 - treba ugraditi 7.000 kubnih metara zemlje na prilazu mostu
6. Most 10 - izgradnja poslednjeg konstruktivnog elementa kasni pet dana
7. Most 11 - kasni armirana betonska ploča
8. Most 12 - kasne krila i zavese na stubu četiri srednje trake
9. Petlja Orlovača - treba da se uradi iskop od 120.000 kubnih metara zemlje i da se završe servisne saobraćajnice u petlji

D. LUKOVIĆ

Novi (polu)auto-put kroz Vojvodinu !!!



Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić najavio je da će u naredne četiri godine biti izgrađen savremeni "poluautoput" kroz Vojvodinu, čija jedna deonica ide tunelom ispod Fruške gore dugačkim 2 900 metara.

"Poluautoput sa četiri saobraćajne trake, koji će ići od granice Srbije sa Rumunijom preko Vojvodine do autoputa između Beograda i Zagreba, koštaće oko 280 miliona evra. Izgradnjom tunela ispod Fruške gore praktično će prestati saobraćaj preko te planine i ona će se sva okrenuti svojim turističkim potencijalima", rekao je Pajtić na konferenciji za novinare.

On je dodao da će izgradnja "poluautoputa" još više približiti Srbiju Evropi, odnosno EU.

"U Rumuniji trenutno radi više od 10 000 italijanskih kompanija, a mnoge od njih svoju delatnost sve češće prebacuju u Vojvodinu. Osim toga, taj vojvođanski autoput povezuje dva najznačajnija evropska korideora E-7 i E-10", konstatovao je Pajtić.

Pogledajte celu vest i grafičku simulaciju polu auto-puta:

Otvoren deo obilaznice na petlji „Orlovača"
29.09.2008 PRESS

Deo obilaznice oko Beograda, na petlji „Orlovača", u dužini od 2,5 kilometara, pušten je juče u saobraćaj. Puštanju u saobraćaj te deonice prisustvovali su izvođači radova, predstavnici beogradske vlasti i ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić


MA, MOGU JA I BOLJE... Ministar Mrkonjić pustio u saobraćaj 2,5 kilometara puta

On je juče još jednom ponovio da će deo od Ostružnice do Orlovače na Ibarskoj magistrali biti završen 15. oktobra, i da neće biti nikakvih finansijskih problema u realizaciji tog projekta.

- Ovo je samo jedan deo. Radimo sve po planu i ostatak će biti završen baš onako kako smo i zacrtali, do 15. oktobra - rekao je, grleći novinare, vidno raspoloženi Mrkonjić.

Predstavnici izvođača radova obećali su da će do polovine sledećeg meseca, kako je i planirano, kompletna deonica na lokaciji kod orlovačke petlje biti puštena u rad.

Direktor preduzeća „Planum" Ratomir Todorović rekao je da se radovi odvijaju sa malim zastojima, zbog lošeg vremena u prethodnih petnaestak dana. Todorović je dodao da sledi i nastavak radova u blizini orlovačke petlje, kako bi planirani deo zaobilaznice bio završen uskoro. On je inače izuzetno značajan za saobraćaj, jer je deo Ibarske magistrale koji je sada preopterećen.

Deonica od Ostružnice do Orlovače, odnosno Sektor 4 obilaznice oko Beograda, proteže se od mosta na Savi do Ibarskog puta. Duga je 7,7 kilometara i obuhvata četiri mosta (najkompleksniji je most „Železnička reka" dug 406 metara, sa rasponom od 45 metara između stubova), most na petlji Orlovača, petlju „Orlovača" i tunele „Lipak" (dužine 665 metara) i „Železnik" (699 metara). Radovi su počeli u novembru 1990, a nastavljeni su avgusta 2006. godine.

(E. P.)

Slike sa gradilišta

U nedelju, 28. septembra, je otvorena novoizgrađena trasa Ibarske magistrale, i to u punom profilu autoputa a dužine 2,5 kilometara. Ovom deonicom će veza magistrale i buduće beogradske obilaznice, preko petlje Orlovača, biti znatno poboljšana, a protok saobracaja uvećan. Pošto su rebalansom gradskog budžeta osigurana i poslednja sredstva za završetak sektora 4, završetak radova na izgradnji poluatoputa od Ostružnice do Orlovače se očekuje 15. oktobra.

Kao uvod u buduce opsežnije reportaže o gotovoj deonici na pomenutom sektoru predstavljamo Vam fotografije sa gradilišta obilaznice. Slike prikazuju stadijum izgradnje plitkog tunela i mosta u blizini Železnika, kao i petlje Orlovača i novoformirane trase proširene Ibarske magistrale.

Svetska banka: Za Koridor 600 miliona dolara
Subota, 27. septembar 2008. 10:56



Svetska banka će sa 600 miliona dolara učestvovati u finansiranju izgradnje autoputa na "Evropskom koridoru 10", izjavio je potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić posle večerašnjeg sastanka u Vašingtonu.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva, Dinkić je razgovarao sa zamenikom izvršnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Džonom Lipskijem, izvršnim potpredsednikom MMF-a Larsom Tarnelom i izvršnom direktorkom Svetske banke Ngozi Okonjo-Iveala.

"Nakon današnjeg sastanka sa izvršnom direktorkom Svetske banke Ngozi Okonjo-Iveala, dogovoreno je da ova institucija značajno učestvuje u finansiranju našeg najznačajnijeg infrastrukturnog projekta, a to je izgradnja autoputa na Koridoru 10", rekao je Dinkić.

Ministar je rekao da je Svetska banka zainteresovana da učestvuje u finansiranju deonice Niš Dimitrovgrad sa ukupno 600 miliona dolara.

"Mi očekujemo da nam do kraja ove godine Bord direktora Svetske banke odobri 400 miliona dolara, a da se u narednom periodu obezbede ostala sredstva", rekao je Dinkić.

On je izjavio da će "tehnička misija Svetske banke već sledeće nedelje doputovati u Beograd kako bi se utanačili tehnički detalji ovog kreditnog aranžmana".

Dinkić je ocenio da su uslovi kredita najpovoljniji mogući na tržištu, prenelo je Ministarstvo.

Kako je rekao, "kredit će biti odobren na 30 godina, sa periodom počeka od pet godina i kamatnom stopom koja je trenutno najpovoljnija na tržištu i iznosi oko 3,5 odsto na godišnjem nivou".

(Beta)

Rebalans budžeta ~ više novca za infrastrukturuž
2. oktobar 2008. | 01:48 -> 23:33  | Izvor: B92, Beta


Sa današnje sednice Vlade Srbije (FoNet)

Beograd -- Vlada Srbije usvojila je predlog rebalansa budžeta za 2008. godinu. Planirani deficit uvećan je u odnosu na budžet za 2008. godinu za 4,8 milijardi dinara.

Rebalans budžeta predviđa da ukupni prihodi iznose 650,17 milijardi dinara, a ukupni rashodi 695,95 milijardi dinara.

Vlada je donela zaključak o utvrđivanju Nacionalnog plana izgradnje putne i železničke infrastrukture Republike Srbije u periodu od 2008. do 2012. godine.

Tim planom određeni su prioriteti u finansiranju i sprovođenju planiranih projekata saobraćajne infrastrukture, a na osnovu važnosti pojedinih pravaca za dalji razvoj privrede Srbije i povezivanja sa drugim evropskim zemljama, navodi se u saopštenju Vlade.

Reč je o putnom Koridoru 10, autoputu Beograd-Južni Jadran i mreži regionalnih puteva, a za finansiranje izgradnje ovih pravaca predviđeno je da su potrebna sredstva u iznosu od 2,9 milijardi evra.

Predviđeni izvori finansiranja su sredstva iz budžeta, donacije i krediti međunarodnih finansijskih institucija.

Evropska investiciona banka (EIB) obezbediće kredit od 540 miliona evra za izgradnju deonice Koridora 10, saopšteno je u sredu posle sastanka potpredsednika Vlade Srbije Mlađana Dinkića i direktora Sektora za zajmove za jugoistočnu Evropu EIB Dominika Kurbena.

Prema ranije postignutom dogovoru, za izgradnju Koridora 10 Svetska banka odobrila je prvu tranšu zajma od oko 400 miliona dolara.

Na današnjoj sednici Vlada je usvojila i preraspodelu sredstava u okviru Nacionalnog investicionog plana, koja predviđa da se za obilaznicu oko Beograda sa drugih projekata, za koje je procenjeno da se neće realizovati u ovoj godini, preusmere sredstva u iznosu od oko 415 miliona dinara.     

Mrkonjić: Obilaznica 2. novembra
23. oktobar 2008. | 13:21 -> 15:50  | Izvor: Tanjug

Beograd, Novi Sad -- Ministar za infrastrukturu najavio je puštanje u saobraćaj dela obilaznice oko Beograda, od Orlovače do saobraćajne petlje u Ostružnici, za 2. novembar.



Milutin Mrkonjić je, na konferenciji za novinare povodom 100 dana rada, rekao da će, pošto je čak za 15 dana probijen rok za završetak, deo obilaznice biće pušten 2. novembra. Novinari će već u subotu prvi imati priliku da prvi prošetaju novom deonicom, koja treba da spoji Ibarsku magistralu sa Dobanovcima i dalje prema autoputevima ka Novom Sadu i Nišu.

Govoreći o planovima izgradnje saobraćajne infrastrukture u Srbiji, on je ponovio da se za vreme mandata ove vlade mora završiti putni Koridor 10, a železnički Koridor 10 u narednih sedam godina, i uraditi veći deo posla na osposobljavanju plovnog puta kroz Srbiju.

Mrkonjić je rekao da je zadovoljan rebalansom budžeta za ovu godinu, koji je predvideo oko 2,5 milijarde dinara za završetak deonice Koridora 10, od Leskovca do Levosoja.

Za Koridor 10 biće u naredne četiri godine izdvojeno oko četiri milijarde evra, od čega će za putni deo biti izdvojeno 1,6 milijardi, a za železnički 1,1 milijarda evra, dok će za ostalu putnu mrežu po Srbiji biti predviđeno oko 400 miliona evra.

Ministar je naveo da će za saobraćajnu infrastrukturu u ovoj godini biti izdvojeno ukupno 40 miliona evra, u sledećoj godini 760 miliona, u 2010. godini 1,1 milijarda evra, u 2011. godini 1,3 milijardi i 2012. oko 760 miliona evra.

Sredstva za to će biti obezbeđena od inostranih kredita i iz budžeta Srbije, pri čemu će od privatizacionih prihoda biti izdvojeno oko 20 odsto sredstava, dodao je on.

Kada se radi o planovima za izgradnju železničke mreže, Mrkonjić je rekao da je u planu izgradnja dvokolosečne pruge na Koridoru 10, koja će moći da izdrži brzinu vozova od 160 do 200 kilometara na sat.

On je rekao i da je ovo prvi put da se pred novinarima pojavljuje u sali, jer je, kako je rekao, u proteklih 110 dana 94 boravio van Beograda, na gradilištima.

Uskoro sporazumni raskid

Mrkonjić je najavio konačni sporazumni raskid koncesionog ugovora za izgradnju autoputa Horgoš-Požega i to tako da ni država Srbija ni konzorcijum Alpina Por neće imati štetu.

On je naveo da je sporazum bolji od međunarodnu arbitraže jer bi na arbitraži obe strane imale štetu.

"Očekujem, i ovo govorim u ime Vlade Republike Srbije, da ćemo u narednih 10 dana uspešno završiti pregovore sa koncesionarom i da ćemo obeštetiti koncesionara, a mi sami raspisati tendere I nastaviti realizacijutog projekta", rekao je on.

"Neće nas koštati ništa - vratićemo ljudima garanciju, daćemo one pare koje su uložili u pripremu projektne dokumentacije, eksproprijacije... Obeštetićemo naše partnere i nastaviti da radimo dalje", rekao je on.

Stanje po sektorima

Sektor 1: Dobanovci - Surčin, 7,8 kilometara                 (završeno)
Sektor 2: Surčin- most na Savi, 4,9 kilometara               (završeno)
Sektor 3: Most na Savi - Ostružnica, 4,9 kilometara        (završeno)
Sektor 4: Ostružnica - Orlovača, 7,7 kilometara              (biće gotovo do kraja oktobra)
Sektor 5: Orlovača - Avalski put, 5,4 kilometara             (delimično završeno)
Sektor 6: Avalski put - Bubanj potok, 7, 4 kilometara      (nije ni započeto)!!!

Pripreme za put kroz Vojvodinu

Izvršno veće Vojvodine ovlastilo je danas predsednika veća Bojana Pajtića da formira stručni tim koji će učestvovati u pripremi i izgradnji puta od Rume do rumunske granice, imajući u vidu strateški značaj za pokrajinu te saobraćajnice, koja spaja koridore 10 i četiri.

Veće je razmotrilo Informaciju o Nacionalnom planu izgradnje putne i železničke infrastrukture Srbije do 2012. godine, čiji je nacrt pripremljen u organizaciji kabineta potpredsednika Vlade Srbije (Mlađana Dinkića) i ministarstava ekonomije i regionalnog razvoja i životne sredine i prostornog planiranja.

Tim planom su predviđeni i značajni projekti na teritoriji Vojvodine, saopšteno je sa sednice pokrajinskog Izvršnog veća .

Pokrajinska vlada usvojila je i Studiju izvodljivosti o obrazovanju Regionalnog centra za standardizaciju i sertifikaciju zaduživši Pokrajinski sekretarijat za privredu da pripremi odluku o formiranju tog centra.