Dilema naplate vožnje autoputem, plaćanje na rampi ili kupovinom vinjete za definisani period, sve je prisutnija u Ministarstvu za saobraćaj i infrastrukturu.

Procene su da je 200 miliona evra, koliko se sada godišnje naplaćuje, nedovoljno za održavanje glavnih saobraćajnica, a zagovornici vinjeta kalkulišu da nova tehnika izdašnije puni kasu. Špediteri prigovaraju i da na rampama previše čekaju, a ni izgradnja ovih objekata nije jeftina.

Međutim, mnogi ukazuju na to da bi se promenom odstupilo od principa da održavanje autoputa plaćaju korisnici. Upotreba vinjete ne pravi razliku između onog ko autoputem vozi 10 puta nedeljno, od korisnika koji prolazi 10 puta dnevno. Ukazuju i da se naplata može obavljati sa rampe, bez zaustavljanja vozila.

Naplata je direktan prihod JP "Putevi Srbije", angažuje velik broj ljudi i, kako je pokazala afera drumska mafija, daleko je od savršenosti - deo takse može završiti mimo kase.

Vinjete se smatraju zgodnim za države gde su sve glavne magistrale autoputevi, pogotovo ako su i male površine, pa skoro svi učesnici u saobraćaju redovno koriste ove drumove. Za Srbiju, gde je neznatan deo putne mreže ranga autoputa, vinjeta, kakva je uobičajena, uzimala bi od šofera koji i ne vide modernu saobraćajnicu, u korist onih koji se vozikaju od Beograda prema Nišu, Šidu i Novom Sadu.

Ipak, o vinjetama se sve više razmišlja, ponajviše zato što se očekuje da bi nova tehnika motivisala vozače drumskih krstarica da voze autoputem, a ne da "rovare" zaobilazne i za teški teret neprilagođene trase. Gotovo sve evropske zemlje su prihvatile nov, jednostavniji sistem. Tako u Sloveniji vozači za sedmodnevnu vinjetu plaćaju 15, za mesečnu 30 evra, ali u Mađarskoj je jeftinije - 11, odnosno 17,5 evra.

Mada je tranzitna zemlja, Srbija, ne želeći da optereti domaće prevoznike i transportere, ubira minimalnu nadoknadu, godišnje oko 350.000 evra po kilometru autoputa. Istovremeno, Austrija, na primer, prikupi blizu 1.750.000 evra. U Evropskoj uniji su izračunali da bi za standardno održavanje autoputa Srbija morala da prihoduje bar 472.000 evra po kilometru, pa otuda i pokušaji da se od drumarine više zaradi.

Uvođenje vinjeta za 2010. godinu najavio je prvi put pre tačno godinu dana (u novembru 2008.) Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, objasnivši tada da će to biti urađeno "kako bi se ubrzao protok saobraćaja kroz Srbiju".

Izvor: B92

Dve deonice Koridora 10, između Horgoša i Novog Sada, puštene su u saobraćaj na 108. kilometru Koridora. Obe deonice duge su po deset kilometara.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić najavio je da će kompletan autoput od Beške do Horgoša, uključujući most na Dunavu, biti završen i pušten u saobraćaj do 9. oktobra naredne godine.

Radovi na puštenoj deonici počeli su 7. jula ove godine i koštali su 1,6 milijardu dinara, a finansirani su iz republičkog budžeta.

Ministar ekologije i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je da se završetkom tih deonica postavljaju nova pravila u funkcionisanju javnih poslova.

Dulić je najavio celokupna deonica od Horgoša do Beograda biti završena do kraja 2011. godine.

“Ono što mogu sa velikim ponosm da kažem jeste da je to prvi put da je autoput građen sa građevinskom dozvolom, da će biti izdata upotrebna dozvola, da je urađen po maksimalno niskim cenama, uz maksimalan kvalitet koji su potvrdile tehničke kontrole“, rekao je Dulić u Subotici.

“Nije bilo nijednog skandala u gradnji tog puta, i mislim da ste svi svedoci toga, da su izvođači radova plaćeni na vreme i da su izvođači zadovoljni“, naveo je on.

Dulić je najavio da će na proleće početi radovi na još 20 kilometara autoputa Horgoš-Beograd.

“Ono što je plan jeste da se do kraja 2011. godine završi kompletan potez od Horgoša do Beograda i da najzad, posle decenija i decenija čekanja, Subotica i Beograd budu povezani jednim kvalitetnim, punim profilom autoputa koji će biti sređen, uključujući i most na Beški“, najavio je Dulić.

Ministar ekologije i prostornog planiranja ocenio je da je Srbija sada u periodu novog načina funkcionisanja javnih poslova, kada će ono što se započne biti i završeno.

Izvor: B92

Kraljevo -- Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić kaže da će sledeće godine početi izgradnja autoputa Beograd - Bar na Koridoru 11.

Navodeći da je za te svrhe iz državnog budžeta izdvojeno 20 miliona evra, Mrkonjić je rekao da je izgradnja Koridora 11 prema luci Bar u Crnoj Gori važna i sa ekonomskog i sa politčkog stanovišta.

"Smatram da Srbija i politički treba da ima izlaz na more, predložio sam da to bude luka Bar, a čim je Miodrag Kostić, jedan od najznačajnijih privatnih biznismena u zemlji preuzeo koordinaciju tog posla, znači da tu ima ekonomskih interesa", rekao je Mrkonjić.

On je naveo da je država privrednicima prepustila da shvate koliko je potrebna izgradnja Koridora 11 kako bi investirali u izgradnju. "Prepustili smo privrednicima da shvate značaj tog posla, a onda će država stati iza njih u onom delu koji budu tražili, sa naravno što je moguće manje para, jer država ih nema mnogo", rekao je on.

Mrkonjić je ocenio i da je izgradnja Koridora 11 "izuzetno rentabilan projekat", jer su pruga Beograd-Bar i luka Bar neodvojivi delovi jedne celine.

Izvor: B92

Beograd - Devet glavnih naplatnih rampi sa najintenzivnijim saobraćajem u zemlji, u ponedeljak u 13 sati pustiće u rad uređaje za elektronsko plaćanje odnosno plaćanje bez zaustavljanje.

Tehnologija koja to omogućava priznata je u svetu, a proizvod je isključivo domaće pameti kao što su u njenom instaliranju na naplatnim rampama Koridora 10 bila angažovana isključivo srpska preduzeća. Uz sve prednosti, instaliranje novog sistema u potpunosti će eliminisati krađe i malverzacije - kaže za Danas ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.

Prema rečima Darka Pešića, direktora Sektora za održavanje puteva i modernizaciju u Javnom preduzeću Putevi Srbije, oprema je do sada bila probno instalirana samo na delu autoputa od hrvatske granice do Beograda, a od iduće nedelje uslugu elektronskog plaćanja moći će da koriste i vozači koji se sa autoputa isključuju kod Bubanj potoka, Malog Požarevca, Vodnja, Smedereva, Pojata, Ražnja, Aleksinca, Aleksinačkih rudnika i Trupola.

Do kraja godine biće pušteni i uređaji instalirani kod Batočine, Jagodine, Ćuprije, Paraćina, Požarevca i Velike Plane, a sve ostale naplatne rampe biće opremljene savremenom tehnologijom do sredine juna naredne godine.

- Sistem funkcioniše tako što se tar lepi na šoferšajbnu i kada korisnik prođe naplatni punkt brzinom do 50 kilometara na sat, uređaj očita relaciju i skine utvrđeni iznos sa finansijske kartice, nakon čega se i rampa za prolaz podiže. Za sada, tar je moguće nabaviti u Auto-moto savezu i na blagajni JP Putevi Srbije, ali će vrlo brzo biti dostupni i na svakoj trafici, poput dopuna za mobilni.

Te finansijske kartice će se po istom sistemu i puniti, a strategija je da se u budućnosti naplata vezuje za tekući račun, ali za sada je problem to što se veliki broj kartica nalazi „u crvenom“ - objašnjava za Danas Pešić i dodaje da je u ovaj projekat do sada uloženo 180 miliona dinara.

Prema njegovim rečima, opremu je osmislio Institut Mihajlo Pupin, projekat instaliranja sačinio je Institut za puteve i Geoput kao podizvođač, a izvođači su bili Kruševac put, Preduzeće za puteve Kragujevac i Srbija autoput.

Izvor: danas.rs

Srbija će u 2010. početi izgradnju autoputa Beograd-Južni Jadran, na takozvanom Koridoru 11, najavljuje ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić.

Za radove na izgradnji autoputa 11 prema luci Bar u Crnoj Gori, iz budžeta Srbije za sledeću godinu izdvojeno je 20 miliona evra. Analitičari, međutim, kažu da su ulaganja u ovaj put neopravdana i navode da bi bilo bolje da se sva pažnja usmeri na Koridor 10.

Ministar Mrkonjić kaže da je Koridor 11 samo radni naziv ovog puta s obzirom na to da Evropa ima deset koridora, ali se nada da će i ovaj projekat biti uvršten u prioritete Unije i da će Srbija za taj posao moći da traži novac od evrospkih i svetske banke.

"Šezdeset hiljada italijanskih preduzeća radi u Rumuniji i taj koridor je vrlo važan za njih. Koridor treba da ide od Temišvara, preko Vršca, Beograda i Čačka, eventualno preko Ivanjice, Boljara i Bara do Barija", kaže Mrkonjić i dodaje da su "italijanska i rumunska vlada izrazile spremnost da taj projekat kandiduju u evropskoj zajednici".

Neki od stručnjaka, međutim, smatraju da putni pravac prema Crnoj Gori ne ispunjava osnovne kriterijume za izgradnju auto puta, a to su gustina naseljenosti i robni promet.

"Autoput je jako skupa igračka koja se nigde ne gradi ako ne može da isplati sebe za 7-8 godina. Ako imate u vidu kakve su mogućnosti transporta na tom autoputu, ja ne vidim mogućnost da se on za 50 godina isplati", kaže konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija.

On dodaje da ta priča "verovatno ima neke dnevno političke motive, možda će i doneti neki glas, ali pre svega treba voditi računa o koridoru 10 jer to je prioritet svih naših prioriteta što se tiče međunarodne infrastrukture koja bi imala nekog značaja i za dalji razvoj ove države".

Ministar Mrkonjić navodi takođe i da je za izgradnju Koridora 10 obezbeđena 1,1 milijarda evra i najavljuje njegov završetak za malo više od dve godine.

"Mi smo oročili to i 1. maja 2012. biće završeno svih 250 kilometara autoputa kroz našu zemlju koji još nedostaju. Planiramo da završimo deonicu od Horgoša do Beograda, ovaj deo od Novog Sada do Horgoša - nekih 90 kilometara. To je sigurno gotovo krajem godine i krenućemo u realizaciju delova na jugu", kaže on.

Bušatlija, sa druge strane, kaže da "taj koridor 10 nikada neće imati nikakav ozbiljan značaj dok ne završimo železnicu jer je železnički transport pet do deset puta jeftiniji nego putni transport. Na žalost, kod nas nije kordinisan taj posao jer se planira putni deo nezavisno od železničkog iako je to jedinstven koridor".

On navodi da o katastrofalnom stanju na železnici svedoči činjenica da vozovi u Srbiji na koridoru 10 idu prosečnom brzinom od 35 km na čas.

Izvor: B92 via AutoBrief

Srpski putari u javnom preduzeću „Putevi Srbije“ platili su prošle godine više od osam miliona dinara za štete na vozilima koje su nastale zbog neadekvatnog održavanja puteva. Loši putevi i oštećenja na kolovozu nisu posebna karakteristika samo u glavnom gradu, već ovu muku muče i vozači širom Srbije.

– Najveća oštećenja nastala su zbog snega, niskih temperatura i soli, ali ih ima i tamo gde su prethodno komunalci, ili neko drugo preduzeće, prekopavali kolovoz. Građani su u pravu kada protestuju zbog oštećenja na putevima – kaže za naš list profesor Vojislav Ilić, direktor čačanskog preduzeća za održavanje puteva.

Direktor Komiteta za saobraćaj za naš list objašnjava da se na odštetu od nadležnog preduzeća koje održava puteve često čeka od dve do pet godina.

– Na odštetu nastalu krivicom upravljača puteva, to jest putara, nekada se čeka i više od dve godine. Sve zavisi od postupka, a to može da potraje i do pet godina. Kad dođe do ovakve nezgode, treba se raspitati ko je odgovoran za održavanje deonice puta na kojoj se nezgoda dogodila – kaže za „Blic nedelje“ Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Naime, za održavanje puteva I i II reda u Srbiji odgovorno je JP „Putevi Srbije“. Za ostale puteve zadužena su lokalna preduzeća.

– Ugovorima o održavanju javnih puteva koje imamo sa putarskim preduzećima regulisano je da, ukoliko dođe do kvara ili oštećenja automobila prouzrokovanih stanjem samog puta, odnosno njegovim neadekvatnim održavanjem, troškove svih šteta snose upravo ta preduzeća – kažu u JP „Putevi Srbije“.
Samo prošle godine ovo preduzeće je za odštete platilo 8.404.099,44 dinara.

Inače, kada vozač ošteti vozilo zbog rupe ili drugog oštećenja na putu, treba odmah da pozove policiju, na osnovu čijeg zapisnika može da naplati štetu od upravljača puta. Policija će prikupiti sve dokaze i načiniti zapisnik.

– Vozač je dužan da pomeri vozilo na najbliže mesto kako se ne bi ometalo normalno odvijanje saobraćaja. Ono, naravno, treba da se pomera samo ako je u voznom stanju, odnosno ukoliko nisu nastale teže posledice ili materijalna šteta većih razmera – kažu u MUP-u, i dodaju da ukoliko vozač nema policijski zapisnik neće biti u mogućnosti da naplati štetu nastalu zbog neodgovarajućeg održavanja puteva.

Osim ovog zapisnika, da bi vozač naplatio štetu, mora da ima i potvrdu o proceni štete, koju će dobiti u osiguravajućem društvu gde je vozilo osigurano.

Bugari protestuju zbog puteva

Ne muče oštećenja na putevima samo naše građane. Naime, kako bugarski putari još nisu objavili „rat“ udarnim rupama na putevima, lokalni mediji zapoèeli su ovih dana kampanju protiv rupa pozivom građanima da se uključe u akciju „najomiljenija rupa na putu“. Televizija BTV od prošle subote, svake večeri objavljuje „najomiljeniju rupu“ na putevima Bugarske.

Mediji pišu da su putevi u Bugarskoj u očajnom stanju. Zbog loših puteva protestovali su građani Velikog Trnova i Varne, a za sutra je najavljen nacionalni protest ispred zgrade Sobranja u Sofiji.
 
B. Gigović | Foto: Z. Petrović - blic.rs

Deonica regionalnog puta Kragujevac-Batočina u dužini od 4,6 kilometara juče je svečano puštena u saobraćaj.

Izgradnja deonice puta koji povezuje Kragujevac sa koridorom 10, i pratećih objekata koštala je 550 miliona dinara, a novac je obezbeđen iz sredstava nacionalnog investicionog plana. Kompletne radove na ovoj deonici izvelo je Preduzeće za puteve „Kragujevac“, član „Nibens grupe“.

Izgrađene su dve saobraćajne trake u dužini od 4,6 kilometara, nadvožnjak preko pruge Lapovo-Kragujevac raspona 81 metar, most preko reke Lepenice raspona 71 metar, kao i petlja Kapavac dužine 1,1 kilometar, sa svim potrebnim pratećim elementima.

Novu deonicu puta otvorili su ministarka za NIP Verica Kalanović i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović. Kalanovićeva je na svečanosti rekla da je deonica izgrađena kvalitetno i na vreme.

- Poručujem da će se i dalje putevi u Srbiji raditi tako da znamo kada će biti završeni, sa kakvim kvalitetom i u svakom trenutku da znamo u šta je svaki dinar uložen - rekla je ona.

Kalanovićeva je najavila da se „već od sutra“ nastavlja rad na novoj deonici, otvaranjem tendera za osvetljenje petlje Kapavac, a radovi bi trebalo da budu završeni do 6. maja. „Nema razvoja gradova u Srbiji sa gustom naseljenošću bez saobraćajnica i investitora koji lako mogu da dovezu i odvezu svoju robu i nema razvoja Srbije bez bezbednog putovanja do koridora, veze sa Beogradom i sa okruženjem“, kazala je ona.

Otvaranje saobraćajnice pratio je protest pedesetak meštana sela Botunje nadomak Kragujevca koji traže da bude izgrađen most-nadvožnjak kako bi meštani tog sela i đaci mogli bezbedno da prelaze preko nove saobraćajnice. Oni su novinarima kazali da sada moraju da zaobilaze dva kilometra da bi došli do odredišta sa druge strane saobraćajnice.

Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović obećao je građanima iz Botunja da će grad Kragujevac u narednih godinu dana finansirati izgradnju pešačkog prelaza.

N. Radišić | Foto: N. Raus - blic.rs

Godinu dana od osnivanja, preduzeće Koridor 10 biće ugašeno, a izgradnja oko 290 km međunarodnog puta kroz Srbiju biće poverena novoj firmi Autoputevi Srbije.

Vlada se na taj korak odlučila kako bi nastavak izgradnje koridora 10 bio neopterećen dugovima i lošim radom ”Puteva Srbije”, preduzeća koje će sa predvodničke uloge u projektu ostati bez ikakve nadležnosti, piše Blic.

Novo preduzeće tako će biti treće u nizu za svega godinu dana kome Vlada poverava gradnju najvažnije srpske saobraćajnice.

Do februara 2009. godine za izgradnju koridora 10 bili su zaduženi „Putevi Srbije”, ali zbog njihovih loših rezultata Vlada je osnovala preduzeće „Koridor 10”, koje je bilo zaduženo da ubrza taj proces i učini ga efikasnim i transparentnim.

Sada, godinu dana kasnije, ukida se „Koridor 10”, koji je trebalo da radi sve do završetka izgradnje te saobraćajnice, i osnivaju se „Autoputevi Srbije”, koji će, kako kaže izvor lista „Blic”, direktno odgovarati Vladi, a biće zaduženi za projektovanje, eksproprijaciju i izgradnju autoputeva na teritoriji cele zemlje. Njihov prvi posao biće upravo gradnja Koridora 10, projekta na kome su samo u poslednje dve godine pala već dva preduzeća.

Nejasno je zašto do sada niko iz „Puteva Srbije” nije smenjen niti je na bilo koji drugi način odgovarao za loše rezultate na koridoru 10. Nije jasno ni zašto, ako se već znalo da „Putevi” rade loše, u startu nije osnovano nezavisno preduzeće, već se bacilo još godinu dana na osnivanje firme koja zbog zavisnosti od „Puteva” nije mogla biti efikasna, i koja je kasnije ugašena. Rezultati su u svakom slučaju poražavajući - od predviđenih 250 kilometara saobraćajnica, za godinu dana završeno je 47.

"Formiranjem firme „Autoputevi Srbije” trebalo bi da se oslobodimo stega koje su zbog vezanosti „Koridora 10” za „Puteve Srbije” negativno uticale na izgradnju koridora. „Autoputevi” će biti nezavisni, neće biti opterećeni lošom politikom „Puteva” i to bi trebalo da da rezultat", kažu iz Vlade Srbije.

Da li će država od lošeg konačno postati dobar investitor i završiti najvažniji nacionalni projekat, na kome bi godišnje mogla da zaradi oko milijardu evra, pokazaće i realizacija prvih zadataka koji će biti postavljeni pred „Autoputeve Srbije”.

Kako saznajemo, postavljeni su prioriteti, a prvi na listi je izgradnja severnog kraka (deonica od Horgoša do Novog Sada), koja bi trebalo da počne već sledeće nedelje. Za 14. april zakazan je i početak radova na obilaznici oko Dimitrovgrada, a do kraja 2010. godine u planu je i početak izgradnje saobraćajnice od Niša prema bugarskoj granici. U tom paketu je i nastavak gradnje obilaznice oko Beograda i nekoliko deonica do Makedonije.

Hoće li novo preduzeće biti efikasnije od prethodnih, videće se vrlo brzo. Ipak, i dalje se kao neizostavno postavlja pitanje ko je odgovoran što se gradnja koridora 10 poredi sa zidanjem Skadra na Bojani.

Da podsetimo, izgradnja ovih saobraćajnica, koje bi trebalo da postanu deo panevropske mreže koja povezuje zapadnu Evropu sa Bliskim istokom, zvanično je počela 1997, dakle pre 13 godina. U međuvremenu se tu i tamo nešto radilo, ali opet bez konkretnih rezultata. Izgradnja koridora 10 proglašena je 2008. i najvažnijim državnim projektom, zbog čega je Vlada Srbije osnovala Nacionalni savet za infrastrukturu, na čelu sa Borisom Tadićem. Rad na najvažnijem putu kroz Srbiju koordinirala su tri ministarstva - za infrastrukturu (SPS), NIP (G17 plus) i životnu sredinu i prostorno planiranje (DS), koja pripadaju trima strankama vladajuće koalicije.

Mrkonjić deli crvene kartone Putevima Srbije

Već nedeljama se u vladajućoj koaliciji lome koplja oko toga na koji način će rukovodioci „Puteva Srbije” biti kažnjeni za dosadašnji loš rad. Glavnu krivicu, smatraju u Nacionalnom savetu za infrastrukturu, snose Zoran Drobnjak, generalni direktor tog preduzeća, predsednik UO Zoran Lilić, kao i Biljana Vuksanović, direktorka sektora za projektovanje i razvoj.

Drobnjaka i Lilića optužio je javno i nadležni ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, koji je, međutim, i rekao da Vuksanovićeva nije odgovorna i da je krivica na višem nivou, iako je, kako se navodilo, priprema projekata bila najveći problem tokom rada na koridoru 10.

Kako saznajemo u Vladi, ko će od njih snositi sankcije i kakve će one biti, odlučivaće Milutin Mrkonjić.

"Mrkonjiću su ostavljene odrešene ruke da prepozna krivca i reši to na način kako misli da treba", kaže naš sagovornik.

Kako se nezvanično saznaje Vlada je odlučna da reformiše „Puteve Srbije”, a pokrenut je i postupak transformacije tog preduzeća koji će finansirati Svetska banka. Kako kaže naš dobro obavešteni izvor, moguće je da će „Putevi” biti pretvoreni u direkciju, a opcija je i da nastave sa radom, odnosno da se bave svojom primarnom delatnošću - održavanjem puteva. U tom cilju formiran je i komitet, a u toku je postupak izbora konsultanta koji će napraviti akcioni plan za reformu „Puteva Srbije”.

Izvor: B92

Levu trasu autoputa Koridora 10 od Horgoša do Novog Sada, u dužini od 110 kilometara, gradiće srpska preduzeća okupljena u konzorcijumu oko Preduzeća za puteve (PZP) Beograd, saopštilo je večeras Ministarstvo za infrastrukturu.

Konzorcijum srpskih preduzeća u kojem se nalaze PZP Beograd, Putevi Užice, Planum i Borovica dao je najpovoljniju ponudu u nastavljenoj proceduri tendera za radove na levoj trasi autoputa Koridora 10 od Horgoša do Novog Sada, navedeno je u saopštenju. Njihova ponuda iznosila je oko 10 milijardi dinara, sa rokom izgradnje od 270 dana i rokom plaćanja od 30 meseci.

Izgradnja 110 kilometara poluautoputa na Koridoru 10 obuhvata deonicu od Horgoša do 28. kilometra od granice, zatim deonicu od 38. do 98. kilometra puta Horgoš-Novi Sad i deonicu između Kelebije i Subotice.

Prema ugovoru, izgradnja tih deonica trebalo je da počne u martu i, prema uslovima tendera, trajaće maksimalno 22 meseca. Odluka, koja je trebalo da bude ranije doneta, odložena je zbog naknadno prispele žalbe konzorcijuma hrvatske firme „Hidroelektroniskogradnja" i subotičkog „Vojputa".

blic.rs via MojAuto.rs

Radovi na izgradnji 108 kilometara leve trake autoputa na kraku saobraćajnog koridora 10 kroz Srbiju počeće danas u 12.30, najavio je srpski ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.

On je to rekao nakon potpisivanja ugovora sa pobednikom na tenderu za tu deonicu autoputa na koridoru 10, od Horgoša do Novog Sada, srpskim konzorcijumom u kojem su Preduzeće za puteve "Beograd", Putevi "Užice", Planum i "Borovica".

Domaći konzorcijum, koji predvodi Preduzeće za puteve "Beograd", pobedio je na tenderu sa ponudom da će deonicu tog saobraćajnog koridora izgraditi u roku od devet meseci za oko 10 milijardi dinara, uz rok za isplatu od 30 meseci.

Tanjug | Foto: FoNet via blic.rs