Tender za autoput, koncesionar ne odustaje
Cetvrtak, 17. jul 2008. 15:39



Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da će ugovor za izgradnju autoputa Horgoš-Požega biti stavljen van snage i da će biti raspisan tender za izgradnju autoputa od Horgoša do Novog Sada. Koncesionar Alpina-Por međutim, ne odustaje od izgradnje autoputa.

Dinkić je za "Večernje novosti" rekao da je Nacionalni savet za infrastrukturu doneo jednoglasnu odluku da se ne prihvate dodatni zahtevi koncesionara za izgradnju autoputa Horgoš-Požega i da je definitivno odlučeno da se taj ugovor stavi van snage.

Dinkić, koji je i potpredsednik Vlade Srbije, rekao je da je o odluci Saveta obavestio zastupnike tog konzorcijuma i da očekuje da će odnosi uskoro biti rasčišćeni.

On je naveo da je napravljen plan finansiranja za izgradnju autoputa u Vojvodini i da očekuje da Srbija dobije kredit od Svetske banke kojim bi bio pokriven deo troškova.

"Odlučeno je da se odmah krene u izgradnju Koridora 10, čija vrednost iznosi milijardu i 700 miliona evra. Prioritet je početak izgradnje autoputa Beograd - Južni Jadran", rekao je on.

Dinkić je kazao da će Vlada Srbije u četvrtak doneti uredbu o podsticanju velikih strateških investitora u oblasti informacione tehnologije i telekomunikacija, elektronike i automobilske industrije.

On je najavio da će Vlada Srbije naredne nedelje usvojiti zakon o oduzimanju imovine stečene korupcijom i kriminalom i promene zakona o sprečavanju sukoba intresa, kojim će se svi političari na državnim funkcijama obavezati da javno prijave imovinu na početku i kraju mandata pod pretnjom kazne zatvora ako daju lažne podatke.

Koncesionar za izgradnju autoputa Horgoš-Požega ignoriše Dinkićeve poruke budući da je saopštio da je ispunio sve obevaze iz koncesionog ugovora i da je spreman da nastavi sa pripremama za početak izgradnje te saobraćajnice.

"Mi smo ispunili sve obaveze prema još uvek važećem Ugovoru o koncesiji i trenutno očekujemo zvaničnu informaciju od Vlade Srbije o daljim koracima i u svakom trenutku smo spremni da nastavimo sa realizacijom ovog projekta", piše u saopštenju preduzeća "Sever-jug autoput" koje je koncesionar osnovao u Srbiji.

Dodaje se da su "intenzivni pregovori koncesionara sa predstavnicima Vlade Srbije, koji su trajali poslednjih šest meseci, bili veoma obećavajući", ali da je koncesija, "neposredno pre postizanja sporazuma, dovedena u pitanje".

Predstavnici "Sever-Jug autoputa" su istakli da su uvereni da bi, preme predlogu koncesionara, izgradnja autoputa počela 1. januara 2009. godine.

"Ekonomski isplativo rešenje bi, pre svega, osiguralo neto evropske investicije u Srbiju, koje obezbeđuju koncesionar i zajmodavci, vredne više od dve milijarde evra, čime bi se omogućila izgradnja punog profila autoputa od Horgoša do Trbušana do 2014. godine i od Trbušana do Požege do kraja 2016. godine", ističe se u saopštenju.

Kako je navedeno, prema rešenju koje je predložio koncesionar, iako bi Vlada Srbije garantovala određen protok saobraćaja, ukupan iznos isplaćenih koncesionih naknada bi uvećao budžet Srbije tokom celog koncesionog perioda od 25 godina za više od 900 miliona evra, čak i u slučaju da prihodi od putarine budu znatno manji od očekivanih.

Koncesiona naknada koja bi bila plaćena Vladi u slučaju pozitivnog rasta saobraćaja iznosila bi, prema računici koncesionara, više od 3,2 milijarde evra.

"Uvereni smo da će naš predlog za finansiranje projekta Horgoš - Požega obezbediti najisplativije rešenje za Srbiju, kao i najbržu i najefikasniju implementaciju ovog važnog projekta koji će doprineti bržem ekonomskom razvoju Srbije", ističe se u saopštenju preduzeća "Sever-jug autoput".

Nacionalni savet za infrastrukturu, kojim predsedava predsednik Srbije Boris Tadić, pre dva dana je zaključio da nema osnova da ugovor o koncesiji stupi na snagu, jer su neprihvatljivi dodatni zahtevi koncesionara.

Koncesioni ugovor je krajem marta prošle godine potpisala Vlada Srbije sa konzorcijumom Alpina-FCC, ali je španski FCC kasnije ustupio prava u koncesiji austrijskoj građevinskoj kompaniji Por.

(Beta)

Mrkonjić: Završićemo Koridor 10 pre roka
Subota, 26. jul 2008. 10:50



Za dve i po godine u Srbiji mora da bude kompletiran autoput od Horgoša do Novog Sada, od Leskovca do Makedonije i od Niša do Bugarske, a u protivnom, napustiću ovu funkciju i država će postati saobraćajno "slepo crevo" Evrope, izjavio je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.

"To se neće desiti, završićemo Koridor 10, kvalitetno i - pre roka", rekao je Mrkonjić u intervjuu "Novostima".

On je na na gradilištu, na beogradskoj obilaznici kod Orlovače rekao da ga ne interesuju saloni, kabineti, okrugli stolovi i da će gradilište, kao i do sada, biti njegova kancelarija.

Formiranje Nacionalnog saveta za infrastrukturu upravo potvrđuje opredeljenje države šta je prioritet, a prvi prioritet na prvoj sednici tog saveta bio je autoput kroz našu državu - Koridor 10. Tih 300 kilometara je projekat broj 1. Savet je tu da koordinira rad između ministarstava i to može biti samo pozitivno, smatra Mrkonjić.

On je istakao da je izgradnja Koridora 10 sada prioritet i da postoji šansa da ga završimo pre Koridora 4 koji se gradi kroz Rumuniju i Bugarsku, pa da saobraćaj ide kroz Srbiju.

Mrkonjić je dodao da će Savet za infrastrukturu koordinirati sa carinom i policijom da granične procedure budu lakše i brže. "Napadamo” autoput na tri tačke. Jedna je kod Preševa i radovi su već počeli. Krećemo i od Proseka ka Dimitrovgradu i treć je Horgoš", istakao je on.

Mrkonjić je rekao da se upravo vode pregovori s koncesionarom za autoput Horgoš-Požega, koji je tražio neke nove uslove. "Verujem da će i to brzo da se prevaziđe", dodao je on.

Upitan šta ako, ipak, propadne koncesija, Mrkonjić odgovorio:" Onda idemo na tender u roku od mesec dana. Odmah moramo poceti da radimo, kako ne bismo izgubili i drugu polusezonu. Moram priznati da je koncesionar malo spor, a nama su rokovi vrlo važni".

Na pitanje hoce li vlada odobriti ugovor "Energoprojekta" i "Železnica" o izgradnji stanice "Prokop", on je odgovrio da ako se on pita - neće. "Zemljište ne može da se prodaje. Zalagaću se da nosilac tog posla bude država", rekao je Mrkonjić. On je rekao da je uvek bio protivnik privatizacije javnih preduzeća, pa i "Jata", ali pošto se ušlo u privatizaciju "Jata" - šta je tu je.

Mrkonjić je istakao da će svi veliki projekti koji su najavljeni zaposliti između 200.000 i 250.000 ljudi.

(Tanjug)

Koridor 10 za dve do dve i po godine
Sreda, 23. jul 2008. 15:21



Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić izjavio je u sredu u Dimitrovgradu da će autoput od Niša do bugarske granice na Koridoru 10 biti izgradjen za dve do dve i po godine.

Mrkonjić je, obeležavajuću početak pripremnih radova na delu obilaznice oko Dimitrovgrada na toj budućoj medjunarodnoj saobraćajnici, rekao da je taj projekat veoma značajan za Srbiju.

"Ovaj projekat se u ministarstvu infrastrukture pripremao tri-četiri godine, a o njemu se govori godinama. Sada je došlo vreme da se to i realizuje", rekao je Mrkonjić, dodajući da paralelno sa tim radovima počinju i radovi na deonici od Proseka kod Niša prema Pirotu i Dimitrovgradu.

Mrkonjić je naglasio da razvoj regiona zavisi od tog autoputa.

"Autoput je veoma važan za ceo ovaj kraj i zato smo krenuli od granice ka Beogradu", rekao je Mrkonjić, i istakao da je najvažnije da je "država donela odluku da se krene s tim projektom i da se on završi".

Koridor 4, koji ide kroz Bugarsku i Rumuniju, prema njegovim rečima, može da preuzme medjunarodni saobraćaj i zato, kako je rekao, najkasnije za dve i po godine koridor kroz Srbiju mora da se završi.

On je dodao da će vrednost planiranih radova na autoputevima kroz Srbiju biti 1,7 milijardi evra.

"To su deonice od Horgoša do Novog Sada, od Leskovca do makedonske granice i od Dimitrovgrada do Pirota", objasnio je Mrkonjić.

Direktor Puteva Srbija Zoran Drobnjak je rekao da su u sredu počeli pripremni radovi na izlaznom tunelu od hiljadu metara, a takvih je 12 tunela od Proseka do bugarske granice. On je naglasio da će se radovi finansirati delom iz budžeta Srbije, a najvećim delom od medjunarodnih kredita.

Od granice do obilaznice kod Pirota dužina autoputa je 21 kilometar i ti radovi će, kako je procenjeno, koštati oko 160 miliona evra, a cela deonica od Proseka do granice sa Bugarskom je dugačka 83,5 kilometra.

"Izgradnja te trase kostaće oko 600 miliona evra, zajedno sa projektovanjem i eksproprijacijom zemljišta", rekao je Drobnjak.

Izvođači radova na toj deonici su Preduzeće za puteve Niš i Gradjevinsko preduzeće Planum iz Beograda.

Drobnjak je novinarima najavio i da će ove godine biti rekonstruisana i zaobilaznica oko Pirota u dužini od osam kilometara.

Mrkonjić i predsednici opština Pirot, Bela Palanka i Dimitrovgrad obišli su i radove na zaobilaznom putu kod Bele Palanke i razgovarali sa čelnicima lokalnih samouprava iz sve četiri opštine Pirotskog okruga.

(Tanjug)

Mrkonjić: Obilaznica pre roka


Milutin Mrkonjić obišao radove na izgradnji obilaznice oko Beograda (FoNet)

Ministar za infrastrukturu, posle obilaska radova ne delu obilaznice oko Orlovače, najavio je da će iz Nacionalnog investicionog plana biti obezbeđeno dovoljno novca za završetak radova na tom delu obilaznice oko Beograda. "Ima para, spremno je dve miljarde i 200 miliona dinara", kazao je Mrkonjić.

On je rekao da je osnovni zadatak Vlade Srbije da zaposli domaću građevinsku operativu i da je "preduslov da domaće firme rade posao" na izgradnji obilaznice.

Direktor građevinskog preduzeća "Planum", koje je angažovano na izgradnji, Ratomir Todorović je rekao da je plan za izgradnju dela obilaznice od Orlovače do Ostružnice "realan ako budu obezbeđena finansijska sredstva".

"Preuzeli smo obavezu da 15. oktobra taj deo obilaznice pustimo u saobraćaj", rekao je Todorović i naveo da su "izvođači na terenu i da rade punom parom".

Na pitanje da li su radnicima isplaćene plate, Todorović je rekao da su radnicima "Planuma" dobili junsku platu, a da sada treba da im bude isplaćena plata za jul.

"Koliko ja znam, pare su obezbeđene, i tu ne bi trebalo da bude problema", dodao je on i naveo da "u ovoj fazi predstoje vrlo skupi radovi, uz veliko učešće materijala".

Predstavnik "Mostogradnje", takođe uključene u radove, Jovan Jović rekao je da radnici te firme dobijaju zarade svakih 15 dana. Jović je najavio da će na nekim objektima biti uvedene noćne smene, dodajući da je za to potrebno obezbediti svu tehničku i HTZ opremu radi zaštite radnika.

Direktor Javnog preduzeća "Putevi Srbije" Zoran Drobnjak rekao je da to preduzeće "vodi računa o isplati ličnih dohodaka svih putarskih preduzeća koja su u operativi".

Drobnjak je dodao da neke od tih firmi zbog kašnjenja isplata uzimaju kredite da bi isplatile platu radnicima, kao i da je garancija za vraćanje tih kredita Javno preduzeće "Putevi Srbije".

Pada koncesija, Srbija će graditi autoput



Vlada Srbije uskoro će potpisati sporazumni raskid ugovora o koncesiji sa austrijskom firmom „Alpina“, koji se odnosi na gradnju autoputa Horgoš-Požega. Razgovori o sporazumnom raskidu tog ugovora - vođeni daleko od očiju javnosti - kako saznaje „Blic“, praktično su završeni. Moguće je da bude potrebno usaglasiti još neke tehničke detalje, ali je izvesno je da neće biti međunarodne arbitraže, koja bi na duži rok mogla blokirati izgradnju autoputa.

Obavešteni izvor „Blica“ navodi da je Vlada, vođena upravo interesom da izbegne dugotrajnu međunarodnu arbitražu, ponudila „Alpini“ da ipak bude izvođač radova na deonici za koju je već pripremila potrebnu dokumentaciju, odnosno relaciju Horgoš -Novi Sad. Drugi detalji sporazumnog raskida ugovora o koncesiji, koji je na vidiku, za sada se ne mogu saznati. U Ministarstvu ekonomije rečeno nam je da o ovome za sada ne mogu da govore, dok u „Alpini“ lakonski odgovaraju da o ovome nemaju izjavu za javnost, „niti će je imati“. U Ministarstvu za infrastrukturu takođe nema odgovora na pitanje „Blica“ ko će i kako finansirati izgradnju autoputa, kad će početi izgradnja i da li će biti raskinut ugovor sa „Alpinom“.
Nakon raskida ugovora o koncesiji, država, po svemu sudeći, preuzima finansiranje gradnje ovog za nas strateški važnog autoputa, za šta je potrebno 1,7 milijardi evra. Taj će novac, po svemu sudeći, biti namaknut iz budžeta (250 miliona evra) i kreditom Svetske banke. Ovo je potvrdila i Biljana Horneos-Krasavac, predstavnik Srbije u toj finansijskoj instituciji. Za radio „Glas Amerike“ ona kaže da je uloga ove međunarodne finansijske organizicije nadasve značajna „posebno u završetku gradnje putnog pravca koridor 10“. Da podsetimo, deo autoputa Horgoš-Požega, onosno deonica do Beograda predstavlja i deo koridora 10.
- Moramo da vodimo računa o konkurenciji. Bugarska i Rumunija pripremaju koridor 4, tako da Srbija u što kraćem roku mora da završi sve deonice koridora 10 - upozorava ona.
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, inače, naveo je prekjuče da će radovi na autoputu početi 1. septembra ili u dogovoru sa „Alpinom“ ili tako što će ih finansirati Vlada. I da će za dve godine biti izgrađena tri kraka: od Niša do Dimitrovgrada, od Preševa do Leskovca, kao i od Horgoša do Novog Sada. Kad bi se mogao očekivati nastavak izgradnje dalje prema Beogradu i Požegi nije rečeno.
Ugovor o davanju koncesije, podsećamo, obelodanjen je 30. marta 2007. i tada je saopšteno da ceo posao vredi oko 1,5 milijardi evra, da je rok za izgradnju puta pet godina, a da koncesija traje četvrt veka. Ovim ugovorom definisana je obaveza špansko-austrijskog konzorcijuma da sagradi levu traku autoputa Horgoš - Novi Sad (106 kilometara), da održava 68 kilometara puta od vojvođanske prestonice do Beograda, kao i da projektuje i izgradi 148 kilometara autoputa od srpske prestonice do Požege. Zatim je objavljeno se da je španski „FCC konstrakšn“ pisanim putem od Vlade zatražio saglasnost da svoj udeo u koncesionom poslu transferiše na austrijski „Porr“, što je dovelo do žučne rasprave u Vladi i najave da će delovi koncesionog ugovora koji su sakriveni od javnosti izazvati buru.
Tadašnji ministar Velimir Ilić u više navrata najavljivao je početak gradnje autoputa za proleće ove godine, a po ugovoru je do 31. marta trebalo da bude gotova druga razvojna faza ovog projekta: da država završi eksproprijaciju zemljišta, a koncesionar zatvori finansijsku konstrukciju. Početkom marta, mesec dana pre ugovorenog termina započinjanja radova, obelodanjeno je da „Dojče banka“, zbog nestabilne političke situacije u Srbiji, namerava da izađe iz ovog projekta, a da koncesionari ne mogu da nađu drugu banku koja bi ih podržala. Koncesionari izgleda nisu prihvatili uslov „Dojče banke“ da kao prioritetnog naplatioca tokom trajanja koncesije imenuju tu banku.
Ova koncesija bila je potom predmet oštrog razilaženja unutar vlade Vojislava Koštunice, između ostalog i zato što koncesionari imali pravo ubiranja prihoda i na deonici autoputa na kojoj ništa nisu radili. Sa druge strane, u ugovoru o koncesiji, kako se naknadno saznalo, postoji obaveza Srbije da koncesionaru plati gubitak ukoliko broj vozila koja prođu autoputem bude manji od projektovanog, što je, primera radi, Mađarsku tokom jedne budžetske godine koštalo milijardu evra...

Kako vratiti kredit
Ekonomista Ana Jolović smatra da je pomenuti kredit za izgradnju puteva dobro rešenje jedino ukoliko postoji plan kako da taj novac bude vraćen.
- Ako će autoput zaista doprineti razvoju privrede, onda ćete imati više novaca koji se sliva u budžet i imaćete novac od kojeg ćete moći da otplaćujete kredit. Ako pravite put samo da posle vaše vladavine ostavite nešto kao vidljivo i uočljivo, onda je to besmisleno - kaže ona u izjavi za B92

Autoput Horgoš-Požega, drugi prioritet

ČAČAK,  15.08.2008
Tanjug

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio je danas u Čačku da je gradnja autoputa Horgoš-Požega drugi prioritet posle Koridora 10

"Do kraja avgusta znaćemo ko će, kada i kako ovu važnu saobraćajnicu graditi. Stav najvišeg državnog rukovodstva je da se ubrza gradnja infrastrukture, što će biti osnova za razvoj privrede i zaposliće veliki broj radnika", rekao je Mrkonjić.

   On je posetio gradilište novog mosta na Zapadnoj  Moravi, koji povezuje naselje Ljubić sa centrom grada.Radovi su počeli u aprilu ove godine, a neophodnih 171,8 miliona dinara obezbedilo je Ministarstvo za infrastrukturu.
   Ministar Mrkonjić je posle podne obišao nedovršenu zgradu sa 33 stana, ukupne površine  2.860 kvadratnih metara ,čije zidanje je počelo pre sedam godina na zemljištu bivše kasarne "Ratko Mitrović".
   On je obećao da će ova zgrada, koja je bila namenjena za mlade  bračne parove, brzo biti završena.
   "Postigli smo dogovor s Ministarstvom odbrane o regulisanju imovisnsko-pravnih odnosa, a u toku su razgovori i s predstavnicima Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje", rekao je on.
   "Očekujemo da se što pre usvoji zakon o socijalnom osiguranju, kako bi se omogućilo da jeftine stanove lakše dobiju porodice sa malim prihodima, kojima će biti namenjeni i stanovi u ovoj zgradi", dodao je Mrkonjić.

Obilaznica na vreme
18. avgust 2008. | 00:32 -> 18:44  | Izvor: B92, Beta, Blic, Tanjug

Beograd -- Radovi na obilaznici oko Beograda teku po planu i Vlada Srbije obezbediće sredstva za njihov završetak, kaže premijer Mirko Cvetković.


Premijer i ministar u obilasku (FoNet)

Obilaznica se nalazi na Koridoru 10. Radovi na obilaznici od Ostružnice do Orlovače biće završeni 1. oktobra, a puštanje u saobraćaj te deonice smanjiće gužve u centru Beograda i omogućiti početak radova na rekonstrukciji mosta Gazela, rekao je Mrkonjić.

Premijer je sa ministrom za infrastrukturu Milutinom Mrkonjićem i ministarkom za Nacionalni investicioni plan (NIP) Vericom Kalanović prisustvovao podizanju najvećeg nosača na mostu koji je ikada montiran u Srbiji.

Uz prisustvo premijera i ministara, Mostogradnja Beograd montirala je najveći nosač, težak 130 tona i dugačak čak 45 metara. To je značajan pomak u izgradnji obilaznice od Ostružničkog mosta do Orlovače i jedan od garanta da će radovi biti završeni na vreme.

Premijer Cvetković rekao je da je zadovoljan kako napreduju radovi i da je Vlada angažovana na obezbeđenju finansijskih sredstava.

Premijer Cvetković nije želeo da prejudicira ishod pregovora sa Alpinom oko izgradnje autoputa Horgoš-Požega, uz obrazloženje da ne može da govori o pregovorima koji su u toku.

Ni ministar Milutin Mrkonjić, iako je ranije najavio da će Republika Srbija graditi autoput, nije želeo da precizira ništa u vezi sa autoputem.

Radovi na ostalih 13 kilometara obilaznice od Orlovače do Bubanj potoka počeće kada Vlada obezbedi sredstva, a prema rečima premijera Cvetkovića, pored sopstvenih izvora država će morati da podigne i kredit.



Cvetković je rekao da je za završetak radova na Koridoru 10, uključujući i beogradsku obilaznicu, potrebno oko dve milijarde evra.

Prema njegovim rečima, za završetak Koridora 10 do 2011. godine potrebno je oko 1,3 milijarde evra za deonice do makedonske i bugarske granice, za autoput od Subotice do Novog Sada potrebno je od 150 do 200 miliona evra, a preostali novac je za beogradsku obilaznicu.

"Izgradnja Koridora 10 je u centru angažovanja Vlade pošto je putna infrastruktura ono što nedostaje Srbiji, a nužna je i za priliv stranih investicija i podizanje atraktivnosti zemlje", naveo je Cvetković.

Premijer je uputio apel poslanicima Skupštine Srbije da prekinu opstrukciju rada i pomognu da se ratifikacije ugovora o već odobrenim kreditima za infrastrukturne projekte što pre obave.

Pomoćnik generalnog direktora Puteva Srbije Slavoljub Tubić izjavio je da je postignut dogovor s kompanijom Štrabag da 1. septembra počne radove na avalskom kružnom putu, koji će omogućiti da vozila sa obilaznice nastave do naplatne rampe Bubanj potok, na autoputu Beograd-Niš.



Za put Horgoš-Novi Sad 250 miliona evra

Blic piše da je već sada sve spremno za početak radova na autoputu Horgoš-Novi Sad.

Predviđeno je da radovi na deonici leve trake do Novog Sada, kako saznaje Blic, budu okončani za 15 do 18 meseci, a u budžetu ima 250 miliona evra, koliko staje izgradnja te deonice autoputa.

List navodi, međutim, da se čeka rasplet tajnih pregovora o raskidu koncesionog ugovora između Vlade Srbije i austrijskog konzorcijuma "Alpina-Por". Navodi se da je samo pitanje dana kada će biti potpisan sporazumni raskid ugovora.

"Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić neće davati izjave o sporazumnom raskidu koncesionog ugovora dok ne budemo imali konačan sporazum", rekao je za Blic Dinkićev savetnik Nikola Papak.

Most kod Beške biće završen u septembru 2009, kaže Milutin Mrkonjić
22. Avgust 2008 | 18: 07
Izvor : Beta

Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić izjavio je da će most kod Beške, preko Dunava na autoputu Beograd-Novi Sad biti završen u roku, do 15. septembra 2009. godine jer je to značajno za izgradnju Koridora 10.




Mrkonjić je prilikom obilaska radova na izgradnji mosta Beška novinarima kazao da Koridor 10 mora da bude izgrađen do 2010. godine zato što se zbog izgradnje autoputeva u Bugarskoj i Rumuniji može dogoditi da Srbija ostane van najznačajnih evropskih putnih pravaca.

Kako je rečeno novinarima prilkom obilaska radova, realizacija projekta izgradnje mosta na Dunavu kod Beške počela je u septembru 2006. godine, a idejni projekat je odobren u januaru 2008. godine. Most se nalazi na autoputu Beograd-Novi Sad.

U toku je izrada detaljnih planova i pripremni radovi na izgradnji osnovne konstrukcije mosta, rečeno je novinarima.

Zamenik generalnog direktora Puteva Srbije Slavoljub Tubić kazao je da izvođač, austrijska kompanija Alpina, kasni sa radovima zbog teškoća u izradi projekata, pre svega zbog seizmoloških podataka.

Kazao je da je vrednost oko tri milijarde dinara. On nije precizirao koliko se kasni sa radovima. Tubić je dodao da je vrednost projekta oko tri milijarde dinara.

Generalni direktor Mostogradnje Branko Knežević kazao je da je takompanija, koja je angažovana kao podizvođač, da bi ubrzala radove na mostu Beška nabavila mašinu vrednu dva miliona evra koja služi za pobijanje šipova neophodnih za izgradnju stubova mosta.

On je kazao da mašina izgađena u Nemačkoj specijalno za Mostogradnju i da će se koristiti i za druge infrastrukturne projekte.

Konzorcijum kompanija DSD iz Nemačke i austrijske Alpine majreder (Mayreder) dobio je u julu 2006. godine posao izgradnje novog i obnove starog mosta na Dunavu kod Beške, čija je ukupna vrednost procenjena na 3,5 milijardi dinara.

Izgradnja mosta se finansira iz kredita Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u ukupnom iznosu od 53 miliona evra.

Alpina i DSD su pobedili na tenderu za izgradnju mosta pošto je posao oduzet konzorcijum domaćih firmi poredvođen Mostogradnjom, koji je dao finansijski najpovoljniju ponudu, ali su finansijeri EIB i EBRD odbili da im dodele posao zbog netačnih podataka o poslovanju dostavljenih u kvalifikacionoj dokumentaciji za tender.

Tender za most Beška raspisan je 4. maja 2004. godine.

Mrkonjić i Đilas na obilaznici
25. avgust 2008. | 16:21 -> 18:22  | Izvor: B92

Beograd -- Ministar Milutin Mrkonjić i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas obišli su radove na izgradnji dela obilaznice oko Beograda.

Dragan Đilas i Milutin Mrkonjić obišli su tunel Železnik, Most 10 i čvorište petlje Orlovača kako bi videli kako teku radovi na obilaznici oko Beograda. Oni su najavili da će radovi biti završeni do 15. oktobra.

"Mislim da imamo realne šanse da u oktobru otvorimo ovaj deo obilaznice oko Beograda, koji će, naravno, rasteretiti deo saobraćaja u Beogradu. Znate kakve će nas gužve uskoro sačekati, kada se svi vrate, kada krenu deca u školu... Još kada počnu da padaju prve kiše, znamo kako to izgleda“, izjavio je Đilas.



Đilas i Mrkonjić složili su se da je neophodno da posle obilaznice budu nastavljeni radovi na izgradnji infrastrukture u Beogradu.

"Očekujem da ćemo vrlo brzo otvoriti nekoliko gradilišta u Beogradu. Prvo ćemo otići na Prokop, potom jedan most preko Ade, pa drugi metro-most, pa onda možda još jedan most i to će biti ono što će obeležiti period vladavine, tako da kažem, Dragana Đilasa kao gradonačelnika. Beograd pamti graditelje, prema tome, Dragane, ja očekujem da to tako bude“, obratio se Mrkonjić.

Mrkonjić i Đilas su najavili da će redovno obilaziti radove na obilaznici i zahvalili se zaposenima koji rade i pored neredovnih plata i velikih vrućina.

neću puno da ti spamujem temu, bap si se potrudio, al stvarno ne videh ni edan drugi auto put sem Beograd-Niš, mada po naplati zvuči ko da imamo 1000km autobana.