Ne verujem da ce vlada ovo da prihvati. Sramota je da su austrijanci uopste smeli da traze ovakvo nesto. Da je Velja ostao ministar .... e to bi bila druga prica. Resio covek da napravi autoput do svoje kuce po svaku cenu. Cele price oko tog puta ne bi ni bilo da nije bilo njega. Naravno da je i taj put dobrodosao, ali on niukom slucaju ne sme da bude prioritet. Dok se ne zavrse autoputevi do madjarske, bugarske i makedonske granice o putu Horgos-Pozega ne treba ni razmisljati, osim ako se ne napravi koncesija pod izuzetno povoljnim uslovima. Za Srbiju, a ne za koncesionare (i verovatno Velju).

Карта будућег аутопута Београд - Пожега
~ врло добра, прегледна карта (високе резолуције) трасе будућег аутопута Београд - Пожега, са скицама прикључења на аутопут код већих места.

формат: .gif
величина фајла: 6.0 МВ

Preview:


Линк за преузимање карте!

Copyright: Kartograf
Слика преузета са: www.beobuild.net

Nova saobraćajna petlja na Ibarskoj magistrali

29. maj 2008.

Na Ibarskoj magistrali u neposrednoj blizini groblja „Orlovača“, na mestu zvanom „Vrbin potok", gradi se denivelisana raskrsnica. Razlog izgradnje ove petlje je pre svega povećanje stepena bezbednosti saobraćaja na ovom mestu Ibarske magistrale, gde je I ove godine bilo desetak saobraćajnih nezgoda.


Sistem denivelisane raskrsnice baziran je na dva mosta „blizanca“ preko kojih ide Ibarska magistrala u dve razdelne kolovozne trake po sedam metara, koje su odvojene zelenim pojasom širine četiri metra. Izlivno-ulivne rampe takođe su široke sedam metara i nalaze se sa obe strane mosta i podvozne saobraćajnice, a petlja se uklapa u novoprojektovanu trasu Ibarske magistrale. Sa mostovima se na donjem nivou ostvaruje saobraćajna veza sa grobljem „Orlovača“ sa desne strane i autobazom „Vrbin Potok“ na levoj strani.

Saobraćaj na Ibarskoj magistrali će se tokom radova neometano odvijati. Završetak petlje planiran je za jesen ove godine, a vrednost ugovorenih radova sa G.P. „Alpine“ d.o.o. je 283 miliona dinara.






Izvor: www.beoland.com

Dinkić: Sami ćemo graditi Horgoš-Požega
Ponedeljak, 30. jun 2008. 15:20



Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da je zvaničan stav tog Ministarstva da ugovor o koncesiji za izgradnju puta Horgoš-Požega koji je zaključen sa konzorcijumom "Alpina- Por" treba raskinuti jer neće dati očekivane efekte.

Ministar je napomenuo da će predložiti i da se izgradnja tog puta finansira delom iz budžeta, a delom emitovanjem evro obveznica na svetskom tržištu kapitala.

"Ideja je bila da ne trošimo novac poreskih obveznika, koncesionar nije dozvolio finansijsku konstrukciju, već umesto toga zatražio dodatne promene osnovnog ugovora (zaključenog 30. aprila prošle godine), čime je republički budžet doveden u opasnost", rekao je Dinkić.

On je podsetio i da je koncesionar predložio devet promena ugovora, od kojih jednu koja bi garantovala protok saobraćaja na toj deonici, čime se država dovodi u opasnost da plaća nadoknadu koncesionaru.

Dinkić je naveo da Srbija ima nizak nivo javnog duga i da to otvara prostor za obezbeđenje dodatnih finansijskih sredstava, emitovanjem obaveznica, što će biti daleko povoljnije nego uzimanje kredita od Međunarodnih finansijskih institucija.

Ministar je naglasio i da je plan da se u autoputeve u Srbiji u narednom periodu uloži četiri do pet milijardi evra.

Beogradski mediji javili su u nedelju da je koncesionar konzorcijum "Alpina Bor" zatražio produženje roka koncesije sa 25 na 30 godina i garanciju države Srbije o minimalnom protoku vozila na deonici puta na kojoj bi koncesionar trebalo da naplaćuje putarinu.

U ponedeljak ističe dodatni rok od tri meseca koji je vlada Srbije postavila koncesionaru "Alpini Bor" da dostavi garancije da će gradnju autoputa finansirati Dojče banka.

(Tanjug)

"Raskid koncesije - Srbija na sudu"
Utorak, 1. jul 2008. 14:08



Zastupnik Vlade Srbije u koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega Mihajlo Marković izjavio je da za sada ne postoji opravdan razlog da Vlada Srbije jednostrano raskine koncesioni ugovor.

"Ako bi Vlada Srbije sada raskinula ugovor o koncesiji sigurno bi se ta odluka našla pred međunarodnim arbitražnim sudom", rekao je Marković zgenciji Beta.

On je naveo da, prema odluci vlade iz marta, koncesionar ima rok da do kraja ove godine obezbedi finansijsku konstrukciju za izgradnju autoputa Horgoš-Požega.

"Odlukom vlade je do kraja juna trebalo da se okončaju pregovori sa Dojče bankom o uslovima koje je ta banka postavila da bi finansirala koncesionara. Koncesionar ima mogućnost da do kraja godine nađe drugog finansijera ili da obezbedi sredstva da sam finansira ceo projekat", naveo je Marković.

Raskid koncesionog ugovora, kako je objasnio, ne može vladi da predlaže nijedno ministarstvo.

"Moja obaveza kao zastupnika vlade u koncesiji je da o pregovorima sa koncesionarom i finansijerom pribavim mišljenja Ministarstva finansija, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, republičkog javnog pravobranioca i Sekretarijata za zakonodavstvo. O tim mišljenjima ću obavestiti vladu i predložiti dalje postupanje u slučaju koncesije", rekao je Marković.

Dojče banka je, prema njegovim rečima, od devet zahteva koji se odnose na garancije od finansijskog rizika u realizaciji koncesije, šest uputila koncesionaru, a tri Vladi Srbije.

"Vlada treba da obavesti Dojče banku o svojoj odluci, što ne znači da se time stavlja tačka na pregovore. Moguće je da pregovori budu nastavljeni, kako bi se došlo do najpovoljnijeg rešenja", rekao je Marković.

Marković je naveo da je Dojče banka u pregovorima zastupala i Evropsku investicionu banku (EIB), Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodnu finansijsku korporaciju (IFC), koji bi bili sufinansijeri koncesije.

Predstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u ponedeljak su potvrdili da su vladi uputili predlog da se raskine koncesioni ugovor.

Ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požeda Vlada Srbije je krajem marta prošle godine potpisala sa špansko-austrijskim konzorcijumom FČ-Alpina, ali je FČ kasnije parva u koncesiji ustupio austrijskoj firmi Por.

(Beta)

Država da uzme kredit
G. B. - T. S., 01.07.2008 20:05:07



JEDNA od prvih odluka nove vlade Srbije biće sudbina koncesije Horgoš - Požega. Kako nezvanično saznajemo, kandidati za funkcije ministara u kabinetu mandatara Mirka Cvetkovića nisu za to da država ispuni nove uslove, koje su na adresu Ministarstva za infrastrukturu uputili „Dojče banka“ i koncesionari „Alpina“ i POR. To, međutim, ne znači da se odustaje od ovog kapitalnog projekta. Jer, sve je prisutnije opredeljenje da Srbija sama može da izgradi ovaj putni pravac.
- Niko normalan nije protiv gradnje puteva u Srbiji. Sproan je način na koji se to radi. Naime, koncesija Horgoš - Požega od samog početka nije bila pravi privatno - javni posao. On je više ličio na privatni projekat u kome država nije imala značajnu ulogu - kaže za „Novosti“ Janko Guzijan, državni sekretar u Ministarstvu finansija. - Sada se ispostavlja da se za taj privatni posao traže velike garancije države.

Državni posao

PREMA Guzijanovom mišljenju, alternativa ovoj koncesiji može da bude odluka državnih institucija da same, kroz javno preduzeće „Putevi Srbije“ gradi ne samo ovaj autoput, već i svu ostalu infrastrukturu.
- Država, naime, može da uzme kredit ili emituje evroobveznice i uđe u izgradnju autoputa. To važi i za Koridor 10. Naravno, sredstva bi se uzimala u tranšama, a po potrebi za izvođenjem dela od ukupnih radova koji su, koliko znam, procenjeni na vrednost od oko dve milijarde evra - kaže državni sekretar. - Ono što je trenutno prepreka za ovakav scenario, jeste što firma „Putevi Srbije“ nije restruktuirana i sređena. Ona ima i dugove u visini od oko 30 milijardi dinara. Ukoliko se odlučimo da sami gradimo putnu infrastrukturu, prvo bi morao da se sanira taj dug.
U sličan projekat svojevremeno je, napominje Guzijan, ušla Hrvatska, koja danas ima odličnu putnu infrastrukturu.
- Hrvati su oformili dva preduzeća preko kojih je išla izgradnja svih saobraćajnica od lokalnih do magistralnih - ističe Guzijan. - Jedno javno preduzeće gradilo je i danas održava autoputeve, naplaćuje putarinu i od tih sredstava, uz uzimanje kredita, ulazi u nove projekte izgradnje i rehabilitacije deonica. Druga firma finansijski je više oslonjena na budžetska sredstva, a bavi se izgradnjom i održavanjem lokalnih i regionalnih puteva za koje se ne naplaćuje putarina.
Prema mišljenju stručnjaka, koncesija „Horgoš - Požega“ iz ugla budžeta može biti i za državu isplativ posao, ali samo ako brzo uđemo u Evropsku uniju i ako se u Srbiji značajno poveća životni standard.
- U isto vreme može biti i rizično za budžet. Ljudi će koristiti autoputeve ukoliko imaju sredstva za putarinu. U suprotnom, budžet će morati da pokrije razliku u podbačaju prihoda, ako nema dovoljnog obima saobraćaja. Podaci govore da je oko 50 odsto ukupno odobrenih koncesija u svetu propalo, a da su zemljama koje su u ovaj posao ulazile ostali samo otvoreni problemi između koncesionara i država - ističe Guzijan. - I za nas izgradnja ovog puta može biti rizična. Posebno potes Beograd - Požega. Jer, na toj relaciji postoji Ibarska magistrala, pa će mnogi i dalje koristiti taj alternativni pravac, umesto skupog autoputa.

Moguć i zajam

Uz konstataciju da gradnja puteva uvek mnogo košta, Guzijan ističe da je alternativa koncesiji odluka naših vlasti da sami uzmemo kredite i iskoristimo i firme i kvalifikovane ljude koji će na tim projektima raditi.
- Naravno, pre svega, neophodno je da političari, zajedno sa stručnjacima, naprave maticu sprovođenja
čitavog projekta - zaključuje Guzijan.
Na svetskom tržištu kapitala, međutim, vlada kriza u poslednjih godinu dana. Krediti su poskupeli, kamate su znatno skočile. U evropskim finansijskim krugovima saznajemo da u ovom trenutku ne postoji interes za dugoročni kredit koji bi se odobrio našoj zemlji. Srbija bi, kažu, mogla da dobije zajam na od pet do sedam godina.
Ono što Srbija svakako ima je građevinska operativa, koja može da izvede radove na autoputu Horgoš - Požega. Vrlo brzo, neimari mogu da se organizuju i opreme za ovaj poduhvat. Ali, poučeni dosadašnjim iskustvom, građevinci ne veruju da Srbija u ovom trenutku može finansijski da zaokruži ovu priču.
- Pokazalo se da novac kojim raspolažemo nije dovoljan ni za održavanje i popravku postojeće putne mreže - navodi prof. dr Ljubiša Kuzović, potpredsednik Inženjerske akademije i Društva za puteve Srbije. - Pitanje je da li država sama može da gradi i Koridor 10 i deonicu od Beograda do Požege. Ukoliko bi se koncesionar i Dojče banka vratili u okvire koncesionog ugovora posao ne bi trebalo raskinuti, jer osnovni koncesioni ugovor je dobar. Ibarska je magistrala smrti, najviše je nesreća sa tragičnim ishodom. Inače, naše analize pokazale su da je rast saobraćaja na Ibarskoj magistrali u poslednjih nekoliko godina daleko veći nego što je bilo predviđeno prognozama kada su rađene studije izvodljivosti i pripremana tenderska dokumentacija.

Isplativ posao

IZGRADNJA autoputa od Beograda do Preljine je, navodi Kuzović, i za Srbiju veoma isplativa investicija. Naime, na pojedinim delovima Ibarske magistrale ima dnevno u proseku i više od 15.000 vozila, što znači da je sa društveno-ekonomskog i tržišno finansijskog aspekta ova investicija potpuno opravdana i isplativa.
- Srbiji bi se i te kako isplatilo da sama gradi ovaj autoput - navodi Kuzović. - Samo je deonica od Preljine do Požege na ivici isplativosti zbog velikih troškova izgradnje. Sve ostalo je berićet.
Vukašin Radičević iz Instituta za puteve slaže se da je izgradnja oko 120 kilometara od Beograda do Preljine apsolutno isplativa investicija. Radičević podseća da je od 1972. do 1986. godine Srbija izgradila 350 kilometara autoputa od hrvatske granice preko Beograda do Niša. Ali, isto tako, od novembra 1989. godine gradimo obilaznicu oko Beograda - do danas samo 20 kilometara poluautoputa.

VELIKO POSKUPLJENJE

U VREME kada je potpisan koncesioni ugovor, dakle, 30. marta prošle godine vrednost građevinskih radova na kompletiranju autoputa Horgoš - Požega, procenjena je na 1,15 milijardi evra. Zbog poskupljenja nafte, ali i građevinskih materijala, vrednost radova se sada procenjuje za 550 miliona evra više.

KIKSEVI

U POSLEDNJIH osam godina mnogo je toga obećano na putnoj mreži Srbije, a rezultata je malo, bar kada su kapitalni projekti u pitanju. Nije kompletiran Koridor 10, nije završena obilaznica oko Beograda, niti most na Dunavu kod Beške. Jedina svetla tačka je leva traka autoputa od Beograda do Novog Sada.

DINKIĆ: NOVAC NIJE PROBLEM

- SRBIJA će iz sopstvenih sredstava izgraditi i Koridor 10 i autoput Beograd - Požega - tvrdi ministar ekonomije Mlađan Dinkić. - Takav predlog uputiću novoformiranoj vladi. Nivo javnog duga nam je 29 odsto bruto društvenog proizvoda, što nam omogućava zaduživanje za izgradnju kapitalnih objekata. Već za tri meseca, u okviru novoformiranog Nacionalnog saveta za razvoj infrastrukture, pripremićemo plan izgradnje puteva u Srbiji, od lokalnih do magistralnih.
Dinkić naglašava i da je neophodno ispititati visinu putarina.
- Moramo da primenimo evropsku praksu, odnosno da ujednačimo cene za domaća i strana vozila. S obzirom na to da želimo da budemo konkurentni u odnosu na alternativne koridore, svakako će se umanjiti visina putarina za strance - ističe ministar ekonomije.
Ministar ekonomije kaže i da kočnica za kompletiranje Koridora 10 i infrastrukturnih objekata nije bio samo novac.
- Do 2006. godine problem su bile finansije, a od tada - organizacija. U budžetu za prošlu godinu samo za Koridor 10 izdvojeno je 270 miliona evra, ali zbog lošeg rada čitavog niza institucija, sredstva su vraćena u državnu kasu i ove godine prenamenjena za druge potrebe - otkriva ministar ekonomije.
Prema njegovom mišnjenju, osnovni problem leži u zakonskoj regulativi koja otvara mogućnost velikom administriranju i usporava svaki planirani projekat.

Трка са Румунијом и Бугарском за Коридор 10

Маријана Авакумовић - Марко Лакић / Политика
[објављено: 04/07/2008]

Србији недостају још 152 километра аутопута и, са тренутним ценама нафте, тај посао би коштао 900 милиона евра и најраније би се завршио за пет година


Најкраћа друмска веза од Аустрије до Турске – радови на путу

Конфузија око судбине аутопута Хоргош–Пожега – хоће ли Србија ту саобраћајницу добити кроз концесију или ће је сама градити – поново је отворила питање саобраћајних приоритета наше државе. Наиме, из сенке двогодишњег натезања око концесије поново је у први план испливао Коридор 10, односно чињеница да Србија још није завршила ту саобраћајницу која нам на име транзита преко најкраће саобраћајне везе Европе и  Блиског истока годишње доноси приход од 180 милиона евра.

У више наврата могло се чути да је Европа Србији дала рок од три године да комплетира овај путни правац. Односно да изгради аутопут између Ниша и Димитровграда, у правцу Бугарске, и Лесковца и Левосаја, у правцу Македоније.

Тачније, између Ниша и Димитровграда треба да се изгради аутопут у дужини од 80 километара, а тај посао би према досадашњим калкулацијама коштао 450 милиона евра. Кроз Грделичку клисуру недостаје 30 километара аутопута (300 милиона евра) а од Владичиног Хана до Левосаја још 42 километра чија изградња ће стајати 150 милиона евра.

Дакле, Србији за комплетирање ове трасе, уз тренутне цене нафте, недостаје 900 милиона евра.   

Уколико концесија Хоргош–Пожега пропадне и држава самостално уђе у изградњу те саобраћајнице, поставља се питање како би наша земља, са ограниченим финансијским могућностима, могла да нападне и Коридор 10. Међутим, колико год таква могућност делује немогуће, проста рачуница указује да би Србија ипак могла да самостално заврши кључни стратешки саобраћајни правац.

У том случају, изградња аутопута од Ниша до Димитровграда и од Лесковца до македонске границе могла би, рецимо, да буде финансирана средствима из наплате путарина. Уз податак да су путарине прошле године у државни буџет слиле 180 милиона евра а да се вредност радова на Коридору 10 процењује на 900 милиона евра, изградња делова аутопута који недостају, финансирана средствима од путарина, трајала би пет година.

У ту рачуницу, међутим, није урачуната намера Грчке да уложи своја средства у тај посао. Таква иницијатива је у оптицају више година, односно још из времена уочи Олимпијских игара у Атини. Тада је било речи да ће Грчка, из средстава „Хеленик плана”, за изградњу аутопута у правцу македонске границе, издвојити сто милиона евра.

Осим тога, европске банке су већ исказале заинтересованост да кредитно помогну изградњу деонице од Ниша до Димитровграда.

Мало шта је, међутим, урађено.

– До 2006. године проблем су биле финансије, а од тада – организација. У буџету за прошлу годину само за Коридор 10 издвојено је 270 милиона евра, али због лошег рада читавог низа институција средства су враћена у државну касу и ове године пренамењена за друге потребе – открио је пре неколико дана Млађан Динкић, министар економије.

 Основни проблем, како је рекао новинарима, лежи у законској регулативи која отвара могућност великом администрирању и успорава сваки планирани пројекат, као и непостојању регулационих планова и пројеката.

Финансирање Коридора 10 планирано је делом и из Националног инвестиционог плана. Уместо првобитних 900, за ову годину је опредељено само 200 милиона динара.

– Завршетак Коридора 10 кроз Србију финансираће се из кредита, а не из НИП-а. Та средства искористићемо и да повучемо паре из „Хеленик плана”. Надам се да ћемо тај новац ове године заиста повући јер је Грчка у плану за ову годину наменила 20 милиона евра за Србију – рекао је својевремено Драган Ђилас, министар за НИП.

Због наше спорости у обезбеђивању новца и све жешће конкуренције, међународни аутопут, који преко Србије повезује Западну Европу са Блиским истоком, долази у опасност да падне у саобраћајни запећак. Наиме, иако представља најкраћу друмску везу од Аустрије до Турске, откад су Бугарска и Румунија ушле у Европску унију, на Коридору 10 је забележен пад промета од чак 30 одсто. Главни разлог је то што сада возачи који из Турске крећу на Запад имају само једну граничну проверу на прелазу у Бугарској, где улазе у ЕУ. Одатле, преко Румуније, имају слободан пролаз до крајње дестинације.

Са друге стране, ако одаберу Коридор 10, из Бугарске ће на граници са Србијом имати другу проверу, па на граници са Хрватском трећу и тек у Словенији поново улазе у ЕУ.

Ситуација за Србију прети да се додатно погорша тиме што ће главна препрека за Коридор 4, недостатак моста на Дунаву на граници између Бугарске и Румуније, код места Видин, бити елиминисана већ 2010. године, када „грађевина“, дуга два километра и вредна 236 милиона евра, буде отворена за саобраћај. Због тога домаћи стручњаци апелују да Коридор 10 треба завршити до тог рока, како не би изгубио трку са конкуренцијом. Они не заборављају чињеницу да Румунија и Бугарска имају приступ фондовима ЕУ, тако да веома брзо могу да заврше изградњу Коридора 4.

 Велика препрека су и наше путарине, које су знатно скупље од конкурентских, тако да Коридор 4 постаје и временски и финансијски исплативији од Коридора 10. Иначе, у Србији се путарина наплаћује према пређеном километру, док се у околним земљама купују вињете, које су јевтиније и важе недељу дана. Мада су у последње време све гласније најаве да ће Србија у борби са конкуренцијом смањити цене путарина и изједначити их са европским.

-----------------------------------------------------------

Пад транзита

Према неким рачуницама, Србија због преласка теретњака на Коридор 4 губи најмање 15 милиона евра годишње. Без обзира на то што је путовање од Немачке до Грчке, преко Румуније и Бугарске (Коридор 4) дуже за око 100 километара, трошкови путарине су нижи за стотинак евра.

Иначе, кроз нашу земљу сада пролази око 350.000 теретњака, а 2006. године је забележен транзит од пола милиона шлепера.

-----------------------------------------------------------

Километри који недостају

Од 800 километара „уцртаних” аутопутева у Србији, до сада је у пуном профилу изграђено 380 километара, највећим делом од Београда до Ниша, уз још 165 километара полуаутопута и 255 километара са само две траке.

Nema nista lepse nego voziti kola po novom aslfaltu , ja sam za to da nasa drzava sama izgradi obilaznicu oko beograda, novog sada, i od novog sada do horgosa auto put, i da nama idu pare od te naplate a ne strancu ako bi je pravio, e kad bi to uraidli mogli bi da smanje puterinu i time bi povecali promet vozila kroz nasu drzavu i ako bog da ne treba nam jos auto put od beograda do pozege ali i to mozemo sami uz neki kredit.

Konačno zbogom koncesiji za autoput
Utorak, 15. jul 2008. 22:43



Nacionalni Savet za infrastrukturu zaključio je da nema osnova da ugovor sa koncesionarom za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, konzorcijumom Alpina-Por (PORR) stupi na snagu jer dodatni uslovi koje je konesionar zadao nisu u interesu Srbije.

Kako je saopštila pres služba predsednika Srbije, koji je predsedavao konstitutivnom sednicom Saveta, to telo je ocenilo da novi zahtevi konzorcijuma bitno menjaju osnovni ugovor, čime se suštinski trošak prenosi sa koncesionara na državu Srbiju.

Alpina-Por je, između ostalog, zatražio dodatne garancije od države za frekvenciju saobraćaja u vrednosti većoj od 200 miliona evra, produžetak roka za izgradnju autoputa Horgoš-Požega za četiri godine, kao i produžetak koncesije sa 25 na 30 godina.

Kako se dodaje u saopštenju, Nacionalni savet za infrastrukturu je osnovan radi koordinacije i upravljanja projektima iz oblasti infrastrukture kako bi se ubrzao, pre svega privredni, a zatim i celokupni razvoj Srbije.

Ističe se da je Savet zaključio da su osnovni prioriteti nove Vlade da se završi Koridor 10, počne izgradnja autoputa Beograd-južni Jadran i modernizuje železnica u Srbiji.

Dodaje se da će članovi Saveta pratiti realizaciju projekata od raspisivanja tendera do okončanja radova.

Predsednik saveta je predsednik Srbije Boris Tadić, njegov zamenik je potpredsednik Vlade za privredni razvoj Mlađan Dinkić a članovi su ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić, ministarka finansija Diana Dragutinović i ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić.

Članovi Saveta su i ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić, ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, ministar poljoprivrede Saša Dragin, potpredsednik Vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić kao i predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić i gradonačelnik Beograda.

U saopštenju se takođe navodi da je na sednici zaključeno da svi resorni ministri naprave listu značajnih projekata iz svojih oblasti, nakon čega bi se utvrdio Nacionalni plan izgradnje infrastrukture u periodu od četiri godine.

Dogovoreno je i da će to telo nastojati da pokrene i koordinira program izgradnje evropskih puteva u Srbiji, u vrednosti od oko pet miliona evra, kao i program unapređenja železničkog, vazdušnog i rečnog saobraćaja.

Kako bi se omogućilo da infrastrukturni projekti od nacionalnog i regionalnog značaja budu uspešno započeti i okončani, dogovoreno je da Savet obavlja koordinaciju rada organa i institucija nadležnih za realizaciju istih.

To telo će razmatrati sva znacajna pitanja iz delokruga organa državne uprave, autonomnih pokrajina, grada Beograda, gradova i opština, koja su od značaja za razvoj infrastrukture, a sve u cilju sveobuhvatnog i ravnomernog razvoja Srbije.

Savet će na narednim sednicama, razmotriti strategiju i predložiti plan investicija u oblasti energetike i telekomunikacija.

(Beta)

Potrebno pet milijardi evra za infrastrukturu
Mlađan Dinkić za „Blic

Autor: Nikola M. Jovanović | Foto: G. M. | 16.07.2008 - 08:02



Vlada Srbije biće onoliko stabilna koliko bude imala pozitivnih rezultata. Demokratska stranka jeste stub Vlade - imaju i premijera i normalno je da oni budu najodgovorniji za koordinaciju raznorodnih partnera u Vladi. Mora se napraviti balans između potrebe brzog privrednog razvoja i investicija i zapošljavanja, s jedne, i težnje levičarskih partija za socijalnom pravdom, s druge strane - kaže u razgovoru za „Blic“ Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja.

- Ministarka finansija, koja je nestranačka ličnost, moraće da bude kohezioni faktor u novoj vladi. Ona će morati da prelama prilikom kreiranja budžeta i da pravi balans između želja i mogućnosti - kaže Dinkić.

Kada raskidate ugovor o koncesiji?

- Promene ugovora o koncesiji su neprihvatljive i najbolje rešenje je sporazumni raskid ugovora sa koncesionarima. Onda ćemo u okviru Nacionalnog saveta za infrastrukturu kojim predsedava Boris Tadić napraviti plan investicija u saobraćajnu infrastrukturu u naredne četiri godina gde će prioritet biti završetak koridora 10.

Koliko će to koštati i gde ćete naći novac?

- Procenjuje se da završetak tog projekta košta oko milijardu i sedamsto miliona evra. Već se krenulo sa izgradnjom deonice od 11 kilometara od Preševa i ona bi trebalo da bude završena do kraja ove godine. Odmah posle usvajanja plana investicija, kontaktiraću u septembru grčkog kolegu ministra finansija i ekonomije kako bi aktivirali 100 miliona evra iz „Helenik plana“. Već sam razgovarao sa predstavnicima Svetske banke da se odobri odgovarajući kredit za koridor 10. Nakon statusa kandidata, predložićemo i da nam EU poveća pretpristupne fondove, a da se deo novca alocira na ovaj strateški projekat. Koridor mora da bude završen u 2011. godini i to je prioritet ove vlade. Biće finansiran iz donacija, privatizacionih prihoda, kredita Svetske banke i drugih međunarodnim finansijskih organizacija, a ukoliko budu zatrebala sredstva, emitovaćemo i naše obveznice na tržištu kapitala. Srbiji će biti potrebno oko pet milijardi evra investicija u infrastrukturu.