Autobus ubio mladića i devojku :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

[size=10pt][center][b]Krenuo kod roditelja na Kosovo kada ga je pokosio autobus

[/b][/center][/size]

Radomir je krenuo na autobusku stanicu da poseti roditelje na Kosovu, kada se dogodila stravična nesreća u parku na Zvezdari, kada ga je usmrtio autobus na liniji 77.

Radomir je bio divan, pažljiv, marljiv mladić, preozbiljan za svoje godine, radio je sezonske poslove i novac davao roditeljima - pričaju danas kroz suze brat i stric nastradalog devetnaestogodišnjeg studenta Više geodetske škole u Beogradu. Radomir je, prema njihovim rečima, krenuo na autobusku stanicu da poseti roditelje na Kosovu, kada se dogodila nesreća.

Radomira Vučkovića (19) i Dijanu Đorović (22), koji su poginuli juče u stravičnoj nesreći u parku na Zvezdari, kada ih je usmrtio autobus na liniji 77 nad kojim je vozač izgubio kontrolu, poslednji put su pozdravili kolege iz doma “Slobodan Penezić“.

Sestra poginule, Tijana Đorović (19) lakše je povređena u teškoj nesreći koja se dogodila u parku u Ulici Bana Ivaniša.

Radomirovi roditelji od bola nisu smogli snage da preuzmu telo svog sina jedinca.

On od početka školske godine nijednom nije uspeo da poseti roditelje u rodnom gradu Lešak na Kosovu. Kada se nakon dvadeset dana života u glavnom gradu uputio put roditeljskog doma, desila se nesreća.

- Radomir je bio vredan, radio sezonske poslove, pomagao oko kuće. Nije se stideo nijednog posla. Pre nekoliko dana došao je kod mene i pitao me treba li mi novac - priča brat od strica poginulog Radomira.

Kako kažu, novac koji je zarađivao uvek je davao roditeljima. Jedino što je kupio sebi bio je automobil, jer mu je to bila velika želja.

Radomirov otac radi u rudniku i muči se da prehrani porodicu i obezbedi sinu školovanje, pričaju rođaci.

- Kada je došao u Beograd, predložio sam mu da živi sa mnom i mojom porodicom u kući u Bubanj potoku. On je odbio jer nije želeo nikome da smeta - priča potreseni brat.

Studenti u domu “Slobodan Penezić“ nisu dobro poznavali Radomira, jer je kratko bio tamo, ali se svi slažu da je bio miran i dobar dečko.

Uprava studentskog doma organizovala je upisivanje prijatelja u knjigu žalosti, a nakon opela u kapeli u Deligradskoj ulici, tela poginulih, preuzele su porodice.

Izvor: Smedia