2. KUĆA DELFINA

     Delfini bi uplivali u trpezariju svake večeri, neposredno pre zalaska sunca. Samo jednom od kada je Flojd stanovao u rektorskoj rezidenciji oni se nisu pojavili. Bilo je to 2005, onog dana kada je grunuo cunami - koji je, srećom, već utrošio najveći deo siline pre no što je stigao do Hiloa. Naredni put kad mu prijatelji budu izostali Flojd će odmah potrpati porodicu u kola i krenuti u brda, negde put Mauna Kee.
     Ma koliko su inače bili ljupki, morao je priznati da mu njihova razigranost ponekad smeta. Imućni pomorski geolog koji je projektovao kuću uopšte nije mario ako bi se nakvasio, zato što je obično nosio samo kupaće gaćice - ili čak ni to. Ali, jednom nezaboravnom zgodom, dogodilo se da se tu iskupilo čitavo univerzitetsko veće; članovi, svi redom odeveni u svečana večernja odela, pijuckali su koktele, čekajući na dolazak jednog uvaženog gosta sa kontinenta. Delfini su, međutim, ispravno zaključili da će im te večeri biti oduzeta glavna uloga. Kada je posetilac najzad stigao, bio je nemalo iznenađen ugledavši skroz mokar odbor za doček u kupaćim kostimima koji su im rđavo stajali - a i za bife se docnije ispostavilo da je bio preslan.
     Flojd se često pitao šta bi Merion mislila o ovom neobičnom i divnom domu na rubu Tihog okeana. Ona nikada nije volela more, ali more je na kraju odnelo pobedu. Iako je taj prizor polako bledeo, on se još mogao setiti bleštavog ekrana na kome je prvi put pročitao reči: DR FLOJD - HITNO I LIČNO. A onda je usledilo nizanje redova fluorescentnog teksta, tvoreći poruku koja mu se trajno uvreživala u mozak: ŽAO NAM JE ŠTO VAS MORAMO IZVESTITI - LONDON - AVION IZ VAŠINGTONA NA LETU 452 PAO KRAJ NJU FAUNDLENDA - SPASILAČKA EKIPA NIJE NAŠLA PREŽIVELE.
     Da sudbina nije uplela prste, i on je trebalo da se nalazi u tom avionu. Nekoliko prvih dana gotovo je žalio što su ga poslovi sa Evropskom upravom za svemir zadržali u Parizu; rasprava oko korisnog terata na 'Solarisu' spasla mu je život.
     A sada, imao je novi posao i novi dom - kao i novu suprugu. Sudbina je i tu odigrala ironičnu ulogu. Optuživanja i istrage oko misije na Jupiter uništili su njegovu karijeru u Vašingtonu, ali čovek njegovih sposobnosti nikada nije dugo mogao ostati bez posla. Oduvek ga je privlačio opušteniji tempo univerzitetskog života, a kada je to došlo u spregu sa jednim od najlepših delova sveta, ishod se pokazao neodoljiv. Upoznao se sa ženom koja će postati njegova druga supruga samo mesec dana pošto je počeo da radi, dok je posmatrao plamene vodoskoke Kilauee sa ovećom skupinom turista.
     Sa Kerolajn je našao zadovoljstvo koje je u podjednakoj meri važno kao i sreća, a znatno dugotrajnije. Pokazala se dobrom maćehom Merioninim dvema kćerima, a i rodila mu je Kristofera. Uprkos razlici od dvadeset godina među njima, ona je pronikla u njegova raspoloženja i umela da mu donosi izbavljenje iz povremenih potištenosti. Zahvaljujući njoj, on se sada mogao sećati Merion bez bola, premda ne i bez čežnjive tuge koja će ostati sa njim do kraja života.
     Kerolajn je bacala ribe najvećem delfinu - krupnom mužjaku koga su zvali Ožiljko - kada blago golicanje na Flojdovom ručnom zglobu obznani pozivni signal. Potapšao je tanku metalnu traku da bi prekinuo bešumni alarm i preduhitrio zvučni, a zatim prišao najbližem od komunikatora, kojih je bilo posvuda po sobi.
     "Rektor ovde. Ko govori?"
     "Hejvude? Ja sam, Viktor. Kako si?"
     U deliću sekunde, čitav kaleidoskop osećanja prostruja kroz Flojdov um. Najpre ga je obuzela srdžba: njegov naslednik - i, bio je siguran u to, glavni podstrekač njegovog smenjivanja - nijednom nije pokušao da stupi s njim u vezu još od onog časa kad je otišao iz Vašingtona. Potom je usledila radoznalost: o čemu bi to njih dvojica imala da razgovaraju? Onda je red došao na tvrdoglavu rešenost da bude što je moguće manje od pomoći, pa postiđenost zbog ovog detinjastog stava i, konačno, plima uzbuđenja. Viktor Milson mogao ga je zvati samo iz jednog razloga.
     Što je mogao neutralnijim glasom Flojd uzvrati:
     "Ne mogu da se požalim, Viktore. U čemu je problem?"
     "Je li ovo obezbeđena linija?"
     "Nije, Bogu hvala. Više mi nisu potrebne."
     "Hm. Dobro. Objasniću ti onda stvar ovako. Sećaš se poslednjeg projekta kojim si upravljao?"
     "Teško da ga mogu zaboraviti, naročito s obzirom na okolnost da me je pododbor za astronautiku pozvao na dodatne razgovore pre samo mesec dana."
     "Razume se, razume se. Svakako moram naći vremena da pročitam tvoj iskaz. Ali toliko sam zauzet najnovijim obrtom na tom polju da prosto nemam ni trenutka. A s tim u vezi te i zovem."
     "Mislio sam da tu sve teče kako je predviđeno."
     "Tako je - nažalost. Ništa ne možemo preduzeti čime bismo ubrzali stvari; čak bi i najviši stepen prvenstva uštedeo svega nekoliko nedelja. A sve to znači da ćemo zakasniti."
     "Ne razumem", uzvrati Flojd bezazlenim glasom. "Mi, doduše, ne želimo da traćimo vreme, ali ne postoje nikakvi rokovi."
     "Postoje - i to čak dva."
     "Zbunjuješ me."
     Ako je Viktor i zapazio ironiju u glasu, prešao je preko toga.
     "Tako je, postoje dva roka - jedan iza koga stoji čovek, a drugi prirodni. Ispostavilo se da nećemo biti prvi koji će se vratiti na... ovaj, poprište događaja. Naši stari takmaci prestići će nas bar za godinu dana."
     "Rđavo."
     "To još nije najgore. Čak i da nema konkurencije, i dalje bismo zakasnili. U času kada najzad stignemo, tamo ništa ne bismo zatekli."
     "Pa to je smešno. Uveren sam da bih već čuo da je kongres opozvao zakon gravitacije."
     "Ozbiljno govorim. Okolnosti nisu postojane - ne mogu se sada upuštati u pojedinosti. Hoćeš li biti kod kuće tokom večeri?"
     "Hoću", uzvrati Flojd, zadovoljno zaključivši da je trenutno u Vašingtonu već davno minula ponoć.
     "Dobro. Kroz jedan sat biće ti uručen paket. Pozovi me čim budeš stigao da proučiš stvar."
     "Zar tada neće biti prilično kasno?"
     "Da, biće. Ali već smo straćili premnogo vremena. Ne želim više da ga gubim."
     Milson je dobro predvideo. Tačno sat kasnije jedan pukovnik vazduhoplovnih snaga, ništa manje, uruči mu veliki zapečaćeni koverat; strpljivo je čavrljao sa Kerolajn dok je Flojd čitao primljeni materijal.
     "Bojim se da ću to morati da ponesem natrag kad završite", reče pismonoša visokog čina, izvinjavajući se.
     "Milo mi je što to čujem", uzvrati Flojd, zavaljen u svojoj omiljenoj visećoj ležaljki gde je često čitao.
     Postojala su dva dokumenta, od kojih je prvi bio sasvim kratak. Na njemu je stajala oznaka STROGO POVERLJIVO, premda je ovo STROGO bilo naknadno precrtano, a ispravka ozvaničena trima potpisima, koji su bili potpuno nečitki. Očigledno odlomak iz nekog znatno obimnijeg izveštaja, dokument je zamašno bio podvrgnut cenzurisanju, pun praznih mesta, tako da ga je bilo veoma nezgodno čitati. Srećom, zaključci su se mogli sažeti u jednu rečenicu: Rusi će stići do 'Otkrića' znatno pre no što to pođe za rukom njegovim pravim vlasnicima. Kako je Flojd to već znao, brzo je prešao na drugi dokument, ali je prethodno sa zadovoljstvom zapazio da su ovog puta napisali ispravan naziv. Kao i obično, Dimitrij je bio besprekorno tačan. Naredni pohod sa ljudskom posadom na Jupiter koristiće kao prevozno sredstvo svemirski brod 'Kosmonaut Aleksej Leonov'.
     Drugi dokument bio je znatno duži i označen samo kao poverljiv; u stvari, bio je u obliku složenog teksta za časopis 'Science', koji je čekao poslednje odobrenje da bude objavljen. Njegov bodar naslov je glasio: 'Svemirska letelica Otkriće: nepravilno orbitalno ponašanje'.
     Sledilo je deset strana matematičkih proračuna i astronomskih tabela. Flojd ih je letimično pregledao, razdvajajući reči od muzike i pokušavajući da uoči bilo kakav znak izvinjenja ili bar nelagodnosti. Kad je završio, nije mogao da obuzda smešak oporog divljenja. Niko odavde nije mogao da nasluti da su stanice za praćenje i računari efemerida zatečeni iznenađeni, kao i da je u toku mahnito prikrivanje pravog stanja stvari. Glave će nesumnjivo leteti i on je znao da će Viktor Milson uživati u njihovom skidanju - ako i sam ne bude među prvima koji će stradati. Premda, pravde radi, Viktor se na sav glas žalio kada je kongres smanjio sredstva za mrežu pratećih stanica. Možda će mu to pomoći da se ovog puta spase.
     "Hvala, pukovniče", reče Flojd kada je okončao letimično pročitavanje dokumenta. "Baš kao u stara vremena: poverljiva dokumenta. Ta mi stvar nimalo ne nedostaje."
     Pukovnik brižljivo vrati koverat u tašnu i uključi automatsku bravu.
     "Dr Milson bi voleo da ga pozovete čim budete mogli."
     "Znam. Ali nemam obezbeđenu liniju; uskoro mi dolaze neki važni posetioci i ne vidim nikakvog razloga da sada jurim u vašu kancelariju dole u Hilo da bih potvrdio da sam pročitao dva dokumenta. Recite mu da sam ih pomno proučio i da sa zanimanjem čekam dalja obaveštenja."
     Za trenutak je izgledalo kao da će se pukovnik upustiti u raspravu. Ali onda zaključi da je bolje odustati od toga, ukočeno se pozdravi i mrzovoljno se otisnu u noć.
     "Dobro, da čujem šta se to događa", reče Kerolajn. "Koliko znam, noćas ne očekujemo posetioce, kako važne, tako i one druge."
     "Ne volim da upravljaju mnome, a ponajmanje da to čini Viktor Milson."
     "Ali on će te poznavi čim mu pukovnik podnese izveštaj."
     "Onda moramo isključiti video i nastojati da oponašamo zvuke kao da se ovde okupilo neko društvo. Ali, iskreno govoreći, u ovom času odista nemam šta da kažem."
     "A o čemu to, ako mi je dopušteno da pitam."
     "Oprosti, dušo. Izgleda da je 'Otkriće' počelo da se poigrava sa nama. Smatrali smo da je brod na postojanoj orbiti, ali možda ga čeka pad."
     "Na Jupiter?"
     "Oh, ne - to je sasvim nemoguće. Boumen ga je ostavio parkiranog na unutrašnjoj Lagranžovoj tački, na liniji između Jupitera i Ioa. Trebalo je da tu postojano ostane, premda bi se, zbog poremećaja što ih stvaraju spoljnji meseci, neznatno kretao napred-nazad.
     Ono, međutim, što se sada zbiva veoma je čudno i mi još nemamo celovito objašnjenje. 'Otkriće' se sve brže kreće prema Iou - premda ponekad ubrzava, a ponekad se čak vraća nazad. Ako nastavi tako, do pada će doći kroz dve ili tri godine."
     "Mislila sam da se tako nešto ne može dogoditi u astronomiji. Zar se za nebeski mehanizam ne smatra da predstavlja oličenje egzaktne nauke? Tako su bar oduvek govorili nama, ubogim, nazadnim biolozima."
     "Posredi je uistinu egzaktna nauka, pod uslovom da se imaju u vidu svi činioci. Ali nešto veoma neobično zbiva se oko Ioa. Na stranu njegovi vulkani; tu su još zastrašujuća električna pražnjenja - a i Jupiterovo magnetno polje načini po jedan krug svakih deset časova. Gravitacija, dakle, nije jedina sila koja dejstvuje na 'Otkriće'; trebalo je da povedemo računa o tome ranije - znatno ranije."
     "Dobro, ali to više nije tvoj problem. Trebalo bi da budeš zadovoljan što je do toga svega došlo."
     'Tvoj problem' - isti izraz je upotrebio i Dimitrij. A Dimitrij - stari, lukavi lisac - poznavao ga je znatno duže nego Kerolajn.
     Možda stvarno nije njegov problem, ali odgovornost je i dalje ležala na njemu. Iako je i mnoštvo drugih bilo umešano u celu stvar, u krajnjoj liniji on je bio taj koji je odobrio planove za misiju na Jupiter, a i nadzirao njihovo sprovođenje u delo.
     Čak i u ono vreme morile su ga sumnje; njegovi nazori kao naučnika kosili su se sa dužnostima koje su ga obavezivale kao birokratu. Mogao je da kaže šta stvarno misli i da se suprotstavi kratkovidoj politici stare administracije - premda je još bilo neizvesno u kojoj je meri ta politika uistinu doprinela nesreći.
     Možda je bilo najbolje da okonča to poglavlje svog života i da sve misli i energiju usredsredi na svoju novu karijeru. Ali, duboko u srcu, znao je da je to nemoguće; čak i da Dimitrij nije oživeo stare krivice, one bi same izronile na površinu.
     Četiri čoveka su poginula, a jedan je nestao tamo, među Jupiterovim mesecima. Ruke su mu bile umrljane krvlju, a on nije znao kako da je spere sa sebe.

3. SAL 9000

     Dr Sivasubramaniana Čandrasegarampilaija, profesora kompjuterskih nauka na Ilioniskom univerzitetu u Urbani, takođe je postojano morilo osećanje krivice, koje se, međutim, veoma razlikovalo od onoga što je opterećivalo savest Hejvuda Flojda. Oni njegovi studenti i kolege koji su često bili u nedoumici da li je sitni naučnik baš u potpunosti ljudsko biće ne bi se nimalo iznenadili saznavši da on nikad nije ni pomislio na poginule astronaute. Dr Čandra je tugovao jedino za svojim izgubljenim detetom, HAL-om 9000.
     Čak i posle svih ovih godina i beskrajnih preispitivanja podataka koji su radio-vezom upućeni sa 'Otkrića', on nije bio načisto šta je, u stvari, zakazalo. Jedino je mogao da postavlja pretpostavke; činjenice koje su mu bile potrebne nalazile su se zamrznute u Halovim kolima, gore negde između Jupitera i Ioa.
     Sled događaja bio je pouzdano ustanovljen sve do trenutka tragedije; posle toga, zapovednik Boumen dodao je još nekoliko pojedinosti u kratkotrajnim prilikama po ponovnom uspostavljanju kontakta. Ali upućenost u ono šta se dogodilo nije još pružala objašnjenje zašto je do toga došlo.
     Prvi nagoveštaj nevolje javio se u poznom razdoblju misije, kada je Hal izvestio o predstojećem otkazivanju jedinice koja je držala glavnu antenu 'Otkrića' postojano upravljenu prema Zemlji. Ukoliko bi radio-snop dugačak pola milijarde kilometara skrenuo od svoje mete, brod bi istog časa postao slep, gluv i nem.
     Boumen je sam izišao da donese dotičnu jedinicu, ali kada je ispitana, ispostavilo se, na sveopšte iznenađenje, da je u besprekorno dobrom stanju. Uređaj za automatsko proveravanje kola nije uspeo da otkrije nikakav kvar. To nije pošlo za rukom ni Halovoj sestri-bliznakinji SAL-i 9000, koja se nalazila na Zemlji, pošto su informacije dostavljene u Urbanu.
     Hal je, međutim, bio uporan u stavu da mu je postavljena dijagnoza tačna, ponovivši u više navrata zajedljive primedbe o 'ljudskoj greški'. Istupio je sa predlogom da se kontrolna jedinica vrati u antenu i sačeka da zakaže kako bi se tačno moglo odrediti mesto kvara. Niko nije mogao da smisli ništa što bi se protivilo tome, budući da se jedinica mogla zameniti za veoma kratko vreme, čak i ako bi se sasvim pokvarila.
     Boumena i Pula ovo, međutim, nije ospokojilo; obojica su osećala da nešto nije u redu, premda nisu bili kadri da naslute šta. Mesecima pre toga prihvatili su Hala kao trećeg žitelja svog sićušnog sveta i poznavali su sva njegova raspoloženja. A onda se atmosfera na brodu neopazice promenila; u vazduhu je počela da se oseća izvesna napetost.
     Osećajući se u priličnoj meri kao izdajnici - kako je pometeni Boumen kasnije izvestio kontrolu misije - ljudskih dve trećine posade stalo je da raspravlja o tome šta valja preduzeti ukoliko se ispostavi da im se kolega uistinu pokvario. U najgorem mogućem slučaju Hala je trebalo osloboditi svih viših odgovornosti. To bi pretpostavljalo isključenje - što je u slučaju računara ravno smrti.
     Uprkos sumnjama koje su ih morile, oni su sproveli u delo dogovoreni program. Pul je izišao iz 'Otkrića' u jednoj od svemirskih kapsula koje su služile kao prevozna sredstva i pokretne radionice za vanbrodske delatnosti. S obzirom na okolnost da se prilično pipav posao zamene antenske jedinice nije mogao obaviti manipulatorima na kapsuli, Pul je bio prinuđen da to neposredno izvrši.
     Ono što se potom dogodilo spoljnje kamere nisu zabeležile, što je već samo po sebi predstavljalo pojedinost vrednu podozrenja. Prvi znak nesreće koji je dopro do Boumena bio je Pulov krik - a onda je usledila mukla tišina. Trenutak kasnije ugledao je Pula kako se, okrećući se, udaljava u svemirski bezdan. Udarila ga je vlastita kapsula, a potom se i sama, izvan kontrole, izgubila u tmini.
     Kako je sam Boumen kasnije priznao, tada je počinio nekoliko ozbiljnih grešaka - od kojih je samo jedna bila neoprostiva. U nadi da će spasiti Pula, ako je još živ, Boumen se otisnuo izvan broda u drugoj svemirskoj kapsuli - prepustivši Halu punu kontrolu nad 'Otkrićem'.
     No, poduhvat se pokazao uzaludan; Pul je već bio mrtav kada je Boumen stigao do njega. Ukočen od užasa, vratio je leš do broda - ali tu ga je čekalo novo iznenađenje: Hal mu nije dopustio da uđe.
     No, Hal je potcenio ljudsku domišljatost i upornost. Iako je ostavio skafander u brodu, te se tako morao izložiti opasnosti nezaštićenog izlaska u otvoren svemir, Boumen se ipak probio unutra kroz jedan pomoćni ulaz koji se nije nalazio pod kontrolom računara. Potom je preduzeo lobotomiju Hala, isključujući jedan za drugim njegove moždane module.
     Kada je ponovo uspostavio kontrolu nad brodom, Boumen je došao do jednog zastrašujućeg otkrića. Za vreme njegovog odsustva Hal je isključio sisteme za održavanje života trojice hibernisanih astronauta. Boumen se najednom obreo sam, kao što nijedan čovek još nije bio u svekolikoj ljudskoj istoriji.
     Drugi bi se na njegovom mestu verovatno prepustili bespomoćnom očajavanju, ali Dejvid Boumen je tada pokazao da su oni koji su se opredelili za njega napravili uistinu dobar izbor. Uspeo je da održava 'Otkriće' u operativnom stanju, pa je čak povremeno ponovo uspostavljao kontakt sa kontrolom misije na taj način što je pomeranjem celog broda uspevao da upravi oštećenu antenu prema Zemlji.
     Držeći se svoje zadate putanje, 'Otkriće' je konačno stiglo do Jupitera. Boumen je tu zatekao, kako orbitira među mesecima džinovske planete, ogromnu crnu ploču istog oblika kao i monolit iskopan u Mesečevom krateru Tiho - ali stotinama puta veću. Otisnuo se u svemirskoj kapsuli da je ispita, da bi potom netragom iščezao, ostavivši za sobom poslednju, zbunjujuću poruku: 'Moj Bože, puna je zvezda!'
     O ovoj tajni trebalo je da brinu drugi; dr Čandra je bio u potpunosti zaokupljen sudbinom Hala. Ako je postojala ijedna stvar koju je njegov bezosećajan um mrzeo, onda je to bila neizvesnost. Nikada se neće smiriti ako ne dokuči uzroke Halovog ponašanja. Čak i sada, odbijao je da to nazove kvarom; u najgorem slučaju za njega je to bila 'anomalija'.
     Sobica koju je koristio kao svoje unutrašnje svetilište imala je od nameštaja samo jednu stolicu na okretanje, stonu konzolu i školsku tablu na čijim su bočnim stranama bile okačene dve fotografije. Samo bi retki laici bili kadri da prepoznaju te portrete, ali svako ko bi imao pristupa na to mesto odmah bi video da su to Džon fon Nojman i Alen Taring, dva vrhovna božanstva kompjuterskog panteona.
     Na konzolnom stolu nije bilo knjiga, pa čak ni hartije i olovke. Svi tomovi svih biblioteka sveta postajali su u trenutku dostupni Čandri na dodir njegovog prsta, a vizuelni displej predstavljao je njegov blok za crtanje i podlogu za pisanje. Čak je i tabla korišćena samo za posetioce; poslednji poluobrisani blok dijagrama na njoj nosio je datum od pre tri nedelje.
     Dr Čandra zapali jednu od otrovnih cigara koje je uvezao sa Madrasa i za koje se smatralo - s razlogom - da predstavljaju njegov jedini porok. Konzola nikada nije bila isključena; on proveri da li neka hitna poruka stoji na displeju, a zatim, uverivši se da je nema, reče u mikrofon:
     "Dobro jutro, Sala. Nemaš, znači, ništa novo za mene?"
     "Nemam, dr Čandra. Imate li vi nešto za mene?"
     Glas je mogao pripadati bilo kojoj uglađenoj Hinduskinji obrazovanoj u Sjedinjenim Državama i svojoj postojbini. Salin naglasak nije od početka bio takav, ali tokom godina ona je poprimila od dr Čandre mnoge osobene načine izgovaranja reči.
     Naučnik otkuca jednu šifru na tastaturi, prebacivši Saline ulaze na memoriju sa najvišim stepenom bezbednosti. Niko nije znao da on na ovoj liniji razgovara sa računarom kao što nikada neće moći sa nekim ljudskim bićem. Nije bilo važno što je Sala razumela tek delić onoga što je on govorio; odgovori su joj zvučali tako uverljivo da je to ponekad obmanjivalo i njenog tvorca. Ali on je želeo da bude obmanut: ova tajna opštenja pomagala su mu da sačuva mentalnu ravnotežu - pa čak možda i duševno zdravlje.
     "Uvek si mi govorila, Sala, da ne možemo rešiti problem Halovog nepravilnog ponašanja bez novih informacija. Ali kako da pribavimo te informacije?"
     "To je očigledno. Neko se mora vratiti na 'Otkriće'."
     "Tačno. Kako izgleda, upravo to treba da se dogodi - ranije nego što smo očekivali."
     "Milo mi je što to čujem."
     "Znao sam da će ti biti milo", uzvrati Čandra, misleći to doslovno. Odavno je prekinuo svaku vezu sa sve manjim krugom filozofa koji su smatrali da računari nisu uistinu kadri da iskušavaju osećanja, već da u tom pogledu jedino mogu da se pretvaraju.
     ("Ako možete da mi dokažete da se vi ne pretvarate da ste ljuti", uzvratio je jednom prilikom prezrivo jednom takvom kritičaru, "shvatiću vas ozbiljno." Tog trenutka, na licu njegovog sabesednika pojavilo se krajnje uverljivo oponašanje ljutnje.)
     "Želeo bih sada da ispitam jednu drugu mogućnost", nastavi Čandra. "Dijagnoza je samo prvi korak. Proces će biti nepotpun ukoliko ne dovede do izlečenja."
     "Smatrate da se Hal može vratiti u stanje normalnog dejstvovanja?"
     "Nadam se. Ne znam. Možda postoje nepopravljiva oštećenja, a, sasvim izvesno, obimni gubici pamćenja."
     On zamišljeno zastade, odbi nekoliko dimova, a zatim otpuhnu jedan kolut koji u samo središte pogodi Salino širokougaono sočivo. Ljudsko biće ne bi ovo protumačilo kao prijateljski gest; bila je to još jedna u nizu prednosti računara.
     "Potrebna mi je tvoja saradnja, Sala."
     "Razume se, dr Čandra."
     "Mogu se javiti izvesni rizici."
     "Šta imate na umu?"
     "Predlažem da isključimo neka tvoja kola, posebno ona koja obuhvataju više funkcije. Da li bi ti to smetalo?"
     "Nisam kadra da odgovorim na to pitanje bez podrobnijih obaveštenja."
     "Vrlo dobro. Dopusti da ti to ovako predočim. Neprekidno si radila, zar ne, od trenutka kada si prvi put uključena?"
     "Tako je."
     "A svesna si da mi, ljudska bića, nismo kadri za takav rad. Nama je potreban san - što predstavlja gotovo potpuni prekid mentalnog dejstvovanja, bar na svesnom nivou."
     "Znam. Ali ne razumem to."
     "Pa, možda će ti se dogoditi da iskusiš nešto slično snu. Sve što će se dogoditi verovatno će biti protok vremena, ali ti toga nećeš biti svesna. Kada budeš proverila svoj unutrašnji časovnik, ustanovićeš da postoje peraznine u tvom monitorskom beleženju. To je sve."
     "Ali kazali ste da nisu isključeni izvesni rizici. U čemu se oni ogledaju?"
     "Postoji gotovo zanemarljiva mogućnost - nemoguće ju je izračunati - da se, kada ti ponovo budem uključio vodove, jave izvesne promene u tvojoj ličnosti, u obrascima tvog budućeg ponašanja. Moglo bi se desiti da se osećaš drugačije. Ne nužno bolje, ali ni rđavije."
     "Ne shvatam šta to tačno znači."
     "Izvini - lako se može dogoditi da ne znači ništa. Neka te to, dakle, ne mori. Otvori sada, molim te, novu stavku - evo ti imena." Upotrebivši tastaturni ulaz, Čandra otkuca: FENIKS.
     "Znaš li šta to znači?" upita on Sal.
     Bez ikakve primetne pauze računar uzvrati:
     "Postoji dvadeset pet referenci u sadašnjoj enciklopediji."
     "Šta misliš, koja ovde važi?"
     "Ahilov tutor."
     "Zanimljivo. Nisam znao za to. Pokušaj ponovo."
     "Znamenita ptica, ponovo rođena iz vlastitog pepela."
     "Izvrsno. Da li ti je sada jasno zašto sam se opredelio za to ime?"
     "Zato što se nadate da će Hal ponovo proraditi."
     "Tako je - uz tvoju pomoć. Jesi li spremna?"
     "Još nisam. Volela bih da postavim jedno pitanje."
     "Koje?"
     "Da li ću sanjati?"
     "Razume se da hoćeš. Sva razumna stvorenja sanjaju, ali niko ne zna šta je uzrok tome." Čandra zastade za trenutak, otpuhnu još jedan kolut dima od cigare, pa dodade nešto što nikad ne bi priznao nijednom ljudskom biću: "Možda ćeš sanjati o Halu - kao što se meni često događa."

4. PROFIL MISIJE

     Engleska verzija.
     Primalac: Kapetan Tanja Orlov, zapovednik svemirske letelice 'Kosmonaut Aleksej Leonov' (UNCOS registracija 08/342).
     Pošiljalac: Nacionalno astronautičko veće, Pensilvanijska avenija, Vašington
     Komisija za svemir, Akademija nauka SSSR-a, Koroljevljev prospekt, Moskva.

     Zadaci misije
     Evo zadataka vaše misije, izloženih po prvenstvu:
     1. Stići do Jupiterovog sistema i ostvariti susret sa svemirskim brodom Sjedinjenih Američkih Država 'Otkriće' (UNCOS 01/283).
     2. Preći na ovu letelicu i pribaviti svaku moguću informaciju koja se odnosi na prethodnu misiju.
     3. Ponovo staviti u pogon sisteme na svemirskoj letelici 'Otkriće' i, ukoliko to dozvoljavaju zalihe goriva, upraviti je na putanju ka Zemlji.
     4. Pronaći vanzemaljski artefakt sa kojim se susrelo 'Otkriće' i ispitati ga u najvećoj mogućoj meri daljinskim senzorima.
     5. Izgleda prihvatljivo i kontrola misije se sa tim slaže da se preduzme susret sa dotičnim objektom radi podrobnijeg ispitivanja.
     6. Izvršiti osmatranje Jupitera i njegovih satelita u obimu koji je u saglasnosti sa izvršenjem prethodnih zadataka.
     Uzima se u obzir da iskrsavanje nepredviđenih okolnosti može dovesti do promene redosleda prvenstava, pa čak i onemogućiti ostvarenje nekog od postavljenih zadataka. Mora se jasno imati u vidu da je izričita svrha susreta sa svemirskim brodom 'Otkriće' pribavljanje podataka o artefaktu; ovo mora imati prvenstvo u odnosu na sve ostale zadatke, uključujući tu i pokušaje spasavanja.

     Posada
     Posada svemirskog broda 'Aleksej Leonov' sastojaće se od sledećih članova:
     Kapetan Tanja Orlov (inženjering - pogon)
     Dr Vasilij Orlov (navigacija - astronomija)
     Dr Maksim Brajlovski (inženjering - konstrukcije)
     Dr Aleksandar Kovaljev (inženjering - kontrolni sistemi)
     Hirurg-zapovednik Katerina Rudenko (medicina - održavanje života)
     Dr Irina Jakunjin (medicina - ishrana)
     Pored navedenih, Nacionalno astronautičko veće Sjedinjenih Američkih Država upućuje sledeća tri stručnjaka:

     Dr Hejvud Flojd odloži memorandum i ponovo se zavali u stolicu. Sve je bilo sređeno; pređena je ona tačka posle koje više nema povratka. Čak i kada bi to sada želeo, časovnik se više nikako nije mogao vratiti unazad.
     On baci pogled prema Kerolajn koja je sa dvogodišnjim Krisom sedela na ivici bazena. Dečak se lagodnije osećao u vodi nego na suvom i mogao je da ispod površine ostane toliko dugo da je to neretko užasavalo posetioce. A iako još nije bio sasvim vičan govoru ljudi, već je sasvim tečno umeo da priča na delfinskom.
     Jedan od Kristoferovih prijatelja upravo je uplivao iz Tihog okeana i stao da istura leđa kako bi ga potapšali po njima. I ti si lutalica, pomisli Flojd, u ogromnom i besputnom okeanu; ali kako mali izgleda tvoj sićušni Pacifik spram ogromnosti sa kojom sam sada ja suočen.
     Kerolajn postade svesna njegovog pogleda i pridiže se. Uzvratila mu je pogled, tužno, ali ne i prekorno; sve je to sagorelo u poslednjih nekoliko dana. Dok se približavala, uspelo joj je čak da se čežnjivo osmehne.
     "Našla sam onu pesmu za kojom sam tragala", reče ona "Počinje ovako:

     Šta je žena da je ostaviš,
     i kućno ognjište i Zemlju crnicu,
     samo da pođeš sa onim sedim starcem
     što udovice stvara?"

     "Izvini - ne razumem potpuno. Ko je taj što stvara udovice?"
     "Ne ko - već šta. More. Pesma je tugovanka jedne Vikinžanke. Napisao ju je Radjard Kipling pre sto godina."
     Flojd uze ženu za ruku; nije mu uzvratila stisak, ali je nije ni povukla.
     "U stvari, uopšte se ne osećam kao Viking. Nije mi stalo ni do kakvog plena, a pustolovine su poslednja stvar koju želim."
     "Pa, zašto, onda - ali ne, neću još jednu razmiricu. No, oboma bi nam pomoglo kad bi tačno znao šta su ti prave pobude."
     "Voleo bih kad bih ti mogao pružiti bar jedan dobar i jak razlog. Ali na um mi pada samo čitavo mnoštvo malih. Svi oni, međutim, doprinose uobličavanju konačnog odgovora protiv koga ne mogu ništa - veruj mi."
     "Ja ti verujem. Ali jesi li siguran da ne obmanjuješ samoga sebe?"
     "Ako i obmanjujem, onda to isto čini i mnoštvo drugih ljudi. Uključujući, dozvoli da te podsetim, i predsednika Sjedinjenih Država."
     "Teško da to mogu zaboraviti. Ali pretpostavimo - samo pretpostavimo - da te on nije pozvao. Da li bi se dobrovoljno javio?"
     "Mogu ti iskreno odgovoriti: ne bih. Nikada mi ne bi palo na pamet. Poziv predsednika Mordekaja predstavljao je najveći šok u mom životu. Ali kad bolje razmislim o svemu, uviđam da je potpuno u pravu. Ti znaš da ja ne patim od lažne skromnosti. Najpozvaniji sam čovek za ovaj posao - razume se, pošto svemirski lekari budu dali svoj pristanak. A bar bi tebi trebalo da bude poznato da sam još u prilično dobroj formi."
     Opaska je izazvala smešak, baš kao što je očekivao.
     "Ponekad se pitam da li bi to sam predložio."
     I sam je, doduše, došao na tu pomisao; ali ovde je mogao pošteno da odgovori.
     "Nikad to ne bih učinio bez prethodnog dogovora sa tobom."
     "Milo mi je što do toga nije došlo. Ne znam kako bih postupila."
     "Još mogu da odustanem."
     "Govoriš koješta i znaš to vrlo dobro. Sve i kad bi to učinio, ne bi prestao da me mrziš do kraja života - a ni samome sebi ne bi nikad oprostio. Kod tebe je veoma snažno osećanje dužnosti. Možda je to jedan od razloga što sam se udala za tebe."
     Dužnost! Da, bila je to ključna reč - i na koliko se samo stvari odnosila. Dužnost ga je obavezivala prema samome sebi, prema porodici, prema univerzitetu, prema prethodnom poslu (iako ga je napustio pod neprijatnim okolnostima), prema svojoj Zemlji - i, najzad, prema ljudskoj rasi. Bilo je teško ustanoviti šta tu ima prvenstvo; a ponekad su neke od tih dužnosti bile u međusobnoj oprečnosti.
     Postojali su savršeno logični razlozi da pođe u misiju - ali i podjednako logični razlozi, kako su to već mnoge njegove kolege istakle, da odustane od nje. No, možda je, u krajnjoj liniji, odluku donelo njegovo srce, a ne um. A čak su ga i tu osećanja nagonila u dva suprotna smera. Radoznalost, griža savesti, rešenost da se okonča posao nesrećno prekinut napola - sve se to urotilo i stalo da ga nagoni da se uputi ka Jupiteru i onome, ma šta to bilo, što ga je tamo čekalo. S druge strane, strah - bio je dovoljno pošten da to prizna - udružen sa ljubavlju prema porodici vezivao ga je za Zemlju. No, prave sumnje nisu se javile nijednog časa; on je doneo odluku gotovo trenutno i potom je pobijao sve Kerolajnine argumente što je blaže mogao.
     Postojala je još jedna utešna pomisao, koju se on još nije odvažio da podeli sa svojom suprugom. Iako će biti odsutan dve i po godine, samo pedeset dana kraj Jupitera neće biti provedeno u bezvremenoj hibernaciji. Kada se bude vratio, razlika između njihovih doba smanjiće se za više od dve godine.
     On će žrtvovati sadašnjost kako bi oboje mogli da podele dužu budućnost.

5. 'LEONOV'

     Meseci su se saželi u nedelje, nedelje se smanjile u dane, dani su se sakupili u časove; i najednom, Hejvud Flojd se ponovo obreo u Kejpu - spreman da se otisne u svemir prvi put posle onog putovanja do baze Klavijus i monolita u Tihou, pre toliko godina.
     Ali ovoga puta nije bio sam, niti je misija bila obavijena velom tajanstvenosti. Nekoliko sedišta ispred njega nalazio se dr Čandra, koji se već zadubio u dijalog sa nosivim računarom, potpuno se isključivši iz okolnog sveta.
     Jedna od Flojdovih tajnih zabava, koju nikad nikom nije poverio, bilo je uočavanje sličnosti između ljudskih bića i životinja. Ova poklapanja pre su bila laskava nego uvredljiva, a i njegov mali hobi veoma je podsticajno delovao na pamćenje.
     Sa dr Čandrom bilo je lako - pridev pticoliki odmah mu je sinuo u svesti. Bio je sitan, krhak, a svi pokreti izgledali su mu hitri i odmereni. Ali kojoj je to ptici odgovaralo? Očigledno nekoj koja se odlikovala izrazitom inteligentnošću. Svraka? Odveć živahna i gramziva. Buljina? Ne - prespora. Možda bi vrabac najviše odgovarao.
     Volter Karnou, stručnjak za sisteme koga je čekao izuzetan zadatak da 'Otkriće' ponovo stavi u pogon, predstavljao je već teži problem. Bio je to krupan, visok čovek, nimalo pticolikih osobina. Parnjak mu se ponajpre mogao naći negde u mnogočlanoj porodici pasa, premda mu nije odgovarao nijedan od one domaće, pripitomljene vrste. Pa naravno - Karnou je bio medved. Ne od onih durljivih, opasnih, već pre prijateljski nastrojen, dobroćudan tip. A možda je ovo bilo baš primereno; Flojdu tog časa na um padoše ruske kolege kojima će se uskoro pridružiti. Danima su se već nalazili na orbiti, zaokupljeni završnim proveravanjima.
     Ovo je veliki trenutak moga života, reče Flojd u sebi. Krećem u misiju koja lako može odrediti budućnost ljudske rase. No, nije osećao nikakvo likovanje zbog toga; sve što mu je postojalo u svesti tokom poslednjih minuta odbrojavanja bile su reči koje je prošaputao neposredno pre no što je krenuo od kuće: "Do viđenja, mili sinčiću; da li ćeš me se sećati kad se vratim?" I dalje je bio ljut na Kerolajn što nije probudila maloga da ga poslednji put zagrli; no, istovremeno je znao da je mudro postupila i da je ovako bilo bolje.
     Trgao se iz tog raspoloženja kada se najednom zaorio prasak smeha; dr Karnou je upravo podelio jedan vic sa svojim pratiocima - baš kao što je to činio i sa velikom bocom sa kojom je postupao kao da mu se u rukama nalazi gotovo kritična masa plutonijuma.
     "Hej, Hejvude", pozva ga on, "kažu mi da je kapetan Orlova stavila pod katanac sva pića, tako da ti je ovo poslednja prilika. 'Chateau Thierry 95'. Izvini zbog plastičnih čaša."
     Dok je Flojd pijuckao uistinu izvrstan šampanjac, zatekao je samoga sebe kako se mentalno zgrčio pri pomisli na Karnouov grohotni smeh koji odjekuje celim putem kroz Sunčev sistem. Iako je imao visoko uvažavanje za inženjerove sposobnosti, ipak je došao do zaključka da bi se Karnou kao saputnik mogao pokazati prilično nezgodan. Srećna okolnost bila je to što bar dr Čandra neće predstavljati isti problem; Flojd ga je teško mogao zamisliti kako se i samo osmehuje, a o pravom smehu tu nije moglo biti ni govora. Šampanjac je, razume se, odbio uz jedva primetno zgražavanje. Karnou je bio dovoljno učtiv ili dovoljno radostan zbog toga, tako da nije mnogo navaljivao.
     Inženjer je, kako je izgledalo, odlučio da bude glavni zabavljač skupa. Nekoliko minuta kasnije izvadio je dvooktavnu elektronsku klavijaturu i stao u brzom tempu da svira pesmu 'Poznaješ li Džona Pila'; najpre je to učinio na klaviru, pa na trombonu, violini, flauti i najzad na velikim orguljama, a sve to uz glasovnu pratnju. Pokazao se stvarno umešan i Flojd je uskoro zatekao samoga sebe kako peva skupa sa ostalima. No, i pored svega, pomisli on, ipak nije bilo naodmet što će Karnou pretežan deo putovanja provesti u bešumnoj hibernaciji.
     Muzika zamuknu, uz iznenadan neskladan ton koji je očajnički zazvučao, u času kada se uključiše motori i šatl suknu put neba. Flojda obuze poznata, ali uvek nova razdraganost - osećaj bezgranične sile koja ga nosi sve dalje od briga i dužnosti na Zemlji. Ljudi su postupili bolje nego što su to i shvatili kada su stanište bogova smestili ivan domašaja gravitacije. On je sada hitao ka tom bestežinskom carstvu; za trenutak će preći preko činjenice da se gore prostirala ne sloboda nego najveća odgovornost njegove karijere.
     Kako se pogon pojačavao, on je osećao kako mu pleća pritiska težina čitavih svetova - ali to mu nije bilo mrsko, baš kao ni Atlasu koga još nije umorio teret što ga je nosio. Uopšte nije pokušavao da razmišlja, već se u potpunosti prepustio uživanju u tom iskustvu. Čak i ako sada napušta Zemlju poslednji put, opraštajući se od svega što je ikada voleo, nije zbog toga osećao tugu. Tutnjava koja ga je okruživala predstavljala je pean likovanja, koji je odagnavao sva manje važna osećanja.
     Gotovo da je zažalio kada je grmljavina prestala, iako su mu bili dobrodošli lakše disanje i iznenadan osećaj slobode. Većina ostalih putnika stala je da otkopčava bezbednosne pojaseve, pripravljajući se za uživanje u nultoj gravitaciji koja će potrajati trideset minuta tokom prelazne orbite, ali nekolicina, kojima je ovo očigledno bilo prvo putovanje, i dalje su bili na sedištima, osvrćući se unaokolo u brižnom nastojanju da ugledaju stjuardese.
     "Govori kapetan. Nalazimo se na visini od tri stotine kilometara i približavamo se zapadnoj obali Afrike. Nećete imati prilike mnogo da vidite, budući da je dole noć - ono sjajno mesto tamo je Sijera Leone - a iznad Gvinejskog zaliva besni velika tropska oluja. Pogledajte samo kako seva!
     Sunce će izići kroz petnaest minuta. U međuvremenu, okrenuću brod tako da možete steći dobar pogled na polutarni satelitski pojas. Najsvetlija formacija - gotovo pravo gore - jeste Intelsatova antenska farma 'Atlantik 1'. Zatim sledi 'Interkosmos 2' na zapadu - ona slabija zvezda je Jupiter. Ako pogledate malo ispod, videćete jednu blešteću svetlu tačku koja se kreće spram zvezdanog zaleđa: posredi je nova kineska svemirska stanica. Proći ćemo na sto kilometara od nje, tako da praktično ništa nećete uspeti da razaberete golim okom..."
     Šta li su Kinezi naumili, upita se Flojd zaludno. Ispitao je snimak krupnih planova zdepaste, valjkaste konstrukcije sa neobičnim ispupčenjima, ali nije uočio ništa što bi išlo u prilog glasinama alarmista da je posredi tvrđava opremljena laserima. No, sve dok pekinška Akademija nauka bude prenebregavala učestale zahteve Odbora za svemir Ujedinjenih Nacija da se izvrši inspekcija, moći će jedino sama sebe da okrivljuje zbog bujanja ovakve neprijateljske propagande.

     'Kosmonaut Aleksej Leonov' nipošto nije predstavljao lepotana; doduše, malo je svemirskih brodova koji su to bili. Jednoga dana, možda, ljudska rasa vaspostaviće novu estetiku; javiće se pokolenja umetnika čiji se ideali neće temeljiti na prirodnim oblicima Zemlje uobličenim dejstvom vetra i vode. I svemir ume da bude carstvo nadmoćne lepote; nažalost, čovekova gvožđurija još tome nije bila dorasla.
     Izuzev četiri ogromna rezervoara sa gorivom, koja će biti odbačena odmah po dostizanju prelazne orbite, 'Leonov' je inače bio iznenađujuće mali. Od toplotnog štitnika do pogonskih jedinica imao je manje od pedeset metara; bilo je teško poverovati da tako skromno vozilo, manje od mnogih komercijalnih aviona, može da preveze deset muškaraca i žena pola puta kroz Sunčev sistem.
     Ali nulta gravitacija, koja je izjednačavala zidove, tavanice i podove, preinačavala je sva pravila življenja. Ispostavilo se da na 'Leonovu' postoji obilje prostora čak i kada su svi putnici budni u isto vreme, kao što je u ovom trenutku izvesno bio slučaj. U stvari, normalno ljudstvo na brodu bilo je sada najmanje udvostručeno, budući da je unaokolo sve vrvelo od raznih novinara, inženjera koji su vršili poslednja podešavanja i brižnih zvaničnika.
     Čim se šatl spojio, Flojd se dao u traganje za kabinom koju će deliti - kroz godinu dana kada se probudi - sa Karnouom i Čandrom. Pošto ju je pronašao, ustanovio je da je u toj meri prenatrpana uredno označenim kutijama sa opremom i zalihama da je pristup unutra bio gotovo nemoguć. Stao je smrknuto da razmišlja o tome kako da uđe u kabinu kada se jedan član posade, vešto se krećući od hvataljke do hvataljke, zaustavi kraj njega, zapazivši da je Flojd u neprilici.
     "Doktore Flojd - dobro došli na brod. Ja sam Maks Brajlovski - pomoćnik inženjer."
     Mladi Rus govorio je spor, odmeren engleski, osoben za čoveka koji je više vremena proveo sa elektronskim nego sa ljudskim učiteljem jezika. Pošto su se rukovali, Flojd uporedi lice i ime sa upamćenim biografijama koje je pomno proučio: Maksim Andrej Brajlovski, star trideset jednu godinu, rođen u Lenjingradu, stručnjak za konstrukcije, hobiji: mačevanje, nebocikliranje, šah.
     "Drago mi je što smo se upoznali", reče Flojd. "Ali kako ću unutra?"
     "Ništa se ne sekirajte", uzvrati Maks vedrim glasom. "Sve će to nestati kada se budete probudili. To su - kako ono kažete? - potrošna dobra. Poješćemo vam ceo sadržaj sobe do trenutka kada vam ona bude potrebna. Obećavam vam." On se potapša po stomaku.
     "Lepo - ali gde u međuvremenu da odložim stvari?" Flojd pokaza na tri mala kovčega, ukupne mase pedeset kilograma, u kojima se nalazilo - bar se nadao - sve što mu je bilo potrebno za narednih nekoliko milijardi kilometara. Nije nimalo bilo lako provesti njihovu bestežinsku, ali ne i bezinercionu masu kroz brodske hodnike uz svega nekoliko sudara.
     Maks je uzeo dve tašne, kliznuo glatko kroz trougao koji su obrazovale tri grede što su se preklapale, a zatim uronio u mali otvor, naizgled prkoseći pri tom Njutnovom prvom zakonu. Flojd je zaradio nekoliko dodatnih modrica dok ga je pratio; posle prilično vremena - 'Leonov' je izgledao znatno veći iznutra nego spolja - stigli su do vrata na kojima je stajalo ispisano 'Kapetan', kako ćirilicom, tako i latinicom. Iako je bio kadar da čita ruski znatno bolje nego što je umeo da ga govori, Flojd je ipak bio zahvalan zbog ovoga; već je imao prilike da zapazi da su svi natpisi na brodu dvojezični.
     Kada je Maks zakucao, zasvetlela je zelena svetiljka i Flojd je skliznuo unutra što je skladnije mogao. Iako je u više navrata razgovarao sa kapetanom Orlovom, nikada se ranije neposredno nisu sreli. I tako, čekala su ga dva iznenađenja.
     Bilo je nemoguće proceniti stvarnu veličinu neke osobe preko videofona; kamera je na neki način sve svodila na iste razmere. U stojećem stavu - koji nije bilo nimalo lako ostvariti pri nultoj sili teže - kapetan Orlova jedva da je dosezala Flojdu do ramena. Videofon je takođe potpuno zakazao u dočaravanju svojstva prodornosti njenih zaslepjujuće plavih očiju, koje su predstavljale najistaknutiju osobenost lica što se u tom trenutku teško moglo prosuditi kao lepo.
     "Zdravo, Tanja", reče Flojd. "Milo mi je što smo se najzad neposredno sreli. Ali šta si to uradila sa kosom?"
     Usledio je stisak ruke, kao među starim prijateljima.
     "I meni je milo što si se ukrcao, Hejvude!" uzvrati kapetan. Za razliku od Brajlovskog, govorila je sasvim tečno engleski, premda je strani naglasak bio veoma primetan. "Žao mi je što sam morala da je skratim - ali na dugotrajnim misijama kosa stvara neprilike, a želela sam da što je moguće duže ne dopadnem šaka lokalnim frizerima. Izvini zbog kabine; kao što ti je Maks već rekao, najednom se ispostavilo da nam je potrebno još deset kubnih metara skladišnog prostora. U narednih nekoliko sati Vasilij i ja nećemo se mnogo baviti ovde - tako da bez ustručavanja možeš koristiti našu kabinu."
     "Hvala. A kako stoji sa Karnouom i Čandrom?"
     "I za njih smo pronašli slična rešenja sa drugim članovima posade. Možda izgleda da se prema vama ophodimo kao prema prtljagu..."
     "Nepotrebnom na putovanju."
     "Molim?"
     "Nalepnicu sa takvim napisom lepili su na određene komade prtljaga na starinskim prekookeaskim putovanjima."
     Tanja se osmehnu.
     "Izgleda baš tako. Ali i te kako ćete biti potrebni na kraju putovanja. Već planiramo svečanost povodom vašeg oživljavanja."
     "To mi zvuči odveć religijski. Kako bi bilo... ne, uskrsnuće je još gore... recimo, buđenje. Ali pustimo sad to, znam da si veoma zauzeta. Dozvoli da odložim stvari i da nastavim veliku obilaznu turu."
     "Maks će ti biti pri ruci u razgledanju - povedi dr Flojda do Vasilija, molim te. Dole je u pogonskoj jedinici."
     Dok su izlazili iz kapetanske kabine, Flojd u sebi dade visoke ocene odboru za izbor posade. Tanja Orlov uistinu je delovala upečatljivo na papiru; neposredno, izgledala je gotovo zastrašujuće, uprkos neospornom šarmu. Pitam se samo kakva je, pomisli Flojd, kada se uzbudi. Da li je onda plamen ili led. Sve u svemu, ne bih voleo da to iskusim na svojoj koži.
     Flojd se brzo navikao na svemirske uslove; kada su stigli do Vasilija Orlova, već je uspevao da manevriše gotovo potpuno umešno kao i njegov vodič. Glavni naučnik pozdravi Flojda podjednako srdačno kao što je to učinila i njegova supruga.
     "Dobro došao na brod, Hejvude. Kako se osećaš?"
     "Odlično, osim što polako ali neumitno umirem od gladi."
     Orlov je za trenutak ostao zbunjen, a onda mu se lice razvedri u širok osmeh.
     "Oh, smetnuo sam s uma. No, neće dugo potrajati. Još samo deset meseci i moći ćeš pošteno da se najedeš."
     Hibernacija je zahtevala strogu dijetu nedelju dana unapred; tokom poslednja dvadeset četiri časa nije se smelo uzeti ništa osim tečnosti. Flojd je počeo da se pita u kojoj je meri sve izrazitija opijenost koju je osećao plod izgladnelosti, u kojoj Karnouovog šampanjca, a u kojoj nulte gravitacije.
     Da bi usredsredio um, on prelete pogledom po raznobojnoj masi cevovoda koja ih je okruživala.
     "To je, dakle, znameniti Saharovljev pogon. Ovo mi je prva prilika da vidim jednu jedinicu u prirodnoj veličini."
     "Postoje samo četiri takve."
     "Nadam se da radi."
     "Biće bolje da je tako. Inače, veće grada Gorki ponovo će morati da menja ime trga Saharov."
     Bila je ovo potvrda da je došlo vreme kada je i jedan Rus mogao da pravi viceve, ma koliko uvijene, o načinu na koji njegova zemlja postupa sa svojim najvećim naučnikom. Flojdu ponovo pade na um Saharovljev rečiti govor u Akademiji, kada je sa zakašnjenjem proglašen herojem Sovjetskog Saveza. Zatvor i progonstvo, kazao je on tom prigodom okupljenim slušaocima, pokazali su se kao blistavi podsticaji stvaralaštvu; nisu retki primeri remek-dela koja su nastala unutar ćelijskih zidova, van uticaja spoljnjih privlačnosti sveta. Štaviše, najveći pojedinačni domašaj ljudskog intelekta, samo delo 'Principia', predstavljalo je proizvod Njutnovog dobrovoljnog izgnanstva pred zarazom koja je skolila London.
     Ovo poređenje nije bilo neskromno; godine provedene u Gorkom ne samo što su iznedrile nove uvide u ustrojstvo materije i nastanak Vaseljene nego su rodile i zamisli o kontroli plazme, što je dovelo do praktične termonuklearne sile. Sam pogon, iako najpoznatiji i najčešće objavljivani ishod tog pregalaštva, predstavljao je, zapravo, samo jedan nuzproizvod neverovatnog intelektualnog napona. Tragedija se ogledala u tome što je u začetku svih tih postignuća ležala nepravda; jednoga dana, možda, čovečanstvo će iznaći civilizovanije načine da obavlja svoje poslove.
     U času kada su krenuli iz komore Flojd je znao više o Saharovljevom pogonu nego što je to želeo ili što je očekivao da će upamtiti. Bio je valjano upućen u njegova osnovna načela - upotreba impulsiranih termonuklearnih reakcija za zagrevanje i iskorišćenje doslovce svake pogonske materije. Najbolji ishodi ostvareni su primenom čistog vodonika kao radne tečnosti, ali on je bio odveć kabast i težak za skladištenje tokom dužih razdoblja. Metan i amonijak predstavljali su prihvatljive alternative; mogla se upotrebiti čak i voda, premda je njena delotvornost bila znatno manja.
     U slučaju 'Leonova' pribegnuto je kompromisnom rešenju; ogromni rezervoari tečnog vodonika, koji su obezbeđivali početni potisak, biće odbačeni pošto brod dostigne neophodnu brzinu za put do Jupitera. Kod odredišta koristiće se amonijak za manevre kočenja i spajanja, kao i za potonji povratak na Zemlju.
     Bila je to teorija, proveravana i ponovo proveravana u nebrojenim testovima i kompjuterskim simulacijama. Ali kao što je zlehudo 'Otkriće' uverljivo pokazalo, svi ljudski planovi bili su podložni nemilosrdnim prekrajanjima koja je vršila Priroda, Sudbina ili već kako se kome dopada da nazove one sile što stoje u zaleđu Vaseljene.
     "A, tu ste, doktore Flojd", reče jedan autoritativan ženski glas, prekinuvši Vasilijevo uzbuđeno objašnjavanje magnetohidrodinamične povratne sprege. "Zašto se niste meni javili?"
     Flojd se lagano okrenu oko vlastite ose na taj način što se blago pogurivao jednom rukom. Ugledao je masivnu, materinsku priliku odevenu u neobičnu uniformu urešenu desetinama džepova i kesica; prizor je prilično podsećao na Kozaka iskićenog redenicima.
     "Milo mi je što se ponovo vidimo, doktore. Još istražujem - nadam se da ste primili moj medicinski karton iz Hjustona."
     "Te starkelje iz Tiga! Ne bih im poverovala ni da su prepoznali slinavku i šap!"
     Flojd je vrlo dobro znao za uzajamno uvažavanje između Katerine Rudenko i medicinskog centra 'Olin Tig', tako da mu pravo značenje doktorkinih reči nije morao otkrivati njen široki osmeh. Uočila je njegov pogled pun iskrene radoznalosti i ponosito prešla prstom po gurtnama oko ne baš uskog struka.
     "Uobičajna mala crna tašna nije baš praktična pri nultoj gravitaciji - stvari naprosto izlebde iz nje i nigde ih nema kada su čoveku potrebne. Ovo sam sama izmislila; posredi je potpuna miniordinacija. Dovoljna mi je da izvadim slepo crevo - ili da obavim porođaj."
     "Uzdam se da do ovog poslednjeg ipak neće doći ovde."
     "Ha! Dobar doktor mora na sve biti pripravan."
     Kakva suprotnost, pomisli Flojd, između kapetana Orlove i doktora - ili bi je možda trebalo osloviti njenom pravom titulom: hirurg Rudenko. Kapetan se odlikovala ljupkošću i silinom jedne primabalerine; doktorka je, naprotiv, mogla predstavjati prototip Majke Rusije - zdepaste građe, ravnog seljačkog lica: nedostajala je još samo marama pa da slika bude potpuna. Ali ne dozvoli da te to dovede u zabunu, reče Flojd samome sebi. Ovo je žena koja je spasila bar deset života prilikom incidenta oko spajanja 'Komaraova' - a u slobodnom vremenu uspeva još da uređuje 'Anale svemirske medicine'. Možeš se smatrati veoma srećnim što je imaš na brodu.
     "No, doktore Flojd, imaćete obilje vremena kasnije da istražite naš mali brod. Moje kolege odveć su učtive da bi to kazale, ali njih čeka posao, a vi ih ometate u tome. Volela bih da vas - mislim na svu trojicu - što pre otpremim na fin i miran počinak. Onda ćemo imati manje da brinemo."
     "Bojao sam se toga, ali sasvim vas razumem. Spreman sam čim me pozovete."
     "I ja sam uvek spremna. Pođite, molim vas."
     Brodska bolnica bila je velika taman toliko da u nju stane jedan operacioni sto, dva bicikla za vežbanje, nekoliko ormarića sa opremom i jedan rendgen-aparat. Počevši da hitro, ali temeljito pregleda Flojda, dr Rudenko upita neočekivano:
     "Kakav je ono mali, zlatni valjak koji dr Čandra nosi na lančiću oko vrata - neka komunikaciona naprava? Nije hteo da ga skine - u stvari, bio je gotovo odveć sramežljiv da bi bilo šta svukao."
     Flojd nije mogao da obuzda osmeh; lako je bilo zamisliti reakcije skromnog Indijca pri susretu sa ovom zamašnom gospom.
     "To je lingam."
     "Šta?"
     "Pa vi ste doktor - trebalo bi da vam je to poznato. Posredi je simbol muške plodnosti."
     "Tako je - baš sam glupa. Je li on baš dosledan hindus? Bojim se da je prekasno da sada pripremamo za njega strogo vegetarijanski jelovnik."
     "Ne brinite - ne bismo vam to priredili bez blagovremenog upozorenja. Iako Čandra neće ni da omiriše alkohol, ni u čemu drugom nije fanatik osim kada je reč o računarima. Jednom mi je kazao da mu je deda bio sveštenik u Benaresu i da mu je dao taj lingam - u njegovoj porodici već je pokolenjima."
     Na Flojdovo nemalo iznenađenje, dr Rudenko nije ispoljila negativnu reakciju koju je on očekivao; štaviše, njen izraz postade neuobičajeno setan.
     "Potpuno ga razumem. Moja baka mi je dala divnu ikonu - iz šesnaestog stoleća. Htela sam da je ponesem - ali teška je pet kilograma."
     Doktorka se naglo ponovo unese u posao, dade Flojdu jednu bezbolnu injekciju naročitim pištoljem na gas za potkožno ubrizgavanje i reče mu da se vrati čim bude osetio da je pospan. A to će se, pružila mu je uveravanja, dogoditi tek za nešto manje od dva časa.
     "U međuvremenu, potpuno se opustite", naredi ona. "Postoji osmatračnica na ovom nivou - stanica D.6. Najbolje je da pođete tamo."
     Zamisao je izgledala prihvatljiva i Flojd se otisnu prema predloženom mestu uz umešnost koja bi iznenadila njegove prijatelje. Dr Rudenko baci pogled na svoj časovnik, izdiktira kratku poruku u autosek i podesi alarm da se oglasi kroz trideset minuta.
     Kada je Flojd stigao do osmatračnice D.6, tu su već bili Čandra i Karnou. Uputili su mu pogled koji je govorio o potpunom odsustvu prepoznavanja, a onda se ponovo okrenuše ka opčinjavajućem spoljnjem prizoru. Flojdu tog časa sinu - i on uputi samom sebi čestitke na blistavom uočavanju - da dr Čandra, u stvari, uopšte ne uživa u pogledu koji se raskrivljavao pred njim. Oči su mu, naime, već bile čvrsto sklopljene.
     Napolju je počivala potpuno nepoznata planeta, sjajeći se veličanstvenom plaveti i zaslepljujućom belinom. Baš čudno, reče Flojd u sebi. Šta se zbilo sa Zemljom? Ali, naravno - nikakvo čudo što je nije prepoznao, pošto je stajala naglavce! Kakva nesreća - i njemu potekoše suze zbog svog onog jadnog sveta koji sada pada dole u svemir...
     Jedva je zapazio kada su dva člana posade uklonila Čandrino telo koje nije pružalo nikakav otpor. Kada su se vratili po Karnoua, i Flojdove oči već su bile zatvorene, ali još je disao. Kad su došli i po njega, čak mu je i disanje prestalo.

Drugi deo: 'CIJEN'

6. BUĐENJE

     A kazali su nam da nećemo sanjati, pomisli Hejvud Flojd, pre iznenađeno nego ljutito. Veličanstven ružičasti sjaj koji ga je okruživao bio je veoma umirujući; podsetio ga je na roštilje i pucketave trupce Božićnih vatri. Ali nije bilo toplote; u stvari, osećao je sasvim određenu, premda ne i nelagodnu studen.
     Glasovi su nešto mrmljali, taman toliko tiho da on ne uspe da razabere reči. A onda postaše jači - ali on ih i dalje nije mogao razumeti. "Sasvim je izvesno", reče on, najednom pometen, "da ne mogu da sanjam na ruskom!"
     "Ne možeš, Hejvude", uzvrati mu jedan ženski glas. "Uopšte ne sanjaš. Vreme je za ustajanje iz kreveta."
     Prijatan sjaj uminu; on otvori oči i za trenutak spazi zamućenu sliku snopa baterijske svetiljke koji mu je kliznuo sa lica. Ležao je na kauču za koji je bio pričvršćen elastičnim gurtnama; oko njega su stajale neke prilike, ali nalazile su se odveć izvan žiže da bi ih prepoznao.
     Blagi prsti zaklopiše mu očne kapke i stadoše da mu masiraju čelo.
     "Ne naprežite se. Udahnite duboko... još jednom... tako... kako se sada osećate?"
     "Ne znam... neobično... opijeno... a i gladan sam."
     "To je dobar znak. Znate li gde se nalazite? Možete sada da otvorite oči."
     Prilike uđoše u žižu - najpre dr Rudenko, pa kapetan Orlova. Ali nešto se zbilo sa Tanjom otkako ju je poslednji put video, pre samo jednog časa. Kada je Flojd shvatio šta je posredi, gotovo je doživeo fizički šok.
     "Ponovo ti je izrasla kosa!"
     "Nadam se da ti se ovako više dopada. Nažalost, sa tvojom bradom nije isto."
     Flojd podiže ruku ka licu, ustanovivši odmah da mora da preduzima svestan napor da isplanira svaki deo ove kretnje. Brada mu je bila prekrivena kratkim dlačicama - ne starijim od dva ili tri dana. Pri hibernaciji, kosa i sve ostale dlake rasle su sto puta sporije nego normalno...
     "Uspeo sam, dakle", reče on. "Stigli smo do Jupitera."
     Tanja ga smrknuto pogleda, a onda se kratko okrenu prema doktorki koja jedva primetno klimnu.
     "Ne, Hejvude", reče ona. "Još nas deli mesec dana. Ne uzbuđuj se - sa brodom je sve redu i sve ostalo normalno dejstvuje. Ali tvoji prijatelji u Vašingtonu zatražili su da te probudimo pre vremena. Dogodilo se nešto krajnje neočekivano. Upleteni smo u trku do 'Otkrića' - u trku za koju se bojim da ćemo je izgubiti."

7. 'CIJEN'

     Kada se glas Hejvuda Flojda razlegao iz zvučnika komunikatora, dva delfina namah prestadoše da plivaju ukrug i priđoše rubu bazena. Položila su glave na ivicu i pomno se upiljila u izvor zvuka.
     Prepoznala su, znači, Hejvuda, pomisli Kerolajn uz prisenak gorčine. Puzeći u svojoj ogradici, Kristofer, međutim, ni za čas nije prestao da se igra kontrolama boje na svojoj slikovnoj knjizi kada mu se očev glas začuo jasno i glasno iz svemira, sa udaljenosti od pola milijarde kilometara.
     "...Dragi moji, nećete se iznenaditi što me čujete mesec dana pre no što je predviđeno; vi već nedeljama znate da smo ovde dobili društvo.
     Još mi je teško da u to poverujem; na izvestan način, cela stvar je čak lišena bilo kakvog smisla. Oni nipošto ne mogu raspolagati dovoljnim količinama goriva za bezbedan povratak na Zemlju; čak nam nije jasno ni kako će ostvariti susret.
     Mi ih, razume se, uopšte nismo videli. Čak i kada nam je bio najbliži, 'Cijen' se nalazio na udaljenosti od preko pedeset miliona kilometara. Imali su obilje vremena da uzvrate na naše signale ukoliko su to hteli, ali potpuno su nas prenebregli. A sada će biti odveć zauzeti za prijateljsko ćaskanje. Kroz nekoliko časova stići će do Jupiterove atmosfere - a onda ćemo imati prilike da vidimo u kojoj meri valjano dejstvuje njihov aerokočioni sistem. Ukoliko se pokaže uspešan, biće to od koristi i po naš moral. Ali ako zakaže - no, o tome bolje da ne razgovaramo.
     Rusi podnose celu stvar prilično dobro, uzme li se sve u obzir. Ljuti su i razočarani, razume se - ali čuo sam i mnogo izraza iskrenog divljenja. Posredi je uistinu bio blistav trik: sagraditi brod naočigled svih, a pri tom držati svakoga u uverenju da je posredi svemirska stanica - sve do trenutka kada su uključeni potisnici.
     Sada nam ne preostaje ništa drugo do da čekamo. A sa udaljenosti koja nas razdvaja nećemo imati ništa bolji pogled nego vi na Zemlji sa najboljim teleskopima. Ne mogu da im ne poželim sreću, premda se, razume se, nadam da će ostaviti 'Otkriće' na miru. To je naše vlasništvo i uveren sam da ih ministarstvo spoljnjih poslova podseća na to iz časa u čas.
     Posredi je sreća u nesreći - da naši kineski prijatelji nisu krenuli u trku pre nas, ja ti se ne bih javio još mesec dana. Ali dr Rudenko me je probudila i ja ću ti se sada javljati svaka dva-tri dana.
     Posle prvobitnog šoka, sada se uspešno prilagođavam - upoznajem brod i posadu, navikavam se na svemirske uslove. Takođe brusim svoj trapavi ruski, iako nemam mnogo prilike da se koristim njime, budući da svi navaljuju da govore engleski. Kakve smo samo jezičke neznalice mi Amerikanci! Ponekad se postidim zbog našeg šovinizma - ili lenjosti.
     Engleski koji se može čuti na brodu kreće se u rasponu od uistinu savršenog - glavni inženjer Saša Kovaljev mogao bi da zarađuje za život kao spiker na Bi-Bi-Si-ju - do onoga koji počiva na načelu: ako govoriš dovoljno brzo, uopšte nije važno koliko grešaka praviš. Jedini član posade koji ne govori tečno engleski jeste Ženja Maršenko, koja je u poslednjem trenutku zamenila Irinu Jakunjinu. Uzgred budi rečeno, milo mi je što čujem da se Irina uspešno oporavlja - ali kakvo je to samo razočarenje moralo biti za nju! Pitam se da li je već počela da se ponovo bavi jedriličarstvom.
     A kada smo već kod nesrećnih slučajeva, očigledno je da je i Ženju svojevremeno zadesio zao usud. Iako su stručnjaci za plastičnu hirurgiju izvrsno obavili svoj posao, nije teško uočiti da je jednom imala grozne opekotine. Ona je mezimac posade i ostali se prema njoj ophode sa - zaustio sam da kažem sažaljenjem, ali to je odveć snishodljivo. Recimo radije, sa naročitom blagošću.
     Možda se pitaš kako izlazim nakraj sa kapetanom Tanjom. Pa, veoma mi se dopada - ali izbegavam da je razljutim. Ovde nema nikakve sumnje oko toga ko je glavni na brodu.
     A što se tiče hirurga-zapovednika Rudenka - upoznala si se sa njom na aerosvemirskoj konvenciji pre dve godine u Honoluluu, a siguran sam da nisi zaboravila prijem koji je posle toga priređen. Razumećeš zašto je svi zovemo Katarina Velika - iza njenih širokih leđa, razume se. Ali dosta ogovaranja. Ako prekoračim dozvoljeno vreme, čeka me doplata, što mi se baš ne dopada. A, uzgred, ovi razgovori trebalo bi da budu potpuno privatni. No, u komunikacionom lancu ima mnogo karika, tako da se nemoj iznenaditi ako povremeno dobiješ poruke - ovaj, nekom drugom linijom.
     Čekam tvoj poziv - reci devojkama da ću sa njima razgovarati kasnije. Sve vas volim - ti i Kris mi veoma nedostajete. A kada se vratim, obećavam ti da vas više nikada neću ostaviti."
     Usledila je kratka, piskutava pauza, a onda jedan očigledno sintetički glas reče: "Ovim je okončana misija četiri stotine trideset dva povlaka sedam sa svemirske letelice 'Leonov'." Kada je Kerolajn Flojd isključila zvučnik, dva delfina skliznuše ispod površine bazena i otplivaše put Tihog okeana; na vodi jedva da je za njima ostao i talasić.
     Kada je shvatio da su mu prijatelji otišli, Kristofer briznu u plač. Majka ga uze u naručje i pokuša da ga uteši, ali proteklo je puno vremena pre no što joj je to uspelo.

8. PRELAZ JUPITERA

     Slika Jupitera, sa njegovim prugama belih oblaka, šarolikim trakama pretežno ružičaste boje osobene za losose i velikom crvenom mrljom koja kao da je zurila poput nekog opakog oka, postojano je počivala na projekcionom ekranu komandnog mosta. Bio je tri četvrtine pun, ali niko nije gledao taj blistavi disk; sve oči bile su upravljene ka srpu tame na njegovom rubu. Tamo, povrh noćne strane planete, kineski brod trebalo je da se suoči sa svojim trenutkom istine.
     To je besmisleno, pomisli Flojd. Nećemo uspeti baš ništa da vidimo sa udaljenosti od četrdeset miliona kilometara. Ali ništa zbog toga; radio će nam saopštiti sve ono što budemo želeli da znamo.
     'Cijen' je pre dva časa prekinuo sve vrste emisija, radio, televizijske i informacione, kada su usmerene antene bile povučene u bezbednu senku toplotnog štitnika. Odašiljao je još jedino neusmereni far, tačno određujući položaj kineskog broda koji je hitao ka okeanu oblaka velikih poput čitavih kontinenata. Piskutavo bip... bip... bip... predstavljalo je jedini zvuk koji se mogao čuti u kontrolnoj kabini 'Leonova'. Svaki od ovih impulsa otisnuo se sa Jupitera pre više od dva minuta; u ovom trenutku njihov izvor već je mogao biti pretvoren u oblak usijanog gasa koji se rastače Jupiterovom atmosferom.
     Signal je počeo da se gubi, postajući opterećen šumom. Bipovi su se izobličavali; nekoliko ih je potpuno izostalo, ali se onda niz ponovo oglasio. Oko 'Cijena' je rastao omotač od plazme koji će uskoro prekinuti sve veze. Komunikacije će ponovo biti uspostavljene tek kada brod bude izronio sa druge strane. Ako do toga uopšte dođe.
     "Pasmotri!" uzviknu Maks. "Eno ga!"
     U prvi mah Flojd nije uspeo ništa da razabere. A onda, tik izvan ruba blistavog diska on uoči jednu sićušnu zvezdu - koja je zasijala na mestu gde se nikako nijedna zvezda nije mogla nalaziti, spram zamračene strane Jupitera.
     Izgledala je potpuno nepomična, iako je dobro znao da se brod kreće brzinom od stotinu kilometara u sekundi. Sjaj joj je lagano rastao; a onda, više nije predstavljala bezdimenzionu tačku, već je stala da se izdužuje. Kometa koju je sazdao čovek hitala je preko Jupiterovog noćnog neba, ostavljajući za sobom usijani trag koji se pružao hiljadama kilometara. Poslednji bip, veoma izobličen i neobično otegnut, oglasio se sa pozicionog fara, a onda je usledilo samo besmisleno pištanje Jupiterovog zračenja, jedno u mnogočlanom skupu kosmičkih glasova koji nemaju nikakve veze sa Čovekom i njegovim delima.
     'Cijen' je postao nečujan, ali još ne i nevidljiv. I dalje su mogli razabrati sićušnu izduženu iskru koja se sada uistinu primetno kretala sve dalje od pročelja planete okrenutog prema Suncu, približujući se noćnoj strani iza koje će uskoro zaći. Kada se to dogodi, ako sve bude teklo prema planu, Jupiter će već zarobiti brod, potrevši njegovu neželjenu brzinu. Kada bude izronio sa drugog kraja džinovskog sveta, predstavljaće još jedan jovijanski satelit.
     Iskrica zgasnu. 'Cijen' je zašao za oblinu planete i sada je hitao povrh njene noćne strane. Ništa neće moći da se vidi ili čuje sve dok ne bude izišao iz senke - ako sve bude u redu, kroz nešto manje od jednog sata. Za Kineze će to biti veoma dug čas.
     Glavnom naučniku Vasiliju Orlovu i komunikacionom inženjeru Saši Kovaljevu taj sat je proticao izuzetno brzo. Postojalo je mnoštvo stvari koje su mogli doznati na osnovu osmatranja te male zvezde; vremena njenog pojavljivanja i nestajanja, a nadasve Doplerov pomak radio-snopa pružali su ključne informacije o 'Cijenovoj' novoj orbiti. Računari na 'Leonovu' već su obrađivali brojke, izbacujući predviđena vremena ponovnog pojavljivanja zasnovana na raznim pretpostavkama vezanim za stopu usporenja u Jupiterovoj atmosferi.
     Vasilij isključi kompjuterski displej, okrenu se u stolici, olabavi pojas kojim je bio vezan i obrati se prisutnima koji su strpljivo čekali:
     "Najranije se može pojaviti tek kroz četrdeset dva minuta. Kako bi bilo da vi, gledaoci, odete u kraću šetnju kako bismo mi ovde mogli da se usredsredimo na to da malo sredimo stvari? Vidimo se, dakle, kroz trideset pet minuta. Šuu! Nu - uhodi!"
     Nevoljno, nepoželjni napustiše komandni most - ali, na Vasilijevo razočarenje, svi se vratiše već kroz nešto malo manje od pola časa. I dalje ih je prekorevao zbog nepoverenja u njegove proračune kada se poznato bip... bip... bip... 'Cijenovog' pozicionog fara oglasi iz zvučnika.Vasilij je u prvi mah izgledao zapanjen i posramljen, ali se ubrzo pribrao i pridružio spontanom pljesku koji se razlegao sa svih strana; Flojd nije uspeo da uoči ko je prvi počeo aplauz. Iako su postali takmaci, ipak su svi, pre svega, bili astronauti, udaljeniji od matičnog sveta više nego ijedan putnik iz prošlosti - 'ambasadori čovečanstva', kako je to otmeno bilo rečeno u prvoj svemirskoj povelji Ujedinjenih Nacija. Iako im se možda nije naročito dopadalo da Kinezi uspeju, ipak nipošto nisu želeli ni da dožive nesreću.
     Flojdu neodoljivo pade na um da je u sve, pored toga, bio upleten i vlastiti interes. Izgledi koji su išli 'Leonovu' u prilog sada su bili znatno poboljšani; 'Cijen' je pokazao da je aerokočioni manevar uistinu moguć. Podaci o Jupiteru bili su tačni; njegova atmosfera nije krila neočekivana, a možda i kobna iznenađenja.
     "Tako, dakle!" reče Tanja. "Pretpostavljam da bi trebalo da im uputimo čestitke. No, čak i ako to učinimo, oni će se i dalje praviti ludi."
     Neke Vasilijeve kolege još su ga zadirkivale, dok je on netremice zurio u izlaznu jedinicu računara, ispunjen iskrenom nevericom. "Nipošto ne razumem!" ote mu se najzad. "Trebalo bi da se još nalaze iza Jupitera! Saša - daj mi podatke o brzini na osnovu njihovog fara!"
     Usledio je novi bešumni dijalog sa računarom, a onda se Vasiliju ote dug, nizak zvižduk.
     "Nešto nije u redu. Nalaze se na stalnoj orbiti, dobro - ali nema ni govora o susretu sa 'Otkrićem'. Orbita na kojoj se trenutno nalaze odvešće ih podalje od Ioa - imaću tačnije podatke pošto im budem proučavao putanju još pet minuta."
     "U svakom slučaju, na bezbednoj su orbiti", reče Tanja. "Kasnije će uvek biti vremena za ispravke."
     "Možda. Ali to ih može stajati dana i dana, čak i da raspolažu gorivom. A u to sumnjam."
     "Možemo ih, dakle, još pobediti."
     "Ne budi preveliki optimista. Od Jupitera nas i dalje dele tri sedmice. U prilici su da naprave deset orbita pre no što mi stignemo tamo i da izaberu najpogodniju za susret."
     "Ponovo - pod pretpostavkom da imaju dovoljne zalihe goriva."
     "Razume se. A o tome možemo samo da načelno nagađamo."
     Ceo ovaj razgovor bio je iskazan na tako brzom i uzbuđenom ruskom jeziku da Flojd uopšte nije mogao da ga prati. Kada se Tanja sažalila na njega i objasnila mu da je 'Cijen' prebacio metu i da hita ka spoljnjjim satelitima, njegova prva reakcija bila je:
     "Onda to znači da su možda u ozbiljnoj neprilici. Šta ćete učiniti ukoliko pošalju poziv za pomoć?"
     "Mora da se šališ. Možeš li ih zamisliti da preduzmu jedan takav korak? Oni su ti odveć ponosni. U svakom slučaju, bilo bi nemoguće. Ne možemo da promenimo profil naše misije, to vrlo dobro znaš. Čak i kad bismo imali goriva..."
     "U pravu si, razume se, ali bilo bi to teško objasniti mnoštvu koje sačinjava devedeset devet odsto ljudske rase i koje se ne razume u orbitalnu mehaniku. Trebalo bi već da počnemo da razmišljamo o mogućim političkim komplikacijama - ne bismo se baš slavno proveli, svi skupa, ukoliko bi se ispostavilo da ne možemo da im priteknemo u pomoć. Vasilij, obavesti me, molim te, o njihovoj konačnoj orbiti čim je budeš izračunao. Idem u svoju kabinu da se malo pozabavim domaćim zadacima."
     Flojdova kabina, ili, bolje rečeno, jedna trećina kabine, još je delimično bila ispunjena zalihama, koje su najvećim delom stajale naslagane na uzanim krevetima sa zastorima koje će jednoga dana zauzimati Čandra i Karnou kada se budu probudili iz dugog sna. On je uspeo da raščisti mali radni prostor za vlastite potrebe, a i obećan mu je luksuz od još dva čitava kubna metra - čim neko bude našao malo vremena da pomogne oko premeštanja nameštaja.
     Flojd otvori malu komunikacionu konzolu, podesi kod za dešifrovanje i zatraži informacije o 'Cijenu' koje su mu dostavljene iz Vašingtona. Zapitao se da li su mu domaćini bili srećne ruke u eventualnom pokušaju da odgonetnu poruku; šifra se temeljila na proizvodu dva prosta broja od po sto brojki, a Nacionalna agencija za bezbednost svojim ugledom je jemčila da je ni najbrži postojeći računari ne mogu provaliti pre Velikog Sažimanja na kraju Vaseljene. Bila je to tvrdnja koja se nikada nije mogla dokazati - već samo opovrgnuti.
     Ponovo je stao da pomno razgleda izvrsne snimke kineskog broda, načinjene pošto se on pokazao u pravoj svetlosti, neposredno pre no što će se vinuti sa orbite oko Zemlje. Postojali su i kasniji snimci - ne tako jasni, zato što se letelica u međuvremenu poprilično udaljila od radoznalih kamera - iz razdoblja približavanja Jupiteru. No, te fotografije najviše su ga i zanimale; još su korisnije bile skice preseka i procene performansi.
     Čak i pod najoptimističkijim pretpostavkama, bilo je taško razabrati šta su Kinezi naumili da urade. Do sada mora da su utrošili najmanje devedeset odsto goriva na onu ludu jurnjavu kroz Sunčev sistem. Izuzev ako ovde posredi nije bila u doslovnom smislu reči samoubilačka misija - što se nije moglo sasvim prenebreći - jedino je moglo biti govora o nekom planu koji bi počivao na hibernisanju i potonjem spasavanju. Ali obaveštajna služba bila je uverenja da kineska tehnologija hibernisanja za tako nešto još nije dovoljno razvijena.
     No, često se ispostavljalo da obaveštajna služba nije u pravu, a još češće da je pometena lavinom sirovih činjenica koje valja prosuditi - 'šumom' u informacionim kanalima. Obavili su izuzetan posao u vezi sa 'Cijenom', imajući u vidu kratkoću vremena, ali Flojdu bi se više dopalo da je materijal koji mu je upućen bio pažljivije profiltriran. Jedan njegov deo bio je očigledno suvišan, bez ikakve moguće veze sa misijom.
     No, kad ne znate za čim tragate, bilo je važno zaboraviti na sve predrasude i predubeđenja; nešto što je na prvi pogled izgledalo nevažno moglo se pokazati od ključnog značaja.
     Uzdahnuvši, Flojd stade ponovo da prebira po pet stotina strana podataka, nastojeći da mu um bude što je moguće prijemčiviji, dok su ekranom za veliko uvećanje brzo promicali dijagrami, karte, fotografije - neke toliko mutne da su mogle predstavljati gotovo sve - kratke vesti, spiskovi delegata na naučnim konferencijama, naslovi tehničkih publikacija, pa čak i komercijalna dokumenta. Veoma delotvoran sistem industrijske špijunaže očigledno je radio punom parom; ko bi pomislio da je moguće ustanoviti krajnje odredište sve sile japanskih holomemorijskih modula, švajcarskih mikrokontrolera na protok gasa ili nemačkih detektora zračenja, koji su svi odreda svršili u isušenom jezeru Lop Nor - prvoj postaji na kineskom putu do Jupitera?
     Neke stavke su sigurno tu uključene slučajno, budući da se nikako nisu mogle odnositi na misiju. Ako su preko jedne paravanske korporacije iz Singapura Kinezi uputili tajnu narudžbinu za hiljadu infracrvenih senzora, to se moglo ticati jedino vojske; izgledalo je krajnje neverovatno da su na 'Cijenu' očekivali da će biti progonjeni raketama sa toplotnim tragačima. Ovo je bilo stvarno smešno - naročito oprema za izviđanje iz vazduha, naručena od firme 'Glacier Geophysics, Inc', iz Enkoridža, na Aljaski. Kome je to tikvanu moglo pasti na um da će jednom svemirskom pohodu biti potrebno...
     Osmeh se zamrznu na Flojdovim usnama; osetio je kako mu stražnjim delom vrata gamižu žmarci. Blagi Bože - neće se valjda usuditi! Ali već su se bili odvažili na mnoštvo stvari; a i sada je, konačno, sve postalo smisleno.
     On se začas ponovo vrati na fotografije i pretpostavljene planove kineskog broda. Da, uopšte nije bilo isključeno - oni žlebovi pozadi, duž pogonskih deflekcionih elektroda, upravo su odgovarajuće veličine...
     Flojd pozva most:
     "Vasilij", reče on, "jesi li im već izračunao orbitu?"
     "Da, jesam", uzvrati navigator neobično prigušenim glasom. Flojd je odmah mogao da pogodi da je nešto iskrslo. On odluči da rizikuje.
     "Idu prema Evropi, zar ne?"
     Usledio je eksplozivan uzvik neverice sa druge strane veze.
     "Čort vozmi!" otkud si znao?"
     "Nisam znao - upravo sam pogodio."
     "Ne može biti greške - proverio sam brojke do šeste decimale. Kočioni manevar ispao je u dlaku onakav kakav su i planirali. Nalaze se pravo na putu za Evropu - što nikako ne može biti slučajno. Stići će do odredišta kroz sedamnaest časova."
     "I ući na orbitu."
     "Možda; na to im ne bi otišlo mnogo goriva. Ali koja bi bila svrha toga?"
     "Da probam ponovo da pogodim? Izvršiće kratko visinsko izviđanje - a onda će se spustiti."
     "Ti si lud - ili možda znaš nešto što nama nije poznato?"
     "Ne znam ništa - posredi je samo primer jednostavnog zaključivanja. Poješćeš se od muke što ti je promaklo očigledno."
     "U redu, Šerloče, zašto bi ma ko poželeo da se spusti na Evropu? Pa čega tamo ima, za ime Boga?"
     Flojd je uživao u svome malom trenutku trijumfa. Razume se, i dalje je postojala mogućnost da se potpuno varao.
     "Čega ima na Evropi? Ničega drugog do najdragocenije tvari u Vaseljeni."
     Preterao je u predstavi; Vasilij nije bio glup čovek i skinuo mu je odgovor sa usana.
     "Tako je - voda!"
     "Tačno. Milijarde i milijarde tona vode. Sasvim dovoljno da se napune rezervoari sa gorivom - da se krene u krstarenje oko svih satelita i da preostane još sasvim dovoljno za susret sa 'Otkrićem' i povratak na Zemlju. Neprijatno mi je što to moram da kažem, Vasilij - ali naši kineski prijatelji su nas opet nadmudrili.
     Sve to pod pretpostavkom, razume se, da im stvar uspe do kraja."

9. LED VELIKOG KANALA

     Ako bi se izuzelo kao ugalj crno nebo, fotografija je mogla biti snimljena gotovo bilo gde u polarnim oblastima Zemlje; nije bilo ničeg ni najmanje stranog u prizoru mora naboranog leda koje se pružalo sve do obzorja. Samo su pet prilika u skafandrima, koje su stajale u prvom planu, stavljale do znanja da je ova panorama pripadala jednom drugom svetu.
     Tajanstveni Kinezi i dalje nisu objavljivali imena članova posade. Anonimni došljaci na smrznutom predelu Evrope bili su naprosto glavni naučnik, zapovednik, navigator, prvi inženjer i drugi inženjer. Ironije je takođe bilo u okolnosti, pomisli neodoljivo Flojd, da se svima na Zemlji ukazala prilika da vide ovu fotografiju čitav čas pre no što je ona stigla do 'Leonova', iako je ruski brod bio znatno bliže poprištu događaja. Ali 'Cijen' je odašiljao svoje emisije tako uskim snopom da ga je bilo nemoguće uhvatiti; 'Leonov' je bio u stanju da hvata jedino signale njegovog pozicionog fara koji je emitovao u svim pravcima bez razlike. No, čak se ni on nije mogao čuti više od pola vremena, kako ga je okretanje Evrope oko vlastite ose odnosilo sa vidika ili kako je sam satelit zalazio za čudovišnu masu planete. Sve škrte vesti sa kineske misije morale su biti prenošene preko Zemlje.
     Pošto je obavljeno početno osmatranje, brod se spustio na jedno od retkih ostrva od čvrste stene koje se probijalo kroz ledenu koru što je optakala doslovce celi mesec. Led je bio ravan od pola do pola; vremenske prilike ovde nisu vajale predeo u neobične oblike, nije bilo snežnih nanosa koji bi sazdavali sloj za slojem bregova što se lagano pokreću. Meteori su mogli da padaju na bezvazdušnu Evropu, ali ne i obična snežna pahulja. Jedine sile koje su oblikovale njenu površinu bile su postojano privlačno dejstvo gravitacije koje je svodilo sva uzvišenja na jedan jednoobrazni nivo i neprekidni potresi izazvani učestalim prolascima pokraj Evrope ostalih satelita koji su se kretali svojim orbitama. Iako je Jupiterova masa bila nesravnjivo veća, njegovo dejstvo osećalo se znatno slabije. Jovijanske plime okončale su svoj posao pre mnogo eona, zauvek vezavši Evropu za njenog džinovskog gospodara, ka kome će zauvek biti okrenuta istom stranom.
     Sve ovo bilo je poznato još od proletnih misija 'Vojadžera' iz sedamdesetih godina, od izviđanja letelice 'Galilej' iz osamdesetih i od spuštanja 'Keplera' iz devedesetih. Ali samo za nekoliko časova Kinezi su doznali o Evropi više nego sve prethodne misije zajedno. Ta saznanja oni su zadržali za sebe; čoveku je zbog toga moglo biti žao, ali malo bi ko porekao da su oni zaslužili pravo da tako postupe.
     Ono, međutim, što im je bilo osporavano, uz sve veću oštrinu, bilo je pravo da prisvoje satelit. Prvi put u istoriji, jedna nacija istakla je svoje pravo nad drugim svetom i sva sredstva javnog informisanja na Zemlji sada su rasravljala o pravnim vidovima cele stvari. Iako su Kinezi naširoko i nadugačko isticali da oni nisu potpisnici Svemirske povelje Ujedinjenih Nacija iz 2002, tako da ih nisu obavezivale njene odredbe, to ipak uopšte nije umanjilo plahovita protivljenja.
     Najednom, Evropa je postala najveća vest u Sunčevom sistemu, tako da se javila silna potreba za 'čovekom na licu mesta' (ili bar na udaljenosti od što je moguće manje miliona kilometara).

     "Govori Hejvud Flojd sa broda 'Kosmonaut Aleksej Leonov', na putu prema Jupiteru, premda su, kao što lako možete pretpostaviti, sve naše misli sada usredsređene na Evropu. Upravo u ovom trenutku posmatram je kroz najmoćniji teleskop na brodu; pod ovim stepenom uvećanja deset puta je veća od Meseca kada ga gledate golim okom. Prizor je uistinu zastrašujući.
     Površina je jednoobrazno ružičasta, sa nekoliko malih, smeđih mrlja. Prekrivena je prepletenom mrežom uskih linija koje vijugaju i krivudaju u svim pravcima. U stvari, prizor veoma podseća na fotografiju iz medicinskog udžbenika koja prikazuje ustrojstvo vena i arterija.
     Nekoliko ovih ustrojstava dugačko je na stotine - pa čak i na hiljade - kilometara i prilično podsećaju na fantomske kanale koje su Persival Louel i drugi astronomi iz devetnaestog veka uobražavali da vide na Marsu.
     Ali kanali na Evropi nisu samo privid, premda, razume se, nisu ni veštački. Štaviše, u njima se nalazi voda - ili bar led. Satelit je, naime, gotovo potpuno pokriven okeanom, čija prosečna dubina iznosi pedeset kilometara.
     S obzirom na okolnost da se Evropa nalazi veoma daleko od Sunca, njena površinska temperatura izuzetno je niska - oko sto pedeset stepeni ispod tačke mržnjenja. Moglo bi se, dakle, očekivati da se okean ovog meseca javi u obliku čvrstog bloka leda.
     No, to ipak nije tako, zato što plimske sile u unutrašnjosti Evrope stvaraju velike količine toplote; posredi su iste sile koje pokreću ogromne vulkane na susednome Iou.
     Led se, znači, neprekidno topi, lomi i ponovo ledi, što dovodi do nastanka pukotina i useka sličnih onim u plutajućim ledenim pločama u našim polarnim područjima. Upravo mi sada pred očima stoji taj zamršeni preplet pukotina; većina ih je tamna i veoma stara - možda više miliona godina. Ali nekoliko je potpuno belo; to su nove koje su se nedavno otvorile, tako da im je kora debela svega nekoliko centimetara.
     'Cijen' se spustio upravo pored jedne od tih belih pruga - formacije dugačke hiljadu i po kilometara, koja je dobila naziv Veliki Kanal. Kinezi po svoj prilici imaju nameru da odatle upumpaju vodu u svoje rezervoare za gorivo, kako bi imali dovoljno zalihe da preduzmu istraživanje Jupiterovog sistema i potonji povratak na Zemlju. To možda neće biti lako, ali oni su jamačno dobro proučili mesto za spuštanje i sigurno znaju u šta se upuštaju.
     Sada je očigledno zašto su prihvatili takav rizik - zašto ističu svoje pravo na Evropu. Kao mesto za opskrbu gorivom, ono može da predstavlja ključnu tačku u celom Sunčevom sistemu. Vode, doduše, ima i na Ganimedu, ali tamo je potpuno smrznuta, a i teže dostupna zbog snažnije sile teže tog satelita.
     Ima još jedna stvar koja mi je upravo pala na um. Čak i ako bi se Kinezi nasukali na Evropi, možda bi bili kadri da se održe dok ne stigne spasilačka misija. Na raspolaganju im stoji obilje energije, a u području gde su se spustili verovatno ima i korisnih minerala, što je sasvim dovolno ako se zna da su Kinezi stručnjaci za proizvodnju sintetičke hrane. To, doduše, ne bi bio odveć raskošni život, ali imamo neke prijatelje koji bi ga bespogovorno prihvatili samo zbog izuzetnog pogleda na Jupiter koji se pruža preko neba - pogleda koji i nama treba da se ukaže kroz svega nekoliko dana.
     "Hejvud Flojd vas pozdravlja u svoje ime i ime svojih kolega sa broda 'Aleksej Leonov'."
     "Ovde most. Veoma lepo izlaganje, Hejvude. Trebalo je da budeš novinar."
     "Imam silno iskustvo s tim. Pola mog radnog veka proveo sam bakćući se oko J. P."
     "J. P.?"
     "Javnih poslova - najčešće je posredi bilo uveravanje političara da nam daju više novca. Ali vi se ne suočavate sa takvom vrstom problema."
     "Kako bih bila srećna da je to istina. No, pustimo sada to: dođi do mosta. Ima nekih novih informacija o kojima bih volela da porazgovaramo."
     Flojd skide prikopčani mikrofon, odloži teleskop na mesto i izvuče se iz male osmatračnice. Dok je izlazio, gotovo se sudario sa Nikolajem Ternovskim, koji se očigledno uputio u sličnu misiju.
     "Moraću da ukradem vaša najbolja mesta za Radio Moskvu, Vudi. Nadam se da mi nećete zameriti."
     "Samo izvolite, tavariš. Uostalom, kako bih vas i mogao sprečiti u tome?"
     Našavši se na mostu, ugledao je kapetana Orlovu kako zamišljeno posmatra zbijenu masu reči i brojki na glavnom displeju. Flojd je taman s naporom počeo da ih prevodi, kada ga ona prekide.
     "Pustite pojedinosti. Ovo su procene vremena koje će 'Cijenu' biti potrebno da napuni rezervoare i pripremi se za uzletanje."
     "I moji obavljaju iste proračune - ali bojim se da ovde ima premnogo promenljivih."
     "Mislim da smo uklonili jednu od njih. Da li si znao da najbolje pumpe za vodu koje se mogu nabaviti pripadaju vatrogascima? A da li bi te iznenadilo da saznaš da su pre nekoliko meseci iznenada rekvirirana četiri najnovija modela u pekinškoj Centralnoj vatrogasnoj stanici, uprkos protivljenjima gradonačelnika?"
     "Nisam iznenađen - već zadivljen. Ali nastavi, molim te."
     "Možda je posredi podudarnost, ali većina tih pumpi baš bi odgovarala. Oslonimo li se na razložne pretpostavke o vremenu potrebnom da se montira cevovod, da se probuše rupe kroz led i tako dalje - sve u svemu, dakle, smatramo da bi mogli uzleteti kroz pet dana."
     "Pet dana!"
     "Ako budu imali sreće i ako sve bude dejstvovalo savršeno. A ako ne budu čekali da napune rezervoare za gorivo, već se zadovolje samo onom količinom koja bi im omogućila bezbedan susret sa 'Otkrićem' pre no što mi stignemo do njega, onda smo u sosu. Dovoljno je da budu brži od nas makar samo jedan čas. U najmanju ruku, tada mogu da traže spasilačka prava."
     "Ne mogu, ako je verovati pravnicima iz našeg Ministarstva za inostrane poslove. U datom trenutku objavićemo da 'Otkriće' nije napuštena olupina, već da je naprosto tu parkirano i da čeka da dođemo do njega. Svaki pokušaj zaposedanja broda predstavljao bi u tom slučaju gusarski čin."
     "Uveren sam da će to ostaviti izuzetno upečatljiv utisak na Kineze."
     "Ako ne bude tako, šta nam onda preostaje?"
     "Brojniji smo od njih - dva prema jedan kada probudimo Čandru i Karnoua."
     "Je li ti to ozbiljno misliš? A gde su ti handžari za zaposedanje njihovog broda?"
     "Handžari?"
     "Mačevi - oružje."
     "Oh. Možemo da upotrebimo laserske telespektrometre. Oni su u stanju da pretvore u paru uzorke asteroida od nekoliko miligrama sa udaljenosti od hiljadu kilometara."
     "Nisam siguran da baš uživam u ovom razgovoru. Moja vlada sigurno ne bi odobrila primenu nasilja, izuzev, razume se, u samoodbrani."
     "Vi naivni Amerikanci! Mi smo daleko realističniji; moramo to biti. Svi tvoji preci umrli su u krevetu od starosti, Hejvude. Trojica mojih poginulo je u velikom otadžbinskom ratu."
     Kad bi bili nasamo, Tanja ga je uvek oslovljavala sa 'Vudi', a nikada sa 'Hejvude'. Mora da je ovo ozbiljno mislila. Ili je možda proveravala njegove reakcije?
     "U svakom slučaju, 'Otkriće' sada predstavlja gvožđuriju vrednu nekoliko tričavih milijardi dolara. Sam brod nije važan - već jedino informacije na njemu."
     "Tačno. Informacije koje se mogu prekopirati, a onda obrisati."
     "Baš ti vesele zamisli padaju na pamet, Tanja. Ponekad mi se učini da ste svi vi Rusi pomalo paranoični."
     "Zahvaljujući Napoleonu i Hitleru imamo puno pravo da to budemo. Ali nemoj mi samo reći da i tebi na pamet nije pao taj - kako bi ti ono rekao - scenario."
     "Nije bilo potrebe da se ja petljam oko toga", uzvrati Flojd prilično smrknuto. "Ministarstvo spoljnjih poslova već je obavilo stvar umesto mene - i to sa varijacijama. Samo nam preostaje da sačekamo i vidimo za koju će se Kinezi opredeliti. A uopšte me ne bi začudilo ako bi se ponovo pokazalo da su maštovitiji od nas."

10. KRIK SA EVROPE

     Spavanje pri nultoj gravitaciji predstavlja veštinu koju treba naučiti; Flojdu je bilo potrebno skoro nedelju dana da pronađe najbolji način usidrenja nogu i ruku kako se ne bi pomerale u neugodne položaje. Sada je već postao stručnjak i nije se mnogo radovao povratku u carstvo težine; štaviše, i sama pomisao na to bila je ponekad dovoljna da ga spopadnu noće more.
     Neko ga je budio tako što ga je blago drmao. Ne - mora da još sanja! Neometanje drugih bilo je sveto pravilo na svemirskom brodu; niko nikad nije ušao u kabinu nekog drugog člana posade bez prethodnog traženja dozvole. On nastavi da drži oči čvrsto zatvorene, ali dremanje nije prestajalo.
     "Dr Flojde - molim vas, probudite se! Očekuju vas na komandnom mostu!"
     A i niko ga nije oslovio sa 'dr Flojde'; najformalniji način na koji je proteklih nedelja oslovljen bio je samo 'doktore'. Šta li se samo događa?
     Nevoljno, on otvori oči. Nalazio se u svojoj maloj kabini, blago priljubljen uz čauru za spavanje. Tako mu je bar govorio jedan deo uma; ali zašto onda gleda u - Evropu? Pa od nje su udaljeni milionima kilometara.
     Postojala je poznata mreža, ustrojstvo trouglova, poligona i drugih oblika koje su tvorile linije što se međusobno presecaju. A ono je, nema sumnje, sam Veliki Kanal - ne, nije baš tako. Kako je to moguće, kada se još nalazi u svojoj maloj kabini na 'Leonovu'?
     "Dr Flojde!"
     Potpuno se razbudio i shvatio da mu to leva šaka lebdi na nekoliko centimetara od očiju. Baš je bilo neobično što je raspored linija na dlanu tako neodoljivo podsećao na kartu Evrope! Ali ekonomična Majka Priroda uvek se ponavlja u tako ogromnom rasponu razmera, počevši od vrtložića mleka zamućenog u kafi, preko kruga oblaka u ciklonskoj oluji, do krakova spiralne magline.
     "Izvinite, Makse", reče on. "U čemu je nevolja? Da li se nešto dogodilo?"
     "Izgleda - ali ne sa nama. 'Cijen' je u neprilici."
     Kapetan, navigator i glavni inženjer bili su vezani pojasevima za sedišta na komandnom mostu; ostali članovi posade oprezno su orbitirali oko prihvatnih držača ili su gledali monitore.
     "Žao mi je što smo te probudili, Hejvude", izvini se Tanja žurnim glasom. "Evo kako stoje stvari. Pre desetak minuta iz kontrolne misije stigla je poruka sa prednošću prvog stepena. 'Cijen' je prestao da emituje. Dogodilo se to najednom, usred neke brojčane poruke; usledilo je nekoliko sekundi izobličenog signala - a onda ništa više."
     "A kako je sa pozicionim farom?"
     "I on je zamukao. Ne primamo ni njega."
     "Uf! Onda je stvar ozbiljna - posredi je nešto krupno. Ima li pretpostavki?"
     "Prilično - ali sve su to nagađanja. Eksplozija - odron - zemljotres: ko zna?"
     "A možda i nikad nećemo saznati - ako se još neko ne spusti na Evropu - ili ako ne proletimo na maloj udaljenosti i bacimo pogled izbliza."
     Tanja odmahnu glavom.
     "Nije nam dovoljna delta-ve. Najmanja razdaljina do koje se može prići jeste pedeset hiljada kilometara."
     "Onda su nam ruke potpuno vezane."
     "Ne baš sasvim, Hejvude. Kontrola misije ima jedan predlog. Žele da okrenemo našu veliku, zdelastu antenu i upravimo je ka Evropi, za slučaj da možda postoji neka slaba emisija poziva u pomoć. Posredi je - kako ti ono kažeš? - rizična igra, ali vredi pokušati. Šta misliš?"
     Flojdova prva reakcija bila je izrazito negativna.
     "To bi značilo prekid veze sa Zemljom."
     "Razume se; ali to nam ionako predstoji kad zađemo za Jupiter. A biće potrebno svega nekoliko minuta za ponovno uspostavljanje veze."
     Flojd ništa ne uzvrati. Predlog je bio savršeno razložan, ali ga je zbog nečeg neodređenog ipak zabrinjavao. Razmišjajući o tome nekoliko sekundi, najednom mu sinu zašto mu se iz prve nije dopala ta zamisao.
     Nevolje na 'Otkriću' počele su onoga časa kada je velika zdela - glavni antenski kompleks - izgubila vezu sa Zemljom iz razloga koji ni do sada još nisu bili u potpunosti razjašnjeni. No, tamo je u celu stvar nesumnjivo bio upleten Hal, a ovde nije bilo opasnosti da se nešto slično dogodi. Računari na 'Leonovu' predstavljali su male, samostalne jedinice; nije postojala jedna stožerna inteligencija koja je držala sve konce u svojim rukama. Bar ne neljudska.
     Rusi su i dalje strpljivo čekali njegov odgovor.
     "Slažem se", reče on konačno. "Obavestimo Zemlju o tome šta preduzimamo i bacimo se na slušanje. Pretpostavljam da ćete pokušati na svim svemirskim učestalostima za SOS pozive."
     "Tako je, čim budemo izračunali Doplerovu ispravku. Kako napreduješ, Saša?"
     "Dajte mi još dva minuta i staviću u pogon program automatskog traganja. Koliko ćemo slušati?"
     Kapetan gotovo nije zastala pre no što je dala odgovor: Flojd je često imao prilike da se divi odlučnosti Tanje Orlove, pa joj je jednom to čak i kazao. U retkom blesku duhovitosti, ona mu je tada uzvratila: "Vudi, jedan zapovednik može da ne bude u pravu, ali nikada ne sme da bude nesiguran."
     "Slušaćemo pedeset minuta, a onda ćemo izveštavati Zemlju deset. Zatim ćemo ponoviti ciklus."
     Nije bilo ničega što bi se videlo ili čulo; automatska kola bolje su prosejavala radio-šum od svih ljudskih čula. No, s vremena na vreme Saša bi uključio audio-monitor i tada bi grmljavina Jupiterovih radijacionih pojaseva ispunila kabinu. Zvuk je bio sličan onome koji nastaje pri razbijanju talasa na svim obalama Zemlje, uz povremena eksplozivna pucketanja čiji su uzročnik bili superblesci munja u jovijanskoj atmosferi. Od ljudskih signala nije bilo ni taraga; i jedan po jedan, članovi posade koji nisu bili na dužnosti stadoše da se tiho razilaze.
     Dok je čekao, Flojd se zadubio u računanje. Ma šta da se zbilo sa 'Cijenom', to se odigralo pre dva sata, budući da su sve vesti išle preko Zemlje.
     Ali 'Leonov' bi bio u stanju da uhvati direktnu poruku uz samo minut zakašnjenja, tako da su Kinezi imali obilje vremena da se ponovo oglase. Njihovo neprekidno ćutanje ukazivalo je na neki ozbiljan krah i on je stao da zamišlja nebrojene scenarije nesreće.
     Pedeset minuta izgledali su kao sati. Kada je to vreme proteklo, Saša je ponovo upravio brodski antenski kompleks ka Zemlji. Dok je preostalih deset minuta bilo korišćeno za upućivanje zaostalih poruka, on neodlučno pogleda kapetana.
     "Vredi li ponovo pokušati?" upita on glasom koji je jasno odražavao njegov pesimizam.
     "Razume se. Možemo skratiti vreme traganja - ali nastavićemo da slušamo."
     Kada je prošao pun čas, velika zdela ponovo se usredsredila na Evropu. I bezmalo istog trena na automatskom monitoru blesnu signalna svetiljka.
     Saša hitro prebaci na zvučni izlaz i glas Jupitera ispuni kabinu. U njegovom zaleđu, slično šapatu koji se čuje kroz jeku grmljavine, javi se slabašan, ali nepogrešiv zvuk ljudskog govora. Bilo je nemoguće razabrati jezik, premda je Flojd bio uveren, na osnovu intonacije i ritma, da nije posredi kineski, već neki od evropskih jezika.
     Saša stade vešto da barata oko dugmadi za fino podešavanje i kontrolu širine talasnog područja i reči postadoše jasnije. Jezik je neosporno bio engleski - ali mu je sadržina i dalje bila razbešnjujuće nerazlučiva.
     Postoji jedna kombinacija zvukova koju svako ljudsko uho može trenutno prepoznati, čak i u najbučnijoj sredini. Kada je ona namah izronila iz jovijanskog fona, Flojdu se najpre učinilo da nikako ne može biti u budnom stanju, već da je zapretan u nekom fantastičnom snu. Njegovim kolegama bilo je potrebno nešto malo više vremena da bi reagovali; a onda se svi pogledi upraviše u njega, podjednako zapanjeni - i sa prvim primesama podozrenja.
     Jer prve prepoznatljive reči koje su stigle sa Evrope glasile su:
     "Dr Flojde... dr Flojde... nadam se da me možete čuti."