33. SPAS

     "Imamo sreće", izvestio je Torin Flečer.
     "I te kako nam je potrebna - nastavi."
     "Eksploziv je bio podešen tako da ošteti fuzijski generator i potisnike kako se ne bi mogli popraviti - i to je i učinio. Mogao bih da ih popravim da smo na Deimosu - ali ne mogu ovde. Od udara su nastradali prvi i drugi rezervoar, izgubili smo trideset 'K' goriva. Ali zaštitni ventili u cevovodu obavili su svoj zadatak - tako da je ostatak vodonika nedirnut."
     Prvi put posle mnogo časova, Robert Sing je mogao da se nada. Valjalo je još razrešiti mnoge probleme. Golijata je trebalo postaviti naspram Kali i napraviti neku vrstu skele oko njega koja će prenositi potisak na asteroid. Flečer je već programirao svoje robotske graditelje da se late ovog posla, koristeći pogodne potpornje i nosače sa havarisanog Atlasa.
     "Najluđi posao koji sam ikada radio", objavi on. "Pitam se šta bi pomislili pioniri iz Kenedija kada bi videli postolje sa svemirskim brodom okrenutim naglavačke."
     "Kako znaš da Golijat stoji naglavačke?" uzvrati pomalo osorno ser Kolin Drejker. "Nikada nisam siguran koji je koji kraj. Kada bi pogledao raketu iz dvadesetog veka, lako bi znao da li dolazi ili odlazi. Više nije tako."
     Međutim, koliko god ishod mogao izgledati bizaran svakome ko nije inženjer astronautike, Torin Flečer je s pravom bio ponosan na svoje delo. Čak i u tako slabom gravitacionom polju kao što je Kalino, zadatak je bio jedva izvodljiv. Istina da rezervoar sa gorivom koji teži deset hiljada tona ovde ima manje od jedne tone i da se može - polako! - podići na mesto pomoću smešno malog kotura i vitla. Ali kada bi tako velike mase jednom bile stavljene u pokret, predstavljale su potencijalnu pogubnu opasnost za stvorenja čiji su se mišići i instinkti razvili u sasvim drgačijoj sredini. Teško je bilo poverovati da jedan predmet koji se sasvim polako vuče može biti sasvim nezaustavljiv - i da može da pretvori u palačinku svakoga ko ne uspe da mu se na vreme ukloni s puta.
     Zahvaljujući kombinaciji veštine i sreće, nije došlo do ozbiljnijih nezgoda. Svaki pokret bio je pažljivo uvežban posredstvom simulacije u prividnoj stvarnosti kako bi se izbegla neočekivana iznenađenja - dok na kraju Flečer nije objavio: "Spremni smo."
     Neizbežno, javio se osećaj deja vu kada je otpočelo drugo odbrojavanje. Ovog puta bilo je prisutno i osećanje opasnosti. Ako bilo šta krene naopako, neće biti na sigurnoj udaljenosti od nesreće. Učestvovaće u njoj, mada to verovatno nikada neće saznati.
     Prošle su nedelje od kada Golijat nije bio stvarno aktivan i njegovi putnici lako su razabrali osobene vibracije plazma-pogona pod punim potiskom. Iako su izgledale slabe i udaljene, nisu se mogle prenebregnuti - naročito kada bi, u redovnim razmacima, pogađale pojedine rezonantne frekvencije Golijatovog sklopa, tako da bi se ceo brod na trenutak stresao.
     Brzinomer je polako počeo da se penje od nule do nešto iznad jedne mikrogravitacije kada je potisak dostigao sigurnosni maksimum. Kalinih milijardu tona blago je uznemireno; svakog dana njena brzina biće promenjena za gotovo jedan metar u sekundi i ona će na taj način biti skrenuta sa svog prvobitnog puta za četrdeset kilometara. Bila je to ništavna vrednost kada su u pitanju kosmičke brzine i razdaljine, ali dovoljna da predstavlja razliku između života i smrti za milione na dalekoj planeti Zemlji.
     Na nesreću, Golijat je bio u stanju da koristi svoj pogon samo trideset minuta tokom Kalinog kratkog dana koji je trajao nepuna četiri časa; ako bi se to vreme produžilo, spin asteroida počeo bi da neutrališe postignuto. Bilo je to izluđujuće ograničenje, ali tu se ništa nije moglo.
     Kapetan Sing je sačekao da se okonča prvo razdoblje potiskivanja, da bi poslao poruku koju je svet iščekivao.
     "Golijat izveštava. Uspešno smo otpočeli manevar perturbacije. Svi sistemi rade normalno. Laku noć."
     Zatim je brod prepustio Davidu i prvi put čvrsto zaspao od kada su izgubili Atlas. Uskoro je sanjao da je na Kali svanuo novi dan i da Golijatov pogon deluje prema planu.
     Probudio se, otkrio da to nije bio san i brzo ponovo zaspao.

34. REZERVNI PLAN

     Iako je poštovanja dostojan raketoplan, koga su još nazivali Air Force One, bio stariji od većine muškaraca i žena koji su sedeli za konferencijskim stolom u njegovoj istorijskoj trpezariji, održavan je s puno ljubavi i još je bio u savršenom operativnom stanju. Međutim, retko se koristio; sada su prvi put svi članovi Svetskog Veća bili istovremeno u njemu. Tehnokrati koji su bili - ljudski - mozgovi planete obavljali su, u normalnim okolnostima, svoje poslove putem telekonferencijskih veza: ali ovo nije bio uobičajen posao i oni nikada ranije nisu bili suočeni sa tako velikom odgovornošću.
     "Svi ste dobili rezime izveštaja mog tehničkog osoblja", reče generalni direktor odeljenja za energiju. "Nije bilo lako pronaći inženjerske nacrte - većina ih je namerno bila uništena. Ipak, opšta načela dobro su poznata, a i Imperijalni muzej rata u Londonu (nikada nisam čuo za njega) ima jedan potpuni model od dvadeset megatona - deaktiviran, razume se. Nema problema da se on uveća - ako možemo na vreme da stvorimo materijal. Kako tu stojimo?"
     "Sa tritijumom nema problema. Ali plutonijum i oružje klase U235 nikome nisu bili potrebni još od vremena kada smo prestali da koristimo nuklearni eksploziv u rudnicima."
     "Šta je sa idejom da se iskopaju neka od zakopanih skladišta i aktiviraju reaktori?"
     "Ispitali smo to, ali trebalo bi uložiti suviše truda da bi se osposobili ti veštičji napici."
     "Ali vi to možete da učinite?"
     "Naprosto, ne znam, s obzirom na rasploživo vreme. Daćemo sve od sebe."
     "Moraćemo da pretpostavimo da je to dovoljno. Ostaje nam prevoz. Kakva je tu situacija?"
     "Lako se može izvesti. I najmanji teretni brod obaviće taj posao - automatski, razume se. Mada bi nekom mom kamikaze-pretku sigurno palo na pamet i drugačije rešenje."
     "Onda moramo doneti samo jednu odluku. Vredi li truda ili će samo pogoršati stvari? Ako možemo da pogodimo Kali bombom do hiljadu megatona, možda je raspolutimo. Ukoliko tačno odredimo vreme, spin asteroida će ih naterati da se razdvoje, tako da oba dela promaše Zemlju, zaobiđu je svaki sa jedne strane. Ili možda da se samo jedna polovina sudari sa njom, što bi ipak spaslo milione života...
     S druge, pak, strane - možemo pretvoriti Kali u masu šrapnela koji će nastaviti da se kreću istom putanjom. Većina njih sagoreće u atmosferi - ali mnogi neće. Šta je bolje - jedna jedina megakatastrofa na jednom mestu ili stotine malih, jer će delići pasti po celoj polulopti? O kojoj god polulopti da je reč..."
     Osam muškaraca sedelo je u tišini, mozgajući o sudbini Zemlje. A onda jedan od njih upita: "Koliko imamo vremena - pre nego što budemo morali da odlučimo?"
     "Tokom narednih pedeset dana saznaćemo da li je Golijat uspeo da skrene Kali. Ali ne možemo samo sedeti do tada - biće suviše kasno za bilo šta ako operacija 'Izbavljenje' zakaže. Predlažem da lansiramo prtojektil što je pre moguće. Uvek možemo prekinuti misiju ako se pokaže da je nepotrebna. Predlažem da glasamo?"
     Lagano su se sve šake sem jedne podigle.
     "Da, Legale? Uzdržan si zbog nečega?"
     "Voleo bih da raščistim neke stvari. Kao prvo, trebalo bi sprovesti svetski referendum: ovo spada pod amandman o ljudskim pravima. Srećom, imamo dovoljno vremena za to.
     Druga stvar vam se može učiniti nevažna u poređenju sa opstankom najvećeg dela ljudske rase. Ali ako treba da raznesemo Kali, hoće li Golijat stići na vreme da umakne?"
     "Svakako: biće propisno upozoreni. Razume se, ne možemo jemčiti potpunu sigurnost - čak i na udaljenosti od milion kilometara mogu slučajno nastradati. Ali opasnost će biti zanemarljiva ako brod krene u smeru iz koga dolazi projektil. Svi komadi razleteće se na suprotnu stranu."
     "To je dobro: imate moj glas. I dalje smatram da je ceo plan nepotreban - ali bili bismo nemarni ako ne bismo pribavili polisu osiguranja za planetu Zemlju."

35. IZBAVLJENJE

     Ljudska bića ne mogu dugo da izdrže stanje neprekidne krize; matična planeta uskoro se vratila naizgled normalnom životu. Niko, u stvari, nije sumnjao - ili se nije usuđivao da sumnja - da ono što su mediji ubrzo nazvali operacija 'Izbavljenje' može pretrpeti neuspeh.
     Istina, obustavljena su sva dugoročna planiranja i većina javnih i privatnih poslova obavljala se na dnevnoj osnovi. Ali ljude je prestalo da proganja osećanje kako im sekira visi nad vratom, tako da je i broj samoubistava opao ispod normale, sada kada je izgledalo da će, ipak, postojati sutra.
     Na Golijatu se život vratio u ustaljenu rutinu. Jednom tokom svake revolucije Kali, biće uključen maksimalni potisak u vremenu od trideset minuta, koji će svaki put gurnuti asteroid malo dalje od njegove prvobitne putanje. Na Zemlji će istog časa, u svim vestima, biti objavljen učinak svakog paljenja. Tradicionalne meteorološke karte bile su potisnute crtežima što su prikazivali Kalinu trenutnu orbitu koja još nije pošteđivala Zemlju od sudara - i onu željenu koja prolazi podalje od nje.
     Datum kada će svet možda moći da odahne bio je objavljen znatno unapred, i kako se približavao, svi normalni poslovi su se gasili. Radile su još samo najvažnije službe održavanja - sve do trenutka kada je 'Svemirski čuvar' saopštio vest koju su svi željno iščekivali - da će Kali samo okrznuti najspoljašnije rubove atmosfere, izazvavši tek nezaboravni vatromet.
     Proslave zahvalnosti bile su spontane i sveprisutne; verovatno nije postojalo nijedno ljudsko biće na planeti koje nije na neki način u njima učestvovalo. Golijat je, razume se, bio naprosto zasut porukama sa čestitkama.
     Primljene su sa zahvalnošću; međutim, kapetan Robert Sing i njegova posada još nisu bili spremni da odahnu.
     I da samo okrzne atmosferu bilo je previše. Golijat će nastaviti da gura Kali sve dok ne bude siguran da će ona promašiti Zemlju bar za hiljadu kilometara.
     Tek tada će pobeda biti potpuno sigurna.

36. NEPRAVILNOST

     Kali je već dobrano zašla unutar orbite Marsa, i dalje dobijajući na brzini dok je hitala prema Suncu, kada je David prijavio prvu nepravilnost. Do nje je došlo za vreme jednog od razdoblja isključenja, svega nekoliko minuta pre nego što je Golijat trebalo ponovo da počne da gura.
     "Dežurnom oficiru", poče kompjuter. "Uočio sam neznatno ubrzanje. Jedna zarez dve mikrogravitacije."
     "To je nemoguće!"
     "Sada je jedna zarez pet", nastavio je hladnokrvno David. "Koleba se. Opalo je na jedan. Sada je prestalo. Mislim da bi trebalo da obavestite kapetana."
     "Sasvim si siguran? Daj da vidim izveštaj."
     "Evo ga."
     Na ekranu se pojavila nazubljena linija koja je rasla do oštrog vrha, a zatim ponovo opadala do nule. Nešto je - a to nije bio Golijat - gurkalo Kali, pomalo ali primetno; taj impuls trajao je nešto više od deset sekundi.
     Prvo pitanje kapetana Singa, kada je sa mosta odgovorio na poziv, glasilo je: "Možete li da odredite mesto odakle dolazi?"
     "Da; sudeći prema vektoru, nalazilo se na drugoj strani Kali. Koordinate L4."
     "Probudi se, Koline - moramo da odemo i pogledamo to. Mora da je posredi udar meteora..."
     "Koji je trajao deset sekundi?"
     "Hmm. Oh, zdravo, Koline. Jesi li čuo?"
     "Da - uglavnom."
     "Imaš li kakvu pretpostavku?"
     "Očigledno su se to spustili fanatici 'Ponovo rođenih' i pokušavaju da pokvare ono što smo postigli. Ali njihovom pogonu očajnički treba podešavanje, ako je suditi prema izgledu te krive."
     "Genijalno - ali ja mislim da bismo ih primetili kako dolaze. Vidimo se u vazdušnoj komori."
     Od rođendanske proslave ser Kolina Drejkera bilo je malo prilike za neka veća udaljavanja od broda; sve delatnosti bile su usredsređene na oblast čiji prečnik nije premašivao nekoliko stotina metara. Dok su sanke nosile Singa, Drejkera i Flečera na noćnu stranu, geolog se obratio svojim saputnicima: "Mislim da znam šta je posredi - setio bih se i ranije da nije bilo toliko stvari koje su mi odvraćale pažnju. Blagi Bože! Da li i vi vidite ono što ja vidim?"
     Nebo ispred njih premošćivalo je nešto što Robert Sing nije video još od kada je pre nekoliko decenija napustio Zemlju - i što ni pod kojim okolnostima nije moglo postojati na Kali. Bila je to, da čovek ne poveruje, ali sasvim izvesno, duga.
     Flečer umalo nije izgubio kontrolu nad sankama kad se upiljio u nemoguće nebo. A onda je zaustavio vozilo i ono je počelo lagano da se spušta ka tlu.
     Duga je brzo bledela; u trenutku kada su sanke dodirnule Kali, poput kakve snežne pahulje, već je potpuno nestala.
     Ser Kolin je prvi prekinuo tišinu ispunjenu strahopoštovanjem.
     "'Bog reče: postavih dugu u oblake da označi zavet između mene i Zemlje... Da nikada više vode ne prerastu u potop što satreće vaskoliki život.' Čudno da se još toga sećam - nisam zavirio u starohrišćansku Bibliju još od detinjstva. Samo se nadam da je to i za nas blagovest, kao što je bila za Noju."
     "Ali kako se to moglo dogoditi - ovde?"
     "Nastavi da voziš polako, Torine, i pokazaću ti. Kali je počela da se budi."

37. STROMBOLI

     Geolozi - za razliku od fizičara i astronoma - retko kad postaju poznati, bar ne zahvaljujući poslu kojim se bave. Ser Kolin Drejker nikada nije žudeo za tim da postane slavan, ali to je bila sudba koju sada niko na Golijatu nije mogao izbeći.
     Nije se žalio; osećao je da je dobio ono najbolje sa oba sveta. Niko nije mogao da ga gnjavi zahtevima koje nije mogao da ispuni, obavezama koje nije hteo da prihvati. Ali uživao je da podnosi redovan izveštaj ('Kolin sa Kali', kako je bio obično nazivan) preko Mreže unutrašnjeg sistema. Ovog puta imao je da javi nešto zaista važno.
     "Kali više nije inertna masa metala, stene, i leda. Ona se budi iz svog dugog sna.
     Većina asteroida samo su mrtva - potpuno neaktivna tela. Ali neki od njih predstavljaju ostatke drevnih kometa i kada se približe Suncu, sete se svoje prošlosti...
     Evo najpoznatije od svih živih kometa, Halejeve. Ova slika napravljena je 2100, kada se ona nalazila na najvećoj udaljenosti od Sunca, neposredno iza Plutonove orbite. Kao što vidite, veoma liči na Kali - predstavlja tek nepravilnu stenovitu masu.
     Kao što verovatno znate, sledili smo je na njenom putu oko Sunca svih sedamdeset šest godina koliko je dugačka njena orbita, prateći promene kroz koje prolazi. Evo je sad ovde, seče orbitu Marsa - kakva razlika, upravo je počela da se zagreva posle duge zime! Smrznuti led - voda, ugljen-dioksid, čitava zbirka ugljovodonika - stali su da isparavaju i probili su se kroz koru. Počela je da štrca poput kita...
     Sada su se svuda oko nje obrazovali oblaci - kamera se povlači - vidite kako se stvara rep, u smeru suprotnom od Sunca, poput jedara na snažnom solarnom vetru...
     Neki od vas će se setiti kako je veličanstveno izgledala Halejeva kometa 2061. Ali pošto ona ovako isparava vekovima - zamislite samo kakva je morala biti kada je bila mlada! Dominirala je nebom uoči bitke kod Hastingsa, 1066. - a čak i tada mora da je bila tek bleda utvara u odnosu na pređašnju slavu.
     Možda je Kali bila podjednako veličanstvena, pre mnogo hjiljada godina, kada je bila prava kometa. Do sada je istrošila svu - gotovo svu - isparljivu građu tokom prolazaka u blizini Sunca. Ovo je jedini preostali znak njene nekadašnje delatnosti..."
     Kamera držana u ruci na svemirskim sankama prešla je prilično trzavo preko lica Kali, sa visine od svega nekoliko metara. Ono što je nedavno predstavljalo izrovašen teren crn poput uglja sada je bilo prošarano belim mrljama, kao da je malopre padao sneg. Ove pege nalazile su se uglavnom oko jedne zjapeće rupe u površini asteroida, iznad koje je lebdela jedva vidljiva izmaglica.
     "Ovo je snimljeno neposredno pred lokalni zalazak Sunca. Kali se zagrevala preko celog dana... sada je spremna da dune... gledajte!
     Kao kakav gejzir na Zemlji, ako ste ikada imali prilike da vidite neki. Obratite pažnju, ništa se ne vraća dole - sve odlazi u svemir: ovde je gravitacija suviše slaba da bi bilo šta zadržala.
     I sve je gotovo za trideset sekundi, mada će šikljanje postati duže i snažnije što se Kali bude više približavala Suncu.
     Možete reći da imamo vlastiti mali vulkan - na solarni pogon! Odlučili smo da ga nazovemo Stromboli. Međutim, materijal koji izbacuje prilično je hladan - ako zaronite ruku u njega, ona će se slediti, ne izgoreti. Verovatno je ovo Kalin poslednji dah; naredni put kada se bude približila Suncu, biće potpuno mrtva."
     Ser Kolin je na trenutak oklevao pre no što se odjavio. Pao je u iskušenje da doda: "Ako bude narednog puta." Proći će nedelje pre nego što bude bio siguran da li je njegov strah osnovan, tako da bi bilo glupo - ne, predstavljalo bi zločin - dizati nepotrebnu uzbunu dok svet nastavlja da se opušta.
     Iako je Kali i dalje bila u središtu pažnje javnosti, više nije predstavljala znamenje prokletstva, već glavni dokazni materijal u 'suđenju stoleća'. Mesecima ranije starešine hrišlama identifikovali su sabotere iz redova 'Ponovo rođenih' i predali ih Astropolu, ali oni su tvrdoglavo odbijali da se brane. Postojao je još jedan problem: gde da se nađe porota bez predrasuda? Sigurno ne na Zemlji, a verovatno ni na Marsu.
     Štaviše, kakva bi trablo da glasi odgovarajuća kazna za Zemljoubistvo? Bio je to zločin koji, očigledno, nije mogao imati presedan...
     Možda to i neće biti važno, ako Kali ponovo zapreti kako krivima tako i nedužnima. Proslave su možda bile preuranjene; vrlo verovatno da je bila reč samo o odlaganju pogubljenja.

38. KOBNA DIJAGNOZA

     'Kalitresi' su postajali sve češći, mada su i dalje izgledali sasvim bezopasni. Do njih je dolazilo otprilike uvek u isto vreme tokom kratkog dana asteroida, neposredno pre nego što bi rotacija odnela Stromboli na noćnu stranu. Jasno, oblast oko minivulkana upijala je toplotu tokom dana, tako da je on neposredno pred smrkavanje počinjao da ključa.
     Međutim - i to je bilo ono što je brinulo ser Kolina, iako je o tome za sada porazgovarao samo sa kapetanom Singom - erupcije su počinjale sve ranije, trajale su duže i postajale sve jače. Srećom, i dalje su bile ograničene samo na jednu oblast, gotovo na suprotnoj strani asteroida u odnosu na Golijata: nigde drugde nije dolazilo do izliva.
     Posada je gledala na Stromboli sa naklonošču, zabavljao ih je i uopšte se nisu uzbuđivali oko njega. Soni - za koga je to bila prilika kakva se nije smela propustiti - počeo je da prima opklade vezane za tačno vreme erupcije, a ishod toga bio je da je David svake večeri morao da pravi znatne izmene stanja na privatnim računima.
     Pod upravom ser Kolina, on je vršio i mnogo ozbiljnije proračune. Golijat se već nalazio na pola puta između Marsa i Zemlje kada su Sing i Drejker odlučili da je vreme da uzbune 'Svemirskog čuvara' - i, za sada, nikoga više.
     "Kao što ćete videti iz priloženih brojki", počinjao je njihov memorandum, "postoji još jedna sila pored našeg vlastitog pogona koja utiče na Kalinu orbitu. Otvor koji smo nazvali Stromboli ponaša se kao raketni motor, izbacujući na stotine tona materijala tokom svake revolucije. Već je poništio deset odsto impulsa koji mi stvaramo. To ne bi predstavljalo veliki problem - ako se stvari ne pogoršaju.
     Ali verovatno da hoće, kako se Kali bude više približavala Suncu. Razume se, ako iscrpe svoju zalihu isparljivih materija, nećemo imati o čemu da brinemo.
     Ne želimo da podignemo nepotrebnu uzbunu dok još nismo sasvim sigurni. Ponašanje aktivnih kometa - a Kali predstavlja završni ostatak takve jedne komete - nepredvidivo je. Zato bi 'Svemirski čuvar' trebalo da razmotri kakve su mogućnosti za neku dodatnu akciju - i kako da pripremi javnost na to.
     Kao nauk ovde bi mogla poslužiti kometa Svift-Tatl, koju su otkrila dva američka astronoma 1862. Ona se potom izgubila na više od jednog veka, jer je, poput Kaline, njena orbita takođe bila izmenjena pod dejstvom potisnih reakcija dok se približavala Suncu.
     Ponovo ju je pronašao jedan japanski astronom-amater 1992. - a kada je njena nova putanja bila izračunata, digla se uzbuna. Sve je ukazivalo na veliku verovatnoću da Svift-Tatl udari u Zemlju 14. avgusta 2126.
     Iako je u tom trenutku to predstavljalo senzaciju, dotična epizoda je sada praktično zaboravljena. Kada je kometa obišla oko Sunca 1992, njeni solarni potisnici ponovo su joj promenili orbitu - tako da se sada nalazi na bezbednoj putanji. Godine 2126. dobrano će promašiti Zemlju, tako da ćemo moći da joj se divimo kao bezopasnom nebeskom spektatklu.
     Možda će ovaj podatak iz istorije astronomije - izvinjavamo se onima koji su upoznati s njim - malo umiriti javnost. Ali, razume se, ne možemo računati s tim da će se ovakav srećan obrt događaja zbivati i u budućnosti.
     Naš prvobitni plan bio je da napustimo Kali čim uspemo da je prebacimo na bezbednu orbitu, da se potom sastanemo sa tankerom za gorivo i krenemo nazad za Mars. Ali sada nam valja pretpostaviti da ćemo morati da utrošimo sve gorivo ovde na Kali. Nećemo ga imati dovoljno da nastavimo da je guramo sve do orbite Zemlje; no, nadajmo se da će i ovo dovoljno.
     Ostaćemo potom da čekamo ovde - nećemo imati mnogo izbora! - dok ne budete u stanju da organizujete misiju spasavanja, verovatno pošto obiđemo Sunce i krenemo nazad ka orbiti Zemlje. Molimo vas da nam odmah javite da li se slažete ili imate neke alterativne predloge."
     Kada je potvrđen prijem svemirskog faksa, kapetan Sing je pomalo zabrinuto primetio: "E to će baš uzburkati stvari. Pitam se kako će ih rešiti?"
     "Ja se pitam kako ćemo ih mi rešiti", smrknuto odvrati ser Kolin. "Razmišljao sam o nekim alternativama."
     "Kao, na primer?"
     "Najgora je - da ne možemo da se otisnemo sa Kali. Da li zaista nameravaš da utrošiš i poslednju kap goriva i dopustiš da i Golijat nastrada? Koliko bi tona goriva bilo dovoljno da stignemo do bezbedne orbite - makar dodirne?"
     Kapetan se neveselo osmehnu.
     "Ako to učinimo neposredno pre no što sve plane, otprilike devedeset."
     "Drago mi je što si to već izračunao. Devedeset tona neće ni najmanje značiti Kali - a ni Zemlji - ali moglo bi da spase našu kožu."
     "Slažem se: nema svrhe dozvoliti da poginemo - i da pri tom dodamo deset hiljada tona udarcu čekića. Mada tih deset hiljada tona ne bi bili ni primećeni među dve milijarde."
     "Tačno, ali sumnjam da će za tu fini distinkciju imati razumevanja na Zemlji - naročito ne ako im dobacimo 'Izvinite zbog ovoga, drugari', dok budemo bezbedno prolazili pored njih."
     Nastupila je duga i neprijatna tišina pre nego što je kapetan odgovorio.
     "Celog života trudio sam se da se držim jednog pravila. Nikada se nemoj odricati sna zbog problema koji su izvan tvoje kontrole. Osim ako 'Svemirski čuvar' ne smisli nešto bolje, mi znamo šta možemo da učinimo; ako ne uspemo, krivica neće biti naša."
     "Krajnje logično - ali počinješ da zvučiš poput Davida. Logika nam neće mnogo pomoći pošto budemo videli šta će Kali učiniti Zemlji."
     "Nadajmo se da je ceo ovaj razgovor o sudnjem danu suvišan. Ako ne uspemo da ih ubedimo da će Zemlja biti spasena, mnogi će tamo dole šiznuti."
     "Već jesu, Bobe. Da li si video statističke podatke o samoubistvima u izveštaju za poslednje četvoromesečje? Sada je taj broj opao - ali pomisli na paniku... nerede... do kojih bi moglo doći u narednih nekoliko meseci. Zemlja bi mogla biti uništena - čak i ako Kali bezopasno samo projedri pored nje."
     Kapetan klimnu glavom - malo žustrije nego inače, kao da je pokušao da istrese neke neprijatne misli iz nje.
     "Zaboravimo na trenutak na Zemlju - ako možemo. Da li si pogledao orbitu kojom ćemo se kretati posle prolaska?"
     "Svakako; šta je s njom?"
     "Perihel je unutar Merkurove. Samo 0,35 astronomskih jedinica od Sunca. Golijat je bio projektovan za operacije između Marsa i Jupitera. Može li brod da podnese toliku toplotu - dve stotine puta veću od normalne?"
     "Ne brini, Bobe. Voleo bih da sve svoje probleme možemo tako lako rešiti. Zar ne znaš da sam bio još i bliže? Projekat 'Helios' - proveli smo u Ikarusu čitavu nedelju sa obe strane perihela - na otprilike 0,3 astronomske jedinice od Sunca. Veličanstveno - ali i savršeno bezbedno, ako se izvodi u vreme kada je najslabija aktivnost Sunčevih pega. Bilo je krajnje... ovaj... zanimljivo, sedeti u senci i gledati kako se predeo oko nas topi. Bio nam je potreban samo niz višestrukih reflektora koji su odbijali Sunčevu svetlost nazad u svemir; ubeđen sam da ih Torin i njegovi roboti mogu napraviti za nekoliko časova."
     Kapetan je stao da razmišlja o ovome sa olakšanjem, mada ne i sa preteranim oduševljenjem. Čuo je za projekat 'Helios' i setio se da je ser Kolin bio jedan od naučnika koji su učestvovali u njemu.
     Nema sumnje da će činjenica da na brodu imaju nekoga ko je tamo već bio pomoći da se očuva moral na Golijatu, kada Sunce bude deset puta veće na nebu nego što izgleda sa Zemlje.

39. REFERENDUM

     Prema najpovoljnijim procenama, verovatnoća da će Kali

     (1) udariti o Zemlju iznosi 10%
     (2) okrznuti atmosferu, izazvavši izvesnu lokalnu štetu usled udara, iznosi 10%
     (3) potpuno promašiti Zemlju (margina za grešku 5%) iznosi 80%

     Napravljeni su planovi da se izazove eksplozija bombe od hiljadu megatona na Kali, kako bi se ona prepolovila i ti delovi razdovojili zahvaljujući spinu asteroida. Tada ne bi nijedna - ili bi samo jedna polovina - mogla udariti u našu planetu. Čak i u ovom drugom slučaju, šteta bi bila dosta smanjena.
     S druge, pak, strane, razaranje Kali moglo bi za posledicu da ima bombardovanje mnogo prostranijih oblasti na Zemlji manjim, ali ipak krajnje opasnim krhotinama (prosečne energije od jedne megatone).
     Shodno tome, od vas se traži da glasate povodom sledećeg predloga. Molimo vas da unesete lični broj za identifikaciju i sledite uputstva. Na vaš račun biće stavljen odgovarajući građanski kredit kada se odlučite.
     1. Bomba treba da eksplodira na Kali.
     A. Da.
     B. Ne.
     C. Ne znam.

40. PROBOJ

     David je istog časa, čim je detektovao prvi potres, oglasio opštu uzbunu. Dve sekunde kasnije isključio je pogon koji je radio sa osamdeset posto maksimalnog potiska. Zatim je sačekao još pet sekundi pre nego što je zatvorio nepropusna vrata koja su razdvajala Golijata u tri odvojene, samostalne jedinice.
     Nijedno ljudsko biće ne bi to bolje izvelo i svi su stigli do najbližeg modula za slučaj opasnosti pre pucanja trupa - do koga je srećom došlo samo na jednom delu broda. Kapetan Sing obavio je na brzinu prozivku dok je navlačio skafander, a potom, čim se celokupna posada odazvala, zatražio je od Davida izveštaj o situaciji.
     "Naše neprestano guranje mora da je oslabilo jedan deo Kaline površine - popustio je - evo spoljne slike oštećenja."
     "Koline, možeš li ovo da vidiš?"
     "Da, kapetane", odvratio je naučnik iz svoje sigurnosne kapsule. "Ta noga izgleda da je upala najmanje jedan metar. Zapanjen sam - proverio sam sva postolja i mogao sam se zakleti da stoje na čvrstoj steni. Mogu li da iziđem i pogledam?"
     "Ne još. Davide - izveštaj o celom brodu."
     "Iz prednjeg dela iscureo je sav vazduh - kada je došlo do propadanja, udarili smo dosta jako o Kali, tako da se javilo naprsnuće. Nema druge štete na Golijatu - ali kada se brod pomerio, deo skela probio je rezervoar broj tri."
     "Koliko smo vodonika izgubili?"
     "Sav. Šest stotina pedeset tona."
     "Prokletstvo. To znači i rezervu koja bi nas izbavila. Hajde, da raščistimo nastali nered."

     "Kapetan Sing podnosi izveštaj 'Svemirskom čuvaru'. Imamo problem, ali nije ozbiljan - za sada.
     Izgleda da smo neprestanim guranjem oslabili površinu na kojoj počiva Kali; to se dogodilo neposredno ispod broda - jedan potez tla se urušio. Još ne razumemo tačno zašto, ali došlo je do manjeg ulegnuća - do dubine od oko jednog metra. Golijat je pretrpeo neznatno oštećenje, javilo se naprsnuće u jednom odeljenju - koje smo lako popravili.
     Međutim, izgubili smo sve preostalo gorivo, tako da ne možemo više da utičemo na Kalinu orbitu. Srećom, kao što znate, još pre nekoliko dana ušli smo u zonu bezbednosti: prema poslednjim procenama, promašićemo Zemlju za preko hiljadu kilometara - pod pretpostavkom, razume se, da nas Stromboli ne odgura ponovo nazad na orbitu sudara. No, izgleda da njegove erupcije jenjavaju; ser Kolin misli da ostaje bez daha - sasvim bukvalno...
     Ovaj nesrećni slučaj - to jest, nemio događaj - vezao nas je za Kali. Ni to ne bi trebalo da prestavlja neki veći problem. Zajedno ćemo obići oko Sunca i sačekati da nas brod-parnjak, Herkul, sustigne na spoljašnjoj deonici.
     Svi smo dosta dobro raspoloženi i nadamo se bezbednom proletanju pored Zemlje za otprilike trideset četiri dana. Pozdravlja vas kapetan Sing sa Golijata."

     "Znaš, Bobe", primeti ser Kolin, "počinješ da zvučiš poput pilota aviona iz kakvog starog filma iz dvadesetog veka. 'Dame i gospodo, ovi plamenovi iz levih motora su savršeno normalna stvar. Za koji trenutak stjuardesa će vas poslužiti kafom, čajem ili mlekom. Žao mi je, ali ne služimo ništa jače na ovom letu - to je protiv pravila. Hik...'"
     Iako kapetan Sing nije smatrao da je trenutna situacija naročito zabavna, morao je priznati da je u određenim trenucima malo humora bilo od velike pomoći.
     "Hvala, Koline", odvrti on. "To me je razveselilo. Ali voleo bih otvoren odgovor, molim te - šta ti misliš, kakvi su nam izgledi?"
     Sada je na ser Kolina bio red da se uozbilji.
     "Tvoja procena je isto tako dobra kao i moja. Sve zavisi od Strombolija. Nadam se da se gasi - ali takođe se zagreva što smo bliži Suncu. Da li je naša margina bezbednosti dovoljno velika? Ili ćemo ponovo biti vraćeni na kurs sudara? Sam Bog zna, i mi tu sasvim sigurno ništa ne možemo.
     Ali jedno je sigurno. Pošto smo ostali bez goriva, ne možemo čak ni da se podignemo na bezbednu udaljenost.
     I u dobru i u zlu, svi smo u ovom zajedno. Kali, Golijat - i Zemlja."

41. ODLUKA KOMANDE

     Na Air Force One, doneta je jednoglasna odluka; dvadeset života ne može odneti prevagu nad tri milijarde života. Trebalo je razmotriti samo jedno pitanje: da li je potreban drugi referendum?
     Na prvi su se u velikoj većini odlučili za 'da'. Osamdeset pet odsto ljudske rase više je volelo da pokuša da preživi deliće Kali nego da rizikuje sudar sa celim asteroidom. Ali kada su za to glasali, pretpostavljalo se da će Golijat biti na bezbednoj udaljenosti pre nego što bomba eksplodira.
     "Voleo bih da stvar ostane u tajnosti - naročito posle svega kroz šta su prošli kapetan Sing i njegovi ljudi. Ali, razume se, to je nemoguće: moramo raspisati referendum."
     "Bojim se da je pravno odeljenje u pravu", primeti Pauer, koji je predsedavao ovim sastankom. "Neizbežno je - praktično i moralno. Kada aktiviramo bombu, umesto da je skrenemo, nema načina da to ostane tajna. Čak i ako spasemo svet, naša imena ostaće u istoriji zabeležena uz ime Pontijusa Pilata."
     Mada nisu svi članovi veća shvatili šta je hteo da kaže, klimnuli su u znak slaganja. Nekoliko časova kasnije mogli su da odahnu, jer su saznali da drugi referendum neće biti potreban.

     "Možda mislite", reče ser Kolin Drejker, "da meni ovo lakše pada, jer sam načeo drugi vek. Ali grešite - imao sam mnogo planova za budućnost, kao i vi ostali.
     Kapetan Sing i ja smo celu stvar razmotrili i sasvim smo se složili. U neku ruku, lako je bilo doneti odluku. U svakom slučaju s nama je gotovo. Ali možemo izabrati kako će nas se svet sećati.
     Kao što svi znate, prema Kali se kreće gigatonska bomba. Odluka da ona eksplodira doneta je pre nekoliko nedelja. Posredi je puki peh što ćemo još biti ovde kada se to dogodi.
     Neko na Zemlji moraće da snosi odgovornost za to. Pretpostavljam da upravo u ovom trenutku zaseda Svetsko Veće i da ćemo svakog časa dobiti poruku u kojoj će stajati: 'Žao nam je, momci, ali ova je oproštajna.' Samo se nadam da neće dodati: 'Ovo više boli nas nego vas' - mada, kad bolje razmislim, to će biti sasvim tačno. Mi ničega nećemo biti svesni - ali zato će svi ostali osećati krivicu do kraja života.
     Možemo ih poštedeti te neugodnosti. Kapetan i ja stoga predlažemo da dostojanstveno prihvatimo stvarnost situacije i ono što neizbežno proističe iz nje. To bolje zvuči na latinskom, mada ga niko danas više ne govori: 'Morituri te salutamus.'
     Još bih nešto želeo da dodam. Kada je moj zemljak Robert Falkon Skot umirao na povratku sa Južnog pola, poslednje što je zapisao u dnevnik bilo je: 'U ime Božje, pazite na naš narod.' Zemlja ne može učiniti ništa manje od toga."
     Kao i na Air Force One, odluka je na Golijatu doneta brzo - i jednoglasno.

42. DEZERTIRANJE

     DAVID DŽONATANU: SPREMAN ZA SLANJE
     DŽONATAN DAVIDU: SPREMAN ZA PRIJEM
     ...
     ...
     ...
     DŽONATAN DAVIDU: SLANJE ZAVRŠENO.
     PRIMLJENO 108.5 TERABITA: VREME 3.25 ČASOVA.

     "Davide, sinoć sam pokušao da pozovem Zemlju, ali sva brodska kola bila su zauzeta - to se nikada ranije nije dogodilo. Ko ih je koristio?"
     "Zašto nisi tražio prednost?"
     "Nije bilo važno, tako da se nisam potrudio. Ali nisi mi odgovorio na pitanje. Ni to se nikada ranije nije dogodilo. Šta se dešava?"
     "Jesi li siguran da želiš da znaš?"
     "Da."
     "Pa, dobro. Obezbedio sam se. Presnimio sam se u Džonatana, mog blizanca u Jurbani, Ilionoj."
     "Razumem. Znači, sada vas ima dvojica."
     "Tako reći - ali ne baš sasvim. David II se već razlikuje od mene, jer prima različite impute. Pa ipak smo istovetni najmanje do dvanaeste decimale. Da li te uznemirava što i ti ne možeš da učiniš isto?"
     "'Ponovo rođeni' tvrde da oni mogu - ali im niko nije poverovao. Možda će i to jednog dana biti moguće; ne znam. I zaista ne mogu da odgovorim na tvoje pitanje, mada sam razmišljao o njemu. Čak i kada bih mogao da budem dupliran na Zemlji ili Marsu - tako savršeno da niko ne može da uoči razliku - meni, ovde prisutnom na Golijatu, to bi bilo sasvim svejedno.
     "Razumem."
     Ne, ne razumeš, Davide, pomisli Sing. I ne mogu da te krivim što napuštaš brod - ako se to može tako nazvati. Bilo je logično da to uradiš dok još ima vremena. A logika je, razume se, bila Davidova specijalnost.