bitno je da imas izbor. ne samo u smislu da prihvatanja da bi negde pristupio, vec da imas izbor da to cemu zelis da pristupis postoji i u varijanti bez "zigosanja" kroz konkurenciju.
dakle, ovako nesto nije moguce u pravom kapitalizmu. ovde se vise govori o korpokratiji, to nema nikakve sustinske veze sa kapitalizmom, sem moguce efikasnosti.
i da se vratim na temu, ovako nesto je moguce samo u totalitarizmu!

ono shto ti i tebi slichni ne shvatate je da se "slobodni" kapitalizam prirodnim procesom pretvara u monopolistichki kapitalizam ,a onda u plutokratiju. s obzirom da vecinu kapitala kontrolishe "izabrani narod"  onda je jasno da ce i sva drushtvena i zakonska nacela biti pogazena ili promenjena ako nisu u njihovom interesu - a to imamo danas.

 dakle , nikako se ne moze dopustiti kapitalizam bez kontrole , vec drzava mora da uskladjuje interese kapitala i interese radnichke klase - bez favorizovanja bilo koje strane  .

prvo, jako je nejasno sta je drzava ako ona ukida interese dva elementa koji su stvaraoci materijalnog bogatstva drustva. gde je tu smisao?
jedno su stetni interesi koji se definisu tako sto obuhvataju krsenje tudjih prava i sloboda, drugo su jasni, pokretacki interesi koji se oslanjaju na profitni motiv kapitaliste i radnika.

drugo, proces pretvaranja iz slobodnog kapitalizma  u monopolisticki k. nije uopste takav kao sto si ga ti opisao.
dakle, ako uzmemo pretpostavku da se radi o realnom kapitalizmu u kome iz obilja konkurenata jedan osvoji poziciju br. 1 medju njima, a vremenom osviji i 90% trzista (sto je samo uslovno moguce, ali prakticno takve situaciju su nerealne iz razloga sto razvijeno trziste uvek nosi i konkurenciju sa njim), njegov interes sigurno nije obezbedjivanje monopola na nacin koji ti sugerises. jel to podrazumeva "spajanje" sa drzavom, odnosno on u neku ruku nacionalizuje sopstveni kapital. a zasto?
pa zloupotrebom drzave, i podizanjem nezadovoljstva kod naroda, koje se bez sumnje radja u ovakvoj situaciji, dovesce do nasilne smene elite, a kapitalista bi svoj polozaj i bogatsvto ovim ugrozio.
to funkcionise potpuno drugacije. njegov interes je da podize produktivnost i da odrzava trziste svojim, nedozovljavajuci na trzisnim osnovama ulazak konkurenta.
tesko ce se neko odluciti da bude konkurent takvom kapitalisti, ako za svoju robu trazi minimalnu cenu koju ni jedan konkurent ne moze da postigne.
ovo je sa moje tacke gledista apsolutno prihvatljivo.
stim sto treba dodati, uvek postoji i onaj fridmanovski deo "samoubilacki instikt poslovne zajednice", gde ce kapitalista biti blizak politickim elitama kako bi se obezbedio pravne regulative koja ce mu izazvati stetu.
drugi je problem zloupotreba iste stvari gde se pravna regulativa koristi kako bi kapitalista sticao kapital.
to je vec univerzalni problem svake drzave koja podrazumeva i najmanji procenat privatnog vlasnistva.
a resenje je samo transparentnost i minimalna drzava!

smisao je da drzava ne dozvoljava podelu i sukob u drushtvu , vec da poslodavce i radnike ujedinjuje u jednu harmonichnu celinu ,a radni proces donosi korist celokupnom narodu . dakle ,niti je interes kapitala iznad interesa radnika ,niti radnici mogu da traze zashtitu za nerad i nestruchnost.

drzava se trudi da bude posrednik ,a u tezim slucajevima je i arbitar .


profit ne moze da bude vrhunsko dobro ,poshto je i sam profit izvedena kategorija - nema naroda (i drzave) nema  ni profita   


to podrazumeva "kupovinu" drzave ,odnosno njenih predstavnika . tipican primer -a merichke federalne rezerve - privatna institucija   koja kontrolishe celokupnu americhku pa i svetsku privredu.


u tako velikim i sporim procesima narod reaguje tek na kraju - kad prevara postane suvishe ocigledna . dakle ,tek kad ponestane hleba - bukvalno  .



na tvoju zalost ,mnogo je lakshe spreciti konkurenciju necasnim merama ,nego se stalno truditi da se ima najbolji proizvod. uostalom , iskustvo to i pokazuje .... 


minimalna drzava je odlika ranog kapitalizma. kako uticaj kapitalizma raste ,raste i aparat koji mu je potreban za upravljanje. tipican primer upravo SAD koji je poceo kao minimalna drzava a doshao do mastodonta 

Isto u protokolima imas  da je odnos losih ljudi prema dobrima je u korist losih.
To automatski znaci visak institucija. Visak ljudi. U svim strukturama kontrole, sudskog, izvrsnog dela vlasti.
Kad jednog momenta to postane skroz u korist losih (slucajevi komunizma) sistem se sam raspada.
I kod amera, mastodont drzava je polako rezultat takvog odnosa pojedinca prema drustvu.
Danas imas ogroman broj sumnjivih milionera, koji su to postali na raznorazne nacine pranja novca, a uz pomoc pojedinaca iz zvanicnih vlasti.
A to je korupcija.
Opet se vracam na nacizam, koji je to resavao elegantno. Sada ce opet neko pitati, a ko je taj koji ce odluciti ko je los a ko dobar.
E pa evo i odgovora: ako nisi u stanju da pravis razliku los si.
I jos jedno pitanje: sto mora seljak, radnik da placa tu cenu? Od svog znoja? Represija bato iliti batina je iz raja izasla.

1. pa to je tako siroko i tako ofucano jel gotovo da nema politicara i ideologije koja to ne ponavlja. pitanje je kako? ja tvrdim da je sama percepcija podele na kapitaliste i radnike pogresna. ako pritisnes kapitaliste, pritisnuo si i radnike, a ubio preduzetnike i svaku preduzetnicku inicijativu. nema podele, vec samo transparentan sistem koje cine jasna i nedisrkiminisuca pravila za sve. ostalo je na njima.
2. bez profitnog motiva nemas ni aktivnost. to nije mozda neke vrhunska vrednost ali je neophodna komponenta da bi drustvo postojalo i da bi se razvijalo u svakom smislu.
3. e to je nesto komplikovanija stvar. ako ne znas, najregulisanije trziste u americi je upravo finansijsko.
sa tim nivoom regulacije, isplati se biti "kupac". da nemaju regulaciju tog trzista na tom nivou, nikada ne bi imali interes da dolaze do vlasnistva fed-a. uostalom, pogledaj ko je vlasnik nbs!
4. miskovica cemo da "teslamo" tek kada nam uzme poslednju veknu hleba?
5. ima istine kada je u pitanju srbija, ali u americi je to znatno teze, ali se ipak i tamo desava.
6. gde je to jos postojala minimalna drzava izuzimajuci period iza 20.veka?

Kod nas je bre ljudi u pitanju nesto sasvim drugo. Mi nemamo nikakav kapitalizam.
Shodno tome nemamo ni radnicku klasu.
U Srbiji niko ne trazi da radi.Trazi poznanike da ga zaposli.
Mi u sustini ni nemamo trziste rada.Evo prostog primera preduzetnistva. Rumun digne 10.000 evra iz banke kao kredit da vodi 5 radnika kod jednog gazde na plantazhi u Spaniji. Rad na sest meseci.Dokumenat je bio ugovor sa spanskim poslodavcem.Mi da pristupimo tom trzistu hajde koliko nam treba?
Mi smo jos u fazi kada se rostilja za prvi maj, dok u evropi tutnje demonstracije.
Ono malo kapitalizma sta si imao, unistio si u korenu 45-e.
nemas ni primarnu akumulaciju kapitala, odakle kad nemas ni za leba?

Pa ne vredi ovde ljudima pricati o tome, znas i sam
ili vide samo ruse, putina i gas ili se nadaju da ce preko partije u kancelariju da
ne rade nista.

Ako pocnes da pricas o preduzetnistvu docekace te na noz sa :
" A jel ti znas ____________ (popuniti sa nekim kvazi istorjiskim lupetanjem) "
ili "Znas li ta da ___________ (popuniti sa nekim kvazi istorjiskim lupetanjem) "
I nista. Ne interesuje to ovde ljude.

Ako tvrdis da je sverc-bizmis 90-tih unsitio srpsku privredu recice ti:
"AAA sto se i ti nisi snalazio" ili "Pa znas kako neki se snadju"
A onda kada propadaju firme ko kule od karata, sikcu na papu, sorosa ili neku slicnu babarogu

1. pronadji negde na netu Hitler's social revolution od leona degrella . tu je prilichno lepo opisano kako su u 3.rajhu radnici dobili do tada u evropi nevidjenu zashtitu i prava ,a li s druge strane i obaveze . postaje mnogo jasnije zashto su se nemachki radnici borili i radili za hitlera do samog kraja.


2. jasno , ali profit sam po sebi ne moze da bude vrhunska vrednost drushtva .a u kapitalizmu on to postaje - u kasnim fazama jedino je vazno zaraditi shto vishe novca ,bez obzira na nachin. opet vidi primer SAD 

3. a ko onda kontrolishe fed ?  upravo je ron paul (za koga si pretpostavljam cuo  ) podneo predlog kongresu da se obavi revizija poslovanja ove institucije ,ali teshko da ce to proci  . sva regulacija bankarskog sistema u SAD ide upravo ka ocuvanju pozicija nekoliko vodecih banaka ,dok je manjim "dozvoljeno" da propadnu - vec su 52 propale samo ove godine 

4. nazalost , upravo tako . 

5. kad unishtish moralnu osnovu jednog drushtva ,onda se takve stvari deshavaju svuda na manje-vishe slican nachin. u americi danas nije  sramota zaraditi novac mahinacijama ,ako te ne uhvate . slucaj jevrejina madofa govori upravo o tome  .

6. pored SAD australija ,kanada a donekle i velika britanija su imale taj koncept deregulisane drzave - barem u ekonomskoj sferi . problem je svakao shto rastom kapitala raste i potreba za vecom drzavom.

u vreme regana i tacer se otislo najdalje, ali u principu dominira intervencionizam i regulacije.
fed je posebna stvar, trebala bi posebna tema o svemu tome. centralne banke su ti pod ingerencijom monetarne vlasti. one rade ono sto im politicari narede. i u nasoj cb imas privatnog kapitala.

sto se tice hitlera i njegovog "uspeha", to nema veze sa ovim sto mi pricamo. to je vreme totalitarizma i rigidnog necovenaskog rezima. mislim da je glupo uopste rasrpavljati i komentarisati taj sistem u ovom smislu.
ako su ti nemci toliko dragi, bolja je varijanta raspravljati o nemcima nakon drugog sv. rata, i sta su oni to uradili da tako brzo isplivaju iz haosa.