Једва чекам твоје, Бокијеве и Ненадове коментаре...    (а можда се појави још сабеседника)

Зар није дивно видети како други мисле и потражити начин да се сопствени ставови унапреде или промене?

 

Имам примедбу на Лајбницов доказ:

Са првим ставом се слажем, али мислим да је проблем у другом. Који је човек спознао вечност па да зна да постоје вечне истине? Ја верујем да постоје, али то је само моје веровање и не мора да буде тачно.

Е ово је већ за мене прави доказ за постојање Бога!
У ствари, баш ово ме је и "натерало" да престанем да будем атеиста!

Како Бог нема никаква посла? Па ко прави од семена бебу? Зашто од једног живог бића увек изађе исто то, а не неко друго биће? Ко је то одредио? ДНК? Ко је направио ДНК? Имају неки атеисти одговор да је то природа (природна ствар). Па шта је та Природа ако не Бог?

Format ovih dokaza je  neadekvatan.

Dokaz ko dokaz tj. silogizam nije problem. Necu se na to koncentrisati.

Ali izmisljati sagovornikove rjeci. Sta bi rekao fizicar, biolog, filozof i onda ga "u sopstvenom polju" nagovoriti je veoma neprecizno.
1. banalizuje. Svodi raspravu na pasus, i zavrsava.
2. netacno je, tj. nije nuzno tacno posto ne znamo sta bi neki naucnik rekao o tome - ako bi se uopste protivio.
3. ne postoji "fizicar" jer ne misle svi fizicari isto iako postoje vladajuce teorije - paradigme, ne postoji nikakva sloznost izmedju fizicara pa ni jednakost u njihovom izlaganju.
Ne postoji izjava reprezantativna za sve naucnike iste nauke ni "nauke" uopste.

Pisac teksta tvrdi da ima sposobnost shvatanja vise nacina razmisljanja koji se sticu dugotrajnim skolovanjem..
to je veoma povrsno i subjektivno. Tendenciozno.
Po meni to prije svega deklasira tekst.

Ovo mi je interesantno, nemojte da vas ime videa odbije od gledanja.

ili jednostavnije receno - bog ne postoji


ovo je nelogicno i smesno

ako postoji bozji razum, onda ima i bozje istine. e onda naravno postavlja se pitanje: a kakva je to nebozja istina? znaci ovde nam se sugerise da ima vise istina, sto naravno nema smisla jer je istina samo jedna


a ko je bogu dao?

Оно што није Божија истина, то је неистина (лаж). Као позитивно и негативно.

Не сугерише се да постоји више истина, него да та једна једина истина потиче од Неког разумног Бића које неки зову Бог (овде конкретно професор).

То је занимљиво питање, али излази из оквира наших схватања, као што излази из оквира наших схватања и шта је то конкретно Бог (моје мишљење). Ми можемо само да детектујемо Његово дејство према нама на основу онога што нам се дешава и да о томе изводимо неке субјективне закључке, који могу, а и не морају да буду тачни. А да то дејство постоји - то је очигледно. Питање је само да ли ћеш да Га зовеш Бог или некако другачије. Можда - Природа која ствара и спроводи природне законе? Међутим, назив и није толико битан, него оно што се подразумева под називом.

Дакле:

Covek moze da se slozi samo sa verovanjem, ja ti govorim istinu koju i ti znas ali jos ne shvatas da je to - to.
Ljudi koji sebe nazivaju "hriscani" osecaju da on fizicki postoji i da se uskoro "vraca" leteci na oblaku, neki cak tvrde da pricaju sa njim ili da ih je on "spasao". A on fizicki ne postoji, posto za to ne postoji dokaz.
Ako se Isus Hrist, koji fizicki postoji preko 2 hiljade godina pojavi, onda su "hriscani" ljudi koji su znali istinu,
a do tada, "hriscani" su ljudi koji osecaju nepostojecu osobu.
Osecaj koji je  fizicko iskustvo, a ne kao misao koja je duhovno iskustvo, kakav drugi osecaj postoji.
Kao strah, koji ljudi osecaju kada nikakva opsanost ne preti, tako ljudi osecaju Boga, a njega ni od korova.
boki, istina je samo rec i nista vise, bez reci ili bilo koje druge frekvencije koja definise postojanje necega -
istina ne postoji. Termin "vecnost" postoji samo dok vecnost u coveku ne postoji za bice koje je vecno
termin "vecnost" ne moze imati znacaj.
Covek moze da definise i shvati kroz rec sta je to sto je oduvek postojalo ali ne moze da definise bice koje je oduvek postojalo tako da istina o postojanju tog bice ne moze da postoji, a vec sam ti dao objasnjenje iz biblije
kako ce Bog postojati kao covek i da ce samo on to znati.
Kako mozes da verujes da "vecne istine" postoje ? Kako covek moze da veruje u istinu (ono sto jeste) ?
Razumno bice postoji samo u zivom organizmu za cije se postojanje zna ili ne zna, ako za postojanje tog
bica niko ne zna, onda ne postoji dokaz da to bice postoji.
Sve sto vidis je uzrocno posledicna realnost koja je stvorena jednim jedinim uzrokom koji jedan jedini covek zna.
Ucinilo mi se da je tvoje stanje svesti iznad nalepnica kao sto su "ateista" "vernik" "nevernik" ....

Због ове последње реченице морам да ти поставим једно питање. Ко по теби одређује како ће човек да се осећа или шта ће да осећа? Да ли сам човек или нешто друго? Када ја кажем осећај, мислим на физичко искуство, а не на мисао. Додуше, духовно и материјално су у овом животу толико испреплетени па мислим да је то најбоље посматрати заједно.

"Хришћани" који тврде да причају са Исусом или да их је он "спасао", из мог угла гледано, или лажу или имају физички доказ да он постоји, тј. знају истину. Они не могу физички да осећају да он постоји ако он физички не постоји. А ако ја или ти немамо физички доказ да Исус постоји, то не мора да значи да он не постоји или да га неко други нема. Међутим, ја немам физички доказ ни да је Исус постојао ни пре 2000 година. Ти, чини ми се, причаш као да га имаш, па би мене много занимало да објасниш какав физички доказ имаш да је он постојао (ако хоћеш )?

Ако "хришћани" не знају да Исус постоји, онда могу само да верују или не верују да он постоји. Ако мисао да он постоји, изазива јак физички осећај у човеку да је то истинита мисао, човек ће онда веровати да он постоји. У супротном - неће. Апстрактну логику човек не може да схвати ако нема физички осећај да је то - то. Али тај осећај није лако схватити, јер је одређен многим факторима, а човек има ограничен капацитет схватања. Зато људи често греше. Међутим, сталним праћењем тог осећаја, човек стиче искуство и све више тих фактора може да схвати. У једном тренутку, човек успева да схвати све факторе и спознаје истину! А истина је била истина и пре него што је он схватио. Па ко је одредио шта је истина? Само неко разумно биће према мојим схватањима и то биће неки, међу којима сам и ја, зову Бог.

Слажем се, ако овде термин "реч" има шире значење (дакле, не само речи које изговарају људи) типа - фреквенција.

На основу овога ми се чини да ти мислиш само на људску реч када кажеш "реч". Ако човек својим речима не може да дефинише биће које је одувек постојало, то не значи да истина о постојању тог бића не може да постоји, јер нешто не постоји тек када га човек дефинише својим речима. На пример, прво је човек видео нешто што ми сад зовемо "вода" па је том "нешто" дао назив "вода". Али то "нешто" ("вода") је постојало и пре него што га је човек назвао "вода". Дакле, није човек својом дефиницијом створио воду.

А пример из Библије који си навео, не мора да значи да ће Бог постојати само као човек. То је твоје тумачење. Ја имам другачије тумачење. Исус нигде у Јеванђељима није рекао "Ја сам Бог". Зато (а и због тога што се молио Богу) ја Исуса доживљавам као пророка (али екстра пророка ), дакле као човека. А шта је Бог, то појма немам. Можда је и човек, а можда и сам Исус. Међутим, није ни битно. Битна је стварност и да у тој стварности постоје природни закони које је само нека "жешћа" Интелигенција могла да успостави и по којима смо принуђени да живимо.

Мислим да ме ниси разумео. Истину могу да знам или не знам, а не да верујем у њу (или не верујем). Ако не знам да ли је нека мисао истина, онда могу да верујем да она јесте или није истина.

Управо тако, само што човек (бар ја) не може да зна шта све ко зна.

Где ти је доказ да то један једини човек зна?  

Ovaj lik mi je sve objasnio.

Covek koji nije Bog je alat i nema svoju volju, sve je nasledio. A taj osnovni uzrok svega je jedini Kreator svega. Bog je pre 6-7 hiljada godina doneo rec covekovoj dusi, i tada je Stvaranje na
ovoj Planeti pocelo.
"Duhovno" je vezano za rec, bez reci nema duha, reci su duh, zivotinje i biljke nemaju duh,
samo ga covek na ovoj Planeti ima.
Jovan 6:63 " Duh je ono što oživljava; telo ne pomaže ništa. Reči koje vam ja rekoh duh su i
život su. " Biljke i zivotinje nemaju mogucnost da znaju sta je zivot, zivot je samo rec i nista vise.
Biljke i zivotinje nemaju zivot, nego imaju postojanje.
Isus je za "hriscane" "prijatelj" koji je otisao 'negde', pa ce da se vrati. Farisej Pavle je fabrikovao laz da se ovaj siroma fizicki lansirao u atmosferu, "hriscanstvo" je stvoreno na bazi te fabrikacije.
Jel' nikada nisi imao nekoga ko je negde otisao, ti nemas nikakav kontakt sa tom osobom, ali imas osecaj da ta osoba postoji.
Fizicki osecaj je hemijska reakcija, nista vise i nista manje, da bi neko imao osecaj necijeg postojanja, taj neko ne mora da postoji. Da li ce neko nesto da ti odsvira uzivo, ili ces ti njegovu muziku slusati nakon njegove smrti,
osecaj je isti.
I kao sto sam ti vec napomenuo, osecaj nekoga je jedno, a dokaz da neko postoji odnosno postojanje tog nekog je nesto sasvim drugo.

Nije mi jasno kako si uspeo da pomislis da sam ja neko ko misli da Isus postoji sada ili da tvrdim da je Isus postojao ?
Sve sto ja znam jesu reci/parabole nekoga ko se naziva Isus, i sve te reci/parabole su istina koju je nemoguce negirati.
Ti si sam spoznao da je sve oko tebe rezultat savrsene realnosti koju osecas na svojoj kozi, ti osecas da je to Bog (bice koje se krije iza toga), "hriscani" osecaju da je to Isus Hrist, za njih nista drugo ne postoji, za njih Isus iz Nazareta je jedini fizicki oblik Boga, zato se ta religija i naziva "hriscanstvo", posto ima Isusa iz Nazareta kao"Gospoda Boga", za razliku od starog Zaveta i Isusa kojima je Gospod Bog jedno a Mesija/Sin Boziji/Jagnje Bozije... nesto sasvim drugo.
Istina je rec (duhovna dimenzija) koja predstavlja nesto sto fizicki postoji. Covek je tu duhovnu dimenziju pretvorio u frekvenciju koja moze biti ili zvuk ili oblik.
Znaci istina je rec koja definise postojanje.
Covek nije odredio sta je istina, covek je samo definise, covekovo stanje svesti moze da funkcionise bez definisanja, bas kao i sto je prorokovano da ce da se desi, uskoro.

(za sada) Covek je jedina forma zivota koja se sluzi recima koje su jedini alat kreacije, zivotinje komuniciraju drugim frekvencijama, zvuk, ukus, boja, miris, dodir..... zivotinje ne kreiraju, one samo opstaju.

A cija jos rec postoji sem covekove ?
Reci o Isusu su postojale i brujale o njemu, opisujuci njega, njegovo otelotvorenje i njegov kratak zivot
 4000 godina pre nego se on otelotvorio. Otelotvorenje Isusa nije njegov pocetak, ali je otelotvorenje njegovog Oca njegov kraj.
Isus je poceo da postoji kao bice pre 2000 godina, bice koje predstavlja njegovog Oca bi trebalo da postoji
sada, posto na to ukazuju sadasnja desavanja, bas kao sto su na otelotvorenje Isusa ukazivala tadasnja desavanja. Definisanje Oca je definisano kao nesto sto covek ne moze da definise, i kao sto si rekao, to nije dokaz da taj covek ne postoji.
Nista nije moje tumacenje, nego objasnjenje onoga sto pise, ako je Bog stvorio coveka u svom oblicju, onda Bog ne moze da bude nista drugo nego covek, ako ce se otelotvoriti medju ljudima i imati svoj narod, onda Bog ne moze da bude nista drugo sem coveka.
Nisam ja pisao ta prorocanstva da bi tumacenje Boga moglo meni da se pripise.
On je rekao da je Sin Boziji i da je jedno sa Ocem, a to nikako ne znaci da je sam sebi otac, sto "hriscanstvo"
zeli da nam kaze. Svi smo mi jedno sa nasim ocem, posto smo svi mi spermatozoid svog oca, ali jedino su
Isus i njegov Otac duhovno identicni, Isusove reci nisu njegove nego pripadaju njegovom Ocu, On ih mu je samo dao na upotrebu i sticanje slave, Isus je slavio Oca, Otac je proslavio Isusa.
Jovan 17:8 " Jer reči koje si dao meni dadoh im; i oni primiše, i poznadoše istinito da od Tebe iziđoh, i verovaše da si me Ti poslao. "
Jovan 17:17 ( Isus govori Ocu ) " Osveti ih istinom svojom: reč je Tvoja istina. "
Jako je bitno ko je Bog i jako je bitno da ti je prijatelj, posto ako nije ...........
Istina nije misao, istina je izjava, deklaracija. Nema puno ljudi koji znaju sta drugi misle, ali ima jako puno ljudi koji znaju sta drugi kazu.
Verovanje je emocija sa najvecim stepenom zloupotrebe coveka.
Ako neko kaze istinu a ti ne znas tu istinu, ti ne mozes da verujes to, ti jednostavno ne znas to, ako neko kaze
laz a ti ne znas da je to laz, onda mozes da verujes da je ta laz istina.
Verovanje je odnos izmedju dve osobe, one koja je izmislila laz i one koja u tu laz veruje.
Istina je odnos izmedju coveka i onoga sto postoji.
Ako ti neko kaze nesto sto ne znas, ti ces sam ili otkriti da je to istina, ili ces otkriti da je ta osoba lazov.
Istina se nalazi u realnosti, ako ti neko govori nesto sto je realno, a ti to ne znas, ti tada pretpostavljas da je to sto taj neko govori istina. Verovanje se odnosi na nesto sto se nikada nije desilo.
Zar nismo o ovome vec pricali ? 

Niko tebi nije bitniji od tebe i ono sto drugi znaju pripada njima.
Pa sam si primetio da celokupna kreacija pripada jednom jedinom bicu, ja sam samo citirao navode biblije da je
to jedno jedino bice jedan jedini covek.
I njegovo ime sigurno nije Isus Hrist, posto je taj covek rekao da on ne poseduje znanje koje poseduje njegov Otac... " A o danu tom i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do Otac moj sam. "