Расправе око постојања Бога постоје зато што неки људи нису у стању да схвате да Бог постоји. То је слично следећем случају. Два ђака у школи имају исту књигу из нпр. математике и слушају исто предавање. Међутим, када седну да решавају исти задатак, један је способан да схвати шта је решење тог задатка, а други није. За овог другог решење задатка као да не постоји (чак може да проживи цео живот и да не сазна решење задатка), а за првог очигледно постоји. Да ли решење задатка објективно постоји? Па наравно да постоји. То што онај други ђак не зна за решење задатка, то не може да буде аргумент да решење не постоји.

Postoje jos neke grupe matematickih zadataka: neresivi i nereseni.

Za neresive zadatke pouzdano znamo da se ne mogu resiti.

Nereseni zadaci jos uvek nisu reseni, a da li ce biti, pa mozda...

Ne postoji rasprava o postojanju necega. Zdravorazumni ljudi koji znaju sta postoji a sta ne, i kako je za postojanje bilo cega potreban molekularni sastav i lokacija se ne raspravljaju sa osobama koje tvrde da su reci na papiru "dokaz postojanja" bilo cega.
Shvatanje matematickog problema se odnosi na postojece parametre do cijeg se resenja dolazi postojecim talentom koji u nekim osobama postoji a u nekima ne.
Shvatanje postojanja Boga ne postoji u nikakvom obliku i formi, ali zato postoje ljudi koji zele sebe da predstave kao specijalce koji imaju specijalna shvatanja o specijalnim bajkama.

Svi koji su do sada tvrdili da su "shvatili" da "postoji Bog" su zavrsili u grobu, cemu se ti nadas ?

Jel bi mogao da pojasnis ovo?

Koji su to zakoni misli?

Koliko ih ima?

Sta nam govori prvi?

Kako mozemo dokazati ove zakone?

Није потребно познавати молекуларни састав воде да би знао да постоји!

Nisam ni rekao da je potrebno poznavati molekularni sastav onoga sto postoji, rekao sam da sve sto postoji ima molekularni sastav i lokaciju.
Isto vazi i za bice koje je Bog, da bi postojao i da bi covek mogao da ima shvatanje postojanja tog i takvog bica, covek mora da ima tu informaciju koja dolazi od postojanja tog bica na kojoj god lokaciji da se nalazi.

Potrebno je da ti postojis u ocima drugih da bi znali/shvatali da ti postojis, isto vazi i za bice koje je Bog.

Nema ljudi koji imaju shvatanje/znanje postojanja jednog bica o kojem drugi ljudi ne mogu imati shvatanje/znanje.

Бог има и молекуларни састав и локацију и сви људи могу да имају схватање о томе. Али да би се нешто схватило, треба имати и жељу да се схвати...

Razlika je sto kada covjeku koji nije znao zadatak pokazes rjesenje i postupak dobijanja, moze da shvati iako prethodno nije znao.
Vrlo je lako prenosivo sa onog koji zna do onog koji ne zna.

Kako bi ti meni pokazao "rjesenje i postupak dobijanja" Boga???

Za sada mi oni dokazi sa pocetka teme nisu nista objasnili, iako sam u osnovnoj i srednjoj isao na republicka takmicenja iz mat.

Mislim nek vjeruje ko hoce, ali mi pozivanje na matematiku nikako ne stoji.

Ако си ишао на такмичења из мате, то не значи да знаш да решиш све задатке из ње. Према томе, позивање на такмичења из мате у том смислу никако не стоје.

"Решење и поступак добијања" Бога нека објашњавају они који кажу да се Бог "добија", а докази постављени на овој теми дефинишу Бога који постоји. А дефиниција се или прихвата или не прихвата, пошто је ствар договора.

Htjeo sam da kazem da poznajem donekle prirodu matematike i da sam dobar u njoj. A ne da znam sva rjesenja..

I da mi nikako nije analogan metod dobijanja rjesenja u matematici sa Vjerom.


Zadatak obicno ima svoje rjesenje na kraju knjige. I mozes prstom da pokazes, evo ga i evo metoda kojim se dobija.
Ili ga zna profesor pa pokaze. Dakle postoji materijalan dokaz rjesenja. Provjerljivi brojevi na papiru.

A ako neko samo "kaze da zna rjesenje" a nema rjesenja nidje...

Gdje ti meni mozes na taj nacin da pokazes "rjesenje" kao na kraju zbirke matematike, ili profesor koji ispise na tabli rjesavanje.

Opet kazem da se ne dokazuje "nepostojanje" dokazuje se postojanje. Ako niko nije pokazao rjesenje zadatka, nema ni smisla da iko dokaze da "ne postoji".


=
Jos nesto, oko religioznih definicija se ljudi dogovore to je tacno. Pa jedni kazu vjerujemo u Boga jedinog, Taoisti u vise bogova, Konfucionizam nema bozanstva.
Razni dogovori i razna rjesenja medjusobno nepodudarna.

Matematika mu je ista i u Srbiji i u Islamabadu i u Pekingu i svi je prihvataju na isti nacin i na ista pitanja dobijaju iste odgovore. I svi se u nacelu slazu.