Ok, bio sam na kraćem odmoru, ali sam takođe pohvatao sve Anime serije koje su mi bile na holdu
Chobits je delo simpatične ženske mangaka četvorke pod imenom Clamp. Najpoznatije su po magama X, Code Geass, Angelic Layer, xxxHolic i mnogima, uključujući Chobits. Ko je gledao neki od ovih naslova, zna da imaju jedinstven stil pri izradi likova. Anyway Chobts:
Hideki Motosuwa, 19 god, dolazi u veliki grad iz sela kako bi se spremio za fakultet. Iznajmljuje apartman i mašta o devojkama i ličnom persocomu (Personalni Komunikator u obliku devojke - robota). Naravno, nema pare ni za sebe, a kamoli za taj luksuz. Jedne večeri, nalazi na persocona u đubretu, donosi ga kući i uključuje. Robot može da kaže samo reč Chi (Ći).
Iako ovo liči na Elfen Led scenario, Chobits je satira na temu muško ženskih odnosa, zaluđenosti Japana tehnologijom itd. Ovde ću ostati uzdržan po pitanju mišljenja, ali ću napomenuti da serija ima dosta filer epizoda (koje ne vode nikuda i koje služe da bi "Ći radila nešto slatko" (čitaj fanservis)), ali da drugi deo serije donosi mnogo jači utisak i da tada serija (skoro) zablista u punom sjaju. Po demografiji je Seinen.
Paranoia Agent je Satoshi Kon u punom sjaju. Taj čovek predstavlja san svakog muškarca, da tera po svome, i da ga pored svih mana, društvo prihvata. Moram reći da mi je upravo on omiljen od svih Anime režisera.
Shonen Bat, misteriozan entitet, napada ljude bejzbol palicom. Niko ne zna kako izgleda, sem činjenice da je na rolerima i da je iznenadan. Ubrzo se ispostavlja obrazac - žrtve su osobe kojima se sprema nerni slom, i upravo on ih "leči" od toga udarcem u glavu i slanjem u bolnicu.
Ono što želim da kažem je - Wow. Serija je odlična, mada nije za svakog. Ko je voleo Perfect Blue, Milenium Actress, Tokio Godfathers i Papriku, gotiviće i ovo. Logika je poznata samo ljubiteljima ovog režisera.
Baccano! je mešavina Anime-a, Kventin Tarantina i Viskija, destilovanog. radnju je teško opisati, ali ajde da pokušamo. Flying Pussyfoot je voz koji ide kroz Ameriku. Na njemu se nalaze gangsteri, lopovi, ubice i besmrtni ljudi. Svi imaju različite ciljeve, ali će svi neminovno zaratiti, bez razloga ili sa nim.
Ono što facsinira u ovoj seriji jeste ogroman broj likova, humor (crn, beli, nezreli, zreli, you name it) i skakanje radnje iz godine u godinu, jer pored voza postoji i deo koji se desio pre, i koji uporedno traje (sa još ponekom mini radnjom). Jednom rečiju - vrlo dobro.
Takođe, fala Monk-u što je počeo da objavljuje vesti na ovoj temi.
« Poslednja izmena: 05. Avg 2011, 18:59:20 od BlizzardJakkal »
Odgledah Hellsing Ova 8 (ne brinite se, pročitao sam celu mangu, nije dugačka, 95 chaptera, ko ne može da izdrži do sledećeg dela neka je potraži online). Anyway, tačno se sve desilo po mangi, mada mislim da je cliffhanger na kraju malo meh, s obzirom na vreme koliko im je trebalo da je izbace (postoji glasina da je Madhouse, koji je preuzeo animaciju od studia Satelight posle 3 ili 4tog dela, imao finansiskih problema, zbog čega je između ostalog kasnio Black Lagoon Robertas Blood Trail deo 3, 4, 5). Najavljuju se još 2 dela mesto jednog planiranog, kao što postoji i najava za Hellsing Dawn (deo koji se događa za vreme drugog svetskog rata kada su nacisti bili... nacisti), i koji je na stand by-u, barem što se mange tiče pošto je autor prešao na projekat Drifters.
Ljudi i danas mogu da zive bez straha i mrznje ako mogu da shvate da nisu kreatori svoje sudbine nego su kreacije svoje sudbine, odnosno da nemaju odgovornost ili zaslugu za sve sto im se desava. Emotivni strah i mrznja su emocije koje su rezultat neshvatanja zivota.
Gledao ga moj ortak. Pa iskreno, ako voliš Ghost in the Shell, Ergo Proxy će ti leći kao kec na deset. Znači duboka filozofija, dubok zaplet. Nije za svakog.
Ljudi i danas mogu da zive bez straha i mrznje ako mogu da shvate da nisu kreatori svoje sudbine nego su kreacije svoje sudbine, odnosno da nemaju odgovornost ili zaslugu za sve sto im se desava. Emotivni strah i mrznja su emocije koje su rezultat neshvatanja zivota.
Tema: 
Mozda nekome bude zanimljivo. 
