Biseri sportskih komentatora

Mirko Kamenjašević:
- "I to će biti pogodak, ma k***c, opet stativa (6 mjeseci suspenzije);
- "Slobodan udarac sa 35 metara, izvest će Bukal...topovski udarac, i to je gol, ne, nije, prečka je, ma sjedi mali pička ti materina ništa ne vidim!" (opet 6 mj. suspenzije);
- "Na stadionu se okupilo 30 tisuća dinara.";
- "Mušević je u izglednoj prilici i ništaaaaa....ali opet Mušević dolazi do lopte, udarac i opet ništaaaa, i opet Mušević glavom iiii preko golaa, opet je promašio jebo mu ja mater smotanu!" (2 godine suspenzije);
Božo Sušec:
- "Loše se piše Trinidadu, a bogami i Tobagu.";
- "Ajde naprijed Šimuniću, što čekaš?" (šimunić uopće nije igrao);
Mika Damjanović:
- "Evo nas na džoint stadionu." (u pitanju je Giant stadion);
- "Da je Guscione imao moj broj cipela sigurno bi pogodio.";
- "Još dva metra do kraja prvog poluvremena.";
- "Sada razmišljam o tome kako se lopta osjeća kad je udari Roberto Carlos.";
Ćiro Blažević:
- "Mislim da je u ovom finalu favorit Njemačka, jer Brazilci nikad nisu osvojili europsko prvenstvo.";
Milojko Pantić:
- "Kiša pada po terenu a bogami i po atletskoj stazi.";
- "Pucao je Savo Kovačević.";
- "I gospodine Pedersen zaista zaslužujete takvo prezime.";
- "Evo izlaze igrači partizana, a evo i naših!";
Mirko Kamenjašević:
- "Pejaković vraća do Mušića, Mušić nazad Pejakoviću, to je udarac i to je goooooolllll....a zajeba san vas nije gol, prošlo je pokraj stative...al brat bratu, malo je falilo." (6 mjeseci suspenzije);
Kemal Ahmetović:
- "Da vidimo ko je to od igrača Fiorentine dobio žuti karton....da, dobio ga je ammonito AMMONITO." (ammonito, na talijanskom opomenut);
Gojko Andrijašević:
- "Evo zamjene u redovima Schalkea, u igru ulazi Mark Kurz....i evo lopta se odma odbija do KURCA!";
Božo Sušec prije utakmice:
- "Ma ovaj Primož Gliha nije bog zna kakav igrač, pa ludno mi je da im je u početnom sastavu, taj Gliha je bio na probi u Dinamu i nije prošao, naravno, pa što će on u Dinamu."
Poslije utakmice
- "Da da, trebalo je više paziti na toga Glihu govorio sam o tome...";
Milojko Pantić:
- Bergkamp izlazi iz igre u 22. minuti zbog ozljede, ulazi patrick Viera. Na ekranu se ispisuje 22 minutes
Denis Bergkamp, a Pantić komentira:
- "Evo izašao je Bergkamp, a u igru je ušao iskusni Minutes sa brojem 22.";
Božo Sušec:
- "I to mora biti prekršaj na Srni, ako to nije prekšraj onda je faul.";
Milojko Pantić:
- "Ide Drulić, ide Drulić, Drulić, Drulić, Drulić....ne, ipak je to bio Pjanović."
- "Tribine se žute, sve je u narančastom.";
- "Kamerun mora izvući danas barem bod, kako bi osigurao prolaz pred utakmicu sa Švicarskom. Oprostite dragi gledatelji, Kamerun i Švicarska nisu u istoj grupi.";
Srđan Knežević:
- "Poštovani gledaoci, izvinjavam se zbog ovog prekida, upravo su nam organizatori Olimpijade zabranili da pušimo u reporterskim kabinama. Evo i kolege Španjolci se bune nisam samo ja...";
Drago Ćosić:
- "Schweinsteiger i Lahm su dvije mlade dame....ovaj, dvije mlade nade Njemačkog nogometa.";
Ćiro Blažević:
- "6 - 0 je veliki rezultat, to se još da izdžati, ali 7 - 0 je posebna blamaža."
Bogdan:
- "Evo Poljaci zadržavaju loptu, da vrijeme sporije teče."
- "Evo dok je lopta u zraku da nabrojimo sastave timova."
- "Lopta je poletjela paralelno sa jadranskom magistralom."
- "Ovaj pokušaj je bio veća opasnost za avione croatia airlinesa nego za vrata Cibalije";
- "Dragan Čirić je igrač duge kose ali velikih mogučnosti.";
- "Odlična je to bila intervencija vratara Ljukovčana. Zašto se sada Nijemci vesele? Hmmm...da to je ipak gol.";
- "U sljedećih par minuta vidjet ćemo dva današnja super gola Georgea Hagija, ali i onu kretensku reklamu za kečap";
- "Zoran Savić ipak neće biti u sastavu, dogodila mu se mala nezgoda, umrla mu je majka.";
- "Zbog ovih Carlosovih udaraca osnovat će se društvo za zaštitu lopte."
- "U 17. kolu Stuttgart gostuje kod Minhenske Borrusije.";
- "Ovaj sudac poštuje sudačka pravila ko 10. božjih zapovjedi.";
- "Zlo mi je više od ove američke himne, svaki dan po 20 puta.";
- "Danas se na marihuani okupilo 30.000 ljudi...pardon, marakani.";
- "Trenutna temperatura na stadionu je minus dva ispod nule.";
- "Mislim da bi Šušić trebao više koristiti svoju tehniku a pogotovo svoj dribling, i evo ga ide Šušić...pa kakva sebičnost mladoga Šušića.";
Mila Horvat:
- "A jeste mi ga uvalili za prvi put.";
Božo Sušec:
- "Ovo je dokaz da Van Basten ne provodi rasističku politiku, igra im čak jedan crnac.";
Igor Štimac:
- "Ne znam jeli bolje da Babić dobije loptu, ili da je odma mirno predamo bugarima.";
- "U bazenu plivaju nečije gaćice, treba hitno provjeriti čije su.";
- "Drulović ulazi u šesnaesterac, padni tu jebote!";
- "Naši će u srijedu nastupiti protiv čokoladnih nigerijaca.";
- "Njemačka je druga, u susretu za treće mjesto pobjedila je Novi Zeland.";
- "U publici je mnogo zanimljivih ljudi, kao npr ovaj čovjek sa bradom.";
- "Tko prvi zabije gol bit će u prednosti.";
- "I izgleda da je Hajnekenu eksplodirao motor." (riječ je o Miki Hakkinenu);
- "Dobar dan, javljamo se iz Mostara, ovdje je nedjelja.";
- "Evo dragi gledatelji iz igre izlazi Enrico Chiesa, a ulazi....da vam pravo kažem prvi put čujem za ovog igrača...ulazi Cambio." (cambio na talijanskom zamjena);


I naravno Milojko Pantic:
Dobro kad se sve sabere, nismo videli ni jedan gol u prvom poluvremenu, iako se igralo otvoreno sa dosta sansi na obe strane, sledi pauza, epp pa se vracamo na drugo poluvreme.... Mali daj mi tu brlju da potegnem... a sta jos sam u programu!?"

Jedan italijanski časopis raspisao je konkurs za najbolji prikaz
izvornog kvaliteta života.
Pobedila je priča, odnosno model jednog čitaoca iz Đenove.
Glasi ovako:

Moj dan

Ustajem u 5.30 sati.
Sledi obavezna vežba od najmanje 30 minuta.
Doručak je dosta obilan.
Radim od 7 do 13.30 sati, ne duže.
Sredina dana za mene je nešto posebno. Ručak je standardan, ni
preobilan ni oskudan. Uvek ima nečeg kuvanog.
Slede kraća šetnja i odmor. Volim da prilegnem, ali ni u tome ne preterujem.
Posla se ponovno latim od 16 sati, pa do 17 i 30h. Pospremim radno
mesto i napravim plan za sutra. Uvek znam kad ću početi i šta ću
raditi sutradan.
Predveče ispunim nekom "svojom" aktivnošću, sportom ili brzom
šetnjom. Može i neki hobi. Rado sam u bašti. Volim prirodu, slobodu,
svež vazduh.
Večera je između 19h i 19.30h. Odgovara mi laganiji obrok.
Zatim se posvetim sebi, nekoj vrsti duhovnog razvoja: popričam s
nekim, pozitivno razmišljam, ponekad nešto pročitam. Ne volim
blebetanja, mrzim ogovaranja ("što je ko učinio", "ko je s kim..." i
sl.).
Pre počinka - obavezno šetnja.
Ležem u 22,30 sati (svetlo gasim 15 minuta kasnije).
Meni odgovara ta urednost ritma, a drugima možda ne. Živim kao po nekom planu.
S nadređenima dobro sarađujem. Znam svoje "mesto".
Ne pijem, ne trošim novac na bilo šta, ne seksam se, ne pušim...

* U celom svetu su ljudi odgovarali na isto pitanje: "Kakvo je vaše mišljenje o nestašici hrane u ostalim delovima sveta"? Anketa se završila katastrofalno: • U Africi nisu znali šta je to hrana. • U Zapadnoj Evropi nisu znali šta je to nestašica. • U Istocnoj Evropi nisu znali šta je sopstveno mišljenje. • U Americi nisu znali šta je ostatak sveta.

Žalba:





Poštovani sude!


Dana 02.03.2009. godine ja sam, vozeći svoje motorno vozilo, kraj ceste zamijetio neki okrugli znak s crvenim obrubom u kojem je na bijeloj podlozi stajao broj 70 (slovima: sedamdeset). Ali, pokraj tih brojeva unutar znaka nije stajala nikakva oznaka koja bi označavala mjernu jedinicu na koju se taj broj odnosi.
Kako i sami znate Hrvatski sabor je Ukazom o proglašenju Zakona o mjernim jedinicama od 10. lipnja 1993. godine (NN 58/93) proglasio da su mjerne jedinice određene na temelju međunarodnih ugovora koji obvezuju Republiku Hrvatsku, i da su zato u RH zakonite mjerne jedinice SI sustava.
U toj uredbi piše da je mjera za duljinu metar, a mjera za vrijeme je sekunda.
Izvedenica za brzinu je, kao što svi znamo iz fizike, jedinica duljine kroz vrijeme.

Dakle, ako kod znaka nije napisana mjerna jedinica, za pretpostaviti je da se radi o mjeri koju je RH međunarodno prihvatila i Zakonom ozakonila.
Dakle, da se radi o mjeri iz SI sustava. Ne mogu zato zamisliti da djelatnici Ministarstva unutarnjih poslova krše jedan od temeljnih Zakona u RH.
Naime, ja sam vozeći svoje motorno vozilo, cijenjeni sude, pretpostavio da se na znaku radi o mjernoj jedinici za brzinu, koja je po SI sustavu metar u sekundi (m/s). Vjerovao sam da se brojka na znaku odnosi na 70 m/s, što je, kad se preračuna, nešto više od 250 km/h .

Budući da sam ja vozio samo 180 km/h , što je daleko ispod dozvoljenih 70 m/s (odnosno 252 km/h ), uljudno molim da se poštuje Ukaz o proglašenju Zakona o mjernim jedinicama od 10. lipnja 1993. godine (NN 58/93) da mi se u skladu s time vrati moja vozačka dozvola, koju su mi revnosni prometni policajci očito bespravno oduzeli.

Unaprijed hvala!

Fenomenalan text preuzet sa B92.net

Ljudi, radio sam ovo samo jednom... Da, priznajem da je bolelo... Ali, mnogo manje nego što boli posle... Ako je već došlo dotle da moraš da se ženiš, dugogodišnji odnos u kome si ti jedini predmet seksualnog maltretiranja i opakog uznemiravanja počinje predigrom zvanom svadba...

Povod
Da bi se našao u delikatnoj prilici da organizuješ sopstvenu svadbu, za početak je potrebno da imaš devojku, odnosno verenicu. Jedina razlika između ove dve kategorije je što verenica više kenja od devojke, i svakodnevno, odnosno posle svakog žestokog snošaja, očekuje da je zaprosiš, pa makar prsten pronašla i u podnožju tvojih testisnih kesa. A kada ga napipa jezikom na tako neočekivanom mestu, pitaj je najodvratnijim bljutavo-romantičnim tonom da li želi da se uda za tebe. Kad dobiješ DA, trči u WC da povraćaš, pod izgovorom da je zakazala s depilacijom pa si joj progutao dlaku...

Restoran
Istina je da, ako ima prave ljubavi, možeš da se oženiš i na livadi u kondurama. Ideja o romantičnom venčanju u plićaku Maldiva ili Barbadosa, gde su kumovi sveštenik i kakadu, svakako otpada.
“Jesi ti bre lud?!!! Kako da ne pravimo svadbu, kako to misliš? Kakav bih ja bio čovek da ne oženim sina kako valja? Šta bi rekla moja familija iz Kuršumlije, i brojna rodbina tvoje majke iz Banjaluke? Pa oni svi čekaju k'o zapete puške tvoju svadbu, a strikan već 20 godina čuva onu rakiju pokojnog dede Milivoja...”
Eto tako prolaze neobične ideje. Tata je u pravu, ima da se oženiš k'o čovek! A za to ti treba dobar restoran. U vizitu po gradskim hotelima i kafanama moraš da kreneš blagovremeno jer su obično svi termini zauzeti bar šest meseci unapred.
Bitno je sve, od broja mesta, preko podijuma za ples, antikariranih stolnjaka, stolica koje nisu u talu sa šuljevima, do ventilacije, odnosno grejanja, u zavisnosti od godišnjeg doba. Šefovi restorana, odnosno “menadžeri” (za svadbarski kupus i špikovanu junetinu), spadaju u grupu ozbiljnih prevaranata. S njima treba biti oprezan, ne davati im unapred ništa osim obavezne kapare i naterati ih da u pismenoj formi, s potpisom, precizno navedu sve što ste se dogovorili.

Hrana i piće
Ako u obzir uzmemo samo urbane, to jest gradske svadbe, donošenje sopstvene hrane i pića odavno je deplasirano. Varijanta “sve njihovo” (kafanino) - “predjelo, teleća ćorbica, sarma, pečenje, roštilj, svadbarski kupus, salata, sva domaća pića i žuti i crni sok” daleko je popularnija. Ipak, ako teča Rade drži pečenjaru u Atenici pokraj Čačka, glupo je da ti gosti jedu krmad iz Jajinaca. A i proći ćeš jeftinije jer će teču biti sramota da ti naplati tih tričavih 100 kila pečenja. I viski ćeš morati da doneseš sam, ali ne stavljaj flaše na stolove, već u šank, da ti ne bi zafalilo... Kad “Džek”, “Džoni” i ostali stoje po stolovima, obični srpski seljaci više ne piju lozu, nego se u sekundi transformišu u “Škotlanđane” i više im ne leži nijedno drugo piće.

Spisak
Vrlo zajebana igra... U restoran staje maksimalno 200 svatova, a samo njen ćale ima četiri brata i tri sestre, pa joj najuža rodbina broji članova koliko omanje šiptarsko selo kod Đakovice. Pošto 324 guzice nikako ne staju na 200 stolica, ne gine vam “velika seča svatova”. Eliminaciju kreni od dalje rodbine, naravno one siromašnije, jer samo suicidan tip može sa spiska da precrta tetku iz Klagenfurta i starog kuma iz Ciriha.
Dobro, jeste da si ih poslednji put video na daćama u Mionici 1987, da ćeš ih teško identifikovati među svatovima, ali prepoznaće oni tebe i mladu, po venčanici i velikom plastičnom cvetu na reveru. A u prvoj bračnoj noći, kada ste mlada i ti znojavi, smrdljivi, nabubrelih nogu od igranja i hrapavih obraza od silnog balavljenja s tetkama, strinama i komšijama, lako ćeš prepoznati inostranu rodbinu po debelim kovertama (NAPOMENA: Jedna od najvećih zabluda je da se mladenci heftaju tokom prve bračne noći, jer je svakom paru tada mnogo preče i orgazmičnije da broji keš).
Elem, pazi da ti na spisku budu svi dobri ortaci, sve njene drugarice koje su dobre cupi i nose miniće, a ostalo nije ni važno, snaći će se oni sami. Pričam ti iz iskustva, kad tvoj ortak dovati mladu kumicu, a drugi njenu najbolju drugaricu...

Pozivnice
Lično, bio sam oduševljen pozivnicama na kojima se muški i ženski Čiča Gliša grle i guze, ali nisam siguran da će tvoja buduća supruga prihvatiti tu originalnost (“da li si normalan, šta će reći moja mama, koja je docent medicine!”).
Zato ovu disciplinu u potpunosti prepusti lepšoj polovini, stoički izdrži višečasovno razgledanje kataloga i biranje, oduševljavanje svilenim tiskom usranih golubica i gugutki, i za svaku koja joj se i najmanje svidi viči: “ta je divna, draga, daj da uzmemo tu, vidi kako je lepa”, kako bi se mučenje što pre završilo. Ako, ipak, potraje, odglumi stomačni virus, zaključaj se u kenjaru, dva puta omlati svoj nabrekli “orah” i pročitaj svu štampu skladištenu na veš mašini. Ovo drugo je, nažalost, mnogo izglednije i verovatnije...

Pokloni
Istinska je šteta što divan američki običaj, po kome odeš u robnu kuću, napraviš spisak šta ti je potrebno za kuću ili stan, a onda ga ostaviš kod prodavca i pošalješ svatove da ti izaberu poklon u skladu s debljinom buđelara, još nije zaživeo u Srbiji. Mada su sada i to počeli da rade...
Postupi pametno, budi pravi borac protiv četiri miksera, tri mikrotalasne i dva multipraktika kineskih proizvođača, osam kartonskih lampi iz najjeftinijih galerija i sedam umetničkih slika anonimnih autora.
Da bi sprečio debakl i finansijsku katastrofu kada posle svadbe budete podvlačili crtu, odnosno izbegao iznajmljivanje tezgi na buvljaku i prodaju poklona (još ti i preti opasnost da naiđe kevina kuma i zatekne te kako prodaješ baš njen poklon), treba da, bez blama, glasno i jasno pri deljenju pozivnica naglasiš svim gostima “nemojte da se cimate oko poklona, ne treba nam ništa, imamo sve za kuću”... Normalni, pametni i razumni, shvatiće da hoćete samo i isključivo – PARE! Ako misliš da neki ljudi iz tvog okruženja to ne shvataju, slobodno možeš i da naglasiš u pozivnici, precrtaš lepo mikser, šporet i ostale pizdarije, a zaokružiš evre, dolare...
Ovaj sistem, naravno, nosi i jedan negativni rizik: pripremi se da popizdiš kada, onako premoren od užičkog kola, ždranja pečenja i torti i brojanja love, nađeš u špilu bar dve-tri prazne koverte... Naravno, neće biti potpisane, a ti ćeš dobiti nervni slom i imati sumnjičene za to jer svako ko donese taj se i potpiše. Kum i kuma
Ako si snob i kompleksaš, koristoljubivi smrad, za kuma ćeš izabrati nekog selebritija ili bogatog privatnog preduzimača, koga poznaješ dve godine i uopšte ti nije blizak, ali će zato da se otvara na svadbi i uvek ćeš od njega moći da pozajmiš pare. Druga, finansijski nepopularna, varijanta je da uzmeš nekog od stvarno dobrih ortaka, pod uslovom da ti u mladosti nije bio s budućom ženom, odnosno da veruješ da je neće “nahraniti klokanom” čim prvi put odeš na službeni put. Treća, seljačka varijanta je staro kumstvo, na kome insistira tvoj ćale, pa će tako na svim fotkama i video-zapisu sa svadbe, pored tebe stajati kršni Kosmajac, skoro duplo stariji od tebe, kome ne znaš ni imena dece.
Po svaku cenu se umešaj u izbor kume. Pomozi dragoj da reši dilemu, tako što ćeš joj, indirektno, preporučiti za kumu baš “Maju, jer je ona najbolja prema njoj, dobar je čovek, nikad je nije ogovarala i stvarno je voli”. Naravno, pozadina ove sugestije je da je Maja strašna pička i da ti se diže na nju svaki put kada dođe, odnosno da planiraš da joj, tokom grljenja prilikom slikanja na svadbi, sve vreme držiš ruku na bulji, što ćeš dobro memorisati a zatim i koristiti tu situaciju kao lajt motiv prilikom naredne 1.354 onanije. A za koju godinu, kad se i ona smori u braku, možda nekom prilikom uspeš i da je otreseš, što će, sasvim sigurno, ostati vaša tajna.

Muzika
Moraš unapred da shvatiš jednu stvar – od muzike ti zavisi kompletna svadba, odnosno da li će se svi presvući od alkohola i provesti do jaja, ili će starci zauzeti glavni podijum ophrvani valcerom, iako muzika svira kolce.
Znači, treba da pronađeš bend koji svira sve.
“Je l' znate sve?”
“Znamo sve, znamo sve, znamo, znamo sve...», zapevaće muzičari prevaranti, kakvi su, uostalom, svi muzičari.
Da se razumemo – nema orkestra koji zna sve, a da dobro zna... U zavisnosti od strukture gostiju i bezobzirnih kuminih bradavica koje tako smelo prodiru i kroz brus dok igra “moravac”, odluči da li ćeš uzeti muzikante kojima su jača strana narodnjaci ili zabavnjaci. Koliko god žena i tašta budu ljubomorne i koliko god kenjale, svadba bez pevaljke je ista kao svadba bez ku_ca. Naravno, izabraćeš je sam, ili s kumom i ortacima, pošto ćete je zajedno pijani kibicovati na nekom od splavova. Ne mora da bude visoka i plava, ali mora da ima veliku sisu i mesnatu guzicu, da ume da zameša tako da se starojko iz Pirota odmah uhvati za novčanik!
Ni po koju cenu ne dozvoli dragoj da ti bira pevačicu, jer ćeš dobiti brkatu Georginu, deblju i stariju od tvoje keve.

Kamera i fotograf
Ovde posebnih zahteva ni filozofije nema, samo treba da pogodiš što bolju cenu i, što je najbitnije, da ti nekoliko dana posle svadbe donesu disk sa svim slikama, pošto filmovi odavno nisu u upotrebi. Fotograf će ti, naravno, prilikom pijačnog cenkanja reći da to zavisi od broja slika koje će prodati gostima, a podrazumeva se da i ti uzmeš bar 100, a kumovi i roditelji po 50 fotki, jer su za vas upola cene. Ponudiće ti i gratis “šetnju”, odnosno one najgnusnije slike, gde ti i mlada polumrtvi i smoreni, s “kiseli krastavac i sveži kelj” facama idete od stola do stola i fotkate se dok stojite iznad svatova, ispred kojih se dimi podgrejana sarma.
Inače, svaki moderan fotograf će vas, pod uslovom da živite u gradu, odvesti na obližnju tvrđavu, park ili jezero, da napravi umetničke romantične fotke, kojima će te žena gađati i koje će cepati već posle pet godina braka, uz uplakani vrisak:
“Vidi kako smo se nekad voleli, stoko jedna!!! Šmrc, šmrc...”
Snimatelj će, bez sumnje, korektno obaviti posao, a kada vam, za montažu, bude tražio slike iz detinjstva i tinejdžerskih dana, trudi se da pronađeš najlepše, po mogućnosti lepše od ženinih, da bi prilikom svakog gledanja snimka u narednih godinu dana, pred gomilom gostiju i rođaka, mogao da je drkaš kako si uvek bio lepši od nje... I da, pazi se fotografa prevaranata kakvih ima mnogo, koji će pokušati da ti uvale po tri iste slike koje će oni napraviti i staviti u album, ali na različita mesta i pokušati da ti izvuku poslednju paru iz džepa, a sve pod izgovorom brojevi slika nisu isti, samo su iz iste serije, dok se tvoja draga gubi u gledanju albuma...

Venčanica i odelo
Ona hoće da bude princeza, mada ujutru kad se probudi više liči na žabu ili konja. Jebiga, kakva je, da je, tvoja je, i još te navukla na svadbu. I sad moraš da se trudiš da je popraviš, da bar na svadbi kažu da je lepa... Mada, znaš kako narod kaže - “svaka mlada je lepa”...
Elem, sve žene su, dok su još bile male i nevine, maštale da se jednog dana udaju samo da bi obukle snežnobelu venčanicu. Zato će ona, sasvim sigurno, i sama svesna da je kupovina glupost i utopija, pokušati da iznajmi najskuplju venčanicu uz koju ide i veo, torba, šeširić, kišobran, a sve to po pristupačnoj ceni od minimum 500 evra. A ako ti u crkvi kane vosak, “jeb'o si se u dupence”, što kažu seljaci. Ovde ti spasa od promaje u džepu nema, osim ako njen tata, kao veliki TATA, poželi da svojoj najmilijoj kćerkici sam plati venčanicu. Verovatno je oduvek sanjao da još i tipla za prigodu na kojoj će pred 300 ljudi biti ozvaničeno kako mu neku guzi ćerkicu... U izbor venčanice se ne mešaj, već s njom pošalji njenu i tvoju kevu, kao i kumu. Ti se, ionako, u to ne razumeš.
Šta ćemo s odelom? Ništa, pravac prvi šaner, pa sve pazariš na jednom mestu i bole te “paja”. Trudi se samo da izabereš neko šmekersko, koje ćeš moći da obučeš i za još neku svadbu, da ne ličiš na konobara, lift boja ili šefa obezbeđenja predsednika mesne zajednice Skobalj.

Burme
Pošto burme obično, ako nije neka stipsara ili siromah koji zbog toga mora da proda njivu u Dudovici, kupuje, to jest plaća, kum, tvoje je samo da pođeš s malom do neke od omiljenih joj zlatara, gde će ona birati, a ti glavom klimati (čak se i rimuje). Jedini kvalitet ove akcije jeste što po zlatarama uvek rade dobre ribe, pa ćeš se uredno prijaviti da pokupiš burme kada budu napravljene po merama vaših debelih prstića, a istom prilikom “zlatarki” uzeti telefon i ugovoriti kres varijantu u kolima u Košutnjaku.

Crkva
Ako je izabranica tvog _ _ _ ca iz stare komunističke porodice, a ćale joj još stoji mirno kad neko pomene Tita ili Staljina, postoji mogućnost da će odbiti venčanje u crkvi i želeti samo opštinsko. To, s jedne strane, uopšte nije loše, pa bi možda trebalo da pristaneš, zbog stvari koju nisam znao kada sam se i sam uvaljivao u isto sranje: ako se venčate samo u opštini, možeš da se razvedeš za pet minuta i tako još deset puta (sa drugim ženama, naravno), dok ćeš posle crkvenog razvoda morati da pišeš specijalnu molbu i čekaš na odgovor i odobrenje Patrijaršije ukoliko želiš da ga ponovo zvanično, uz blagoslov Svevišnjeg, mećeš u neku...
Crkveni ritual jeste lep, ali za tetke i strine. Traje oko 45 minuta, a toliko ne prija da se stoji ni na stadionu, pop vas zaliva vinom i čađavi kandilom, cima oko onog oltara dok mlada u sebi peva “Vodim vola oko stola”, sve vreme ti niz lice curi znoj a teška žuljava kruna pada na čelo i lomi uši.
Na sve to, kada se nekoliko dana posle svadbe bude gledao DVD sa iste manifestacije, dajem 100 evra da će svi premotavati deo u crkvi jer: “Smara!” A pride će ti uzeti 50 evra za iznajmljivanje prostora kao da ćeš praviti žurku u crkvi, a pop će ti dići još toliko za test (šta god im to značilo)...

Torta
Pošto, nažalost, iz tvoje svadbarske torte definitivno neće moći da, kao u američkim filmovima, iskoči sisata striptizeta koja, uz to, pati od klaustrofobije zbog čega će ti se, onako znojava i vlažna, baciti direktno na nervozni ustreptali penisni mišić, bole te bulja kakva će torta biti. Može na četiri sprata, sa svežim cvećem, vatrometima koji više liče na baklje sa Severa, princezom i gej princom, Kermitom i Miss Pigi... Sasvim svejedno jer ćeš do torte ionako već biti pijan k'o dupe...

Običaji
Ne znam šta da ti kažem, sve zavisi iz koje su brazde njeni i tvoji došli u veliki grad. Odlazak po mladu je obavezan, baš kao i njena kupovina za brdo starih nevažećih dinarskih novčanica sa 15 nula, preko kojih je umotana jedna validna hiljadarka, dva puta po pet i jednom deset evra... Više i ne vredi, još treba ta braća koja je prodaju tebi da plate što su je najzad nekom zavalili i rešili se bede. Pucanje u jabuku u krovu kuće može da dovede do teških fizičkih i materijalnih šteta, preskakanje korita do distorzije skočnog zgloba mladenaca, a unošenje nečije bebe preko praga do upišavanja i upovraćavanja preskupe venčanice. Tu je i krađa mladine cipele, pa podvezice čije će skidanje pred bulumentom ljudi dovesti do toga da bar osmorica u narednih pola sata nehajno odu do toaleta i ošašave kunića zamišljajući kako izlivaju sopstvene belančevine po butini tvoje žene, sa sve podvezicom.
Jedini lep običaj koji sam ikada video uglavnom se forsira po Vojvodini a zove se «ples s mladom”. Poenta je da, umesto seljačkih načina da posle kićenja, slikanja i čašćavanja muzikanata i vonjavih trubača, već finansijski ojađenim gostima na divan i civilizovan način zadaš poslednji udarac. Jednostavno, kada muzičari zasviraju valcer i pozovu goste da plešu s mladom, svi će se ređati na tvojoj ženi, i mladi i stari, i muški i ženski, ali će za to ostavljati pare u šešir, korpu ili mladinu torbicu smeštenu na upadljivo mesto nasred podijuma. Naravno, unapred ćeš se dogovoriti sa ćaletom ili burazerom da oni izađu prvi i zaplešu, a na očigled svih svatova teatralno taj ples plate sa 50 evra (koje ćeš im posle svadbe vratiti, naravno), kako bi svatove bilo sramota da daju malo...
Jedini koristan običaj, to jest zicer za uzimanje love od koje možeš da isplatiš bar kamermana i fotografa jeste “Mladina pogača”, sa kojom ide od stola do stola, a gosti stavljaju na nju pare (na pogaču, ne na mladu)... Možete tokom svadbe da pustite i dve pogače po sali... Ako vas nije sramota...