Američki naučnici uspeli su da razviju prvu sintetičku živu ćeliju tako što su najpre konstruisali bakterijiski "genetički softver" koji su poton presadili u ćeliju.

Ovako dobijeni mikrob izgledao je i ponašao se kao vrsta "vodjena" sintetičkim DNK, javio je Bi-bi-si.

Ovo otkriće, objavljeno u časopisu Sajens, predstavlja krupni prodor u nauci smatraju istraživači dok kritičari ističu opasnosti razvijanja sintetičkih organizama.

Naučnici se nadaju da će u dogledno vreme uspeti da razviju i bakterijske ćelije kadre da proizvode lekove i goriva, pa čak i da apsorbuju štetne gasove.

Tim dr. Krega Ventera sa Džej Kreg Venter instituta u Merilendu u Kaliforniji, prethodno je proizveo genom sintetičke bakterije, a  zatim je presadio genom jedne bakterije u drugu. Naučnici su potom objedinili oba ova metoda i stvorili tzv. "sintetičku ćeliju" premda je sintetički samo njen genom.

Nova bakterija umnožava se više od milijardu puta, proizvodeći kopije koje sadrže veštački, sintetički DNK koji ih kontroliše.

"Ovo je prvi put da sintetički DNK u potpunosti kontroliše ćeliju", naveo je dr. Venter, dodajući da će on i njegov tim raditi  na dizajniranju i izgradnji nove bakterije sposobne da obavlja korisne funkcije.

On je ubedjen da ovo otkriće može da dovede do nove industrijske revolucije.

Kritičari, medjutim, smatraju da su potencijalne prednosti sintetičkih organizama prenaglašene. Dr Helen Valas iz organizacije za praćenje razvoja genetičke tehnologije Džinvoč, upozorila je na opasnost sintetičkih bakterija. "Puštanje u prirodu novih organizama  može uzrokovati više štete nego koristi", smatra dr Valas, dodajući da se njihovim oslobadjanjem u zagadjenim sredinama da bi se one očistile zapravo stvara nova vrsta zagadenja.

Niko ne zna kako će se ovi organizmi ponašati u novom okruženju, istakla je ona.

Izvor: SrbijaNet

Odlično 

Otkud znas da je odlicno Mozda je jos jedna nova zapetljancija, vidis da medju naucnicima u startu ima suprotnih misljenja.

Ne bi ni valjalo da ih nema. To je suština nauke, mogućnst da se sve dovede u pitanje što drazumeva dalja ispitivanja koja onda, često i slučajno, dovedu do novih korsnih otkrića. Sve je to uobičajeni proces od kad pstoji nauka i kada ne bude bilo sumnje neće biti ni napretka.

Do sad ih nije bilo,pa smo nekako ziveli...



Istom tom mislju su se verovatno vidli i oni koji su pravili atomku i nuklearnu bombu.Testirali su ih do iznemoglosti.Dok ih nisu doveli do "upotrebljivosti"...To je onako...Bas poucno....

Senzacionalni uspeh američkog biologa
Prvi veštački oblik života zove se „Sintija“
D. Milojković | 22. 05. 2010. - 00:02h | Foto: Reuters | Komentara: 5

Proslavljenom biologu, preduzetniku i milijarderu Kregu Venteru pošlo je za rukom da praktično od nule napravi sintetičku ćeliju. Novi oblik veštačkog života nazvan „Sintija“, prema tvrdnji naučnika, sposoban je na čuda - nahraniće svet, zameniti gorivo i očistiti vazduh od zagađenja jer omogućava proizvodnju mikroorganizama po narudžbini, konstruisanih specijalno za određene zadatke.

Rezultate Venterovog istraživanja jedni pozdravljaju kao „prelomni trenutak u istoriji biologije“, dok ih drugi napadaju kao poduhvat koji sa sobom nosi „neviđene rizike“. Istraživački tim koji je došao do ovog otkrića neki naučnici otvoreno optužuju da se „igra boga“ i da neovlašćeno petlja „sa suštinom života“.

Novi oblik života dr Venter je dobio sintetizovanjem DNK koda i njegovim ubacivanjem u ćeliju bakterije. Ova ćelija koja sadrži DNK ljudske proizvodnje nakon toga je rasla i delila se, stvarajući oblik života koji do sada nije postojao. Venter, u čijem timu od 20 naučnika ima i dobitnika Nobelove nagrade, čitav proces poredi sa podizanjem sistema na kompjuteru. „Poput programa bez hard-drajva, DNK sama za sebe ništa ne radi, ali kada se softver ubaci u kompjuter, moguće su zapanjujuće stvari“, tvrdi on. Ubuduće bi na ovakav način mogle da se formiraju fabrike bakterija koje bi proizvodile veštačke organizme kreirane za specijalne svrhe, recimo za lečenje ili za proizvodnju čistog biogoriva. Ova tehnologija bi se mogla iskoristiti i za stvaranje tzv. ekoloških bakterija, sposobnih da neutrališu otrovne otpadne materije.

„Ulazimo u novu eru u kojoj će nam granice postavljati uglavnom naša mašta“, izjavio je dr Venter (63), koji je u projekat uložio 15 godina rada i 37,8 miliona evra.


Oni koje brine etička strana projekta strahuju da bi istraživanje moglo da se zloupotrebi za stvaranje najmoćnijeg biološkog oružja i da bi samo jedna greška u laboratoriji mogla da zbriše milione nekom novom zaraznom bolešću u scenariju koji bi podsećao na film „Ja sam legenda“, s Vilom Smitom u glavnoj ulozi.


„Ovo je trenutak otvaranja Pandorine kutije - poput cepanja atoma ili kloniranja ovce Doli“, kaže Pet Muni iz grupe za kontrolu tehnološkog razvoja ETC, dok profesor etike sa Univerziteta Oksford Džulijan Savulesku smatra da se Venter drznuo da igra ulogu boga.


Katolička crkva ocenila je da naučno otkriće prvog veštačkog organizma može da predstavlja pozitivan razvoj ako se primeni u korisne svrhe, ali istovremeno upozorava da samo Bog može da stvara život.


Venter, koji je učestvovao i u dešifrovanju ljudskog genoma, ranije je već uspešno presadio genom jednog mikroorganizma u drugi, a proslavio se i kada je 2003. s nobelovcem Hamiltonom Smitom stvorio prvi veštački virus.

 
Vijetnamski veteran
Kreg Venter, najprovokativniji svetski naučnik, 63-godišnji genije rođen u američkoj saveznoj državi Juta, veteran Vijetnamskog rata, milijarder, ljubitelj luksuznih jahti i istraživač, u 18-oj godini je odlučio da život posveti zadovoljstvima surfinga na plažama Južne Kalifornije. Tri godine kasnije, 1967. godine, bio je mobilisan u rat u Vijetnamu. To je kod njega dovelo do dve važne promene: rešenosti da postane doktor i ubeđenja da nikad ne treba traćiti vreme.

Izvor: Blic

Mogućnosti su velike, kao i potencijalna opasnost.
Stvaranje sintetičke ćelije je tek prvi korak, dug je put do praktične upotrebe.

Nego, da li ovu ćeliju možemo okarakteristati kao živo biće?

E, to je vec filozovsko pitanje 
Ozbiljno, ako se recimo proizvede na taj nacin npr. macka, ko ima licencnu za tu macku?

Ovaj iz Vijetnama!

vest je senzacionalistichki preneta , od strane polupismenih novinara koji nemaju veze sa mozgom  . ono shto su uspeli da urade je da DNK nekoliko razlichitih vrsta bakterija spoje u jedan genom koji je uspeo da se reprodukuje (uz par sitnijih greshaka  ) . poredeci to sa auto-industrijom , bilo bi kao kad bi neko spojio delove raznih vrsta automobila u jedan .

 daleko je to od "programiranja" bakterija da rade ono shto je ljudima potrebno - u prirodi nema takvih mikroorganizama pa nema odakle ni da se kopiraju ti "korisni DNK kodovi" .