ТРАМП: Путин је јак лидер, много јачи од Обаме, мислио сам и да је Меркелова јака
МИЛИЈАРДЕР Доналд Трамп - водећи председнички кандидат међу републиканцима - поново је упоредио Барака Обаму и Владимира Путина. На штету председника своје земље. За време последње тв-дебате међу републиканским претендентима на Белу кућу, рекао је и ово: „Ако је реч о Путину, сматрам да је он веома јак лидер за Русију. Много јачи од нашег лидера, право да вам кажем. Али, ово што говорим не значи да ја подржавам Путина“.
У наставку је прецизирао да он о Путину не говори ни у позитивном ни у негативном слислу: „Ја просто констатујем факте. А чињеница је да је Путин јак лидер, апсолутно. Ја, иначе, могу да вам набројим много јаких и много слабих лидера“. Трамп је у овом контексту открио да је раније јаким лидером сматрао Ангелу Меркел и да је тако мислио све док није видео „шта је урадила са Немачком“. „Немачка сада - подвукао је - преживљава несрећу“.
Амерички председнички кандидати толико често говоре о Путину (већина га напада и критикује) да неки амерички аналитичари већ говоре да је већ сада јасно да ће прави победник избора у САД бити - руски лидер.
ТРАМП ПРЕСТИГАО ХИЛАРИ! Да ли је на помолу неизвесна трка за Белу кућу?
05/25/2016 15:15 Свет Планета
Према подацима објављеним на сајту ““RealClearPolitics” (RCP) који приказује просек актуелних националних анкета које се спроводе у САД, урађено је истраживање у коме је Американцима постављено питање - кога би радије изабрали за председника од двоје кандидата Хилари Клинтон или Доналда Трампа?
Доналд Трамп (Фото: donaldjtrump.com)
Резултати су показали да је Трамп престигао некадашњу прву даму за 0,2 одсто, што можда јесте мала, али врло значајна предност. Чак су и поједини аналитичари у RCP нагласили да је можда дошло време за панику.
Резултати последњих шест председничких избора у САД показују да су 31 држава “сигурне”, однсно да традиционално гласају за исту странку. Стога се већина фирми за испитивање јавног мњења фокусира на такозване “свинг” државе које могу да превагну резултат попут Аризоне, Флориде, Северне Каролине, Охаја и Западне Вирџиније.
Досадашња истраживања показала су да тренутно ниједан кандидат нема значајну предност у тим државама, па противници Трампа могу још мало да сачекају са паничарењем.
Како истраживања показују трка ће свакако бити врло неизвесна. Анкете су само део тога. Демократе које мисле да ће Клинтонова против Трампа остварити лаку победу, сами себе заваравају. Треба рећи да је Обамин рејтинг опао, а амерички гласачи имају тенденцију да бирају исту партију три пута заредом уколико је претходни председник био популаран, што указује на могућност веће популарности Републиканаца.
Iako nije zatražio krivično gonjenje, biro je pobio gotovo sve što je kandidatkinja za predsednika tvrdila tokom afere sa mejlovima
Autor: Jelena Stevanovićčetvrtak, 07.07.2016. u 18:05
Барак Обама и Хилари Клинтон у Шарлоту у Северној Каролини (Фото Ројтерс)
Da je direktor FBI u trci za Belu kuću, bio bi najneprijatniji protivnik kandidatkinje Demokratske stranke jer je tokom samo jedne konferencije za novinare uspeo da sa najvećim autoritetom pobije gotovo sve što je ona govorila o jednom od svojih najvećih skandala kao i o svojim kvalitetima za mesto predsednika.
Vest koja je obišla svet jeste da Džejms Komi nije preporučio podizanje optužnice za krivično delo protiv Hilari Klinton, što znači da je Ministarstvo pravde gotovo sigurno neće goniti i da je to kraj afere sa mejlovima, makar što se države tiče. Ipak, kraj istrage koju je godinu dana vodio FBI najgora je moguća dobra vest za štab nekadašnje državne sekretarke jer iako je Komi zaključio da nema osnova za tužbu, on je kao tačne potvrdio brojne navode koje je sekretarka uporno negirala tokom ovog slučaja.
Prvi čovek federalaca je istakao da je ona kao tadašnja šefica diplomatije primala i slala podatke različitog nivoa osetljivosti, od poverljivih preko državnih i vrhovnih tajni sa svog privatnog naloga pohranjenog na privatnom serveru bez propisane vladine zaštite. Neki od materijala već su tada nosili oznaku da nisu za svačije oči, dok je takva oznaka drugima pridodata kasnije, ali zaključci biroa u svakom slučaju utvrđuju da Hilari Klinton nije govorila istinu kada je izjavila: „Nisam slala poverljive podatke” (sa neobezbeđene lične adrese).
Ovakvi zaključci nikako ne bi išli u prilog nijednom pretendentu na Belu kuću a posebno ne onom za koga više od 60 odsto Amerikanaca smatra da je nepošten, neiskren i da ne govori istinu.
Komi je takođe istakao da nije tačno da je Stejt departmentu vratila sve mejlove vezane za posao kao što je tvrdila (FBI je došao do njih drugim kanalima) kao i da je u to vreme koristila samo jedan telefon. Dodao je da nikada nije smela da izabere da umesto vladinog naloga koristi privatni domen.
„Čak i kada nije naznačeno da je informacija poverljiva, učesnici u komunikaciji treba da znaju da je reč o poverljivim stvarima i dužni su da ih štite”, kazao je Komi nastavljajući izlaganje rečima da je Hilari Klinton bila „krajnje bezobzirna kada je rukovala veoma osetljivim, klasifikovanim podacima”.
To što je prvi američki istražitelj javno nazvao Hilari Klinton „nemarnom” i „nehajnom” iz ruku joj vadi jedno od njenih najjačih oružja u borbi protiv kandidata Republikanske stranke Donalda Trampa. Bivša prva dama uporno ističe da je njena nadmoć u tome što je promišljena, iskusna i što će umeti da čuva bezbednost države, da bi FBI zaključio da je birajući ličnu mejl adresu pokazala slabu moć rasuđivanja kao i da se neodgovorno ponela prema državnim tajnama. Tramp bi sada mogao da je napadne upravo na tom frontu – kako će Hilari Klinton štititi zemlju ako FBI tvrdi da su njeni mejlovi sa poverljivim informacijama možda završili i kod stranih obaveštajnih službi.
Da ne bude zabune, istražitelji nemaju dokaz da su američke tajne o, na primer, programu dronova i stvarno završile kod stranih špijuna niti da je američka bezbednost ugrožena zbog ponašanja tadašnje šefice diplomatije. Ipak, glavni razlog zašto federalci nisu preporučili podizanje optužnice za krivično delo jeste taj što nisu mogli da pronađu da je sekretarka namerno bila nepažljiva sa državnim tajnama ili da ih je voljno prosleđivala.
Za razliku od ovog slučaja, FBI je posle istrage o generalu i bivšem šefu CIA Dejvidu Petreusu preporučio podizanje optužnice za krivično delo odavanje klasifikovanih podataka, ali se Ministarstvo pravde odlučilo za nagodbu sa njim. Kako piše „Njujork tajms”, FBI je bilo teško da preporuči optužnicu protiv Hilari Klinton nakon što Petreus nije bio procesuiran a svesno je vojne tajne odao svojoj ljubavnici koja je pisala njegovu biografiju i još je lagao federalne agente kako joj nikada nije dao sporne materijale.
Izlazak FBI u javnost ne odgovara bivšoj prvoj dami u tom smislu što je pokazao da je afera sa elektronskim pismima zaista bila ozbiljna a ne politički spin republikanaca, kako je ona predstavljala. Ipak, ona je odahnula jer je tačka na slučaj stavljena samo nekoliko sati pre nego što je trebalo da se pojavi na mitingu u Šarlotu u Severnoj Karolini sa Barakom Obamom. Predsednik je konačno stao iza njene kandidature i podržao je sa bine u Šarlotu, što je njihov prvi u nizu planiranih zajedničkih mitinga. Demokratska stranka je time pokazala jedinstvo posle burnih stranačkih izbora tokom kojih se činilo da Hilari Klinton ne uživa podršku brojnih uticajnih demokrata. To što se predsednik založio za nju moglo bi da joj bude od velike pomoći jer je prema poslednjem istraživanju „Vašington posta” i „Galupa” njegov rejting porastao na 56 odsto, što je najviši nivo podrške od 2011.
Ipak, kada su dvoje partijskih kolega preksinoć stajali zajedno na bini nemoguće je bilo ne prisetiti se koliko se razlikuju. Obamina vladavina protekla je takoreći bez ijedne afere (napadana je njegova politika, ali to je druga stvar), dok je Hilari Klinton je skandal-majstor. Ali, Klintonovi su majstori i da ih prebrode kao što su učinili od „Vajtvotera” (propale investicije u nekretnine) preko Monike Levinski, preplaćenih honorara za govore na Volstritu, mejlova do susreta Bila Klintona i ministarke pravde Lorete Linč samo nekoliko dana nakon iznošenja zaključaka FBI (koji je pod jurisdikcijom Ministarstva pravde). Komi je javno obelodanio preporuke FBI, što biro gotovo nikada nema običaj da radi upravo da bi, kako smatraju američki mediji, utišao ovaj poslednji skandal u koji je upletena Loreta Linč odnosno da bi otklonio svaku sumnju u to da ministarka ne sluša preporuke FBI.
РЕПУБЛИКАНСКА партија је ноћас – на својој конвенцији у Кливленду, главном граду Охаја – номиновала Доналда Трампа за свог кандидата за председника САД на изборима који ће се одржати 8. новембра. Сценарио „партијског бунта” није успео.
Трампу је било потребно да добије гласове 1.237 (од укупно 2.472) делегата конгреса и он их је добио – сат и нешто након почетка гласања. Сасвим прецизно: добио је 1.725 гласова.
Tramp i zvanično osvojio nominaciju za predsednika SAD
Donald Tramp je sada i zvanično kandidat Republikanske partije za predsednika SAD, prenosi CNN rezultate glasanja na republikanskoj konvenciji. Očekuje se da Tramp prihvati nominaciju u četvrtak, pošto su ga delegati formalno izabrali drugog dana konvencije Repulikanske partije u Klivlendu.
Naime, Tramp je sa više od 1.725 delegata prešao prag (od 1.237 delegata) potreban za nominaciju. Kruz je imao 475 delegata, dok su ostali kandidati imali ukupno 246, prenosi Rojters.
Reakcija na vesti sa konvencije koja je u toku stigla je iz protivničkog tabora. Hilari Klinton je na svom Tviter nalogu ostavila ovakav komentar, njime pokazujući da je Tramp ne plaši:
Let's do this. pic.twitter.com/DtYYBDTWE6 — Hillary Clinton (@HillaryClinton) July 19, 2016
Drugi dan republikanske konvencije tematski je bio posvećen ekonomiji (Make Amerika Work Again), međutim, govornici su se uglavnom fokusirali na napade na verovatnu kandidatkinju demokrata Hilari Klinton.
Predsedavajući Predstavničkog doma SAD Pol Rajan rekao je da Klintonova predstavlja treći mandat predsednika Baraka Obame. Guverner Nju Džersija Kris Kristi, nekadašnji tužilac, održao je simulaciju suđenja Klintonovoj, dok je publika uzvikivala "zatvorite je".
Na konvenciji je prikazan video Trampov snimak u kojem navodi da je "ovo napredak", dodajući da "moraju da idu do kraja".
Demonstracije uoči konvencije
Rojters javlja da su uhapšena tri demonstranta koja su nosila anti-Trampove zastave.
Policija u Klivlendu je prethodno sprečila čarke između demonstranta blizu hale u kojoj se održava republikanska konvencija.
Prvi sukob je izbio kada je zagovornik teorija zavera i radio voditelj Aleks Džons počeo da priča na trgu u centru Klivlenda.
Policija je sprečila dolazak mase ljudi, a Džons je brzo napustio trg.
Nekoliko minuta kasnije došlo je još policajaca na biciklima koji su razdvojili grupu pristalica Komunističke parije i grupu religioznih konzervativaca.
Inace, ne moze, a da se ne primeti rat na svim drustvenim mrezama protiv Donalda Trampa. Gotovo svi vidjeniji uticajni tviterasi i ostali aseksualni likovi su protiv njega, kao i ogroman broj javnih licnosti. I prc, ipak predsednicki kandidat. A kada sa druge strane ima matoru ojebinu Hilari, tipujem da ce postati predsednik bez vecih problema. U svakom slucaju, ko god da pobedi, isto sranje. Spoljna politika se nece menjati, moze samo da bude gore.
Berlin -- Kandidat za predsednika SAD Donald Tramp hvali politiku ruskog predsednika Vladimira Putina, kritikuje NATO i ima razumevanja za pripajanje Krima Rusiji.
To je donedavno bilo nezamislivo za jednog američkog predsedničkog kandidata.
I dok američki mediji već neko vreme pišu o "bratskoj romansi" između Trampa i Putina, neki analitičari ocenjuju da bi se pre moglo govoriti o "srodnosti duša" američkog predsedničkog kandidata i ruskog predsednika, navodi Radio Dojče vele.
Međusobno divljenje Putina i Trampa je povezano sa njihovim tipom ličnosti, smatra Majkl O'Hanlon, stručnjak za spoljnu politiku američke Institucije Brukings, inače bliže demokratama.
"Zabrinjava to što Tramp u Putinu prepoznaje srodnu dušu. A sve po načelu: "Mi jake zemlje ćemo izmedu sebe podeliti svet. Putin sme da zadrži svoju sferu uticaja dokle god ne dira našu" rekao je on, kako prenosi nemački radio.
I Trampova konstatacija da je "NATO organizacija koja je samu sebe nadživela" zvuči kao da je Putinova a američki predednički kandidat je uz to rekao i da pitanje hoće li SAD braniti balticke zemlje zavisi od toga da li su te zemlje spremne da za to dovoljno plate.
Tokom vikenda je usledila i izjava da bi mogao da zamisli kako SAD službeno priznaju aneksiju Krima. "Ja cu to pažljivo razmotriti. Nakon svega što sam cuo, ljudi sa Krima više žele da budu sa Rusijom."
U to se uklapa i da su se Trampovi delegati pobrinuli da na Kongresu njegovih Republikanaca ne bude razmatran zahtev za povećanjem isporuka oružja Ukrajini, dodaje nemački radio.
Mediji se uz to bave i pitanjem da li su se njih dvojica ikada sreli, koje je zbog Trampovih izjava prilično kontroverzno. Tramp je jednom rekao da nikada nije sreo Putina a nešto pre toga da je u kontaktu sa njim.
Neki novinari pretpostavljaju da Tramp ima poslovne veze sa ruskim oligarsima i da izvlači novac iz Rusije. To su špekulacije koje Tramp i sam podstiče jer tvrdoglavo odbija da obelodani svoj obracun poreza.
"Nikada nisam sreo Putina i zapravo ga ne poznajem. Jedanput je rekao o meni nešto lepo. I to je sve. Nikada ga nisam sreo", rekao je Donald Tramp.
U jednom ranijem intervjuu, Tramp je tvrdio suprotno: "Da, u kontaktu sam sa Putinom. I mogu Vam reci da je on jako zainteresovan za ono što Vi i ja kažemo u ovom intervjuu. Pribavice materijal i pogledace ga."
To je bio krajem 2013, dakle pre dve i po godine. Americki kanal ABC je prošlog vikenda suocio Trampa sa njegovim protivrecnim izjavama.
"Ne vjerujem da sam ikada sreo Putina", rekao je voditelju Tramp. A on mu je odvratio: "Ali Vi morate znati da li ste se ikada sreli sa Putinom ili ne!"
Da li 70-godišnji Tramp pati od amnezije? Ili on pokušava da nešto sakrije? pita Radio Dojče vele.
Brojni novinari su, kako navodi nemački radio počeli da istražuju ovu temu.
Ne postoji nikakav protokol niti beleška o susretu Trampa i Putina. Kada je Tramp pre tri godine u Moskvi organizovao takmičenje za "Mis univerzuma" - želeo je da se Putin pojavi kao gost. Ali to se nije desilo.
On je imao planove i za "Trampovu kulu“ i "Tramp Hotel" u Moskvi, ali izgleda da su s oni izjalovili. Propao mu je i pokušaj da zainteresuje Ruse za "Tramp votku", navodi nemački radio.
Tema: 
