Од Бранденбуршке капије па све до Лустгартена дуж целе „Унтен ден Линде“ огромне масе света испуниле су тротоаре заграђена дебелим конопцима. На самом Лустгартену СС-трупе у црним униформама, носећи као наши четници на црној капи лобању са укрштеним костима, одржавали су поредак. У сред мрких униформи 200.000 дечака и девојчица, ови СС-људи били су црна река.
У негдашњој комунистичкој тврђави

После овог јутрошњег почетка свечаности позвали су нас у негдашње црвене крајеве Берлина, Вединг и Нојкелн, две тврђаве комунизма које су се још пре две године црвенеле од застава са српом и чекићем. Срп и чекић постали су данас у Немачкој национални и није било у Берлину човека, Немца или странца, који данас није носио прикачену медаљу данашње прославе на којој су сем кукастог крста били још и срп и чекић.

Вединг је данас цео био под „хакенкројцом“, цео у зеленилу. Не само на свакој клупи, већ на сваком прозору висиле су сада хитлеровске заставе. Највише их је било у некада злогласној Акерштрасе, где су се сваког Првог маја дизале барикаде, где овај дан није пролазио без пушчане паљбе, десетак мртвих и стотину рањених. Данас је кукасти крст и овде ударио моћан жиг, и под њим и зеленилом мајке су извезле своје бебе у колима на улице, мале девојчице играле се школица и терале обруче.

Вединг и Нојкелн и данас су црвени, али од националсоцијалистичких барјака. Негдашња комунистичка централа не само за Немачку већ за целу Централну Европу, „Карл-Либкнехт-Хаус“, са својим подземним ходницима, тајним штампаријама, склоништима за експлозив и митраљезе, данас се зове „Хорст-Весел-Хаус“ и сва је под заставама са кукастим крстом. Националсоцијалисте су умеле да своме хероју и мученику одаду највећу почаст.

У овом чланку на енглеском језику се прилично коректно и опрезно пише о посебним односима, који јесу постојали између Гели Раубал и Адолфа Хитлера, јер није јасно колико су ''интимни" били:


https://en.wikipedia.org/wiki/Geli_Raubal