Ако неко није гледао... 



Али базука јеботе 

Нестанак животињских врста у океанима ће се због људске активности у будућности драстично убрзати, показује ново истраживање. Научници кажу да је одлучним корацима могуће спречити катастрофу, али да за то нема пуно времена.

Људи су у великој мери смањили број животиња које живе у светским морима, али још нису проузроковане тако велике последица по животиње као на копну. Највише због тога што су људи хиљадама година касније почели да у већој мери утичу на морски живи свет.



Међутим, у истраживању објављеном у часопису Science утврђено је да морском животињском свету прети масовно изумирање, као оно које су копнене животиње доживеле током индустријске револуције.

Посебно је забрињавајућа чињеница да ће евентуално масовно изумирање морског живота у великој мери утицати на могућност прехране људи на планети, као и да ће утицати на нестанак еколошки важне морске фауне.

„У овом тренутку можда стојимо на литици тик пред безданом масовног изумирања“, каже за Њујорк тајмс еколог Даглас Мекаули са Универзитета Калифорнија.



Неодрживо рибарење је главна претња за морски живот данас, али постоје и друге претње - загађивање, испуштање отровних материја, експлоатација нафте. Индустријски развој приобалних градова посебно утиче на океане.

Аутори истраживања ипак истичу да није прекасно да људи промене своје понашање и коригују га, као што су то урадили и на копну.

„Мора се прекинути са досадашњом праксом. Морамо да успоримо глобално загревање и уложимо напоре у обнављање животињских популација, као и да осигурамо да експлоатација руда и енергетских сировина што мање утиче на живи свет у морима“, наводи се у закључку.

Извор:РТС

Према најновијем попису, број тигрова у Индији порастао је готово за трећину, саопштиле су данас индијске власти. Индија је тако постала земља са највећом популацијом ових величанствених мачака које спадају у ред угрожених врста.

Како преноси Ројтерс, број тигрова је од 2010. до 2014. дошао од 1.706 до 2.226, што је пораст од 30,5 одсто.

Добри резултати постигнути су захваљујући модерним методологијама заштите и праћења природних станишта тигрова у 18 индијских држава.



„Ови резултати потврђују да се више од половине светске популације тигрова налази у Индији“, рекао је Рави Синг, генерални секретар и председник индијског огранка Светске организације за заштиту природе (WWF-India).

На почетку 20. века, у Индији је живело око 40.000 тигрова, али је због ловокрађе и сужавања станишта њихов број у протеклих 100 година драстично опао, доводећи у опасност само преживљавање ових животиња.

Извор:РТС

Фејзбук је неколико недеља касније уклонио слике.
Колико се сећам, дуго је она постављала слике на тој страници и немогће је да није добила ниједну пријаву све то време, тако да не знам зашто су је уопште трпели. Мислим, не да су је трпели већ је и страница била верификована од стране фејзбука. 
Тек након невероватне негативне медијске пажње и након бројних петиција они јој склањају слике.

Невероватно је колико је девојка ретардирана да је причала како ловци помажу повећање броја дивљих животиња тако што их убијају. Разне су ту неке теорије биле.



Извор

jasno je da i lov ima svoju ulogu u ocuvanju zivotinjski vrsta....
ali naravno ne lov na ugrozene zivotinjske vrste....
kao sto su velike macke...

imas "neka mjesta" gdje se lovom i premjestanjem ...(za premjestanje je potrebna velika kolicina novca)
moraju ukloniti grabljivci da bi se neke ugrozene vrste zastitile..
vrste koje grabljivci tamane....i koje su grabljivci doveli na rub nestanka...
naravno opet uz pomoc covjeka...
koji je tim vrstama oduzeo zivotnu sredinu... i sveo je na minimum..
gdje ih grabljivci veoma lako hvataju...

slazem se da je ova mala americka cvaka ...potpuno retardirana... 

prosjecan amerikanac ima jako cudan pogled na zivi svijet ove nase planete...
i uglavnom sve na planeti ...vidi ...kao hranu ili zabavu...ilipak kao rec gospodjnu ..
koju im je sam gospod "nalozio" ..

sto jasno govori da je prosjecni amerikanac preplavljen genima raznoraznih olosa....
i u sustini svaki treci je ...psihijatrijski slucaj...

velimire  to je za tebe ...okeanski dubok  pojam...

sad ce u pola devet teletabisi - ajd razligu ...

 

Кад год нека животиња са листе угрожених врста угине у зоолошком врту у Сан Дијегу, истраживачи се сјуре, без обзира на доба дана, како би узели сперму или јајне ћелије, део увета или ока, и све те узорке пажљиво замрзли у течном азоту.

Данас, опстанак северног белог носорога и на десетине других врста могао би да зависи од ове колекције гена, сакупљене током последњих 40 година у највећу банку ове врсте под називом "Залеђени зоо-врт".

Залеђени зоо-врт чува генетски материјал више од 10.000 животиња од преко 1.000 различитих врста и подврста, а посебно је добио на значају када је у децембру, у сафари парку у Сан Дијегу угинуо 41-годишњи Ангалифу, чиме је број северних белих носорога спао на само пет у свету.

Научници се надају да ће моћи да искористе замрзнуту сперму како би добили још једног носорога пре него што ова врста потпуно изумре, што би могло да се деси најдаље за десет година.

Како преноси АП, банка представља генетичку архиву која је помогла у развоју вештачке оплодње, ин витро фертилизације, клонирања и технологије матичних ћелија.

Део јавности, међутим, сматра да је неодговорно трошити милионе долара на врсте које су сведене на само неколико јединки. У научним круговима се води жустра дебата о томе колико би далеко та истраживања могла да доведу.

Пол Ерлих, са Института за екологију Стенфорд Вудс при Универзитету Стенфорд, сматра да свет мора да решава узроке проблема, као што су пораст становништва и климатске промене.

"Бављење науком како би се спасао бели носорог може бити забавно и ја бих желео да се он спасе, јер се залажем за биодиверзитет, али је то на дну листе ствари које морамо да урадимо", казао је он.

Имајући у виду да животињске врсте изумиру убрзаним ритмом, зоолошки вртови имају све већу улогу у њиховом очувању, те су често принуђени да одлучују које животиње вреди спасти.

Неке ће неминовно нестати, а друге вероватно више никада неће живети у дивљини.

Природно станиште северног белог носорога је у земљама, попут Судана и Конга, које нису успеле да стану на пут ловокрађи.

Постоји, такође, и потреба да се произведе довољно младунаца како би се избегло размножавање између сродника.

"Можемо да се упуштамо у свакојаке вратоломије, али једно је створити једну, две или три животиње, а нешто сасвим друго добити одрживу популацију", рекао је Џорџ Сидел, професор са Државног универзитета у Колораду, који је недавно писао о "васкрсавању" вунастог мамута.

Ови проблеми нису непремостиви када је реч о угроженим врстама или врстама које су тек недавно нестале са лица земље, сматра Барбара Дурант, директорка репродуктивне физиологије на Институту за истраживање конзервације у Сан Дијегу, у оквиру ког се налази Залеђени зоо-врт.

"Ми нисмо нарочито заинтересовани за оживљавање диносаура и мамута", навела је она.

Залеђени зоо-врт чува ћелијске културе 12 северних белих носорога, што је више од живуће популације, додала је она, напоменувши да су научници успели да спасу друге врсте које су, такође, биле спале на мали број јединки.

"Сматрамо да постоји добар разлог што покушавама да то исто учинимо са северним белим носорогом", истакла је Дурантова.

Сперма из Залеђеног зоо-врта коришћена је у репродукцији многих угрожених животиња, од џиновске панде до хималајског фазана. Његове замрзнуте ћелије употребљене су и за клонирање две врсте угрожених врста крава, од којих је једна угинула само неколико дана касније, док је друга поживела седам година. Ипак, обе животиње су имале генетске дефекте.

Извор: Б92

Чак 10 животињских врста би ове године могле у потпуности да нестану, упозорила је данас Међународна унија за заштиту природе (IUCN).





Први на списку је саола. То шумско говече, тамно смеђег крзна са белом пругом дуж леђа и благо закривљеним роговима уназад, живи само на Анамитском планинском ланцу, на граници између Вијетнама и Лаоса, где му услед демографског раста и одсуства било каквих мера заштите прети тотално изумирање, пише на сајту Медим.

---

Сличну судбину могла би да доживи и пацифичка плискавица, чији се број смањио на свега стотињак. Опстанак те "морске свиње", која живи у Пацифичком заливу, највише угрожава индустријски риболов.

---

Јужнокинески тигар је од 1996. у критичној опасности од потпуног истребљања. Верује се да је већ нестао у природи. Наиме, ниједна јединка није виђена још од седамдесетих. Кина данас покушава да поново уведе ову врсту у њено природно станиште.

---

Кат Ба лангур, ког због жутог крзна на глави зову још и златоглави лангур, живи у југоисточној Азији, на простору између јужне Кине и северног Вијетнама. Ових мајнуна данас има свега шездесетак на острву Кат Ба и мање од хиљаду у Кини.

---

Између 40 и 60 јаванских носорога живи у националном парку на острву Јава. Ова животиња ужива данас посебну заштиту индонежанских власти али само у оквиру овог утичишта.

Слика указује на убијање јаванских носорога

---

Северни бели носорог је вероватно најугроженија животиња са листе IUCN-а. Ова врста је и званично изумрла у природи. У животу је свега пет северних белих носорога у свету, од којих четири имају више од 40 година (животни век ових животиња је највише 43 године).

---

Амурски леопард опстаје још увек у неколико изолованих области на крајњем истоку Азије, на простору између Кине, Северне Кореје и Русије. Последњих година је регистровано свега педесетак ових великих мачака.

[Лаза: Леопард је и на првој страни теме]

---

За белокљуног детлића се верује да је ишчезао. У Сједињеним Америчким Државама последњи пут је виђен 1944. године, а у IUCN-у је заведен као истребљена врста 1996. Последњих година, неколико биолога је навело да је видело ову птицу, али досад нико од њих није успео да своје тврђе поткрепи доказима.

---

Северни разиграни лемур, мали примат који живи на северу Мадагаскара, једна је од најугроженијих врста животиња на свету, а 2012. их је регистровано свега 19.

---

Самоански голуб (Didunculus strigirostris) живи на Самоанским острвима, а његова популација се процењује на 70 до највише 380.

IUCN сврстава угрожене врсте у три категорије, у зависности од степена ризика од истребљења: осетљиве, у опасности и - у критичној опасности.

Следећи стадијум односи се на нестанак животиње у дивљини, а затим и на њено потпуно истребљење (у заточеништву).

Према писању сајта Медим те животиње би могле већ ове године да доспеју у то стање без повратка.

Извор:б92