Биљне и животињске врсте нестају хиљаду пута брже него пре појаве човека. Научници упозоравају да се свет налази на прагу новог, шестог, масовног изумирања.

Ново истраживање научника са Универзитета „Дјук“ упоредило је стопе смртности у прошлости и сада. Закључили су да врсте тренутно умиру десет пута брже него што се претходно веровало.



„На рубу смо шестог масовног изумирања. Да ли ћемо га избећи зависи од наших потеза“, истиче вођа истраживања биолог Стјуарт Пим.

Рад је објављен у часопису Science, а научна заједница похвалила је истраживање, јер је једно од ретких које се усресредило на стопе изумирања а не на број врста које сваке године нестану.

Притом, истраживање је рађено тако да се израчуна „стопа смртности“ врста на милион врста.

Пим је 1995. године израчунао да су животињске и биљне врсте пре појаве човека изумирале стопом од једне на милион.

Сада је, у светлу нових података, поменути биолог ревидирао своје истраживање на 0,1 врсту, а у складу са тиме садашња стопа смртности је 100 до 1.000 пута већа.




„Комбинацијом бројних фактора врсте нестају много брже него раније. Ипак, најбитнији од свих је нестанак природних станишта зашта је главни кривац човек“, каже Пим и његов сарадник Клинтон Џенкинс са Института за еколошка истраживања у Бразилу.

Према његовим речима, у рачуницу треба додати и инвазивне врсте, климатске промене и изловљавање

„Добар пример је белорепа океанска ајкула, која је некада била један од најраширенијих морских предатора. Сада су толико изловљене да се изузетно ретко виђају“, каже биолог Борис Ворм са Далхаус универзитета.

„Уколико ништа не предузмемо ситуација ће да крене као са диносаурусима“, објашњава Ворм.

До сада су се пет пута десила велика изумирања живота на планети.

Око 66 милиона година уназад , у једном таквом изумирању нестали су диносауруси и три четвртине врста на Земљи. Око 252 милиона година, у Великом умирању (како је названо треће изумирање) нестало је више од 90 одсто врста.

Ипак није све изгубљено. Једна од прича које уливају наду је она о златном лављем тамарину. Пре неколико деценија веровало се да су ови ситни примати изумрли због нестанка природног станишта.

Међутим, онда су пронађени у забаченим деловима Бразила и одгајани у заробљеништву, а биолози су се изборили да се за њих одвоји једно парче прашуме. Популација златних лављих тамарина се сада потпуно повратила.




Извор:РТС

Природа је себи направила џелата, ко је јебе. 

Пауло Гранжон „окупирао“ је међународни аеродром у Хонгконгу са 1.600 папирнатих панди. Француски уметник заједно са својим љубимцима већ годинама путује по свету како би апеловао и подигао свест о заштити угрожених врста.

Гранжон је покренуо пројекат 2008. године у сарадњи са Светском фондацијом за природу, чији је заштитни знак панда.

Број од 1.600 папирнатих скулптура представља оквирни број колико је још панди остало.

У марту је посетио Тајпеј, где је својој дружини панда додао још 200 тајванских црних медведа.










Извор:РТС

Ако је је неко истребљавао угрожене врсте то су били Европљани који сада соле памет читавом свијету.

Један човек не може да сноси одговорност за оно што је његова нација радила, јер један човек не чини нацију.

Добро је само кад смо сви Срби савршено добри, па нам нико не може ништа замерити, па да можемо овако да причамо. 

Највећи слон на свету, величанствени Сатао, подлегао је ранама од отровних стрела којим су га гађале ловокрадице. Сатао, познат по својим огромним кљовама и бројном крду, убијен је у мају у великом резервату Тсаво, на југоистоку Кеније.

Организација за заштиту околине и дивљих животиња „Тсаво траст“ саопштила је да је тело слона, који је био најомиљенија и најпрепознатљивија животиња Африке, пронађено током овог месеца.



„Сато је угинуо, убијен је отровним стрелама ловокрадице, као жртва огромне потражње за слоновачом у далеким земљама. Изгубљен је један велики живот да би неко, тамо негде, имао украс на камину. Почивај у миру пријатељу, недостајаћеш нам“, наводи се у саопштењу организације.



Током 2011, најмрачније године за слонове, на афричком континенту је масакрирано 25.000 ових величанствених животиња. Ове године их је убијено нешто више од 20.000.

Сатао је живео у резервату површине 1.000 квадратних километара, огромном пространству које је тешко надзирати.




Ловокрадице су искасапиле главу слона како би му узеле кљове, али су еколози, који су годинама пратили Сатоа, успели да га идентификују по његовим великим ушима.

Извор:РТС

---

Чекамо Меџика да нам објасни како је ово природна смрт. 

Након што су више од 45 година били под заштитом америчких савезних власти, грбави китови на обалама Аљаске могли би ускоро да изгубе статус угрожене врсте.

Аљаска је у фебруару затражила од савезних власти надлежних за рибарство да грбавим китовима, који живе у централном северном Пацифику, укину ознаку угрожене врсте коју су добили пре 48 година.



Америчка Национална управа за океане и атмосферу (НОАА) саопштила је да је утврдила битне научне и комерцијалне разлоге за оправданост захтева.

Одлука значи да ће НОАА током годину дана спровести интензивно проучавање популације китова у северном и централном северном Пацифику, израчунати стопу раста популације и изворе угрожавања, као што су риболов и опасности од судара с бродовима.

Након тога ће донети одлуку о томе хоће ли китови и даље бити на листи угрожених врста. Процењује се да их сада има око 80.000, што је невероватан број имајући у виду да је до 1966. године, када је уведен мораторијум, изловљено 90 одсто тадашње популације.

Највеће заслуге у овоме имају драконске казне, али и велика сарадња држава на чијим обалама се паре и размножавају.

Извор:РТС

---

Ајмо Јово наново. 

 

На ободу Сао Паула, на приватном поседу, угинуо је ретки плави папагај, један од последњих чланова те врсте рођених у дивљини, који је био инспирација за креирање цртаног филма „Рио“. То је велики ударац за покушаје да се врста спасе.

Пресли, како је назван тај „спикс“ макао папагај (Cyanopsitta spixii), имао је око 40 година. Верује се да је он један од два преостала примерка те врсте која су се излегла у дивљини, наводи Национална географија на свом сајту.



Та бразилска врста папагаја је у потпуности истребљена у дивљини. Деценије крчења шума и пораст трговине дивљачи проузроковали су истребљење папагаја макао средње величине, који су на крају за простор за гнежђење морали да се боре и са увезеним афричким пчелама.

Остало је мање од 100 примерака који се налазе у заточеништву у оквиру програма узгајања и по склоништима широм света. Но, преостала популација је угрожена и генетским дефектима због сродности јединки.



Птица названа Блу пронађена је у САД и у почетку није могла да лети. Но, онда се враћа у Бразил и проналази друге чланове своје врсте и женку Џувел. Заједно се боре с дивљим ловцима и оснивају породицу.

Режисер Карлос Салдања истакао је како се нада да ће тај анимирани филм повећати свест о изазовима с којим се суочавају угрожене птице у Бразилу.

Извор:РТС

Тексашанка Кендал Џонс изазвала је невероватну лавину критика због тога што воли да лови лавове, гепарде, нилске коње, носороге и друге животиње, а касније фотографије на којима позира поред улова поставља на Фејсбук.

Љубитељи животиња широм света тврде да је реч о „болесној девојци“, а покренута је и петиција да се страница угаси. Тренутно је сакупљено 40.000 потписа.



Критичари тврде да су фотографије убијених лавова, нилских коња, носорога доказ њене изопачености, док Кендалова (19) истиче да су доказ њеног ловачког умећа.



С друге стране, Тексашанка објашњава да није реч о безумном убијању већ о нужним одстрелима ради контролисања раста популације одређених врста.



Додуше, прича о „нужности“ делимично пада у воду када се види да је њена амбиција да улови по један примерак сваке од пет највећих врста афричких животиња.


Извор:РТС

---

---