Ne znam da li je to bilo ovih dana , ali Bob Dilan je svirao na stadionu Galenike u Zemunu , Zvezda je bila na putu da osvoji Kup evropskih šampiona, ja sam još živeo u zabludi da ću kada izađem iz vojske sa kumom na Rodos na mesec dana. Pre nego krenem na fakultet.

Može neko da da kaže da je to bilo mračno, ne demokratsko doba ali nekako se za muške znalo srednja škola , vojska, zezanje, posao/fakultet....porodica deca....

 

 

Slike pre ulaska našeg životnog prostora u terminalnu, umiruću fazu, su ipak vesele. Porodična letovanja na Hvaru, Braču, skijanje na Pohorju (u životu sam se samo jednom skijao na Kopaoniku), švercovanje u vozu od Celja do Beograda (1986. beše), stopiranje do Dubrovnika, usmereno obrazovanje, spavanje na rivi u Rijeci pod onim gajbicama za ribu (smrdelo je, ali je bio hlad) dok se čekao trajekt za Cres...

Bio sam prisutan kada je sa srednje škole u koju sam išao skidala tabla na kojoj je pisalo: „Osnovna organizacija udruženog rada za usmereno srednjoškolsko obrazovanje Moša Pijade". U zelenoj uniformi sam položio zakletvu „socijalističkoj samoupravnoj...Jugoslaviji"... No, da se nešto gadno sprema shvatili smo kada je grupa ljudi koja je činila družinu, skupljena silom regrutacije, počela da se prebrojava po nacionalnosti. Posle rata u Sloveniji znali smo da je kraj planova. Zakucano je onog dana kada su vojnici postrojeni i da su čitana imena regruta iz Slovenije. Koji su izlazili i postrojavali se u drugi stroj. Rečenica „Republika Slovenija više nije deo SFRJ" nekome može zvučati bezveze... nama je delovala kao ona kriška limuna direktno u mozak....

I na ovo me nisu podsetile razne tužne godišnjice koje se pokrivaju u medijima. Prvi put sam dobio dokument na kome piše da mi je broj godina 40. I jedna pesma. Neverovatni Milan je napisao a ljudi moje generacije su napravili svoju verziju. Tako sam se osetio pre 20 godina. I u tih dvadeset godina bilo je zabluda, tragedija i nadanja. Nade ponovo polako kopne...Zabrinutost za ono što je najvažnije raste. I miriše, baš onako, gadno, na već doživljeno...




Prelep tekst skinut sa B92.



Izvor: B92

 

Helosu,
ja neću kritizirat tvoje razmišljanje jer si ti tako svaćao Jugoslaviju,imao si ljep život,nadao se još boljoj budućnosti ali je onda netko što sekaže ugasija svjetlo.Ja sam malo od tebe stariji ali je moj život bija drugčiji i budućnost neizvjesnija prije gašenja svjetla.I ja sam išao redosljedom srednja škola,Jna (koju sam smatrao ne svojom i nešto što m egušilo godinu dana.poslje fakultet i onda u svijet tražiti svoju sreću.ovo u svijet mislim izvan svog rodnog kraja.Di god sam poslao molbu morao sam napisat o moralno političkoj podobnosti.nisam bija nepodoban ali nisam bija ni podoban pa od zaposlenja ništa(prosvjeta).Onda fizički posao i nadanj ada će doći kraj zemlji koji nita sam tda mrzija niti volija.Mrzija sam odnose u toj zemlji /ne nacionalne),mrzija sam što je netko podoban,netko u startu ima prednost zbog podobnog oca,djeda,kraja iz kojeg dolazi...Vidiš kako dvije osobe različito doživljavajujedno isto vrijeme.

Cuj Boras, sta mislis da sam ja voleo godinu dana da lomim asove i spavam pod satorom i trcim pod gas maskom. Al hebi ga, sto se mora, nije ni tesko, tako sam sebi zacrtao pa je i u vosjci bilo vremena za zahebancije i prijateljstva, i sa Slovencima i Hrvatima (E, Albance je stvarno svako izbegavao kao i oni druge). A ako svakome stajes na zulj, jasno da ce te svi odhebati. Zamisli da ja sada dodjem u "Lijepu Nasu" pa moram da odgulim vreme u HR-u pa kazem eto kako to nije moja vojska, nit se osecam pripadnikom iste. Pa posle izidjem i hebem majku svima, jasno da bi mi ostala fizikalija u HR-u. Logika je to.
Eto, ranije je ljudima Juga bila pretesna pa su se otisnuli negde dalje, iz razlicitih razloga, moglo se, niko te nije vezivao, nije ni mene recimo.
Svugde gde ides, sreces ljude, e sada kako se odnosis sa tim ljudima, tako ce se i oni odnositi prema tebi, nema tu neke velike filozofije. 

maradicu tebe svi ovde smatraju drkadzijom,osim klice i par sodomista naravno

Вероватно си старији од мене и 15-ак година, али опет... није ми јасно како су ти лоши односи, који "наводно" нису били националног карактера могли да утичу на то да ти ЈНА или земљу у којој си живео не осећаш као своју?

Није ваљда да је данас са социјалног, образовног или здравственог аспекта та политика боља него у бившој држави? Пишеш о морално-политичкој подобности... па управо су данас непотизам, локализам, ситно-партијска подобност израженији него икад'.

Zamisli, ustase nisu bile podobne u Jugoslaviji!
Jebem ti drzavu!

znao sam da će se lešinari odmah skupiti na ovu teme.neki ne znaju napisati rečenicu bez prostota a drigi udmah ustaše,Jasenovac,pavelić i na kraju kraj jedne normalne teme koju je započeo jedan normalan čovjek.
neki svojim komentarima zaseru svaku temu na ovom forumu.nema potrebe da uopće dalje sudjelujem na ovoj temi.nije meni mardiću proglem bilo druženje u JNA.to je bilo preljepo iskustvo.najbolji prijetelji su mi bili Srbi iz Kosjerića i Požarevca.Ali ubijalo me je u pojam da najveće linčine,probisvjeti samo zato što su članovi skj dobiju i vojno skraćenje,i nagradni vikend i postanu ćate.Ja sam bija dobar i poslušan vojnik bez sukoba ali nisam nikad mogao podniti (ni sada ) da je sve važnije od stručnosti,moralnosti,reda,rada.Zato mi je jna bila nešto što me gušilo a kasnije i Jugoslavija.pričam o toj bivšoj državi i neći ići dalje od 1991.Što se to i dalje nastavilo to j edruga priča.

Jugoslavija je propala zato što su je pravili previše primitivni narodi/plemena. Neki manje primitivni, drugi više. Nema tu velike mudrosti.

svaku državu su pravili primitivni narodi.Nije proglem bija u narodima već u pravilima igre.