...aman ljudi probudite se mi smo svi baterije...i tako ce biti sve dok toga ne postanemo svesni...pratite Belog Zeca...

U pitanju je smrtna dosada.

Da bi bilo kome nesto bilo zanimljivo, da bi imao svrhu, cilj u zivotu, mora da postoje izazovi, da ne zna sta ce se dalje desavati.

Tvom zamisljenom entitetu nista nije nepoznato. U partiji saha on vec zna kako da pobedi.

Da bi tvom izmisljenom bogu bilo zanimljivo, mora da u svoj sistem uvede malo haosa, malo neodredjenosti, malo iznenadjenja da bi uopste imao cime da se bavi. U suprotnom vec bi se ubio od dosade. Ko zna mozda i jeste!

znam da je off al ajd da pitam sta vi mislite hoceli tog kobnog dana da se ide u skole i na posao il ce biti slobodan dan 

sto kobnog?

bluesoniq,
ne verujem u takvog entiteta koji se dosađuje i iz ničeg stvara. Moj koncep verovanja je drugačiji i ne podrazumeva odvojenost kreacije i kreatora.

Mislim, oprostices mi, ali kakve veze ima u sta ti verujes sa mojim odgovorom?

Pricali li smo o jednoj tezi, a to je, ponovicu, da je svemogucem bogu neizmerno dosadno, jer nema izazova.

Sad ti naravno mozes da izbacis svoju tezu o tvom vidjenju boga, i onda da prodiskutujemo na tu temu.

Sjetite se 1999. godine i prorocanstvima za novi milenijum... isti djavo i sad..
Dan prije "smaka svijeta" ce biti haos
Smuvati zene na jeftinu foru, sad il' nikad 

Nekoliko puta si pomenuo mog entiteta i mog boga pa sam pomislio da misliš da verujem u nešto takvo.
Sad mi se nešto ne piše na široko o mojim verovanjima. Ukratko, ne verujem u odvojenost kreatora i kreacije, ne verujem u sudbinu, predodređenost, božiju intervenciju i nametanje volje. Verujem u ljude, naš pontecijal da dosegnemo neslućene visine. Da li ćemo to postići zavisi od nas samih, nikog drugog.
Verujem da sve što postoji, pa i mi nije bez smisla i svrhe, već da ostavlja makar maleni trag koji učestvuje u oblikovanju krecije, jer je na nekom dubljem nivou sve povezano.

Smisao i svrhu daje covecanstvo samom sebi. Ukoliko kao ljudi zakljucimo da smo sami u svemiru i da kao takvi imamo svrhu da se prosirimo to cemo i uraditi.

Ukoliko se s druge strane pobijemo nuklearkama i planeta opstane bez ljudi, na svemirskom planu, nista narocito. Na ljudskom planu, tragedija.

Naravno da je sve povezano i da smo svi povezani, i medjusobno i jos sa mnogo cime. I naravno da upravo mnogo toga zavisi od nas. O tome, ako niste primetili, sve vreme i pisem. Ali ne na nivou, da li cemo napraviti dovoljno jaku i savremenu letelicu koja ce uspeti da obidje celu galaksiju i snimi sta se to desava oko nas. Ili jos gore, savrsenu nuklearnu bombu i tome sli.
I nikako ne prihvatam necije teze da smo sami u toliko neispitanom prostoru kakav je kosmos a jos manje da cemo ga osvojiti ovakvom svescu.
Umesto kojekakvih "entiteta" u koje cemo da verujemo i da ih uporno trazimo po raznim religijama, spremni cak i na ratovanja zarad toga, zar nije pametnije malo povuci "rucnu"i zamisliti se nad tim - a kuda zapravo idemo ovakvi kakvi smo? Voljni da sve inskomplikujemo bezimo od najprostijeg jer prosto necemo prihvatiti jer je to suvise lako. Gde je tu misterija? Gde su obicaji? Gde su nasa nasledjena verovanja a gde nauka? U sve cemo da verujemo ali u sebe najmanje. U sebe kao deo energije koja se zove bitisanje-zivot, u sebe kao nekoga ko nije slucajni, trenutni prolaznik vremena. To je pocetna tacka naseg neznanja,suzavanje svesti i blokadai svega sto bi htelo da dopre do nas a mi mu ne dozvoljavamo.