Da, te izjave su najjače, i uvek su na isti fazon - mi ga znali, on bio fin, o bože šta se desilo... pa onda malo priče o porodičnoj istoriji...

Ipak je to mišljenje jedne osobe (koja je pritom željna pažnje, pa shodno tome može da priča šta hoće, posebno ako to što ona kaže ne može da se proveri). Zato istragu ne treba da vode mediji, već policija, jer sve što mediji prenesu očigledno je vrlooo problematično.

dobismo i mi u srbiji našu verziju tvinpikasa,mmm?

Interesantno je kako se sad odjednom menja priča.

Naime,sad kažu da je em bio preke naravi i pomalo... lud,em da je bio u jakom konfliktu sa sinom,čiju devojku nije voleo(navodno je rekao ''neću tu kurvu za snaju''),a onda i sa komšijama,koje su podržavale sina i tu njegovu vezu.


Samo prenosim šta sam na brzaka pročitao,tako da nemojte opet da skačete.

Pa pazi, svakog mozes da "slomis", samo sto je pitanje cime. Ljudi ostaju jaki i normalni i posle ucestvovanja u ratu a neki pokusavaju samoubistvo zbog tako malih stvari kao sto su padanje na ispitu i ostavljanje od strane devojke/momka. Dobro, njima nisu male stvari ali to ne menja cinjenicu da jesu "psihicki labilniji" u odnosu na druge ljude koji prolaze ista iskustva samim tim sto imaju takve reakcije...

Znaci sad ispada da je tukao zenu i uopste nije bio tako "sjajan".  

Meni je interesatno da je sve ovo postala epidemija u drustvu, po celom svetu.  Kad je bilo masovnih ubistava u 70-im, 80-im i 90-im godinama (naravno ne tokom rata).  Ima vise stvari ovde koje se ne uklapaju.

A sto se tice ove price iz V. Ivance, moguce je sve, jer ja kazem da su oni opiceni, uvek bili i ostali.  Tamo nema dobrih ljudi, samo stoka.

U kolokvijalnom govoru, možeš da kažeš da je neko psihički stabilan ili labilan. U psihološkoj terminologiji, ne. Možeš govoriti o većoj ili manjoj emocionalnoj stabilnosti, ali se osobe koje iz rata izađu sa PTSP-om ne smatraju emocionalno/psihički nestabilnim ili slabim generalno (sad nevezano za ceo ovaj slučaj). Kao što rekoh, PTSP je normalna reakcija na nenormalne okolnosti.

Konačno normalan psiholog normalno priča o ovoj temi:

Neko je na temi lepo primetio da se posle I i II sv. ratova, ovakve stvari nisu dešavale. I da se pomenuti poremećaj pojavio kao nekakva bolest posle vijetnamskog rata. Znači, jasno je odakle vetar duva.

Gluposti. Taj psihološki fenomen, koji su smislile današnje veštice (čitaj psihijatri, psiholozi i drugi psiho analitičari),  je samo opravdanje za zločin, ništa više.

U civilizacijskom ludilu u kome smo trenutno, svaka izvitoperenost brzo dobija svoje mesto, ime, primenu, udruženje, grupu a poneka, ako ima sreće i ulicu. Ili bar mogućnost da paradira ulicom, tražeći mesto pod suncem. Potenciranjem ptsp-a ćemo sutra, umesto ratnih veterana i heroja rata, na ulicama imati petespeovce...

Čovek je razmaženo počeo da opravdava svoju lošu stranu a društvo ne čini ništa da pojedinca okarakteriše kako zaslužuje. Zašto? Verovatno je bolesno tkivo zahvatilo malo veći deo, ili bar onaj deo koji sebe smatra upravljačkim.

Draga Arijada, jesi li nekada videla osobu koja je obolela od PTSP-a? Verujem da nisi, jer u suprotnom bi znala da je to sve samo ne izmišljotina. Naravno da je postojao i posle Prvog i Drugog svetskog rata, ali tada se nije zvao tako kao što se zove danas. Ili misliš da ljudi koji su preživeli koncentracione logore nisu doživljavali nikakve traume? To se nije zvalo PTSP, ali je svakako postojalo, kao što je postojao i elektricitet pre nego što smo ga otkrili i nazvali tim imenom.

A da li si ti nekada videla porodilju koja sebi dopušta luksuz da je uhvati "post-porodjajna depresija"?

E ja jesam i bila sam u žestokom iskušenju da joj svašta kažem.

Neko joj je rekao da to postoji pa je s punim pravom zapostavljala tek rodjenu bebu i ugadjala sebi dok ne izadje iz "depresije" 
(njenom mužu bih dala 2 ordena, jedan za strpljenje a drugi za budalu).

Toliko o tome post ovo post ono....

Ovo nema veze sa tobom i tvojom profesijom.