Мислим да би било врло коректно да престанеш да вређаш кријући се иза свог мод-имунитета и газдине  необјективне подршке. Свако други би био банован када би теби рекао да си џукела.

Наравно да је дно-дна када неко тако пљује по момку који је живот дао за нешто шта му је свето, за нешто у шта је веровао. Додуше, од тебе нисам ништа паметно ни очекивао.

Пустимо га нека почива у миру.

To je narodna izreka... 

Sto se tice neobjektivne podrske, iza svega sto pisem, a ne odnosi se na puko moderisanje, stojim samo ja, a ne neka medjunarodna tajna organizacija koja vam uskracuje pravo na misljenje... 
Inace... ako ti je lakse... govorili su mi i gore stvari, pa ipak nisu bili banovani...

I ja zaista ne znam ko je pljunuo po njemu... ja sam pljunula po senazacionalistickom Pressu i njegovim hrabrim drugovima koji su ga ostavili ... 

Ili im treba dati medalju? 

Sve je moguce u ovoj zemlji...

Decko je stradao, to je tuzno, ali stradao je sopstvenom krivicom ... ako nekog treba kriviti, onda su to svi oni koji su omanuli prilikom organizovanja mitinga.

Nije mi jasno, da je decko "imao vremena" da se ugusi, zatim izgori do neprepoznavanja, a da niko iz mase "drugara" nije obavestio policiju!?

Prosla sahrana, previse nagadjanja po novinama...
Ako bude zvanicnik, a ne tabloidnih nalaza, otvoricu temu...

Do tada ... lock..

Istraga o smrti studenta Zorana Vujovića
Mladić se ugušio ugljen-monoksidom
Autor: A. Ž. A. - T. N. Đ. | 28.02.2008 - 06:00


BEOGRAD - Trovanje ugljen-monoksidom uzrok je smrti 20-godišnjeg Zorana Vujovića, studenta Tehničkog fakulteta iz Novog Sada, koji je prošlog četvrtka stradao u požaru u američkoj ambasadi, saznaje „Blic“.

Prema izveštaju koji je predočen Savetu za nacionalnu bezbednost, Vujović nije umro od posledica trovanja nervnim gasom. Obdukcijom je takođe utvrđeno da na njegovom telu nema povreda nanesenih vatrenim oružjem, a izveštaj sa obdukcije još nije dostavljen sudu. Prema saznanjima „Blica“, operativci MUP Srbije prekjuče su pregledali snimak bezbednosnih kamera u zgradi Ambasade SAD, koje im je dostavilo obezbeđenje tog diplomatskog predstavništva. Snimak je, međutim, nejasan, tako da je i dalje nepoznato šta se dešavalo u prostoriji u kojoj je nađeno ugljenisano telo Zorana Vujovića. Kamere koje kontrolišu okolinu ambasade snimile su Vujovića i još jednog mladića kako pokušavaju da skinu američku zastavu, a zatim kako kroz prozor na prvom spratu ulaze u zgradu.
Da bi utvrdili šta se tačno dešavalo prošlog četvrtka uveče u zgradi američke ambasade, inspektori su razgovarali i sa Vujovićevim drugovima iz Novog Sada s kojima je on došao na miting. Mladići s kojima su operativci do juče razgovarali, međutim, nisu kazali ništa što bi pomoglo u rasvetljavanju ovog tragičnog događaja. Zoranovi drugovi, kako saznajemo, ispričali su da je on tog popodneva i večeri, kao i oni, pio. Niko od njih se ne seća kad se Zoran odvojio od njih i s kim je ušao u ambasadu.
Zoran Vujović je sahranjen prekjuče na Gradskom groblju u Novom Sadu

Izvor: Blic

Zoran Vujović



DESETORO stasitih muškaraca u crnini, okamenjenih lica, u subotu, pred višespratnicom u Ćirpanovoj ulici u Novom Sadu, nemo potvrđuju da gore, na petom spratu, žive njihovi rođaci i prijatelji, porodica Vujović. Pre devet godina izbegli su iz Prištine, ali ne i od crne sudbine.
Prethodnog dana, u petak, Milana (44) i Ljiljanu (41) Vujović, kao grom, pogodila je vest da je ugljenisani mladić u Amasadi SAD u Beogradu njihov stariji sin Zoran,dvadesetogodišnjak, odličan student druge godine Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, fudbaler. Za rodbinu i poznanike izuzetno uzoran mladi čovek.
Prisustvo veličanstvenom skupu srpske sloge u četvrtak u Beogradu, za Vujoviće je bilo iskazivanje nacionalnog ponosa.Kosovo je u pitanju, a oni su tamo ostavili svoju mladost, pretke, grob bake Ljubice (90), koju su Šiptari, 2. avgusta 1999, zadavili u kadi, u njenom stanu u prištinskom naselju Sunčani breg.
- Nijednog trenutka se nismo kolebali. Idemo pred Skupštinu, idemo da nas je više Srba, da vidi taj surovi, moćni svet da ne damo Kosmet - kaže Zoranov stric Dragiša Vujović.
Dragiša je na miting vodio mlađeg sinovca, Zoranovog brata Lazara (1, maturanta jedne novosadske škole. Zoran je išao sa svojim drugarima, organizovanim prevozom. Po završetku veličanstvenog molebana pred hramom Svetog Save, stric i mlađi sinovac uputili su se za Novi Sad.

Zorana u početku nisu ni pokušavali da dobiju telefonom.Mislili su: s društvom je, sigurno će i on uskoro natrag. O neredima pred amabasadama čuli su tek kasnije, nadomak Novog Sada. Zoranov mobilni telefon u početku je zvonio, ali odgovora nije bilo. Zatim je postao
nedostupan. Stravična zebnja počela je da izjeda Vujoviće. Usledila je košmarna, besana noć. Bezbroj puta pričinilo im se zvono na ulaznim vratima.

S prvim nagoveštajem jutra, mladićev otac Milan, vlasnik radnje s elektromaterijalima, i stric Dragiša uputili su se u Beograd. Nada se nije gasila. Sretali su usput mlade ljude kako se tek, pošto su prespavali kod prijatelja u prestonici, vraćaju kući. Tražili su Milan i Dragiša svog Zorana u Kliničkom centru, na VMA, u policiji... Nije ga bilo ni na spisku uhapšenih. U policiji su ih pitali da li je njihov sin imao zlatan lančić oko vrata.
- Jeste - zgrčenim glasom prošaputao je Milan. Uskoro je, skamenjen, stajao nad ugljenisanim telom svog sina. Prepoznao je lančić, ali se i dalje grčevito držao za tanku nit nade. Prekinula se u subotu kada je iz Okružnog suda u Beogradu stigla potvrda da ugljenisani mladić jeste njihov Zoran.
Mladićev ujak Nebojša Rakočević ogorčen je na medije koji Zorana svrstavaju među huligane. Ogorčeno kaže:
- Nisam bio s njim te kobne večeri pred američkom ambasadom, ali znam mu dušu. Iz njega je provalio bes zbog rastrganog detinjstva. Nikada nas niko neće ubediti da je huligan, on će za nas uvek biti heroj.

TATA, OTEŠE NAM KOSOVO

IMAO je 11 godina kada je iz centra Prištine, gde je ostala sva imovina Vujovića, došao s porodicom u Novi Sad. Brzo se uklopio, stekao novo društvo. Nisu primećivali da pati za Prištinom. Potiskivana tuga, slike izbeglištva i zadavljene prabake Ljubice, buknule su naglo iz sećanja 17. februara. Tada je, gledajući televiziju, izobličenog lica, zagrcnuti Zoran rekao ocu Milanu:
- Tata, vidiš li ti ovo, oteše nam naše Kosovo!

necemo te zaboraviti zorane.......ja te necu zaboraviti.....

Vujke je offline

Vujke je offline


Sve je stalo. Zemlju nam komadaju, medijski nas satanizuju, globalistički demoni nam se rugaju. Mi, članovi i urednici foruma na partizan.net-u već sedam dana ne znamo za šalu, smeh i pesmu. Za njih nema razloga. Nikome normalnom i časnom u zemlji Srbiji i nije do toga. Misli su nam uz naš napaćeni narod na Kosovu, i pitamo se, dokle će ovo zlo da traje? Zatvorili smo sve teme, osim sportskih. I teme o Kosovu i Metohiji, u kojoj, ogorčeni i besni, pišemo svoje komentare.

Zato, ovo neće biti osvrt na sportske rezultate Partizana. Ovo je sećanje na jednog našeg člana. Sa što manje patetike.

Juče smo saznali tragičnu vest da je član našeg foruma zauvek nestao u plamenu američke ambasade. Vujke. Zoran Vujović.

Čudan nas osećaj prožima. Neka neobjašnjiva tuga za nekim koga nismo čestito ni poznavali. Bar većina nas. Internet je fenomen. Stotine i stotine karaktera koji se sreću a nikad se videli nisu. U našoj velikoj zajednici na partizan.net-u već smo izgradili mnoga prijateljstva i kontakte. Znamo se i po nadimcima, po karakteru komentara i postova. I svi smo, ma kako različiti, deo jedne velike crno-bele porodice. Ipak, realno, jedni o drugima ne znamo mnogo. Sad, kad "vratim film" unazad, kad prevrnem po glavi sve postove, sve opomene i sve komentare, sve priče koje sam čuo, dobijam profil momka koji nas je zauvek napustio.

Vujke je bio poseban po avataru, po onoj maloj sličici koja stoji pored profila svakog od članova foruma. "КОСОВО ЈЕ СРБИЈА" - pisalo je na toj sličici. Odavno je on postavio taj slogan, još od momenta kad se registrovao na naš forum. Nisam znao da je on za Kosovo vezan više od ostalih. On je poreklom sa Kosova, to sada znam, to objašnjava i taj avatar, i tu emotivnost koja je izbijala iz skoro svakog njegovog posta.

Zamišljao sam ga kao tinejdžera, drčnog i plahovitog, ne znajući da su ovi dani okupacije Kosova njemu posebno teško pali. On nije bio tinejdžer, mada je tek iskoračio iz tog doba. Sa Kosova su ga prognali, ali Kosovo nisu mogli da mu uzmu.

Ono je ostalo u njegovom avataru, u njegovom srcu i u njegovim mislima. Sa Kosovom u mislima, oglasio se i na dan tragedije, i najavio svoj polazak ka Beogradu i velikom mitingu.

"Konjica kreće...vidimo se!"

Nažalost, više ga niko nije video. Juče, u prvim večernjim satima, stigle su do nas prve slutnje da je momak koji je nastradao u zgradi američke ambasade upravo Vujke. Malo kasnije, crne slutnje su se i konačno potvrdile. Na forumu nikad više neće pisati narandžastim slovima,
vujke je online.

Sad ćemo po medijima da čitamo komentare sociologa, novinara i dežurnih dušebrižnika, koji će "pljuvati" po huliganima i izgrednicima. Već ih vidim, tobože zabrinute za mladost i budućnost Srbije. Za istu onu mladost koju već godinama truju nasilnim američkim filmovima, kojoj mozgove ispiraju "Velikim bratom", zabrinuti su za onu mladost koju uče kako nije "in" niti "cool" pripadati svom narodu.

Zoranu Vujoviću nisu uspeli da "isperu mozak". On je jasno znao i ko je i šta je. "Živeo Partizan i majka Srbija" - njegova je bila parola. On je bio deo možda i najzdravijeg dela ovog društva. Deo mlade generacije, svesne svog porekla, porekla kojeg se nije stideo. Deo generacije koja smatra da nije sve u kreditnim karticama i šengenskim vizama. Vujketov čin, kojim se oprostio od ovog sveta, nije bio čin huligana. To je bio čin očajnog mladića, studenta, kojem su "globalni usrećitelji", oličeni u američkoj sili, oteli detinjstvo, uspomene i zavičaj. I on se nemilosrdno ustremio ka simbolu te sile. Vujke nije bio propalica. Vujke nije krao po beogradskim prodavnicama dok je narod protestovao. On je otišao da iskali bes na simbolu tiranije i moći onih koji su mu uzeli ono što mu je najdraže. O posledicama nije razmišljao. Čovek koji nešto radi iz srca i ljubavi prema bližnjima i svojoj zemlji, ne ume da razmišlja o posledicama, niti da kalkuliše.

Ovo je napisao na našem forumu, samo par dana pre svog tragičnog kraja:

"у овим тренуцима, рођене ми мајке, дао бих свој живот за Косово и Метохију и душа ме боли када видим своје другове око себе како се понашају у овим тренуцима..."

Tog 21. februara on je i dao svoj život za Kosovo i Metohiju i zbog Kosova i Metohije, ma kako to nekome izgledalo nelogično. Zato, molim one koji nam svakodnevno "otvaraju oči", one "civilizovane" koji uče nas neprosvećene šta se sme a šta ne sme u civilizovanoj Evropi, koji nam govore da je moralno nekome oteti državu i dati je najgorem ološu, koji nam godinama preko svojih medija naturaju osećaj krivice...ne koristite smrt ovog mladića za svoje male i bedne potrebe.

Već danas, dan posle smrti, Zoran Vujović je postao simbol. Simbol otpora tiraniji i simbol ljubavi prema sopstvenoj zemlji. Siguran sam, postao je već heroj i Partizanovog "juga" i mnogih mladih u Srbiji.
Cena koju je za to platio je prevelika i nenadoknadiva. Posebno za njegove najbliže. Retko ko bi se usudio da je plati, ali on jeste.

Čuvajte se. Neka Zoran Vujović bude poslednji mladi čovek koji je na ovaj način stradao.

Vujke je offline. Neka mu je večna slava.



sa sajta fc partizan...

Ovo je zanimljivo... posebno ako se uzmu u obzir razni nekrolozi koji kruze webom ovih dana...
Cisto pranje ruku...

Слава му!