Borba protiv siromaštva - deo razvojne strategije


Beograd, 18. decembar 2002. godine - Predsednik Vlade Republike Srbije dr Zoran Đinđić rekao je danas, otvarajući konferenciju pod nazivom Profil siromaštva u Srbiji, da se nacionalna strategija za smanjenje siromaštva mora baviti suzbijanjem uzroka, a ne samo posledica siromaštva i da se ona mora definisati kao strategija društvenog razvoja, čiji je dugoročni cilj izgradnja uspešnog, ali i pravednog društva u kome će vladati solidarnost i jednakost šansi
Vlada Srbije je od svog formiranja puno pažnje posvetila definisanju problema siromaštva i državne politike koja bi dugoročno uticala na smanjivanje i po mogućstvu eliminisanje siromaštva u Srbiji. Formirana je Komisija za pripremu strategije za smanjenje siromaštva, počeo je da radi tim za upravljanje projektom strategije i održano je nekoliko javnih debata o ovom problemu. Naposletku, u saradnji sa Svetskom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom u toku je priprema konačne verzije strategije za smanjenje siromaštva koja bi trebalo da bude gotova naredne godine.
"Mi (u Vladi) siromaštvo ne definišemo kao humanitarni problem, kao nešto što treba da se suzbija samo u svojim ekstremnim pojavama, nego kao problem društvene koncepcije, kao problem izgradnje društva istih šansi i socijalne solidarnosti", rekao je premijer. Time se ne smeju baviti samo institucije, već to mora biti opredeljenje celog društva. Sprovođenje strategije podrazumeva zajednički angažman ministarstava, nevladinog sektora, privrednika i međunarodnih organizacija koje su spremne da pomognu.
Veoma je važno identifikovati koji su to sistemski uzroci koji proizvode siromaštvo, kazao je Đinđić. Od Srbije je neophodno stvoriti društvo koje će biti društvo fer šansi, a ne društvo redistribucije, jer bi se prostom preraspodelom zarađenog na ugrožene destimulisala konkurencija i tržište. Zbog toga Vlada mora ponuditi u narednom periodu uslove svima koji žele da uspeju, da zaista uspeju. "I u takvom društvu će, naravno, postojati siromaštvo, ali će ono onda biti fenomen socijalne politike, a ne element suštine samog društva".
Govoreći o rezultatima istraživanja o rasprostranjenosti siromaštva u Srbiji, koje je Strategic Marketing, uz pomoć Svetske banke sproveo na uzorku od 6.500 domaćinstava, što je tri puta više od uobičajenog uzorka, ministar za socijalna pitanja Gordana Matković rekla je da je cilj ankete da se na bazi njenih rezultata urade analize i istraživanja koja su važna za definisanje strategije za suzbijanje siromaštva. "Drugi cilj je bolje definisanje socijalne politike i bolja zaštita socijalno najugroženijih u Srbiji".
"Iako procenat stanovništva koje je ispod linije siromaštva nije veliki, moramo voditi računa o tome da je procenat stanovnika koji se nalaze tik iznad te linije jako velik. Taj deo spada u populaciju koju nazivamo rizičnom" rekla je ministarka Matković. Kada je reč o Vladinoj strategiji, ona će se baviti mnogo širim slojem stanovništva nego što je onaj ispod linije siromaštva.
Ministarstvo za socijalna pitanja je, preko Vlade, Skupštini Srbije već prosledilo manje izmene Zakona o socijalnoj zaštiti, koje predviđaju proširenje korisnika socijalne pomoći. Takođe, predviđeno je značajno povećanje iznosa naknade za tuđu negu i pomoć. Matković je najavila da će naredne godine biti sproveden drugi deo istraživanja, nakon čega će moći da se prati kretanje ove pojave.

Prikupljeno više od 70 miliona dinara za Hram svetog Save


Beograd, 27. novembar 2002. godine - Na donatorskoj večeri za podizanje Hrama svetog Save, koja je održana sinoć u beogradskom hotelu "Interkontinental", a čiji je domaćin bio premijer Srbije dr Zoran Đinđić, prikupljeno je više od 70 miliona dinara. Sredstva će biti iskorišćena za nastavak radova na fasadi hrama.
Za radove koji su predviđeni za 2003. godinu, a to su završetak svih građevinsko-zanatskih radova, fasade hrama i izrada i postavljanje devetoro vrata, sada nedostaje 130 miliona dinara, budući da je pre večere, ta suma iznosila 200 miliona dinara.
"Šta god da se desi u narednih godinu dana, hram će biti završen i nijedna kriza to ne može da spreči", rekao je Đinđić, koji je i predsednik Društva za podizanje Hrama svetog Save. "Moramo da počnemo da završavamo ono što smo započeli i mislim da je ovo pravi test naše ozbiljnosti", rekao je premijer i dodao da je svaki prilog dragocen i da se i mali prilozi građana mogu meriti sa velikim donacijama.
Donatorskoj večeri su prisustvovali crkveni velikodostojnici, većina republičkih ministara, kao i predstavnici gradske vlade i velikih preduzeća u Srbiji.
Društvo za podizanje Hrama svetog Save osnovano je 1895. godine, a 1947. godine zabranjen je njegov rad. Društvo je 3. septembra 2001. godine obnovljeno na inicijativu premijera Zorana Đinđića, uz blagoslov Njegove svetosti patrijarha Pavla i pod pokroviteljstvom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Članovi Društva su 32 preduzeća iz Srbije. Početni fond iznosio je 60 miliona dinara, a do sada je, ne računajući donaciju sa ove večere, prikupljeno 50 miliona dinara, čime je izgrađena kripta i kupljen mermer kojim se Hram oblaže spolja.

Dogovoren izvoz u EU doprinosi dolasku investitora u Srbiju

Brisel, 8. novembar 2002. godine - Premijer Srbije Zoran Đinđić rekao je danas, po završetku dvodnevne posete Briselu, da je u razgovorima s evropskim zvaničnicima dobijeno obećanje da će se tržište EU otvoriti za veoma važan srpski izvoz tekstila, kožnih proizvoda i nameštaja, što će omogućiti dolazak krupnih stranih investitora u Srbiju, prenosi agencija Beta.
Đinđić je u protekla dva dana u razgovorima sa visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom i evropskim komesarom Krisom Patenom, istakao da je strategijski interes članica EU da na Balkanu nemaju kriminal, šverc droge, oružja i ljudi, već na isti način uređen deo Evrope, kao unutar evropske petnaestorice.
Zamoljen da kaže kakav zaključak nosi iz razgovora koje je imao sa tri ključna zvaničnika EU - predsednikom Evropske komisije Romanom Prodijem, Havijerom Solanom i Krisom Patenom - Đinđić je rekao da je "naša zemlja ključna u jugoistočnoj Evropi i geografski i politički, tako da mnogo toga zavisi od događaja u našoj zemlji".
Premijer Srbije je rekao i da je sada "na ispitu" sposobnost Srbije i Crne Gore da ispune uslove za pridruživanje Evropskoj uniji i upozorio da u EU više nema razumevanja za bilo kakvo odlaganje usvajanja ustavne povelje i stvaranje državnih organa.
"Sada je na nama da odradimo taj posao. Povelja treba da bude izglasana, organi moraju biti konstituisani i da preuzmu pregovaranja s Evropskom unijom", rekao je Đinđić, dodajući da studija o izvodljivosti treba da bude povoljna i da "onda krenemo u proces stabilizacije i asocijacije koji će se završiti našim članstvom u Evropskoj uniji".
"Naše članstvo u EU nije stvar političkih pregovora, nego stvar realnih promena u našem društvu, ekonomiji i institucijama. Moramo biti osposobljeni da ravnopravno saobraćamo sa svima u Evropskoj uniji", zaključio je predsednik Vlade Srbije.

Srbija - centar regiona slobodne trgovine


Beograd, 4. novembar 2002. godine - Predsednik Vlade Republike Srbije dr Zoran Đinđić pozvao je danas američke kompanije da investiraju na tržištu Srbije, koja će uskoro postati centar nove zone slobodne trgovine jugoistočne Evrope, i da zauzmu mesto u regionu koji će narednih 10 godina imati izuzetan ekonomski razvoj.
"Svesni smo da će uspeh reformi zavisiti od naše sposobnosti da institucionalizujemo tržišnu ekonomiju, da ona funkcioniše po jasnim pravilima 'fer pleja' za sve učesnike bez administrativnog mešanja i sa zakonima koji su razumljivi u razvijenom svetu", rekao je Đinđić na skupu za američke privrednike u beogradskom hotelu Hajat, a prenosi agencija Beta.
Strateški cilj Vlade Srbije je da Srbija postane centar regiona koji će okupljati pet-šest zemalja sa oko 60 miliona stanovnika. Zbog toga politika dobre saradnje sa susedima prioritet je Vlade Srbije, a poslovanje bez barijera najbolji je način da se taj cilj ostvari.
Politička demokratija, tržišna ekonomija i stvaranje efikasne administracije tri su stuba Vladinog programa, rekao je premijer. "Imamo čvrstu političku volju i sposoban i iskusan tim da sprovedemo takvu politiku ... a stanovništvo Srbije je prilagodljivo i spremno da uči".
Otvoreni problemi tiču se zaostalih državnih i ustavnih teškoća preuzetih iz prošlog perioda, a to su odnos Srbije i Crne Gore, status Kosova i Metohije i stanje u regionu, posebno u Makedoniji i BiH.
Na konferenciji, koju organizuje američka Agencija za osiguranje i podsticaj privatnih ulaganja u inostranstvu (OPIC) u saradnji sa Ministarstvom trgovine SAD i Američkom privrednom komorom u SRJ (AmCham) učestvuje oko 40 američkih kompanija sa ciljem da istraže investicione mogućnosti u Jugoslaviji, a posebno u Srbiji. Predstavnici američkih kompanija danas su imali priliku da se upoznaju sa predstavnicima kompanija iz Srbije.
OPIC-ova osiguranja od političkog rizika i finansiranje pomažu američkim kompanijama svih veličina da investiraju na više od 150 tržišta u nastajanju i zemljama u razvoju širom sveta. Tokom tridesetogodišnje istorije ove organizacije, OPIC je podržao investicije vredne 142 milijarde dolara koje su pomogle zemljama u razvoju da generišu prihod lokalnim vladama u iznosu od preko 11 milijardi dolara i da otvore preko 637.000 radnih mesta u zemljama domaćina. OPIC-ovi projekti takođe su generisali 64 milijarde dolara američkog izvoza i stvorili su preko 253.000 radnih mesta u SAD

Premijeru Srbije priznanje za doprinos u međunarodnoj saradnji


Beograd, 9. septembar 2002. godine - Predsednik Vlade Republike Srbije dr Zoran Đinđić dobitnik je godišnjeg priznanja svetskih trgovačkih centara, nagrade koja se dodeljuje ličnostima za bitan doprinos stvaranju posebnog poslovnog okruženja i koje su svojim ličnim angažovanjem doprineli razvitku međunarodne saradnje i razvoju zemlje u celini.
Premijeru Đinđiću nagradu je uručio prof. Nelson Pilosof, predsednik Komiteta za turizam i kulturnu razmenu Asocijacije svetskih trgovačkih centara, vodeće svetske trgovačke asocijacije.
U obrazloženju nagrade piše da je premijeru Đinđiću ovo visoko priznanje pripalo između ostalog i zbog ostvarivanja široke komunikacije sa bitnim činiocima svetskog poslovanog sistema.

Obraćanje premijera Đinđića javnosti povodom 500 dana Vlade Srbije 

Poštovani građani Srbije,

nedavno se navršilo 500 dana od formiranja Vlade Republike Srbije i prilika je da se podsetimo na naše glavne ciljeve, na ono što smo ostvarili i šta nismo ostvarili i na ono što nas još očekuje. Ovo podsećanje je važno i zato što je ovih 500 dana pažnja javnosti često bila usmeravana na teme i događaje koji su odvraćali pažnju od naših nacionalnih prioriteta.
Naš cilj je bio i ostao evropska Srbija. To znači zdrava ekonomija, dobra radna mesta i plate, efikasni sistemi zdravstva i školstva, bezbednost granica i bezbednost građana na ulicama. Imali smo dosta teškoća, ali mislim da svi možemo da budemo ponosni na ono što smo za ovih 500 dana uradili, jer to nam kažu i međunarodne institucije i objektivni nepristrasni posmatrači.
Stanje koje smo zatekli nije baš išlo na ruku brzom ostvarenju naših ciljeva. Mi smo kao narod i zemlja propustili da u XX veku postavimo temelj za jednu modernu i efikasnu državu XXI veka. U 2001. godinu smo ušli sa skoro svim otvorenim pitanjima: državnim statusom, ustavnim uređenjem, teritorijalnim suverenitetom, ekonomskim sistemom... Sve to su problemi koje moramo da rešavamo, a da istovremeno rešavamo i dnevna pitanja i da istovremeno postavljamo temelje za razvoj.
S druge strane, mi nemamo finansijskih rezervi ni kao država, ni kao građani i na žalost, najveći deo onoga što danas radimo moramo da finansiramo iz tekućih prihoda, iz ono malo skromnih prihoda koje ostvarujemo kao zemlja, mi moramo da ulažemo u budućnost.
Naša tri glavna cilja bila su vraćanje zemlje u finansijske međunarodne organizacije, uspostavljanje jednog sistema koji može da funkcioniše i pomoć građanima, institucijama, preduzećima, organizacijama u rešavanjima njihovih dnevnih problema, a to znači - životnog standarda, socijalnih problema i svega onoga što nam se uz put pojavljuje.
Mislim da možemo da budemo zadovoljni i brzinom (povratka u finansijske međunarodne institucije) i obimom naših odnosa sa međunarodnim ekonomskim organizacijama, pre svega sa tri najvažnije - Svetska banka, koja kreditira pod povoljnim uslovima razvojnu politiku jedne zemlje, Međunarodni monetarni fond, koji daje potvrdu o finansijskom kredibilitetu jedne zemlje i Pariski klub, koji je zadužen za regulisanje naših dugova. Mislim da smo sa sve te tri institucije uspostavili dobre odnose, što je takođe kapital za budućnost.
Uspostavljanje reda u sistemu: naravno, to ide mnogo teže, mnogo sporije. Tu se radi o dva zadatka: na jednoj strani donošenje zakona i na drugoj strani jačanje institucija koje sprovode te zakone. U ovih godinu i po dana doneli smo čitav niz zakona, zaista impozantan paket na republičkom nivou, kao i na saveznom, a u pripremi je još mnogo više zakona. Doneli smo paket zakona o poreskom uređenju, paket zakona o privatizaciji, o radnim odnosima, o javnim nabavkama, o stranim ulaganjima... U pripremi su zakoni o koncesijama, o železnici, o energetici, telekomunikacijama, putevima, rudarstvu, zakon o štrajku, zakon o denacionalizaciji građevinskog zemljišta, zakon o porezu na dodatnu vrednost, zakon o računovodstvu... Znači, svi oni zakoni koji od naše zemlje treba da naprave prostor za neometano i efikasno poslovanje, kako za naše privrednike, tako i one koji iz inostranstva žele da ulože u našu zemlju. Imali smo određene poteškoće u funkcionisanju oba parlamenta, ali mislim da možemo da budemo prilično zadovoljni efikasnošću u donošenju ovih zakona.
Naravno, najvažnija stvar za većinu građana je kako izgleda dnevni standard, kolike su plate. Većina ljudi ima tako malo da ne može da razmišlja o ulaganju u budućnost. Ali, mi kao Vlada moramo da razmišljamo o tome kako će ova zemlja da izgleda za dve, tri ili pet godina, da li će biti konkurentna u odnosu na regionalne konkurente, u odnosu na regionalno tržište i u odnosu na svetsko tržište. Ta konkurentnost se podiže podizanjem ukupnog kvaliteta ekonomskog prostora, a to znači ulaganje u puteve, u železnicu, u elektroprivredu, u sve infrastrukturne sisteme čija se korist vidi kroz duži vremenski period, ali bez kojih nema ni dobre dnevne ekonomije.
Ako govorimo o životnom standardu građana, ja sam svestan toga da ljudi teško žive, pre svega zato što nema ušteđevine, što je zemlja osiromašena i što sve ono što se zaradi zapravo ide na golu egzistenciju. Ali, ma koliko da je nezadovoljstvo veliko, mi, i zbog nekog vlastitog samopouzdanja i zbog poštovanja rezultata koje smo postigli, treba da kažemo da postoji napredak. Jer, to je činjenica. Napredak, ma koliko mali, ipak postoji. On postoji i u odnosu na stanje u privredi, za proizvođače, za ono što oni mogu da dobiju za svoje proizvode, cene koje su sada ekonomske cene, ali i na strani potrošača koji svojim novcem, svojim teško zarađenim platama, treba da obezbede svoju egzistenciju.
Ako pogledate odnos zarade i minimalne potrošačke korpe, što je neko merilo koje se desetak godina primenjuje u našoj zemlji, videćete da je u septembru 2000. godine, dakle u vreme kada smo počeli sa našom ekonomskom politikom, bilo potrebno dve prosečne plate da bi se kupila jedna normalna potrošačka korpa. Taj odnos se menjao toliko da je, ako govorimo na nivou juna meseca, skoro jedna prosečna plata dovoljna da se kupi jedna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu. To znači da, ako u jednoj porodici imamo dodatne prihode, ako dvoje ljudi radi, onda je to startna osnova za bolju budućnost.
Dakle, uspeli smo da za dve godine prepolovimo taj loš odnos i da sa situacije gde ste morali dve plate da date za jednu potrošačku korpu dođemo do toga da je dovoljna jedna plata za jednu potrošačku korpu. Ja ne kažem da je to sjajno, jer mislim da je i samo merenje standarda minimalnom potrošačkom korpom znak velikog siromaštva, ali postoji određeni napredak.
Taj napredak možemo da posmatramo i iz drugog ugla. Ako pitamo, u poslednjih pet ili šest godina, koliko vam je prosečnih plata bilo potrebno da kupite neke stvari koje su vam važne za domaćinstvo - frižider, šporet ili automobil i s druge strane, koliko kilograma nekih proizvoda koji su važni za dnevnu upotrebu možete kupiti jednom prosečnom platom... Ako pogledamo ovo prvo merilo, videćemo da je, recimo, ž96. bilo potrebno skoro tri prosečne plate da bi se kupio jedan frižider. ž99. godine skoro pet prosečnih plata, a 2002. godine u prvih šest meseci dovoljne su dve plate. To znači, kroz čitavih tih šest ili sedam godina, danas vam najmanje plata treba da biste kupili taj proizvod.
Isto je sa električnim štednjakom, mašinom za pranje rublja, kolor televizorom ili automobilom "jugo". Recimo, ako govorimo o mašini za pranje rublja, ž96. godine vam je bilo potrebno 4,5 plate, ž99. godine 6,2 plate, a 2002. godine 2,3 plate. Znači, dosta treba da radite da biste kupili jednu mašinu za pranje rublja, ali mnogo manje nego što je bilo potrebno za prethodnih šest godina.
Ako govorimo o tome koliko proizvoda možete da kupite za prosečnu platu danas, u odnosu na ranije godine, onda možete da primetite da ste svinjsko meso sa koskom ž96. godine za prosečnu platu mogli kupiti 30 kilograma, ž99. godine 23 kilograma, 2000. godine 20 kilograma, 2001. godine 23 kilograma, danas sa prosečnom platom možete da kupite skoro 40 kilograma. Isto je i u odnosu na mleko, jestivo ulje, šećer, hleb... Recimo, ž96. godine ste sa jednom prosečnom platom mogli da kupite 338 vekni hleba, 2001, godine 331, a danas 435.
Ko god šta da kaže o životu u našoj zemlji, stanje se popravlja. Srbija se kreće, ona se kreće polako, ona ima mnogo zatečenih problema, mnogo institucija koje ne funkcionišu... Ali, taj napredak se vidi i mi kao građani Srbije ne da nemamo razlog da ga negiramo, nego treba da ga uzmemo kao podsticaj da bi taj razvoj bio brži i da bismo te probleme rešili brže.
Poštovani građani Srbije, budžet je jedan od najvažnijih finansijskih instrumenata kojim Vlada Srbije može da utiče na finansijsko stanje i porodica i zemlje u celini. Mi tu takođe imamo određena ograničenja. Na jednoj strani, mogućnost prikupljanja novca iz poreza - porezi su dosta visoki, naša privreda nije u stanju da izdrži još veće poreze, a na drugoj strani visoke izdatke iz budžeta.
Iz ukupnog budžeta Republike Srbije ove godine će oko 60 milijardi dinara, ili dve milijarde nemačkih maraka, biti izdvojeno za isplatu penzija, pošto iznos koji se regularno dobija iz doprinosa za penziono osiguranje ne bi bio dovoljan da se isplaćuju penzije u ovom iznosu. Ja znam da su penzije niske, da su naši stariji građani nezadovoljni, ali činjenica je da celo naše društvo jednom ogromnom solidarnošću pokriva iz poreza polovinu penzija koje se danas isplaćuju.
Za poređenje, samo da kažem da u celoj protekloj godini ukupan obim investicija u našu privredu nije iznosio ni polovinu te sume. Kada bismo dve milijarde nemačkih maraka dali za kredite za mala i srednja preduzeća, vrlo brzo bi se osetio ogroman napredak. Ali, to bi značilo upola manje penzija za našse sugrađane i to za ovu vladu nije prihvatljivo.
Takođe, u ovih poslednjih godinu dana oko 30 milijardi dinara, ili oko milijardu nemačkih maraka, dato je za socijalna davanja, za pomoć našim sugrađanima koji nisu u mogućnosti da svojim prihodima izdržavaju svoje porodice. Ukupno uzev, to je ogromno ograničenje za Vladu Srbije da ulaže u privredu, da ulaže u modernizovanje naših institucija, ali to je izdatak koji mi smatramo opravdanim i sa kojim ćemo nastaviti.
Na drugoj strani, na strani privrede, porezi su došli do granice koja je možda i previsoka i koju treba spuštati. Tokom ovoga leta napravljen je predlog izmene poreskog zakona koji će smanjiti poreze u određenim delatnostima, ali tu takođe imamo nekoliko problema na kojima radimo i koje treba da rešavamo.
Jedan problem je visoki stepen sive ekonomije. Mnogo preduzeća radi, a da ne plaća poreze i time se smanjuje priliv u budžet i time se smanjuje mogućnost da se tim novcem pomogne zdravstvo, školstvo i drugi budžetski korisnici. Na drugoj strani ima dosta neuspešnih preduzeća i mi u jednom ubrzanom postupku privatizacije, koji će ove godine obuhvatiti hiljadu malih i srednjih preduzeća, želimo da što više naših preduzeća dobije odgovoran i sposoban menadžment, da dobiju svež kapital i da postanu poreski obveznici - da postanu preduzeća koja rade, koja daju ljudima radna mesta, ti ljudi dobijaju plate koje troše, iz svega toga se prikuplja porez i onda možemo sa mnogo više novca da pomognemo i zdravstvu, i školstvu, i našim penzionerima i socijalno ugroženim građanima Srbije.
Ali, to je trenutno stanje i, nažalost - ako ne razmišljamo o štampanju novca, a o tome ne razmišljamo - budžetski okviri su jasno definisani i nikakvim pritiscima oni ne mogu da se prošire i ne mogu da se daju mnogo veće plate bilo kome ko je plaćen iz budžeta. To je situacija u kojoj se svi mi kao građani Srbije nalazimo.
Zadaci koji predstoje u narednom periodu su, pre svega, smanjiti troškove države i učiniti javni servis kvalitetnijim. Građani treba da znaju šta dobijaju za svoj poreski novac, koliko to košta i ko je odgovoran za kvalitet tog servisa.
Takođe, neophodno je dalje ukloniti prepreke za poslovanje u našoj zemlji, pojednostaviti administraciju, dati podsticaj za ulaganja i učiniti poslovni život sigurnijim. Svaki dug mora biti naplativ, svaki ugovor mora biti svetinja.
U narednom periodu posvetićemo se legalizovanju sive ekonomije, ne njenom ukidanju jer u sivoj ekonomiji radi veliki broj ljudi, nego stvaranju uslova da ljudi u sivoj ekonomiji imaju podsticaj da legalizuju svoj položaj. To znači uknjiženjem privrednih objekata koji su podignuti bez dozvole, to znači pojednostavljenjem dobijanja dozvola, to znači smanjivanjem poreza, to znači stimulisanjem novog zapošljavanja. Takođe, u narednom periodu moramo da reformišemo i restruktuiramo, da preporodimo javna preduzeća, pre svega Elektroprivredu Srbije, železnicu, poštu; sve one sisteme od kojih zavisi ukupni kvalitet života u našoj zemlji.
Takođe, moramo da pronađemo - delimično u budžetu a delimično kroz donacije i kredite iz svetskih finansijskih organizacija - novac za kreditiranje građevinske izgradnje, da bismo našim građanima omogućili da dođu do stana ili kuće pod dugoročnim povoljnim kreditima - to treba da krene u zimu ili proleće sledeće godine. Zatim, kreditiranje studenata, da bismo mogli da svakom studentu koji je položio kvalifikacioni ispit omogućimo da od države dobije povoljan kredit, koji će vraćati kada se zaposli i znatniji obim sredstava za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, za kreditiranje privatizacije, da bi naši građani tokom privatizacije mogli da kupe naša preduzeća.
To su sve mehanizmi koji treba da dovedu do ubrzavanja naših promena, do stvaranja jasnog sistema institucija, jasnih pravila po kojima se posluje i po kojima se građani ponašaju u našoj zemlji i na kraju do stvaranja velikog broja zdravih preduzeća, zdravih institucija i organizacija.
Jedan veliki paket reformi odnosi se na institucije koje treba da omoguće efikasno sprovođenje zakona - tu pre svega mislimo na pravosuđe i policiju. Usvajanjem paketa zakona o poslednjim nadležnostima ovih institucija u suzbijanju organizovanog kriminala, mi smo postavili temelje za odlučnu borbu protiv organizovanog kriminala, protiv korupcije, protiv svih vidova nasilja koji remete bezbednost naših građana. Nadam se da će u narednih nekoliko meseci da se u svakodnevnom životu građana oseti veliki porast kvaliteta u funkcionisanju ovih institucija.
I naravno, naš posao reformi nije mogao da bude okončan u prvih 500 dana i neće biti okončan u narednih 500 dana, jer se radi o istorijskim procesima. Radi se o ostvarenju snova naših predaka da od Srbije napravimo jednu stabilnu, bezbednu evropsku državu.
To ne znači da ova Vlada mora da sprovodi taj program, ali to znači da taj program mora da bude sproveden. Ono što mora da se uradi, to mora da se uradi, inače ćemo se vratiti na nulu, u sporove, u svađe, u poraze...
Poštovani građani Srbije, ovo nisu obična vremena. Ono što mi radimo svi zajedno iziskuje veliki napor, veliku disciplinu i izuzetnu volju. To je ono što nam je često u prošlosti nedostajalo i to je ono zašto su naše reforme u prošlosti često završavale neuspehom.
Mi smo tradicionalno dobri u prvom poluvremenu i dobro počnemo, imamo odličan zamah i onda, posle, izgubimo volju i padnemo u malodušnost. Mnogi ljudi su 5. oktobar shvatili kao kraj utakmice, kao rešenje svih naših problema i kao krajnju pobedu. Možda na žalost, možda na sreću, ja moram da vam kažem da je 5. oktobar bio samo prvo poluvreme. Mi smo ga hrabrošću našeg naroda dobili.
Ali, sledi drugo poluvreme. Drugo poluvreme su društvene i ekonomske reforme. Drugo poluvreme traje narednih nekoliko godina. U tih narednih nekoliko godina svaki dan je 5. oktobar. Svaki dan iziskuje istu onu odlučnost, istu onu volju, istu onu koncentraciju energije koju smo imali tog jednog dana.
Naš najveći problem u sprovođenju reformi nije inostranstvo, naš najveći problem nisu opozicione stranke, naš najveći problem je malodušnost, gubitak volje i vere. Reforme mogu da uspeju samo ako većina ljudi u jednoj zemlji aktivno radi na tim reformama.
Ja želim da vam kažem nešto kao činjenicu, ne kao upozorenje: Ovo je naša istorijska šansa. Ukoliko je ne iskoristimo u narednih deset ili dvadeset godina nećemo imati ni jednu sledeću. Nema nikakvog razloga da je ne iskoristimo. Mi smo zemlja ogromnih potencijala, mi smo zemlja pozitivne energije, mi smo zemlja sa ljudima koji žele nesto da naprave u svom životu, mi smo zemlja koja je stvorena za XXI vek i ja sam siguran da naši najbolji dani dolaze u veku koji je sada pred nama. Ali, od nas zavisi da li ćemo te šanse da iskoristimo.
Ako neko posumnja u to, ja ga pozivam samo da se okrene oko sebe, da pogleda sve te mlade, pametne, lepe ljude, naše sugrađane, koji se od uspešnih Amerikanaca, Engleza ili Francuza razlikuju samo po tome što nisu imali šansu da uspeju. Naš zadatak je da im stvorimo tu šansu, da stvorimo šansu i za njih i za njihove roditelje i za sve građane koji žive u našoj zemlji.
Mi to možemo da uradimo ako nastavimo proces reformi koji smo započeli. Mi kao Vlada smo odlučni da ga nastavimo bez obzira na prepreke. Ja računam na podršku vas kao građana da ne pokleknemo na prvim iskušenjima, da ovaj naš istorijski posao dovršimo do kraja.

Stvaranje novog zajedničkog imidža jugoistočne Evrope


Salcburg, 30. jul 2002. godine - Premijeri zemalja jugoistočne Evrope sastali su se danas u Salcburgu, na poziv austrijskog kancelara Volfganga Šisela, gde su razgovarali o budućnosti regiona i složili se da na putu ka Evropskoj uniji treba smanjiti međusobne rivalitete, stvoriti novi zajednički imidž regiona i raditi na harmonizaciji ekonomskih propisa, što je u skladu sa naporima Vlade Srbije da se stvori zajedničko tržište regiona.
Na neformalnom okruglom stolu na temu "Stabilnost u jugoistočnoj Evropi u 21. veku", premijeri Srbije Zoran Đinđić, Bugarske Simeon Sakskoburg, Rumunije Adrijan Nastase i Bosne i Hercegovine Dragan Mikerević razgovarali su o aktuelnoj situaciji u regionu, i prihvatili ideju o stvaranju novog regionalnog zajedničkog imidža jugoistočne Evrope, kako bi se izbegli dosadašnji negativni pogledi na Balkan.
Premijeri su i ukazali na to da politička nestabilnost predstavlja veliku prepreku direktnim inostranim investicijama. Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić je rekao da je do sada glavni problem bio nedostatak komunikacije, te da zemlje regiona moraju usaglasiti svoje propise kako bi se stvorilo zajedničko tržište zanimljivo za strane investitore.
"Glavna tema skupa bila je bolja koordinacija naših zemalja u regionu sa namerom da se bolje predstavimo svetu, pre svega ekonomskim investitorima, ali i da se kroz saradnju stvore jače institucije i tešnja koordinacija koja bi omogućila lakše poslovanje u regionu, kretanje ljudi i uopšte bolju komunikaciju", rekao je premijer Đinđić.
Jedan od projekata dogovorenih danas u Salcburgu je i osnivanje centra koji bi se bavio harmonizacijom ekonomskih propisa u regionu, prvo kroz pregled i izveštaj o stanju u ovom trenutku, a tokom jeseni i zime kroz proces usaglašavanja.
"To bi pomoglo vladama u regionu da u svom ekonomskom zakonodavstvu primenjuju ista merila, iste kriterijume, tako da kada neko želi da investira sa strane može doći i računati da će naići na jedno tržište od približno 50 miliona ljudi, gde će propisi biti približno slični, a da neće morati da pri prelasku svake od granica da studira njemu nove i nepoznate propise", rekao je Đinđić.
Koordinator Pakta stabilnosti Erhard Busek je na sastanku rekao da naročita potreba za saradnjom postoji u domenu energetike i izneo ideju o stvaranju zajedničke elektroenergetske mreže.
Prema Đinđićevim rečima, bilo je reči i o mogućnosti formiranja centra za obuku državnih službenika, koji se pre svega bave poreskom i carinskom administracijom, upravljanjem tržištem rada, rešavanjem socijalnih problema, kako bi se u narednih nekoliko godina proizvelo nekoliko stotina obučenih kadrova sposobnih da efikasno rešavaju probleme.
"Saglasili smo se da bi mi kao region trebalo da imamo zajedničke stavove o nekim pitanjima i da bi oni trebalo da budu zajedničko insistiranje na demokratskim sredstvima, osuda svakog ekstremizma, političkog radikalizma, svih zahteva da se menjaju granice, odnosno sve ono što je inače jedna demokratska politika", kazao je Đinđić.
Austrijski kancelar Volfgang Šisel je rekao da su se premijeri zemalja jugoistočne Evrope dogovorili da započeti letnji susreti visokih zvaničnika tih zemalja postanu tradicionalni.

Srbija ostvarila značajne uspehe u demokratskom razvoju


Beograd, 14. jun 2002. godine - Druga skupština nevladinih organizacija zemalja centralne Evrope, bivšeg Sovjetskog Saveza i Turske, pod pokroviteljstvom Svetske banke, održava se u Beogradu, što pokazuje da je Srbija ostvarila značajne uspehe u demokratskom razvoju.
"Zadovoljstvo mi je što se najveća skupština nevladinih organizacija organizuje u Beogradu, što dokazuje da je Beograd izabran kao grad u kome otvoreno i odgovorno može da se razgovara o razvoju čitavog regiona, tranziciji, demokratskim promenama, suzbijaju siromaštva, korupcije, nezaposlenosti...", rekao je premijer Srbije dr Zoran Đinđić otvarajući ovaj skup, dodajući da bez pomoći Svetske banke, koja od samog početka daje podršku reformama, "one ne bi mogle da budu ovako brze i kvalitetne".
Vlada Srbije i Svetska banka sarađuju oko važnih tema, kao što su suzbijanje siromaštva u Srbiji, transparentnost finansijskih tokova u procesu privatizacije, budžetskoj politici i suzbijanju korupcije. Siromaštvo, kao posledica ratova, desetogodišnjih sankcija, problemi 600.000 izbeglica i smanjene šanse građana Srbije da svojim radom zadovolje svoje potrebe, mogu da se, kako je rekao premijer Srbije, reše samo ubrzanim ekonomskim razvojem uz pomoć Svetske banke.
"Organizovanje skupštine nevladinih organizacija u Beogradu, pokazuje da je vaša zemlja ostvarila značajne uspehe u svom demokratskom razvoju", rekao je Johanes Lin, regionalni potpredsednik Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju. "Jugoslavija je imala dosta značajan rast u vreme opšte recesije u svetu. Taj značajan rast vidimo kao posledicu izuzetno uspešnih reformi koje sprovode vlade u ovoj zemlji".
On je još dodao da je svestan da očekivanja stanovništva često mogu da prevaziđu mogućnosti koje su na raspolaganju vladi i međunarodnoj zajednici.
"Ali, istrajnost vlade na reformskom putu i izrada strategije za borbu protiv siromaštva, dovešće do napretka čitave zemlje", rekao je Lin, dodajući da će Svetska banka pomoći napore srpske vlade kroz obezbeđivanje sredstava i organizovanje još jedne donatorske konferencije koja se može očekivati u septembru, oktobru ili novembru ove godine.
"Cilj razvoja nije samo u tome da imamo uspešnu ekonomiju, već i da društvo bude zadovoljno, solidarno, da građani budu zainteresovani za donošenje bitnih odluka", rekao je premijer. "Vlada Srbije stoji iza koncepcije - cilj reformi je da imamo stabilno društvo u kome pojedinac ima šansu, ali ne i garanciju, da ravnopravno učestvuje u ekonomskim i političkim procesima".
Đinđić je uputio zahvalnost nevladinim organizacijama zbog uloge koju su imale u demokratskim promenama u Srbiji i rekao da bi bez njihovog angažovanja "prelazak u demokratsko društvo bio mnogo skuplji nego što je bilo 5. oktobra".
Na skupštini nevladinih organizacija raspravljaće se u naredna tri dana o smanjenju siromaštva, dobrom upravljanju i antikorupciji, kao i o podizanju kapaciteta nevladinih organizacija.
Prva Skupština NVO-a ECA regiona, pod pokroviteljstvom Svetske banke, održana je od 31. marta do 2. aprila 2000. godine u Vilniusu u Litvaniji, a učestvovali su predstavnici NVO, fondacija, bilateralnih organizacija i Svetske banke iz 27 zemalja. Na Prvoj Skupštini NVO-a, izabrana je i radna grupa NVO za saradnju sa Svetskom bankom koju čini devet predstavnika NVO. Radna grupa se sastaje dva puta godišnje, a na ovoj skupštini biće izabrana nova radna grupa čiji će mandat trajati do naredne skupštine. 

Poseta manastirima Sopoćani i Đurđevi stupovi 

Sopoćani, Đurđevi stupovi, 31. maj 2002. godine - U okviru turneje "Srbija na dobrom putu", premijer Srbije dr Zoran Đinđić i ministar vera prof. dr Vojislav Milovanović posetili su manastir Sopoćane i u razgovoru sa starešinom manastira igumanom Mihajlom, obećali finansijsku pomoć bratstvu zadužbine loze Nemanjića.
Monasi manastira Sopoćani predstavili su program ekonomskog osamostaljenja tog manastira, s ciljem da se izbegne da se manastir izdržava samo od priloga, a i radi ekonomskog razvoja Raškog okruga. Zemljoradnička zadruga Sopoćani napravila je biznis plan i od Fonda za razvoj Republike Srbije dobila kredit za uzgoj krava, ovaca i nabavku poljoprivredne mehanizacije, kako bi se podstakla proizvodnja mesa i mlečnih proizvoda,čime je do sada na taj način zaposleno oko 100 porodica.
U drugoj fazi ovog projekta predviđena je izgradnja mlekare i klanice. Sopoćani imaju i motel, koji trenutno ne radi, a cilj je da se investiranjem u njegovu rekonstrukciju i modernizaciju stvore uslovi za prijem gostiju.
Manastir Sopoćani podigao je srpski kralj Uroš I, u monaštvu Simeon, sredinom 13. veka. Manastir je dosta stradao od turske najezde i vremenskih neprilika, s obzirom na to da je tokom 250 godina crkva bila bez krova. Najveća vrednost Sopoćana su freske koje predstavljaju vrhunac srednjovekovnog vizantijskog slikarstva. Freska "Uspenje Presvete Bogorodice", koja se nalazi u sopoćanskoj crkvi, proglašena je na izložbi u Parizu 1961. godine za najlepšu fresku na svetu. Manastir Sopoćani nalazi se na listi svetske kulturne baštine UNESK-a.
U manastiru danas živi 24 monaha, u veoma skromnim uslovima. Snabdevanje vodom i strujom nije adekvatno uređeno, a kanalizaciona mreža je u vrlo lošem stanju. Konaci su srušeni krajem 17. veka, a jedan mali deo izvan manastirskih zidina obnovljen je polovinom prošlog veka. Najveći deo manastirske imovine oduzela je prethodna vlast.
Milovanović je rekao da će Nacrt zakona o denacionalizaciji crkvene imovine biti gotov za nekoliko dana i da će uskoro biti predstavljen javnosti.
Milovanović i ministar za urbanizam i građevine prof. dr Dragoslav Šumarac obišli su i manastir Svetog Đorđa u Rasu, nazvan još i Đurđevi stupovi, gde su sa monasima razgovarali o bespravnoj gradnji u zaštićenoj zoni i najavili da će prema tim graditeljima biti pokrenute rigorozne mere. Šumarac je rekao da se radi na rešavanju problema vodosnabdevanja Deževca, čime će i ovaj manastir biti obuhvaćen, a najavio je i rekonstrukciju puteva koji vode ka manastirima širom Srbije.
Monasi Đurđevih stupova takođe su napravili biznis plan i od Fonda za razvoj Republike Srbije dobili kredit za razvoj stočarstva i mlekarstva.
Manastir Đurđevi stupovi, koji je sagrađen u 12. veku, prvi put je stradao 1689. godine. Tokom balkanskih ratova, a i kasnije, manastir je više puta razaran. UNESKO je i ovaj manastir, 1979. godine uvrstio u svetsku kulturnu baštinu.

Ugovor Sartida i US Steel - posao godine

Beograd, 11. april 2002. godine - Predsednik Vlade Republike Srbije dr Zoran Đinđić izjavio je da bi potpisivanje planiranog ugovora o strateškom partnerstvu između smederevskog koncerna crne metalurgije Sartid a.d. i američke kompanije US Steel bilo posao godine u ovom delu Evrope, koji bi rešio problem industrije čelika u Srbiji.
Sartid i ćerka kompanija najvećeg svetskog proizvođača čelika US Steel-a iz Košica u Slovačkoj, potpisali su 8. marta Pismo o namerama o strateškom partnerstvu, koje bi trebalo da u potpunosti uposli kapacitete Sartida, poboljša kvalitet proizvoda i obezbedi Sartidu da u procesu restruktuiranja ima jakog partnera kao podršku.
"Dinamika sklapanja poslova zavisi od političkih odnosa. Mi smo sa US Steel-om potpisali ugovor zahvaljujući dobrim odnosima sa američkom administracijom, jer takva kompanija bez dozvole svoje vlade ne bi došla u Srbiju", rekao je Đinđić novinarima nakon potpisivanja ugovora između subotičkog Si&Si-a, nemačke kompanije KHS i francuskog Sidela.
Pored dovođenja US Steel-a u Srbiju, premijer je najavio i da će za petnaestak dana, čim se pronađe adekvatni prostor, biti otvorena beogradska kancelarija Microsofta, koja će biti centrala za Balkan. Takođe, očekuje se i skori dolazak američke kompanije IBM. Vlada Srbije tim potezima sprovodi svoju strategiju da se u Srbiju dovede deset od 100 najvećih svetskih kompanija čime bi se dao signal ostalim investitorima da je Srbija sigurna za ulaganja.