Majkrosoft" u Srbiji

Predsednik Vlade Republike Srbije dr Zoran Đinđić
Beograd, 27. jul 2001. godine - Predsednik Vlade Republike Srbije dr Zoran Đinđić najavio je za avgust posetu najvećoj svetskoj kompaniji za proizvodnju softvera "Majkrosoft" u SAD.
- Dobio sam poziv od Bila Gejtsa da posetim njegovu kompaniju u Sijetlu kako bih video način na koji ona funkcioniše. Pokušaćemo da "Majkrosoft", koji je lider na polju novih tehnologija, pridobijemo da se nama pozabavi više nego što je to komercijalno opravdano. Poseta kompaniji ma za cilj da ih na ličnom planu pridobijemo, da naprave neki centar u Srbiji, da edukuje naše ljude, da sponzoriše neke softverske, hardverske sisteme za škole i bolnice - izjavio je premijer Đinđić, ističući zainteresovanost da se uvođenjem novih tehnologija prilikom rekonstrukcije zemlje na neki način "pretekne" normalan ekonomski razvoj. Ukoliko se ograničimo na obnovu stare industrije, smatra Đinđić, uvek ćemo biti u zaostatku.
Međutim, uključivanjem u vrhunske tehnološke modele današnjice, smatra premijer, prevazići ćemo onaj zaostatak u ekonomiji koji teško možemo da prevaziđemo ukolko se vratimo na obnovu onog što je devedesetih godina upropašćeno.

Milošević izručen Hagu!


Beograd 28. juni 2001. godine - Bivši predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević isporučen je danas Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, saopštio je novinarima portparol premijera Srbije Nemanja Kolesar na današnjoj vanrednoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije, kojoj su, pored premijera i većine članova Vlade Srbije, prisustvovali i neki članovi Savezne vlade.
Novinarima se prvo obratio predsednik srpske Vlade Zoran Đinđić saopštavajući da je Vlada Srbije donela odluku o saradnji sa Haškim tribunalom, uprkos odluci Ustavnom suda Jugoslavije o suspenziji Uredbe o saradnji sa Međunarodnim sudom. Odluka je odmah stupila na snagu i nadležni organi pristupili su njenom izvršavanju, reako je Đinđić.
- Vlada Srbije donela je odluku na osnovu člana 90 tačke 2 i člana 50 stava 2 Ustava Republike Srbije, a u vezi sa članom 16 Ustava Savezne Republike Jugoslavije o izvršavanju međunarodnih obaveza i opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava o radu Međunarodnog suda za krivično gonjenje osoba odgovornih za zločine i teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjenih na području bivše Jugoslavije od 1991. godine. Vlada će postupati po proceduri koja je određena Statutom i Pravilnikom o postupku i dokazima tog suda - rekao je Đinđić naglašavajući da ova odluka Vlade Srbije stupa na snagu odmah po objavljivanju u Službenom glasniku.
- Službeni glasnik broj 37 štampan je po završetku sednice, tako da je Odluka već stupila na snagu - istakao je premijer Srbije.
Navodeći razloge za ovakav čin Vlade Srbije, Đinđić je izdvojio tri stvari. Prvu, odluku Ustvanog suda Jugoslavije koju je proglasio ništavnom zbog njegovih članova. Ova odluka na neodeđeno vreme dovodi u pitanje saradnju naše zemlje sa Hagom, rekao je Đinđić. Kao drugi razlog navedena je Donatorska konferencija i opravdan strah da dan pred njen početak veliki broj donatora ne odustane od pomoći.
- Treći razlog, ali mislim i najvazniji, jeste budućnost Srbije i ovog naroda, koja je nekim poslednjim odlukama ugrožena - istakao je premijer.
- Zato smo se opredelili za član 50 Ustava Srbije, koji predviđa da u slučaju kada savezni organi ne izvršavaju svoje obaveze ili ugrožavaju neku od federalnih jedinica, Srbija ima pravo da preuzme savezne nadležnosti- rekao je Đinđić.
Sednici Vlade prisustvovalo je 15 članova, a od tog broja 14 je glasalo za ovaj predlog. Svoj glas ovakvoj odluci dali su predsednik Zoran Đinđić, potpredsednici Jožef Kasa, Dušan Mihajlović, Zzarko Korać, Momčilo Perišić, Nebojša Ccović, ministri Vladan Batić, Dragan Veselinov, Dragoslav Ssumarac, Vlahović, Slobodan Milosavljević, Dragan Milovanović, Vojislav Milovanović, Dragan Domazet, a jedino je ministar Obren Joksimović bio protiv. Pored njih svoju pismenu saglasnost su dali i ministri Božidar Đelić, Goran Novaković, Gašo Knežević, Marija Rašeta Vukosavljević, Gordana Matković, Branislav Lečić, Goran Pitić. Sednici su prisustvovali i savezni ministri sporta Vojislav Andrić, unutrašnjih poslova Zoran Živković, za nacionalne manjine Rasim Ljajić, kao i Boris Tadić, ministar telekomunikacija.
Odluku republičke vlade o saradnji sa Međunarodnim tribunalom pismeno su odobrili i Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade, Goran Svilanović, ministar spoljnih poslova, Momčilo Grubač, savezni ministar pravde, Saša Vitašević, savezni ministar poljoprivrede .
- Nadležni organi Republike Srbije otpočeli su sa izvršavanjem ove odluke- ovom rečenicom premijer Đinđić je, neželeći da odgovara na novinarska pitanja, završio konferenciju za novinare.
Posle ovoga portparol premijera Srbije, Nemanja Kolesar saopštio je informaciju da je Milošević predat Međunarodnom tribunalu u Hagu.

Bivši kanadski premijer promoviše Srbiju u svetskim biznis krugovima


Beograde, 26. juni 2001. godine - Bivši kanadski premijer Brajan Malruni trebalo bi u narednom periodu da lobira za našu zemlju u biznis krugovima po svetu. Ovo je dogovoreno na današnjem sastanku aktuelnog premijera Srbije dr Zorana Đinđića i bivšeg predsednika kanadske vlade.
- Gospodin Malruni i ja smo se prvi put sreli u Davosu i popričali kako bi trebalo da izgleda predstavljanje Srbije u međunarodnim investicionim krugovima. Danas smo se dogovorili da saradnja počne. Naša zemlja bi trebalo da bude predstavljena kao država koja je niz godina prolazila kroz krize, ali je na pravom putu da iz nje izađe - rekao je predsednik Đinđić na konferenciji za novinare, dodajući da je ova saradnja predstavlja još jedan vidi pomoći, "jer mi kao Vlada nemamo sredstava da plaćamo ove, u svetu veoma važne, usluge". Gospodin Malruni istakao je da će formirati savetodavno telo od finansijskih stručnjaka, koji će stvarati predstavu o ovdašnjim dešavanjima i prezentovati aktivnosti i moguće investicije u Srbiji.
- Moram da kažem da je ključ za uspeh na ovim prostorima nastavak demokratizacije države u kojoj vlada pravnih sistem. Vi ste krenuli tim putem i nadam se i da je međunarodna zajednica shvatila da treba da ulaže ovde, otvara nova radna mesta i na taj način pomogne demokratizaciji društva - rekao je Malruni.

Đinđić se zalaže za bescarinski režim


Dr Zoran Đinđić, predsednik Vlade Republike Srbije

Sarajevo, 12. juni (13:30 CET) - Predsednik Vlade Republike Srbije dr Zoran Đinđić je rekao da se zalaže za bescariniski režim, čime bi se, kako kaže, utrostručila trgovinska razmena između dve zemlje. Ukupna razmena između BiH i Jugoslavije, inače, iznosi 800 miliona nemačkih maraka.
Đinđić je zajedno sa ministrom inostranih poslova BiH Zlatkom Lagumdžijom prošetao gradom, gde je razgovarao sa prolaznicima i zanatlijama u Baščaršiji. Posle toga, zajedno sa novinanarima i građanima, njih dvojica popili su kafu u gradskoj kafani.

Radna mesta i smeštaj za izbeglice

Beograd, 06. Juni 2001. godine - Srpski premijer Zoran Đinđić primio je u Vladi Srbije novog Visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice Ruda Lubersa, sa kojim je razgovarao o rešavanju pitanja izbeglih i raseljenih lica iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Kosova u našoj zemlji.
- Na predstojećoj donatorskoj konferenciji jasno ću reći da u te programe moraju da budu uključena i izbegla i raseljena lica. Kako će mnogi od njih svoj novi život potražiti u Srbiji za te ljude se moraju obezbediti posebna radna mesta i uslovi za život - poručio je Visoki komesar Rud Lubers. Prema njegovim rečima prilikom posete Zagrebu i Sarajevu učiniće napore da kod tamošnjih vlasti obezbedi garancije za povratak jednog broja izbeglica na njihova ognjišta, dok će, kako kaže, taj proces na Kosovu ići mnogo teže. - U Prištini ću razgovarati o Ustavnom okviru za Kosovo u kojem se moraju obezbediti garancije za pripadnike srpske manjine. Takođe, naglasiću da se u ovom trenutku moraju obezbediti uslovi za povratak jednog broja Srba u njihova sela - rekao je Lubers.
Najavljujući svoj odlazak u Makedoniju Visoki komesar je naglasio da će Evropa morati više da bude prisutna na ovim prostorima, i to ne političi, već sa konkretnim programima koji se tiču običnih ljudi.

Dr Đinđić otvorio biciklističku trku "Kroz Srbiju"

Beograd, 2. jun 2001.
Presecanjem vrpce, u subotu 2. juna 2001. godine predsednik republičke Vlade dr Zoran Đinđić svečano je označio početak međunarodne biciklističke trke ''Kroz Srbiju''. Sa blagoslovom njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla, biciklisti iz 11 zemalja, tokom pet dana, preći će 840 kilometara idući srpskim svetinjama u pohod. Na staru u Beogradu bilo je 75 učesnika iz Bosne i Hercegovine, Slovačke, Jugoslavije, Austrije, Bugarske, Mađarske, Makedonije, Turske, Rumunije, Hrvatske i Slovenije. - Zbog velikog broja učesnika iz zemalja regiona, ali i šire, prvi put u poslednjoj deceniji ova trka ima simbolički karakter. Ovo je još jedan dokaz da sport prvi povezuje ljude. Simbolike ima i u trasi koja prolazi pored srpskih svetinja i još jedanput nam priziva svest o našoj tradiciji koju moramo negovati - rekao je predsednik Vlade Srbije na otvaranju trke ispred Crkve svetog Marka dodajući da bickl predstavlja simbol neprestanog kretanja i novog vremena u koje ulaze sve zemlje našeg okruženja.

- Zato bih svima poželeo da točkovi više ne prestanu da se obrću i da ova trka bude znak da od sada uvek idemo samo napred - istakao je dr Zoran Đinđić.

Novi most nakon donatorske konferencije

Novac za izgradnju porušenog mosta
Beograd, 01. Juni 2001. godine - Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope obezbedio je 35 miliona nemačkih maraka za izgradnju mosta "Sloboda" u Novom Sadu porušenog u bombardovanju NATO-a, a novac će biti dodeljen našoj zemlji na predstojećoj donatorskoj konferenciji, izjavio je srpski premijer dr Zoran Đinđić prilikom posete Bečeju.

Mala i srednja preduzeća kao prioritet 

Beograd, 31. maj 2001.godine
Mala i fleksibilna preduzeća, koja su u poslovanju uspešnija i superiornija i koja predstavljaju prioritet svih vlada u svetu pomoćiće oživljavanju srpske privrede, istakao je predsednik Vlade Srbije dr Zoran Đinđić obraćajući se novinarima. Osnovni zadatak Agencije biće edukacija malih privrednika, podizanje njihove preduzetničke inicijative, kao i dinamiziranje regionalnog privrednog razvoja. - Pilot projekat u Leskovcu pokazao je da je osnovni problem upravo nedostatak preduzetničke svesti kod naših ljudi. Svako ko ima zdrav projekat dobiće novac za njegovu realizaciju - poručio je premijer Đinđić predstavljajući ovaj projekat u koji je za sada uloženo 1,3 miliona DEM od ukupnog fonda od 8 miliona, najavljujući slične inicijative i u Valjevu, Novom Pazaru i Kragujevcu. Agencije koje će odgovarati za potrošeni novac i za njega podnositi izveštaje postaće pravilo u delovanju Vlade Srbije i uskoro će, tvrdi premijer, zameniti ministarstva u kojima je zatečena velika zloupotreba i birokratski javašluk. U toku formiranja Agencije uspostavljena je tesna saradnja sa brojnim domaćim i inostranim institucijama kao što su Privredna komora Srbije, brojna ministarstva, međunarodne institucije i inostrani donatori, Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope itd.
Prema rečima sekretara Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća dr Nenada Penezića, privatni preduzetnici moći će u okviru besplatnih seminara i programa u organizaciji Agencije da steknu znanja o preduzetničkom načinu razmišljanja. Uskoro se očekuje i donošenje odgovarajućih zakonskih akata koji će omogućiti institucionalni okvir za njeno prerastanje u Centralnu, nacionalnu agenciju za razvoj malihi i srednjih preduzeća sa mrežom Regionalnih agencija

Đinđić najavio pojačanje borbe protiv organizovanog kriminala


BEOGRAD, 22. maja (Tanjug) - Predsednik vlade Srbije Zoran Đinđić ocenio je danas da je fizički napad na tržišnog inspektora Hasana Berberovića, angažovanog na suzbijanju šverca cigareta, "bacanje rukavice u lice" vladi Srbije i njenoj borbi protiv organizovanog kriminala.
Đinđić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, sazvanoj povodom jučerašnjeg napada dvojice nepoznatih ljudi na Berberovića u Beogradu nagoveštio još odlučniju borbu protiv šverca cigareta. Đinđić je najavio poboljšanje tehničke opremljenosti i osposobljenost policije za borbu protiv tog vida kriminala. Đindcić je ocenio da je organizovani kriminal, u proteklih deset godina u uslovima ekonomske blokade, toliko prožeo naše društvo da je ušao i u "neke strukture specijalizovane i ovlašćene da ga suzbijaju". Suzbijanje organizovanog kriminala se mora sprovoditi "od glave", ali i krajnji učesnici u tom poslu moraju trpeti posledice adekvatne svojoj ulozi, rekao je Đinđić naglasivši da se otprilike zna iz kojih centara oko naše zemlje dolaze cigarete.
Republički ministar finansija Božidar Đelić je naveo da bi suzbijanjem šverca cigareta u budžet Srbije mesečno trebalo da se sliva milijardu dinara, a da samo polovina tog iznosa stigne u budžet.To znači da Srbija, po tom osnovu, godišnje gubi šest milijardi dinara, a tim iznosom se može podmiriti skoro ceo mesečni fond za penzije, naveo je Đelić.

Đinđić putuje u Vašington


Beograd, 31. januar - Predsednik vlade Srbije Zoran Đinđić danas je izjavio da na poziv američkog državnog sekretara Kolina Pauela sutra putuje u Vašington.
Đinđić je novinarima preneo da će bezbednost na jugu Srbije i pitanje Kosova biti glavne teme razgovora koji će u petak voditi sa Pauelom. Premijer je dodao da će se razgovarati i o ekonomskoj saradnji, kao i o konceptu saradnje sa sudom u Hagu. Premijer je izrazio zadovoljstvo principima koje je na konsultacijama o jugu Srbije usvojio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, jer je njima osuđen terorizam i izraženo uverenje da teroristi moraju biti udaljeni iz kopnene zone bezbednosti. Đinđić je rekao da je prioritet da se zona bezbednosti oslobodi svih naoružanih ljudi, pogotovu što je sa predstavnicima Amerike i Evropske unije postignut zajednički stav da je ta zona trenutno izvor krize. On je podvukao da diplomatski uspeh i brojni dogovori moraju biti pretočeni u rezultate, odnosno da se situacija na terenu mora uskladiti sa Kumanovskim sporazumom, da se ta tampon zona dugoročno stabilizuje i onemogući ulaz terorista.
Premijer je dodao da su savezni i republički funkcioneri svakodnevno na jugu Srbije i da se sve pokušava kako bi se politički dogovori operacionalizovali i to sa minimumom ljudskih žrtava.