Знаш како братац, зајебато је то поприлично. Нема свако од нас исту менталну снагу. Ја то видим као снагу воље. Рецимо треба ти воља да ослабиш, и то није лако натерати се да се сваки дан мучиш, али смогнеш снаге и преломиш у глави. Исто ти је и ово, притисну те проблеми са свих страна и једноставно попустиш под теретом. Додуше има разлике, постоје људи који одма одустану, али има и људи који после одређеног времена, не бих рекао одустану, већ једноставно посустану, остану без снаге.
Е онда је фрка кад тако пукнеш, кад те проблем сломи, како ће се то манифестовати., може ментално може физички.

Хоћу да кажем да смо различити и да неко попусти пре а неко касније а неко никад. Рецимо мој матори је жестоко јака особа, чудо једно, а како и зашто и откуд је такав - немам појма. Дал је то до васпитања или си једноставно такав, немам појма, Бамби се ту више разуме.

Jasno je da svaka osoba ima određenu snagu u sebi, za borbu sa svakojakim problemima, ali je isto tako i jasno da ta snaga ima svoje granice. Ne postoje ljudi od čelika.

Ranije se mislilo da od, recimo, posttraumatskog stresnog sindroma pate samo oni ''slabiji''. Međutim, sad se zna, ljudi se ne dele na jake i slabe. Negde sam nedavno pročitala da biti jak zapravo znači ne pokazivati svoj bol. I to je, sa psihološkog aspekta, sasvim tačno.

Pored toga, svako ima neku svoju bolnu tačku, čije pritiskanje vodi raspadu sistema. Nekom je to smrt člana porodice, nekome bolest, otkaz, itd. Ali svako ima slabu tačku, i to ne jednu nego više njih, a ako se katastrofa desi kad se pritisne jedna od tih tačaka, zamislite šta se dešava kada se pritisne više njih istovremeno.

Ne volim da vidim stavove tipa ''ako imaš psihološki problem - lud si/slabić si/razmažen si''.
Verujem da to negde ima svoje uporište (ima dosta ljudi koji foliraju svoje probleme, zarad raznih dobiti), ali je naivno misliti da ljudi koji su ''jaki'' ne pate i da se mogu sami izboriti sa svojim problemima. Ok, verovatno i mogu, ali je loša vest to da ih sve to na kraju negde sačeka i sastavi, gore nego da nisu ćutali i trpeli.

Koja  dijagnoza je u pitanju? Anksiozni poremecaji, agorafobija, soc. fobija?
Stvari koje osecas nisu nista neuobicajeno. Tremor, promena apetita, omaglica, nesanica, vrtoglavica, privremeni poremecaji koncentracije, mucnina, razne vrste seksualnih disfunkcija, suvoca usta i jos dosta toga. Nuspojave nisu univerzalna kategorija i zavise od prirode psih. oboljenja ili poremecaja i fizioloskog statusa organizma. Ti i ja recimo ne bi isto reagovali na pojedine lekove, tako da nema potrebe za zabrinutoscu, jer, kako si napisao, doslo je do odogovora na terapiju i sad ti je bolje.

Sto se generalnog stava o antidepresivima, antipsihoticima, anksioliticima i sl. psihofarmacima tice, sramota je, bar danas, kada ne postoje 2 kao ranije, nego arsenal od 202 leka iz jedne kategorije, a posebno u zemlji u kojoj ih pijemo na milione, ne samo ne poznavati samu namenu leka, vec i i savetovati da se ne uvodi u terapiju.
Moc antidepresiva u lecenju moze da zna jedino onaj ko ih je unosio u organizam, i onaj ko je to pratio. Kako sam imao priliku da budem ovaj drugi, seticu se slucaja pacijenta sa akutnom sizofrenijom dovedenog u pratnji policije na hospitalno lecenje. Simptomi halucinacije, agresivnost, poremecaj misljenja po tipu zablude da je posednut osobom koja je usmrtila vise ljudi, nelogican govor i sl. Ustanovljena je dijagnoza, jako strazan i tuzan prizor, pacijent je fiksiran za krevet a uvedena je terapija antidepresiva i kombinovano 2 antipsihotika. Nakon 20 dana lecenja, covek je otpusten kuci... vitalno veseo, psih. stabilan, komunikativan... ni prineti coveku kakav je doveden. Da se ne bi pitali sta se desilo sa njim, naravno da nije potpuno izlecen, odlicno znamo da bolesti tog tipa se vise prilece, zalece, nego sto se potpuno izlece, i naravno da su farmaci bili obavezni i po otpustanju na kucno lecenje, ali da pacijentu nisi ordinirani na prvom mestu, ama bas nista ne bi moglo da se uradi ni pored svih njegovih interesovanja, volje, porodice... i svega ostalog sto neko vec spomenu.

Psihoterapija, edukacija, socijalizacija, motivisanje ka stvaralastvu i sl. su stvari koje dolaze u 2. fazi tretmana bolesti, ali uz vodjenje zdravog zivota mogu da budu odlicna preventiva.  Akutna psih. oboljenja prosto ne mogu da se lece razgovorom, i ne ocekujem da ljudi koji nisu licno upoznati sa akutnim psihozama to razumeju.

hvala bambina iako te mrzelo ... sad mi je malo jasnije ...

@dominick

takva sam i ja bila ... ma kakve tablete tebi trebaju batine ...

dok nisam shvatila, posle jedno 100-tinjak razlicitih osoba koje se javilo da piju te neke tablete, da zaista njima nesto fali ...

@dare ... ja sam vise za onu metodu: prisupiti pacijentu sa druge strane ... da sam shvati u cemu je problem ...i da zna kako da se nosi s tim ...

@Dominick
Kapiram ja to za snagu volje, ali kao sto je receno, nije snaga volje svih ljudi ista. Ne zelim ni tebi niti bilo kome da se pravdam zbog cega pijem to sto pijem vec sam trazio razmenu iskustva i nista vise, ako ne umes da mi pomognes, nemoj da radis ni suprotno jer ja najbolje znam zasto pijem lekove. I jedna ispravka jer vidim da se ne razumes u to sto pricas, ovakva vrsta anti-depresiva se ne koristi za "sanaciju" dusevno obolelih osoba, vec osobu sprecava da dusevno oboli, a razlika je ogromna. I nije sve ovo "fora iz americkih filmova", jer ako ti nisi bio doveden u situaciju da pijes bilo sta od lekova slicnih ovom, ne znaci da se svi ostali foliraju i glume fore iz filmova pijuci te lekove.

Stvarno, covek je u pravu... Nije otvorio temu da cita razne osude ili kako je trebalo biti a nije...

 
@defacto...vidim da si nov chlan(po broju postova)..ja znam da se antidepresvi piju, da se dushevno ne oboli, ali...znajuci ljude odavde...(pretezhno maldi...dobra su to deca...apsolutna sva...samo ne znaju) tako da sam ja napisla da je 'depresivnost' vec dushevno stanje...tachnije...ne lechena depresija prelazi u dushevno stanje..a, ovo je posledica stresa...i, naravno da nisu svi ljudi isti,

Ja pouzdano znam za Flunirn (Fluksilan) pila sam ga nekih 5-6. meseci..sad ne pijem nishta...i, sve te negativne misli, grch itd..su nestale...

Chitaj shta je napisao @dare_,Bambina..naravno i nas, ali za njih dvoje znam da su najmerodavniji ovde.

I, bicesh dobro...a, sad...koje su nuspojave...koje god da su, procice...bitno je da navknesh na lek!

pozdravljam Te 

@enigma
Odgovarao sam dominiku za to o cemu pricas, ali hvala...

OK u redu izvini pogresio sam, ti sam najbolje znas sta ti valja ciniti, pozdrav i sve najbolje

Mnogi stavovi nasih ljudi u vezi lekara i lekova, cesto imaju malo dublje znacenje i objasnjenje... i na neki svoj, uvrnuti nacin, su ispravni...

Pretpostavka od koje krece tvoj stav je da su svi uradili svoj posao ozbiljno i predano...

To obicno nije slucaj...

I obicno se lekovi daju sakom i kapom, bez ikakvog razmisljanja o njihovim posledicama...
Bez udubljivanja u situaciju, potpuno dehumanizujuci "pacijenta"...

Takodje... dijagnoze se lepe olako i bez ikakve odgovornosti...
Od one "nije tebi nista", do one "imate jos nekoliko dana zivota"...

Greske su sve cesce, i sve brojnije...

Psiholoski problemi su posebno osetljivi...
Jer ih ima toliko... i jer u ovoj zemlji, svi na neki nacin od nekog poremecaja patimo...
Jer u ovakvim okolnostima je neomoguce ostati potpuno uravnotezen... pa i oni koji su u tome uspeli, imaju neki problem...

Moje neko misljenje u vezi lekova je da ih treba uzimati kada je to neophodno, ali da oni u takvim situacijama uglavnom ne sluze da problem rese, vec da ga maskiraju... ne u smislu da "ludaci" - tempirane bombe - setaju gradom, vec u smislu da ti lekovi dovoljno umrtve coveka, da iako on ustaje, radi, obavlja funkcije , zapravo samo tehnicki gledano "funkcionise"...