РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11 080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com   


САОПШТЕЊЕ
Бр. 1610/13 – 30. април 2013.

 
ИСТА СУДБИНА СРБА У КРАЈИНИ И НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
 

Влада Републике Српске Крајине – обавезна пред Богом, Србима и Повијести – изражава чуђење на изјаве савремених државника у Републици Србији. Једна од њих је и та да је споразум између Београда и Приштине најмудрији корак Владе Републике Србије, пошто је њиме избегнуто да Срби на Косову и Метохији доживе исто што и Срби у Републици Српској Крајини. Овакво тврђење се не би могло очекивати ни од једног државника, јер је судбина Срба на Косову и Метохији, овим споразумом, одређена да буде истоветна судбини Срба у Републици Српској Крајини, будући да су и крајишки Срби „спасени“ у Источној Славонији, Западном Срему и Барањи Ердутским споразумом 1995, на исти начин као Срби на северу Косова Бриселским.

Тај Ердутски споразум је (1995) гарантовао Србима Крајине оно што гарантује Бриселски споразум Србима на Косову и Метохији, али га Хрватска не поштује. Десетине хиљада Срба је напустило своје куће, послове и имања и, избегавајући хрватски терор, населило се у Србији, европским и прекоморским земљама. Ових дана Хрватска је усто масовно устала да тражи да се српска ћирилица не користи у Западном Срему, Источној Славонији и Барањи.

Влада РС Крајине обавештава јавност и о осталим подударностима из судбине Срба на Косову и Метохији и у Републици Српској Крајини:

1. Попис становништва пре 1990. је у Хрватској фалсификован, те је уместо више од милион тамошњих Срба званично саопштено да их је само 581.000, као што је и попис на Косову и Метохији фалсификован, па је објављено да Шиптара има 1.700.000, иако их је било свега нешто више од 800.000, од којих 300.000 није имало држављанство Србије;

2. Окупирана је Република Српска Крајина 1995, као и Косово и Метохија 1999;

3. Хрвати су убијеним Србима вадили унутрашње органе од 1991. до 1995 (потом лешеве комадали – да се то не уочи), а Шиптари су вадили унутрашње органе Србима 1998. и 1999;

4. Хрвати су убијали Србе – и цивиле и војнике – од 1990. до 1995, те и после окупације РС Крајине, што су српским цивилима и војницима чинили и Шиптари 1998, 1999, и током окупације која траје и данас;

5. Хрвати су прогнали око 80 одсто Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, што су учинили и Шиптари, с Косова и Метохије прогнавши Србе и Роме у истом постотку;

6. Хрвати су присвојили сву покретну и непокретну имовину прогнаних Срба Крајишника – мада је приватна својина, по европским стандардима наводно неповредива – што су прогнаним Србима учинили и Шиптари на Косову и Метохији;

7.  Хрвати су ускратили Србима право на српско писмо ћирилицу, претходно попаливши све књиге на том писму – укључујући енциклопедије и научне књиге – и настављају да враћају поштанске пошиљке на ћирилици, а њихове власти не прихватају документа писана ћирилицом, док су Шиптари такође искључили српско писмо и српски језик из службене употребе на Косову и Метохији;

8. Хрвати су у Републици Српској Крајини порушили, запалили и на разне начине оскрнавили српске православне цркве и манастире, што су учинили и Шиптари са 130 цркава и манастира на Косову и Метохији – који су међу најстаријим хришћанским храмовима у Европи;

9. Хрвати присвају српску културну баштину у Републици Српској Крајини, српског научника Николу Теслу проглашавају на пример Хрватом, што чине и Шиптари на Косову и Метохији, српску културну баштину проглашавајући  шиптарском, а разне средњевековне великаше мешовитог српско-шиптарског порекла, попут Ђорђа Кастриотића-Скендербега, искључиво Шиптарима;

10.  Хрвати у Републици Српској Крајини експлоатишу руде и друга природна богатства на српској историјској и етничкој земљи, што чине Шиптари на Косову и Метохији – извозећи у западне земље зеолит и друге минерале и руде, преко лука Солуна и Бара, и возовима до Немачке;

11.  Све то – заједно и појединачно, и у Републици Српској Крајини и на Косову и Метохији – јесу злочини геноцида, чији су планери и спроводиоци чланице ЕУ и НАТО, те би државници Србије у Бриселу с тим државама морали разговарати само по једној тачци дневног реда:

1) Окончање окупације Републике Српске Крајине и Косова и Метохије, уз договор о плаћању Србима ратне штете, и уклањању последица обе окупације.


РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА

Милорад Буха, премијер

Дипл. инж. Рајко Лежајић,
Председник Скупштине


http://www.srpskilist.net/saopstenja-vlade-rsk/ista-sudbina-srba-u-krajini-i-na-kosovu-i-metohiji

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com –
Бр. 1615/13 – 6. V 2013 (Ђурђевдан 7521. године – по српском календару).

Влада Републике Српске Крајине у прогонству се захваљује српским родољубима, који, окупљени на тлу српског племена Васојевића, у Црној Гори, написаше и препоручише Србима све три вероисповести и Србима свих завичајних имена, па и Србима у Савезној Републици Немачкој, да се освесте и схвате миленијумско непријатељство према себи од стране Римокатоличке цркве (Ватикана), западноиевропских држава и Турске.

Божија Промисао је усмерила „Беранску декларацију“ у јавност на Ђурђевдан, кад су српски родољуби (сваке године) кретали у ослободилаче битке против турских окупатора – од 14. до 20. столећа.
С поштовањем,

Р. Личина, министар

***
BERANSKA DEKLARACIJA

Mi predstavnici 12 srpskih zemalja: Raške, Zete, Hercegovine, Dalmacije, Srpske Vojvodine, Moravske, Stare Srbije – Makedonije, Srpske Krajine, Bosne, Šumadije, Pomorja i Slavonije, sastali smo se u Vasojevićima, srcu srpske zemlje Raške i odlučili da proglasimo i usvojimo

DEKLARACIJU O PONOVNOM OSVAJANJU SRBIJE

Ova odluka obuhvata:

- poništenje odluka Svehrvatskog katoličkog kongresa iz 1900. godine, kada su svi Srbi rimokatolici proglašeni za Hrvate;

- poništenje svih odluka AVNOJ-a;

- poništenje Krfske deklaracije;

- poništenje odluke o proglašenju Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca i odluka o proglašenju svih Jugoslavija; Kraljevine, Demokratske Federativne Jugoslavije, Federativne Narodne Republike Jjugoslavije i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, a koje nisu vodile računa, da se omeđe i sačuvaju srpske granice već su služile interesima tuđina u rasparčavanju i uništavanju i srpskih teritorija i srpskog naroda. Ove odluke ne obuhvataju odluke o prisajedinjenju Srpske Vojvodine (Srem, Banat, Bačka i Baranja) Srbiji od 24. i 25. 11. 1918, Crne Gore od 26. 11. 1918, Bosne i Hercegovine od 28. 11. 1918, odluku SAO Krajine (kasnije Republika Srpska Krajina) od 1. 4. 1991 – da uđe u sastav Srbije, kao i odluku od 27. 4. 1992 – da Srbija i Crna Gora čine zajedničku državu;

- poništenje svih jugoslovenskih ustava, a posebno konfederalnog ustava od 24.2.1974, kojim je na srpskom etničkom prostoru proglašeno sedam samostalnih nelegalnih država;

- poništenje svih odluka o proglašenju lažnih naroda, lažnih država i lažnih jezika na račun srpskog naroda, njegove baštine i srpskog etničkog prostora;

- poništenje odluke Velike Britanije i Austro – Ugarske, da srpska i crnogorska vojska napuste Skadar i srpsku pokrajinu Pomorje (danas Albanija), 1913. godine, te da ovo područje, koje je uvijek pripadalo državi Srbiji, uđe u sastav nikad postojeće države Albanije;

- poništenje svih kasnijih odluka donosenih od strane srpskih neprijatelja, koje su ga prisiljavale, da se odriče svojih teritorija i da napusta svoja ognjišta;

- poništenje odluka da se na srpskom etničkom prostoru proglašavaju države nastale kao rezultat genocida nad autohtonim srpskim stanovništvom. Posebno se osuđuju genocidna država Hrvatska iz perioda Drugog svjetskog rata, njen naslednik Republika Hrvatska i genocidna Velika Albanija, rezultat zajedničkih napora Otomanske Turske, Austro – Ugarske, fašističkih sila u toku Drugog svjetskog rata i socijalističke Jugoslavije. Formiranje Velike Hrvatske i Velike Albanije, genocidnih tvorevina na srpskom etničkom prostoru su konačno završile SAD i njeni saveznici krajem XX vijeka;

- poništenje učenja tzv. bečko-berlinske istorijske škole, koja je srpskom narodu nametnula svoju lažnu istoriju i prisilila ga – da na takvim lažima odgaja sopstvene naraštaje;

- poništenje odluka tzv. Prizrenske lige, donesenih u srpskom carskom gradu Prizrenu od strane šiptarskih uljeza;

- stavljanje van zakona svih ideologija (komunizam, demokratija, jugoslovenstvo, globalizam), koje su za cilj imale uništenje srpske države i srpskog naroda;

- stavljanje van zakona postojanje hrvatske i albanske države u bilo kakvom obliku na otetoj srpskoj zemqi;

- detaljno preispitivanje razmjera genocida učinjenog prema pripadnicima srpskog naroda, kako od strane njegovih otpadnika, tako i od strane neprijateqskih naroda kroz vjekove. Ovo se posebno odnosi na petvjekovni genocid nad srpskim narodom od strane tradicionalnih srpskih neprijatelja: Turaka, Austro-Ugara i Šiptara, te uništenje i pljačku njegovih dobara;

- sve zemqe čije su vojne snage u toku 1995. i 1999. godine divljački, i bez objave rata, učestvovale u bombardovanju srpskih zemalja: Republike Srpske Krajine, Republike Srpske i Savezne Republike Jugoslavije i otimanju srpskih teritorija, a čiji su rezultat milioni srpskih beskućnika i neizlečivih bolesti – koje haraju srpskim zemljama, proglašavamo za genocidne u odnosu na srpski narod;

- pripadnici nemačkog naroda su na teritoriji današwe Nemačke uništili dvije nezavisne srpske države: Lužičku (Sjevernu) Srbiju i Bijelu Srbiju, gotovo u potpunosti istrijebili srpsko stanovništvo, oteli mu zemlju, i srpske toponime zamijenili nemačkim. Detaljno evidentirati sve što je nekada pripadalo srpskom narodu, a nedjela nemačkog naroda prema srpskom narodu – proglasiti za genocid;

- svaka stopa srpske zemlje zalivena krvlju njenog stanovništva vlasništvo je srpskog naroda i srpske države;

- detaljno obraditi sve toponime i staništa gdje je ikada boravio srpski narod, a uz to – i konačno odrediti srpske granice

U ime 200 delegata iz 12 srpskih zemalja

Jovan I. Deretić, s.r.

Dato u Beranama, 16. aprila, godine srpske 7521. i godine Gospodnje 2013.

PROSTAV

Oдсуство јасне националне политике код Срба у трајању од око једног века, омогућило је нашим непријатељима да разбију србску нацију и од ње створе више вештачких нација. Постоји претња да сербска нација буде потпуно уништена. Наша је дужност и право да станемо у самоодбрану свог народа и да поново ујединимо србски народ и србске историјске земље.
Доста геноцидима над Србима! Доста лажима и обманама! Доста издајама и преварама!
Србски род је задужио Европу и свет културом и цивилизацијом! Србски род има право на слободу!

ДО ПОБЕДЕ!

http://www.vaseljenska.com/vesti/nikolicevi-bosanci-u-srbiji-kao-kod-kuce/

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com –
Бр. 1598/13 – 18. III 2013.


НАТО ОКУПИРАO КОСОВО И МЕТОХИЈУ – 1999,
ПО ОДЛУЦИ БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА ИЗ – 1878!

Западноевропске државе и Турска ће, на Берлинском конгресу 1878. године, деловати против српских интереса и потписати закључке који су се, прецизно, применили против српских националних и државних интереса и у време разбијања Југославије од 1990. до 1999. године. Србија у 19. столећу, није имала на Западу ниједног савезника – тачно онако као и у време разбијања Југославије крајем двадесетог столећа. Европа ће 1878. онемогућити ослобођење Босне и Херцеговине од Турске, забранити уједињење Србије и Црне Горе и Рашку ће уступити Турској, да се две српске државе не би граничиле, а против Црне Горе и Србије ће покренути медијску хајку. Поред осталог, власт Обреновића у Србији је оптужена за комунизам! Запрепашћују оригинална дипломатска документа из тог времена. У њима, буја општа хајка против Срба – и оних у Србији, и оних у Црној Гори, и оних у Босни и Херцеговини, и оних у Македонији, и оних на Косову и Метохији, и оних у Српској војној Крајини и Далмацији.
Француски историчар Андре Бар је закључио, да је у питању германски противруски и протисрпски план, за шта је, тада, Западна Европа придобила и Русију, те ће у својој књизи о томе навести и овај дипломатски документ из Петрограда:
1. Немачки амбасадор у Петрограду, 4. априла 1878, јавља свом министру за иностране послове, Бернарду Енсту фон Билову, о спремности Русије да подржи Аустроугарске интересе – против Србије:
„Ви знате, рекао ми је генерал Николај Павлович Игњатијев, да ми имамо тајну конвенцију с Аустријом, по којој је искључено стварање велике словенске државе на Балкану… Дакле, према нашем схватању – наставља Игњатијев – ограничење се односи само на Србију и Црну Гору“.
О противспрским одлукама Берлинског конгреса 1878, постоје документа у књизи штампаној у Србији, па је право чудо да та документа не користе ни српски државници, ни српске научне установе, ни српски гласила, а у њима се јасно сведочи, да се и данас (од стране Запада) спроводе закључци донесени против Срба на Берлинском конгресу 1878. године. Ево неколико дипломатских извештаја из документације Берлинског конгреса 1878, који су такви, као да су писана о данашњој ситуацији на Косову и Метохији, Републици Српској Крајини и другим српским етничким и историјским земљама:
2. Британски министар иностраних послова, сер Р. Солесбери, шаље упутство свом амбасадору у Берлину, лорду Оду Раселу:
„Важно је, да у расправама на Конгресу подржите све легитимне предлоге, који имају за циљ јачање и добро Аустроугарске Монархије“.
3. Британски амбасадор у Цариграду, Х. Лајард, пише (17. 6. 1878) министру сер Роберту Солсберију:
„Велики везир је изразио наду да Црној Гори и Србији неће бити допуштено да задрже целу територију и да се, на крају, уједине у једну државу“.
4. Телеграм британског министра амбасадору у Цариграду, објашњава све – потпуну сагласност великих сила против Србије и Црне Горе и против ослобађања Срба у Босни и Херцеговини и у Старој Србији (Рашкој, Метохији, Косову и Македонији):
„Ова подршка Аустроугарској је била у потпуности осигурана, као резултат наше обавезе да Конгресу предложимо политику, која се односи на Босну, а за коју су готово све силе, у овом тренутку, дале своју сагласност. Ми смо обећали да ћемо, кад се о питању Босне буде расправљало, изнети пред Конгрес мишљење које ужива подршку Њеног Величанства, да ће окупација ове области од стране Аустроугарске бити у интересу Турске, како с војне, тако и с финансијске тачке гледишта. Тиме ће се, такође, спречити сједињење две словенске државе – Србије и Црне Горе – које Турска неће бити довољно кадра да држи раздвојене. Ово уједињење би довело до стварања словенске конфедерације, и, на крају, до велике словенске државе – од Пирота до Јадранског мора“.

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ
Милорад Буха, премијер

СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ,
Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник

http://www.vaseljenska.com/sport/navijac-pazara-bacio-eksplozivnu-napravu-na-navijace-partizana/

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com –
Бр. 1614/13 – 5. V 2013.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВА ИСТИНУ ВАСКРСЕ
***

ВАТИКАН И ЕВРОПА ПОДЕЛИЛИ – ПА ЗАКРВИЛИ СРБЕ

Влада Републике Српске Крајине се годинама труди да освести Србе свих вероисповести: муслиманске, католичке и православне и Србе свих завичајних ознака: Македонце, Србијанце, Црногорце, Босанце, Крајишнике, Далматинце, Влахе, Војвођане, Херцеговце, Истране, Дубровчане… али се успех може бележити само малим помацима, јер до потпуног васкрса духа Српства не долази, што, већ увелико, наговештава остварење колонијалног програма о уклањању српског народа на Балкану и присвајање српске културне баштине (Винчанско писмо – основе Цивилизације) другим народима.
Сва зла Српству чини врх Римокатоличке цркве и германске и романске државе Западне Европе – а све у име Хришћанства, мада је римски цар Константин Велики (Србин по рођењу) увео Хришћанство. Римокатоличка цркве и германске и романске државе, у намери сатирања Српства, позивају се на цивилизацијске тековине Запада, мада су Срби са Истока творци првог писма (Винчанског), које је основа развоја Цивилизације.
Само један осврт на историјска збивања у Европи почетком 9. столећа после Христа, упућује на вишемиленијумско узгајање непријатељства Европе према Србима. Тад су Србију напали и Источно Римско Царство (Византија) и Франачко Царство Западне Европе (што се крије у историјској науци), али су Срби успели да се одбране на великом делу неокупиране државе и краљ Крепимир Оштирвојевић је потукао западноевропску војску код Сиска, а затим (829. године) у Истри.
Од времена власти цара Душана Немањића, Ватикан и западноевропске државе су (до данас) прибегле другом начину сатирања Срба и уништавању српских држава – делили су Србе по завичајном и верском обрасцу, намећући им формулу, да Срби нису они који нису православне вере и да Срби нису они који имају завичајна обележја: македонско, црногорско, босанско, дубровачко… те да та имена мора да понесу нова национална (несрпска) имена. На Конгресу Римокатоличке цркве у Загребу, 1900, донесена је одлука, да сви Срби католици на Балкану се имају сматрати Хрватима, итд.
Узгред је Европа Србе превела и у друге нације: шиптарску, румунску, мађарску, бугарску, немачку…
Све те отуђене Србе су Западноевропљани, посебно у Првом и Другом светском рату, покренули да биолошки истребљују преостале (православне) Србе и да разбијају српску државу од 1990. до 1999. године, која се простирала од грчке границе до италијанског града Трста – у коју су биле укључене и земље Србима блиских народа: Словенаца и Хрвата у Загорју. А та држава је имала квалитете (на основу географског положаја, природног богатства и раскршћа путева), које не поседују друге европске државе.

ДАНАС ЈЕ ВАСКРС – ХРИСТОС ВАСКРСЕ. ВА ИСТИНУ ВАСКРСЕ.

НЕКА ВАСКРСНЕ И ДУХ СРПСТВА – И НЕКА СЕ НОВА ПОКОЉЕЊА ОТУЂЕНИХ СРБА ВРАТЕ СВОМ СРПСКОМ КОРЕНУ, ЧИМЕ ЋЕ СЕ САМО ПОНОСИТИ, А ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ МОГУЋЕ ДА ИХ СОТОНА ЗАВОДИ БЕСПУЋИМА, КУД ЈЕ ЗАВОДИО НЕКЕ ОД СРПСКИХ ПРЕДАКА, КОЈИ ЧИНИШЕ ЗЛОЧИНЕ НАД ИСТОРОДНИЦИМА – У СВЕТСКИМ РАТОВИМА ДВАДЕСЕТОГ СТОЛЕЋА.


Милорад Буха, премијер
Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине


http://www.vaseljenska.com/vesti/eu-zabranjuje-hrvatima-da-sade-domace-seme-cak-i-u-privatnim-bastama/