Izvinio bih se moderatorima ovog cjenjenog foruma ukoliko sam pogresio podforum ili sličnu grešku, pa ako jesam, neka premjeste u neki drugi dio.   Čitaocima ovog posta bih ukazao da je tekst podugačak, ali valjda sam takav da volim naopširno, možda nekome neki dio teksta pomogne u nečemu.  


Ovu priču o svom životu želio bih da podjelim iz dva razloga:
1.   Da neko iz mog primjera vidi neke informacije koje bi njemu samom pomogle da ode u inostranstvo
2.   Da neko ko je već prošao ovu moju životnu priču da da poneki savjet koji bi svakako dobrodošao.  

Da krenem:

Nakon završene gimnazije upisao sam saobraćajni fakultet.   Davao sam godinu za godinom, ne obnavljajući niti jednu.   Potičem iz poprilično oskromne porodice gde je jedan roditelj uvijek bio zaposlen, ali guralo se.   Pored fakulteta počeo sam da radim, jedva sam to usklađivao sa svojim predavanjima i ispitima, pogotovo ako se uzme kakvi su današnju privatnici, ali uspevao sam.   Nisam htio da upisujem vanredno niti da se prebacujem na privatne fakultete (pri tom ne potcjenjujem privatne fakultete) jednostavno išao sam svojim zacrtanim ciljem i želio uspjeh.   Inat me je vodio.   Zašto inat? Jer sam želio da se inatim svim onim tatinim sinovima koji su po rođenju dobili pravo da uživaju u blagotedima života.   Koji nisu pohađali nikakve škole, nisu se trudili nizašta u životu, a na nas koji se trudimo gledali kao na ljude druge ili treće klase.   Dok sam posmatrao svoju majku koja je mukotrpno radila i oca koji skrhan od briga svako jutro žurio u šumu da nasječe dovoljno drva da može da nas prehrani, rekao sam sebi da ću postići nešto u životu i biti u mogućnosti da ne samo svojoj djeci nego i njima, roditeljima, obezbedim bolji život.   Gledao sam tako svakodnevno tatine sinove kako voze dobra auta, imaju pune džepove para, izlaze u najelitnije klubove itd.  .   i rekao sebi dok ja završim faks, ja ću da vozim dobro auto, imam novca, izlazim u klubove i da imam dobar posao.  .  .   ali šta se desilo?


Završio sam fakultet.   Diplomirao desetkom, pritom unapređen sa mjesta konobara u mjesto direktora jednog prestižnog turističkog dobra.   Savladao dva strana jezika, osvojio 8 zlatnih medalja u takmičenju u kikboxu, imao radne navike i dobru podlogu da ostvarim sve planirane snove nakon faksa.   A onda me udario grom.   Grom koji udari svakog mladog čoveka u našoj zemlji.   Taj grom podrazumjeva stanje u našoj državi.   Stanje gde vladaju polumismeni, gde gospodare krminalci, gde caruje ljudska glupost.   Ne znam kako to u toku školovanja nisam vidio da sledi.   Vjerovatno zato što nisam želio da vidim.   Vratio sam se nakon završenih studija u rodni grad i počeo da tražim posao u struci.   Od biroa do oglasa, interneta i raspitivanja.  .  .   ništa nije vredelo.   Pogledao sam u roditelje i rekao ovo nije moj san.   Ovo je mora.   
Međutim, ipak nakon tri meseca nađoh posao.   Voditelj tehničkog pregleda u jednoj zabačenijoj sredini.   Ajd sav od sreće odem na razgovor, odmah me primiše.   Vlasnik tehničkog pregleda mi reče plata ti je 350 evra, radiš i subotom i nemoj samo da se praviš pametan i sve će biti dobro.  .  .  
Čim mi reče da se ne pravim pametan, odmah me trnci prođoše.   Ali ok, krenuo sam da radim i tek sam uvidio u kakvo sam se sranje uvalio.   Pošto je to mjesto gde se taj tehnički nalazi malo zabačenije pa inspekcije rjeđe dolaze, svi koji su imali neispravna auta su dolazili tu.   Ja kao inženjer saobraćaja i sef tehničkog morao sam im potpisati ispravnost vozila iako je vozilo jedva da se vuklo po ulici.  .  .   Na prvo takvo nazvao sam vlasnika.   Čika vlasnik dođe i reče mi: Ako ti ne potpišeš ispravnost, ja ti potpisujem otkaz, pa vidi šta ćeš.   Odmah nazovem kolegu sa faxa koji je radio isti takav posao i popričam sa njim, on mi reče potpisuj i ja to radim, stari nemamo drugog izbora.   I ja potpisah prvo neispravno auto, pa drugo, pa treće i tako u nedogled.  .  .   Svaki dan me morila misao da bi jedno od tih auta moglo da ubije neko dete na ulici zbog kočnica ili slično, ali šta da se radi kad po rječima mog kolege "tako rade svi".   
Ja to ni nakon osam provedenih mjeseci nisam mogao da radim te sam tražio svakodnevno drugi posao, ali nigde odgovora.   Sve konkursi koji su postojali sam se prijavljivao ali nema političke zaleđine, nema ni posla.  .  
Onda slučajno naletim na jedan oglas koji je bio star preko godinu dana, firma koja je zaista velelepna i ovlašteni servis jedne ugledne marke automobila.   Firma čija samo zgrada vredi 8 miliona evra.   
Napravim se budala i okrenem broj.   Upitam za to mjesto, djevojka sa centrale mi reče da mora pitati direktora da li je to mjesto aktivno.   Za čudo nazva me nakon dvadeset minuta i reče da dodjem ta pola sata u direktorovu kancelariju on me očekuje.   Pola sata a oni udaljeni od mene 50 km???
Odmah spustih slušalicu i u auto, po gasu.   Naravno stigao sam sa malim zakašnjenjem ali kako to inače biva čekao sam direktora još 3 sata.   Napokon me primio u kancelariju i rekao da je oduševljen samnom i mojim entuzijazmom ali da moram da počnem tu da radim kao prodavac dijelova a posle ako se dokažem, onda će me unaprediti.   
Sve ja poslušam.   Neću ja više da potpisujem neispravna auta taman prodavao rezervne dijelove makar mi je obraz čist.   I počnem ja da radim.   Međutim ljudi su me gledali podizrivo.   Radnici su se bojali za svoja radna mjesta jer je dosao "lik sa faxom" i svako je očekivao da ću zauzeti njegovo mjesto.   Ja sam radio.   I radio.   I radio.   Po 16 sati dnevno sam radio, sređivao djelove, brisao ih, slagao na police, zatražio sam raćunar i dadoše mi ga.   Posle preko softvera unesem sve dijelove u računar, i premostim sa centralnim računarom da onaj serviser kada kuca u svom računaru kvar obeleži dio i da meni u skladištu zvoni da ga odmah nađem, time sam uštedeo firmi ogramnu količinu vremena, poboljšao efektivnost rada i oslobodio dva radna mjesta.   
Direktor naravno oduševljen.   Kako i ne bi.   Dobio radnika koji ne ide ni nedeljom kući.   Ja se dokazujem.   Ja našao da izmišljam tople vode.  .  .   Ali rezultat je stigao.   Nakon dva mjeseca unapređen sam u rukovodioca tehničkog sektora.   Imao 32 čoveka ispod sebe, dobio i kancelariju, veliki monitor, lepu fotelju.   Počeo moj san.  .  .   umalo.  .  
Nastavio sam da radim po 16 sati.   Ni nedeljama nisam odmarao.   Organizovao kamione, lagere, skladišta, vozni park, i još dobio da vodim kompletan marketing firme, kao dobro izgledam, rječit sam i pun novih ideja.   Ustvari vlasnik je čovjek koji po zanimanju automehaničar.   Nikada nije postavljao pitanje za šta je ko stručan i šta je čiji posao nego kako on to od oka ocjeni.   Ubrzo sam dobio i nove dužnosti, i onda u jednom momentu ni 16 sati dnevno mi nije bilo dovoljno da odradim svoj posao.   Ali nisam se predavao.   Dok mi jednog dana otac ne udje u sobu u ponoc u upita me šta ja to radim od sebe.   Tu sam dobijao platu 700 evra.   Ali sam po satima rada opet bio na istom.   Na tehničkom pregledu sam radio jedan mjesec i dobijao 350 evra a ovde za taj isti mjesec radim duplo pa mi sve dodje na isto.   Ali ipak nisam želeo da se odreknem kancelarije šefovske funkcije i najbitnije prilike da tu počnem da izgrađujem ime.   Međutim otac mi otvori oči i ukaza koliki sam magarac i koliko sam iskorišten i da će mi to kad tad doži iz dupeta u glavu.   Tako i bi.   Poče da mi kasni plata, jedna pa druga pa treća.   Onda dobih 400 evra i kao biće za par dana ostatak.   Popričah po prvi put sa radnim kolegom na temu plate i on mi reče: "Pa šta se čudiš meni kasni 9 plata".   Ej bre 9? Ostah kao ukopan i gledajući kako on odlazi niz hodnik upitah sebe pa zar si opet ispao magarac? Odem do direktora koji je takođe i vlasnik i upitah ga može li mi do kraja sedmice isplatiti bar jednu od tri plate, kad on vrisnu na mene kako moram da se strpim pa nisu pare sve, biće samo da ja radim i svoje obaveze gledam.   A kad je video bjes u mojim očima i onaj pogled koji sam nasledio od oca, koji mu se obasja svaki put kad neko nad njim ili nekim drugim vrši nepravdu, direktor mi do petka obeća tu jednu od tri plate.  .   Dodje petak al ne i plata.  .   
Opet ja nakon godinu i dva mjeseca tu provedena (ustvari dvije godiine po radnim satima) na početku.  
Tad odlučih da bježim odavde.   Ukucah adresu za kruzere i nađoh kontakt nekog Siniše iz Zagreba koji vodi konobare na kruzere i poslah mu svoj CV i sliku i čovek mi reče da neće biti problema jer tečno govorim engleski.   Počeh da se pripremam i sebe i porodicu na ideju da idem u Amerki da konobarišem, taman kad sam prelomio, pojavila se ona.  .  
Upoznah je na krajnje čudan način, ali da ne dulji i o tome samo ću reći žena mog života.   Osjetimo mi svi kad nekog tako sretnemo.   Valjda je to čudan tržaj srca koji daje znak da je to osoba s kojom želiš provesti život.   Počeli smo se zabavljati i tek nakon dva mjeseca pozva me taj Siniša u Zagreb na intervju sa nekim amerikancima da oni vide jesam li ja za taj posao ili ne.   Odem u Zagreb ljudi pričali samnom 3 minuta i rekoše da sam primljen, i upitaše me kad mogu da poletim.   Tad sam shvatio ako idem ostavljam devojku u koju sam se zaljubio i rekoh im što pre.   Ali čim sam se vratio kući odlučio sam jedno: Zaprosiću je.   Ako pristane ostajem i to je to, ako me odbije odlazim u Ameriku.   Pristala je.   Nazvao sam Sinišu i izvinim se čoveku i otkažem.   
Oženih se sa tri mjeseca zabavljanja i evo sad će puna godina braka i nikad se nisam pokajao.   Nadam se i da neću.   
Odmah posle ozvaničenja braka osetio sam najveću sreću u životu.   Dobio sam sina.  
Ej ja otac???
Život mi se ponovo okreće napačke.   Vratim se na stari posao jer sad treba djete da se hrani uz čvrste garancije mog cjenjenog direkotra da će plata sada da bude redovna.   Jeste bila prva.   Onda odmah drugi mjesec nema plate.  .  .   Šta je razlog? Taj moj direktor je čovjek koji je bogatstvo na brzaka stekao i nadizao hrpu kredita i napravio objekat na kojem bi mu ceo Balkan pozavideo ali nije napravio ekipu i ljude.   Nije razradio posao, niej razvio pravu ideju u djelo.   Sistem njegov odavno je već  bio truo.   I ja sa 26 godina trunem sa njim zajedno.   
Dodjoh kući, zagrlih ženu poljubih sina i rekoh ženi opet moram da tražim posao.   Pogleda me i uputa: Gde?
Bilo gde samo ne ovde rekoh joj.   Otvorim fejsbuk i nađoh drugara kojeg sam davno upoznao.   Lik živi u Njemčkoj već dugo dugo vremena.   Upitah ga kakva je tamo situacija i čovek kroz priču mi ponudi da dodjem u Minhen i da sredim papire i da počnem da radim.   Onda mi sinu ideja.   Pa mogao bih.   To mi treba.   Bez imalo razmišljanja sjednem u bus i pravac put Minhena, tamo gde nikada bio nisam u Njemačku.   Dočeka me on na stanici i odvede sebi u stan.   Taj drugar je imao malo iskustva sa papirima jer je oženio djevojku iz naše zemlje pa se mučio ali mi preporuči jednu stvar.   Advokata.   Kaže ništa sam nemoj da ganjaš nego idi pravac adovkatu i on će ti sve reći.   Sutradan se spremim, najbolje odjelo (najbolje od dva koja imam) i pokucam na vrata advokata Šmita.   
Uvede me jedna lepa djevojka unutra i izađe napolje.   
Advokat, relativno mlad čovek, kao i svi nemci, žut i onako sa veštačkim osmjehom ponudi me da sjednem.   Sjedoh u stolicu i počeh treptati.   Nikako na njemačkom da sastavim rečenicu da kažem što sam došao.   Upitah ga da pričamo na engleskom na šta mi on klimnu glavom i otpočesmo razgovor.   Ja mu rekoh da sam završio fax i da želim tu da dodjem raditi i da me zanima postoji li kakva šansa za to.   
On mi odmah poče objašnjavati i dade mi spisak papira da se vratim kući da to sve izvadim i da dodjem što pre, ali i da ponesem 1 400 evra za njegove usluge.   Kaže Njemačka trazi inžinjere i dobićeš lako posao i papire ali moje usluge koštaju toliko.   
Vratim se kući, sjednem sa ženom i donesemo odluku.   Prodaćemo auto, Audi B4 1994.   Taman toliko mogu da dobijem za njega i rizikovaću i krećem put Njemačke.   Ali sumnje su me proganjale.   Onda nađem e mail ambasade njemačke i pošaljem upit.   Od njih sve najgore te mora ovaj papir te male su šanse, te čeka se odgovor nedeljama i sto čuda.   
Sjednem opet u bus u put Njemačke.   Posudih nešto novca od prijatelja (300 evra) i odem advokatu.   Dam njemu 200 evra avansa i odem u Minhenu na Gete institut te prijavim ispit za A1.   To je osnovni nivo znanja njemačkog jezika kojeg moram imati da bi uopšte razmatrali moj slučaj ostanka u njemačkoj.   Za 19 dana neprekidnoh učenja izđem na kurs i položim A1 ispit.   Dobijem certifikat i odnesem ga advokatu.   On sav oduševljen zagrli me i kaže sad samo spremi ostatak love.   U roku od mjesec dana dobijaš sve papire.   Idi sad kući dok ja radim na tvom slučaju i spremi se kad te zovnem donesi pare i to je to.   
Odem kući nakon mjesec dana provedenih u njemačkoj poželio sam se porodice pa to je ljudi strašno.   
Studirao sam u drugom gradu, bio odvojen od porodice, ali kad čovjek ima svoju ženu i djete onda je to druga priča.   Svaku noć sam sanjao svog sina i kada sam se vratio kući nisam ga ispuštao iz ruku.   Skoro je napunio 4 mjeseca i ne mogu opisati taj osjećaj, ali svaki forumaš koji ima djete zna o čemu pričam kada kažem da bi sve učionio za njega.   Bio sam kući dvije sedmice.   Pozvao me advokat i rekao da dodjem.   
Kada sam došao čekao me sa informacijom da trebam da donesem slike za vizu i da idemo da dam otiske prsta.   Srećan sam bio jer je to jedan pokazatelj da priča ide u dobrom smjeru.  
Dao sam mu slike.   

Danas je petak.   U ponedeljak idem da dam otiske prsta.   Do kraja sedmice treba da dobijem sve papire.   Ali šta za posao.   Ovde nemam nikog svog.   Drug kod kojeg stanujem radi kao medicinar na crno i 1 dan bude kući a ostalih 6 provede radeći.   Slabo znam i njemački jezik.   Nemam sa kim da popričam.   Išao sam na sajtove za posao tražim li tražim ali da li zbog mog slabog znanja njemačkog ili nešto drugo, ne mogu da nadjem ništa što je vezano za drumski i gradski saobraćaj.   
Zato forumaše molim, ako ima neko iskustva sličnog da me uputi malo kako stvari funkcionišu ovde u Njemačoj bio bih mu veoma zahvalan.   Samo Vas imam da pitam u ovom momentu.   Tražim po ceo dan ali slaba vajda.   Možda neko postavi link na ovu temu da je našao nešto o životu u Minhenu, traženju posla, i sličnim iskustvima.   možda me neko od vas ohrabri ili iskritikuje svaki post je dobro došao i unapred se zahvaljujem.   
Muči me osjećaj da ne iznevjerim sebe a najviše svoju porodicu.   Teško je kad si sam negde.   Teško je kad nemaš nikog svog.   A najteže kad ni na jedno pitanje nemaš odgovor.   Ali došao sam tu da pokušam, ne da se predam.   Hrabrim sam sebe sa slikom sina u sobi dajem sebi potrebnu snagu.  
Sve informacije dalje ću dati kako sam prošao sa papirima i sa poslom jer ko zna, možda među vama ima neko ko je sličan meni, neko čija životna priča sliči mojoj, a ja napišem nešto što mu može biti od pomoći.   To će mi biti velika nagrada za ovaj trud u napisani tekst.  

Dragi forumasu, postoji ovde nik @Maradic. Mislim da ce se on odazvati tvom ljubaznom pozivu i objasniti ti kakav je zivot u germana.

Inace, ovakvih tema ima na pretek, mozes se prikljuciti nekoj postojecoj 

P.S. Nemoj da ugasis svetlo kad predjes granicu please.

srecan put

Draga Arijada, najlepše hvala na odgovru.  Obratiću se @Maradic-u, valjda će nači vremena za mene.
Ja sam već u Minhenu, kako sam i napisao.  Čekam papire iduće sedmice za ostanak.  Baš ću da prelistam teme koje postoje na ovu temu ne bi li i ja ponešto naučio iz njih.  A u ovu temu ću upisivati šta je sve potrebno za ostanak ovde, priznavanje diplome i iskustva u traženju posla.  Naravno ukoliko mi moderatori to dozvole.
Za početak mogu da kažem ono što sam uradio i što sam siguran.  Ganjanje za odlazak u njemačku nikako ne treba započinjati sam i bez advokata (isključivo njemačkog) jer je to po mom mišljenju vrlo dug i mukotrpan proces i mnogo više košta.  Ono što sam prvo naučio u Njemačkoj jeste da svaka porodica gotovo da ima svog advokata.  Instituciji bilo kojoj si ozbiljan ako se obraćas preko advokata ili na način koji ti je advokat savjetovao itd. .
Papire koje sam ja dao advokatu da mi obezbjedi boravak su:

Ovjerene kopije dokumenta:
Lična karta
Mjesto boravka
Državljanstvo
Ljekarski pregled
Uvjerenje o nekažnjavanju
Diploma ovjerena APOSTILE pečatom
Sve certifikate stranih jezika koje posjedujete
Dodatak diplomi (onaj dokument u kojem vide ocjene svih vaših položenih ispita)
Rodni list
Vjenčani list
I obavezno položen A1 ispit, ali isključivo na Gete institutu jer koliko sam upoznat samo njega priznaju.
Da napomenem da mi je advokat tražio ukoliko imam preporuke od poslodavaca da sam bio vrijedan radnik kako bi ovde mogao da pokažem da nisam neki džabalebaroš nego da sam naviknut na rad.  Valjda mu je to bilo bitno jer mi je nekoliko to puta napominjao.  Preporučujem i onom ko bude radio ovo da na isti način radi.
I naravno novac.
Meni je tarifa bila 1. 000 evra, ali pošto sam sve dokumente koje imam donio na srpskom jeziku, on je zaračunao još 400 evra na prevode tih dokumenata.
Osim ove dokumentacije on kod sebe ima i moje licence za sudskog vještaka, voditelja tehničkog pregleda itd. .  i neka priznanja koja sam stekao ali to nije prevodio, ali kako kaže neka toga kod njega ako bi za nešto zatrebalo.

Sledeća stvar veoma bitna je oko priznavanja diplome.  
On mi je rekao da tu neće biti problem ali ja sam sumnjičav.  Opet ponavljam, nisam još to sve dobio, pa ću napisati do kraja sedmice sve detalje koje ću znati.  

Vama Arijada još jednom hvala na pomoći.

@jasikasi hvala i tebi prijatelju!

па ти си супермен   пет факултета,седам страних језика,немачки за три недеље,све знаш и у све се разумеш

тако да...уопште не сумњам да ћеш се снаћи у немачкој и да се никад више нећеш вратити у овај тамни вилајет
запамти-немачка је рај

nisam citao naravno, ali nije valjda ovo napisao...

elem, ja podrzavam sve dodjose da odma nakon studija pale za inostranstvo. a ne ko 2006-2008 svi uzeli kredite za stan u beogradu pa nadrukali cene stanova na x1000 i sad ja, mukica, moram da cekam da se pohlepni prodavci nekretnina opasulje malo i shvate da je to vreme proslo i da se nece vise vracati.

@nostalgicaru
ako ikako mozes, molim te gledaj da nakon sto zaradis ogromne pare u germaniji, sagradis ogromnu kucu koja ce biti simbol tvog uspeha iskljucivo u svom selu. bjezi ti od beograda kao djavo od krsta. NIKAKO KUPOVINA U BEOGRADU! bilo bi dobro da vako savetujes i sve druge srbende i montenigerse na koje naletis. ustvari, najbolje bi bilo da se ne vracas ti majkane uopste u mrsku ti srbiju.

hvala.

i da...ja mislim da bi nemacku trebalo razoriti.

Brate ti okrenu ovo na sprdnju.
Ja nemam tri fakulteta nego jedan.
Ne govorim sedam jezika nego dva.
Njemački nisam naučio za tri nedelje nego A1 nivo(što su osnove njemačkog - da možeš kupiti hljeb u prodavnici).
I nisam ja brate nikakav supermen nego mlad čovjek koji je pokuašao sve u svojoj državi da opstane ali je nažalost morao da ide, ne bi li bio u stanju da svojoj porodici obezbjedi osnovne životne potrebe.
I nisam ja došao na ovaj forum da pravim bilo kakav vid samopromocije, nego da da ljudski zatražim pomoć od svih vas. Pomoć u vidu upute, savjeta, informacije. A znam da vas dobrih ljudi ima na forumu. I naravno da ja pomognem nekom ko je u sličnoj situaciji kao ja i želi da pokuša u njemačkoj.
 

Ne, nisam to napisao. Ja nisam iz Beograda nego iz Republike Srpske. A i ti prijatelju nisi imao želje da pročitaš cijeli tekst, ali si našao vremena  da se sprdaš. I ja se volim sprdati obično mi ne smeta kad to pokušavaju samnom jer se znam braniti, ali u ovom slučaju priznajem da mi teško pada. Ali ne brini prijatelju, sve je ok. Živi vi meni i zdravi bili obojica.

... што те одваја од 90% емиграната и вонаби емиграната ... којима је друштво и држава криво за све па и за чињеницу да ленштине.

У сваком случају ... обрати се Марадићу... тај ти је до сад заборавио како се зове и навикао да се одазива на Шулц ... а и није претерано лош човек 

елем .... не хејтујте човека... и фор ванс... ако не можете да помогнете немојте му стајати на муку.

Послаће авион по њега, и то више заинтересованих страна. 

E moj prijatelju, ništa na svijetu ne bih volio više nego da sam sad sa svojom porodicom i da se igram sa svojim sinom, nego ovde gde nemam nikog svog i na formumu gledam ko bi mi pomogao. Volim ja svoju zemlju i svoje ljude, ali kad čovjeka muka stisne ne bira izlaz. Hvala ti na pomoći, ali molim te napiši mi ti ili neko ko nadje vremena da mi objasni kako da kontaktiram Maradića. Otvorim ja njegov profil i sve, ali mi nigde ne postoji opcija pošalji poruku. Ili sam njubina ili postoji nekakva kvaka. Pa te kao i ostale molim za pomoć oko toga.
Hvala unapred.